Град Архиве | Page 233 of 363 | Кикиндски портал

Од почетка фебруара два пожара дневно у округу, полиција упутила апел

Aleksandra Djuran February 13, 2024

Због повећаног броја пожара на отвореном, Одељење за ванредне ситуације у Кикинди апелује на грађане да не спаљују траву и ниско растиње на отвореном простору јер на тај начин угрожавају своју и безбедност људи око њих, а ширењем пожара може се причинити велика материјалнa штета на околним објектима. Из Полицијске управе подсећају да пожари у близини саобраћајница угрожавају безбедно одвијање саобраћаја и да, због дима, може доћи до смањене видљивости на путу, а самим тим и до саобраћајних незгода.

На подручју Севернобанатског округа, од почетка фебруара ове године, припадници Ватрогасног спасилачког батаљона интервенисали су на 26 пожара, од којих је 25 било на отвореном простору, што представља значајно повећање у односу на исти период пртетходне године, када су ватрогасци спасиоци интервенисали на 23 пожара и то 11 на отвореном простору.

Подсећамо грађане да, уколико примете пожар, што пре обавесте ватрогасно спасилачку јединицу на број телефона 193. За непоштовање одредби Закона о заштити од пожара којом је забрањено спаљивање остатака стрних усева, спаљивање смећа на отвореном простору и спаљивање биљних остатака, за правна лица запрећена је казна од 300.000 до 1.000.000 динара, а за физичка лица 10.000 динара.

Одељење за ванредне ситуације у наредном периоду, заједно са полицијом, контролисаће спровођење мера заштите од пожара на отвореном и против особа које не поштују забрану спаљивања отпада и биљних остатака поднеће захтев за покретање прекршајног поступка. Такође, ложење ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме је забрањено, изузев на одређеним и за то обележеним местима, у складу са прописаним мерама заштите од пожара, а за непоштовање ове одредбе за физичка лица предвиђена је казна од 10.000 до 50.000 динара.

Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова, због повећаног броја пожара на отвореном, хитно је наложио да се ступи у контакт са командантима штабова за ванредне ситуације и иницираo хитне седнице локалних штабова за ванредне ситуације на којима ће чланови бити упознати са тренутном ситуацијом, опасностима које могу настати и на којима ће се предложити и покренути спровођење мера и активности за заштиту живота и имовине.

427818163_457930510056941_5856576546513351779_n

Потписан Међусекторски протокол о сарадњи на превенцији и заштити деце од насиља, злостављања и занемаривања

Jelena Trifunović February 12, 2024

Представници града Кикинде, установа из система социјалне и здравствене заштите, образовања, полиције, правосуђа, невладиних организација и медија потписали су данас локални Међусекторски протокол о сарадњи на превенцији и заштити деце од насиља, злостављања и занемаривања.

Протокол има улогу да јасно дефинише одговорности свих институција у процесу превенције и интервенције у случајевима насиља, уједно упознаје сваки сектор с надлежностима другог сектора, са оним шта насиље јесте и одређује координацију рада установа када до насиља дође.

На овај начин се очекује да ће протокол допринети остваривању права детета на потпуну заштиту од насиља, занемаривања и злостављања у локалној зајединици, речено је на овом састанку.

Право на заштиту од свих облика насиља представља основно право сваког детета, а утврђено је Конвенцијом о правима детета и низом међународних уговора у области заштите људских права које је Република Србија ратификовала.

На Сајму завичаја у Новом Саду КУД-ови и удружења из кикиндских села

Igor Crnogorac February 12, 2024

Сајам завичаја – завичај кроз привреду, туризам и културу, јуче је пети пут одржан на Новосадском сајму. Отварању су присуствовали потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.

Циљ Сајма јесте да повеже заједнички рад завичајних и сродних удружења из Србије и региона, да промовише привредни, културни и туристички потенцијал Срба широм света који чувају традицију од заборава.

Вучевић је истакао да ова манифестација показује да идентитетска питања, култура и заједништво не могу да буду спутани неким административним мерама и баријерама и да не може да нам буде забрањено да причамо истим језиком, да имамо исту културу, веру и традицију.

Нови Сад је поново био домаћин за све наше сународнике из Републике Српске, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије, Хрватске и Црне Горе, али и из Мађарске и Румуније, навео је Вучевић.

Министар Селаковић је истакао да овом манифестацијом Нови Сад још једном потврђује зашто носи епитет Српске Атине, културне престонице српског народа.

Он је указао на то да је велики број припадника нашег народа који су крајем прошлог века услед рата дошли у Нови Сад, као и у централну Србију, нагласивши да је српски национални идентитет нешто што нико није могао да им одузме.

Међу 160 излагача из региона, Кикинду су представили КУД “Мокрин”, КУД “Марија Бурсаћ” и Удружење жена „Орхидеја“ из Банатског Великог Села, и Удружење „Наковчанке“. Такође су представљени аутентични производи из нашег града и околине. Представнике града посетио је градоначелник, Никола Лукач.

Присутнима су се обратили директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Александар Ђедовац и директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон, који су поручили да Србија треба да настави да чува традицију и да показује бригу о свим Србима, где год да живе.

Организатор манифестације је Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, уз подршку Покрајинске владе.

Пожар у улици Војводе Путника, нема повређених

Aleksandra Djuran February 11, 2024

У току је гашење пожара у дворишту у улици Војводе Путника број 63. Око 16.30 сати комшије које живе у дворишним становима пријавиле су пожар који је избио у помоћној просторији у којој нико не живи. На срећу у пожару нема повређених, а узрок је за сада непознат. Осим простора који је у власништву Града, пожар је захватио и кров стана Љубише Ковачевића.

-Недавно смо завршили реновирање стана и ових дана планирали смо да донесемо ствари како би се син уселио. Ватра је захватила кров, а шта је све уништено сазнаћемо тек када оду ватрогасци и када будемо ушли у стан – каже Ковачевић.

Према Ковачевићевим наводима станари у заједничком дворишту обраћали су се локалној самоуправи како би се решило питање напуштеног простора који је изгорео.

Гусани Црвени Миодрага Трнића и Жућко Лазара Адамова Билте у финалу овогодишњег Светског првенства

Aleksandra Djuran February 11, 2024

Прошлогодишњи победник лиге двогодаца Жућко власника Лазара Адамова Билте млађег и гусан Црвени Миодрага Трнића финалисти су лиге сениора 38. Светског првенства у надметању гускова. Оба гуска показала су срчаност и жељу за победом и успели да уђу у завршницу такмичења.

У категорији двогодишњака финале су обезбедили гусак Александра Адамова и гусан Данијела Огњенова. Међу једногодишњацима најбољи су се показали гусани Милана Дражића и Живице Терзића. Добро утренирани и у пратњи верних пратиља бели „гладијатори“ дали су све од себе да се нађу у финалном делу овогодишњег првенства.

Борбе за финале нису разочарале велики број гледалаца и љубитеља белих „гладијатора“, а очекивања су да ће тако бити и у последњем колу.

-Финале ће бити одржано у недељу, 25. фебруара. Програм почиње у 10 сати и поред финалних надметања у све три категорије присутни ће моћи да уживају у ревијалним такмичењима. Како се финале увек одржава на средокраћи места становања сениорских финалиста, оно ће бити организовано у улици Милана Маленчића, а преостаје да се премери где је тачно пола пута – сазнајемо од Живице Терзића, председника удружења „Бело перо“, организатора јединственог надметања.

Ове године надметања су почела 16. децембра и учествовало је више од 140 гусана у све три категорије међу којима је највише једногодишњака.

Оцењени узорци вина у Иђошу: Генерални и градски победник Ненад Миладински

Aleksandra Djuran February 11, 2024

Генерални и градски победник 24. „Дани вина“ је Ненад Миладински са црним вином, одлучили су енолози након што су пробали 195 узорака такмичарских вина. Месни победник је, такође са црним вином каберне совињон, удружење винара и виноградара „Шасла“ из Иђоша, које је и организатор покрајинске манифестације.

Марко Миркоњ, председник удружења „Шасла“ истиче да су се узорци предавали 7. и 8. фебруара и били су разврстани у пет категорија, по захтеву учесника и то: бело, розе, шилер, црвено и воћно – десертно вино. Белих је било највише, 73 узорка, црних 60, розе 46 и шилера 16. Такмичарска вина пристигла су из свих крајева Војводине: Сремских Карловаца, Темерина, Чоке, Мужље, Чуруга, Долова, Фекетића, Старчева, Иђоша, Кикинде, Нових Козараца и Накова.

– Вина су оцењивале четири комисије сачињене од енолога из Чоке, Темерина, Мужље и Новог Сада. Председник је био Горан Аџић, енолог из Чоке. Доделили смо 40 златних медаља, 64 сребрне и 63 бронзаних медаља. Ове године уручићемо и две плакете за нашим дугогодишњим сарадницима професорима Ђорђу Паповићу и Нади Кораћ са Пољопривредног факултета из Новог Сад– рекао је Миркоњ.

Централна манифестација организује се у суботу, 17. Фебруара. Традиционално у подне у Дому културе у Иђошу биће освештана такмичарска вина, након чега ће симболично започети орезивање породице Степанов, прошлогодишњих победника. Од 13 сати почеће дегустација вина, а у 14 је додела пехара, медаља и награда.

Др Вукосав Тркуља, добитник награде Града „Др Ранко Петровић“

Aleksandra Djuran February 10, 2024

Радиолог, др Вукосав Тркуља, начелник Одељења радиологије Опште болнице добитник је награде Града „Др Ранко Петровић“ у области здравства. Због обавеза није био у прилици да присуствује додели признања, те смо решили да га представимо суграђанима.

Позната је чињеница да је др Тркуља из Лесковца, и по завршетку Медицинског факултета дошао је у Кикинду, међутим и нас је изненадила информација да је његов отац Кикинђанин.

-Рођен сам у Скопљу. Мој отац је био запослен при војсци и детињство и младост је провео у Кикинди. По завршетку школовања као војно лице служба га је одвела у Македонију. У Скопљу смо рођени мој брат и ја и провели смо део живота у овом граду. Пошто се тадашња држава Југославија распала наша породица обрела се у Лесковцу где је отац добио прекоманду – прича др Тркуља.

Наш саговорник у новој средини завршио је школу и уписао Медицински факултет у Нишу.

-Након завршених студија трбухом за крухом дошао сам у Кикинду. У родном граду мог оца добио сам прво радно место и то у Хитној служби. У овој служби провео сам три године након чега се отворила могућност да се запослим у Болници. На Пријемном одељењу радио сам непуних годину дана када се указала могућност да специјализирам радиологију. Оберучке сам је прихватио и од тада, па до сада, и уверен сам до краја радног века бићу део овог одељења – додаје наш саговорник који као лекар ради већ 15 година.

Радиологија је, открива нам др Вукосав Тркуља, лепа грана медицине. Динамична је и у успону је у свету.

-Свакодневно се у свету откривају нове методе и дијагностике везане за радиологију. Нећу претерати уколико кажем да је радиологија део медицине који најбрже напредује и у дијагностици и у прецизности. Велики је изазов када стигне нови апарат и када треба савладати нови начин рада и прегледа. Врло је важна у лечењу и може да да одговоре на недоумице лекара пошто нам омогућава да „завиримо“ у унутрашњост тела без хируршког захвата – појашњава др Вукосав Тркуља.

Признању Града није се надао, али му је драго што је препознат његов рад у најхуманијој науци.

-Веома ми је драго што сам део плејаде добитника градског признања. Она је доказ да се цене лекари и лекарска професија, а посебан је осећај то што је препознат мој рад и залагање. Награда прија, али је и обавеза да будем још бољи у послу који радим – закључио је др Тркуља.

Напомиње и да има одличне сараднике и особље, те да је Одељење радиологије за понос.

-Имамо два нова ултразвука, као и скопијски РТГ апарат који се користи приликом прегледа једњака, желуца, црева. Овај апарат нема нико на територији Града, само Болница. Пошто добијемо одобрење надлежних почећемо и скопијска снимања. Раније смо их радили на старом апарату који се покварио и не може да се поправи. Ту је и шездесетчетворослајсни савремени ЦТ апарат чиме је додатно омогућена квалитетна, савремена и поуздана дијагностика – навео је начелник радиологије.

Велики терет током ковид пандемије поднело је и ово одељење које је радило 24 сата. И поред пуно свакодневног посла запослени су укључени у превентивни рад и превентивне прегледе. Др Тркуља сматра да су они важни и потребни јер је рана дијагностика најважнија на путу излечења.

-Било нам је тешко да се организујемо, али је корист вишеструка јер смо успели да откријемо разне промене у организму у почетним стадијумима. Труд се исплатио – истакао је др Вукосав Тркуља.

ВОЛИ ДА ПОМАЖЕ ЉУДИМА

За медицину се др Вукосав Тркуља определио зато што воли да помаже људима. Тај порив се развио у првој години Гимназије. По повратку из рата, његов отац почео је да оболева од срца и желео је да му помогне. Најбољи начин за то био је да се одлучи за медицину.

ВЕЛИКА ПОРОДИЦА, ИСПУЊЕЊЕ СНА

Заједно са супругом свио је породично гнездо у Кикинди. Има три ћерке и ускоро ће постати отац четвртог детета. Супруга му је рођена у Нишу, а живела је у Лесковцу.

-За Кикинду каже „Нема мрдање“. Одушевљена је овом средином. Месец дана након што је дошла да живи у Кикинди отишли смо у Лесковац да посетимо наше. Како се потпуно навикла на живот у Банату једва је чекала да се вратимо са југа животу овде. Брзо је постала права Банаћанка – испричао нам је породичну анегдоту др Тркуља.

Стигла година Змаја: Кинескиња Фен унуке рођене у Кикинди учи обичајима

Aleksandra Djuran February 10, 2024

Година дрвеног Змаја, по кинеском календару, почела је данас, 10. фебруара 2024. и трајаће до 28. јануара 2025. године. Са својом најближом породицом долазак Нове године обележила је и Фен (62) која је 2001. године из Кине дошла у Србију. Суграђанима је позната као власница бутика у Тржном центру „Пијаца“.

-До своје 39. године живела сам у родној Кини. И супруг и ја радили смо у фабрици и живели смо као и сви други Кинези. Имала сам једно дете и када сам остала трудна и решила да родим и друго дете дошли смо у Србију – прича Фен.

Најпре су били у Новом Саду након чега су се преселили у Кикинду.

-Српски ми је сада лак. У почетку је било јако тешко. Највише речи научила сам од муштерија. Србија је моја друга кућа, волим што сам овде – сазнајемо од Фен.

Ћерка јој се зове Зузу и власница је робне куће у Кикинди са истим називом. Са њом, сином Јихо и унуцима дочекала је кинеску 2025. годину јер је обичај да се породице и пријатељи окупљају за посебном вечером. На трпези је много хране – нудле, хот пот односно котлић са разним поврћем и месом, слани увојци од куваног теста, ниан гао, новогодишњи колач од пиринча, риба, и мандарине, за које се верује да доносе срећу у наредној години.

-Ранијих година одлазила сам у Београд где има ресторана са нашом храном и припремала све за свечану вечеру. Ове године нисам стигла то да урадим тако да сам припремила оно што сам могла – додаје Фен.

Сви унуци рођени су у Србији и сви живе у Кикинди. Унука Тото има 12 година и највећа је бакина подршка када запене са српским језиком, а помаже јој и Тони. Сви они заједно чувају четворомесечног Хуа.

Кинеска Нова година је и највећа годишња миграцију људи на свету, јер уочи празника, милиони људи путују да буду са породицом и пријатељима. Славље траје 15 дана и завршава се Фестивалом лампиона. За годину Змаја Фен каже.

-Биће добра година. Змај доноси напредак и богатство. Ова година добра је за рађање деце – наводи наша саговорница.

За лунарну Нову годину, обичај је да се пријатељима и члановима породице дарују црвене коверте са новцем (хонгбао), којима се жели благостање и срећа у Новој години.

Андреј Поповић део делегације Србије која је посeтила ЦЕРН

Aleksandra Djuran February 10, 2024

Aндреј Поповић, ученик Гимназије „Душан Васиљев“ и најбољи млади астрофизичар наше земље био је део делегације Србије која је од 4. до 7. фебруара боравила у Европској организацији за нуклеарно истраживање, ЦЕРН, у Швајцарској. Са њим су били Данило Савић, директор Дата центра , Младен Шљивовић, професор из Зајечара и Данијела Вучићевић из Центар за промоцију науке.

Андреј је једини ученик који је био у делегацији и каже да је током боравка упознао српске научнике који раде у ЦЕРН-у, студенте који се школују путем разних фондација и начин на који функционише јединствени научно-истраживачки центар.

-ЦЕРН је главни институт у свету за истраживање астро физике и квантне механике. Циљ је да научници направе услове какви су били на почетку стварања нашег свемира. Спуштају температуру каква је била, стварају честице и проучавају прошлост свемира. У овом истраживачком центру постоје четири велика експеримента: ЦМС, АЛИС, АТЛАС и ЛХЦ који детектују честице које се стварају при сударима. Посетио сам АТЛАС и ЦМС и веома су ме заинтересовали. Говоримо о детекторима од 50 метара у пречнику и када видите читаву машину и колико људи ради на томе останете задивљени – описао нам је своје искуство Андреј.

У јануару и фебруару је пробни период за акцелераторе и детекторе, нема зрачења, тако да се у овом периоду године организују посете делегација из света.

-Велика је част што сам изабран да будем део делегације наше земље приликом посете ЦЕРН-у. Ово је јединствена прилика поготово за нас који волимо физику, с обзиром да научно-истраживачки центар попут овог не постоји нигде на свету – додао је Андреј.

Наш млади суграђанин захвалан је на прилици која му је омогућена јер је остварио контакте са научницима који раде у овом центру и нада се да ће их одржати.

-ЦЕРН је веома комплексан центар, али ми се веома свидела његова организација и начин рада. Највећи утисак на мене је оставило то што се сви међусобно поштују и уважавају. Нема односа лидер – радник. Сви су једнаки, имају огромно знање и желе да га заједнички усмере на постизање што бољих резултата – навео је Андреј Поповић.

На различитим експериментима који се реализују у ЦЕРН-у ради око 7900 научника и инжињера који представљају 500 универзитета из целог света. ЦЕРН данас има око 2600 запослених са пуним радним временом, а основан је пре 54 године.

Историја Банаћана динамичнија од пејзажа у ком живе, истакао др Милан Мицић из Матице српске

Aleksandra Djuran February 9, 2024

„Сеобе као градња историје- формирање етничког, верског и језичког мозаика Баната“ била је тема о којој је средњошколцима говорио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Циљ је да млади више сазнају, али и заинтересују се за завичајну историју.

-Важно је научити историју свог краја и мој циљ је да заинтересујем ученике да сазнају више о својим прецима. Указао сам на процесе и све оно што се дешавало у Банату од 15 века до данас и какав етнички, верски и језички мозаик смо добили миграцијама и непрестаним сеобама. Важно је да ђаци науче породичну, историју своје средине, па и читавог завичаја јер ће их то сазнање оплеменити, обогатити и учинити их свестранијим личностима – рекао је Милан Мицић.

Банат је миграционо подручје тврди др Мицић, а међу најинтересантнијим су миграције у 18 веку када је Банат ослобођен од турске власти и када је почело насељавање Кикинде и других делова и досељавање Немаца, Мађара, Бугара, Румуна, Чеха. Ту су и колонизације у 20 веку између два и после Другог светског рата, када су ове крајеве населили колонисти из динарских крајева који су у знатној мери обликовали овај простор.

-Историја и култура људи у Банату много је динамичнија него пејзаж у ком живе. У њима постоји јака унутрашња динамика и врло интересантна историја која је занимљива за сваког истраживача – додао је Мицић.

Причи о формирању Баната присуствовала је и Валентина Мицковски, чланица Градског већа која је истакла одличну сарадњу са Матицом српском у протеклих неколико година.

-Од када је Град потписао споразум са овом установом културни садржај у граду постао је много богатији. Представници Матице српске, културних установа и града одржали су састанак на ком су договорене заједничке активности у овој години. Тако ће значајно учешће имати у обележавању јубилеја од смрти Душана Васиљева и 250 година Дистрикта – додала је Валентина Мицковски.