Србија

Црпна станица „Бездан ИИ“ поново је у функцији након вишедневног прекида изазваног изузетно ниским водостајем Дунава, преноси Војводина уживо.

Захваљујући хитним техничким интервенцијама, један агрегат ради смањеним капацитетом, чиме је омогућено допремање воде у Велики бачки канал и северни део хидросистема ДТД у Бачкој.

Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владимир Галић навео је да је црпна станица престала са радом 30. јула, док је поново покренута у суботу, 8. августа, у 19 часова. Од тада ради без прекида.

„Не ради пуним капацитетом, али ради на задовољавајући начин. Како су то постигли ови људи? Постигли су на тај начин што су преградили доводни канал и направили брану. На тај начин су подигли водозахват за метар и по и пумпама су успели да довуку воду у једном обиму од три кубика у секунди што је довољно да пунимо Велики бачки канал и да га не угрожавамо у делу Западне Бачке“, истакао је покрајински секретар.

 

Виеw тхис пост он Инстаграм

 

А пост схаред бy 025.рс (@портал025.рс)

Према речима Галића, та количина довољна је за пуњење Великог бачког канала и очување функционисања система на подручју Западне Бачке.

„Што се тиче Богојева-Богојево нам ради смањеним капацитетом, није радило свега два дана. Богојево ради у капацитету од неких 6 кубика у секунди. Међутим, конфигурација терена код Богојева је другачија него овде на Бездану тако да смо код Богојева брже успели то да санирамо“, поручио је Галић.

Он је захвалио екипама које су даноноћно радиле на решавању проблема, као и председнику Републике Србије Александру Вучићу на подршци, истакавши да је спроведеним мерама превазиђена критична ситуација и да хидросистем Дунав–Тиса–Дунав није угрожен.

Директор ЈВП „Воде Војводине“ Игор Колаковић објаснио је да је, поред изградње привремене земљане бране, продубљен и доводни канал. Тиме је омогућено да вода из Дунава стигне до црпне станице и при актуелним, изузетно ниским водостајима.

„На тај начин вештачки издижемо ниво у црној станици, односно доводимо агрегате у пројектоване нивое-пројектне режиме. Омогућили смо да један агрегат смањеним капацитетом се упали и да добијемо пуњење Великог бачког канала, односно северног дела хидросистема у Бачкој“, рекао је Колаковић.

Иако „Бездан ИИ“ тренутно не ради пуним капацитетом, обезбеђено је континуирано пуњење Великог бачког канала, односно северног дела хидросистема у Бачкој.

Према проценама надлежних, спроведене интервентне мере требало би да омогуће захватање воде из Дунава у наредна два месеца, што је од великог значаја у условима дуготрајног ниског водостаја.

Извор: Војводина уживо

Претходних дана, услед изразито лоше и критичне хидролошке ситуације на реци Дунаву, која је директно проузроковала негативне ефекте и на бачком делу Хидросистема Дунав–Тиса–Дунав, у медијима се појавило више објава различитих „стручњака за све“, који су одједном постали и „експерти за водне ресурсе“. У тим објавама се константно истиче да ЈВП „Воде Војводине“ наводно ништа није радило на припремама за климатске промене и борби против суша, као и да су потпуно неспремно дочекали овогодишњи рекордно низак ниво Дунава.

Саопштење ЈВП ‘’Воде Војводине’’ преносимо у целости:

Од 1876. године, када је започето систематско мерење нивоа Дунава, оваква хидролошка ситуација није забележена и са пуним разлогом може се назвати историјском.

Зато је неопходно да се грађани упознају са чињеницама и конкретним мерама које су „Воде Војводине“ предузимале претходних година.

Црпна станица Бездан изграђена је 1957. године, са пројектованом минималном котом захватања воде од -29 центиметара у односу на нулу водомерне летве у Бездану, за сва три инсталирана агрегата.

„Воде Војводине“ су пре десетак година уговориле и исходовале пројектну документацију за обнову грађевинске конструкције и замену старих агрегата новим, већег капацитета, који би имали могућност захватања воде до коте -100 центиметара у односу на нулу водомерне летве у Бездану.

Пројектну документацију израдио је „Енергопројект – Хидроинжењеринг“ из Београда, компанија са више од 75 година искуства у реализацији оваквих, али и знатно већих пројеката.

Важно је нагласити да одређивање минималне коте захватања воде није била произвољна одлука било ког директора, руководиоца нити запосленог у ЈВП „Воде Војводине“. Реч је о стручном прорачуну заснованом на до тада доступним подацима о нивоима воде у Дунаву и међународно признатим методологијама за процену утицаја климатских промена.

Радови на реконструкцији изузетно су сложени. Они подразумевају разбијање армирано-бетонске темељне плоче дебљине веће од једног метра, ископ до нове, ниже коте, израду нове армирано-бетонске плоче и формирање црпилишта према карактеристикама нових агрегата већег капацитета од постојећих – и све то у веома ограниченом простору постојећег црпилишта.

„Воде Војводине“ су током претходних осам година завршиле реконструкцију два од укупно три агрегата.

А када се има у виду то да је претходни рекордно низак ниво Дунава, достигнут 2022. године, износио -103 центиметра, јасно је да су реконструисани агрегати били прилагођени и за рад у таквим условима.

Упоредо са реконструкцијом Црпне станице Бездан, током претходних десет година интензивно се радило на изградњи нових регионалних система за наводњавање.

Њихов број повећан је са пет, колико их је било 2016. године, на десет у овој години, док су још два система у завршној фази изградње, чиме ће њихов укупан број бити повећан на дванаест.

Преко Абу Даби фонда изграђени су нови објекти и канали за додатно наводњавање више од 100.000 хектара.

Такође, преко Фонда за пренамену система за одводњавање изведени су радови на 49 система у 25 локалних самоуправа, чиме је створена могућност за потенцијално наводњавање додатних више од 80.000 хектара.

Ова улагања допринела су повећању броја корисника система за наводњавање, што се огледа и у расту наплаћених накнада за наводњавање — са 90 милиона динара у 2016. години на 151 милион динара у 2025. години.
Имајући у виду све веће потребе и промене хидролошких услова, препознато је да је неопходно изградити нову, додатну црпну станицу на подручју Бездана.

Израда пројектне документације уговорена је са „Хидрозаводом ДТД“ из Новог Сада, који такође има вишедеценијско искуство, дуже од 75 година, у пројектовању оваквих објеката. Ова компанија учествовала је и у изради оригиналних пројеката за потребе изградње Хидросистема ДТД.

Као и код реконструкције постојеће црпне станице, одређивање кота и капацитета није била произвољна одлука било ког директора, руководиоца нити запосленог у ЈВП „Воде Војводине“, већ резултат стручних прорачуна заснованих на доступним подацима о нивоима воде и међународно признатим методологијама за процену утицаја климатских промена.

Пројектна документација је до сада израђена на нивоу ПГД – Пројекта за грађевинску дозволу и предата је на исходовање дозволе непосредно пре почетка овог критичног периода.

Дакле, пројектну документацију нису израђивале нове, неафирмисане нити тек основане пројектантске куће. Радили су је стручњаци и компаније које иза себе имају деценије искуства и бројне реализоване пројекте, како у Србији тако и у иностранству.

Дефинитивно се не може рећи да се ЈВП „Воде Војводине“ и Хидросистем ДТД нису припремали за последице климатских промена и борбу против суше.

Оно што се тренутно дешава јесте велика природна катастрофа, која се огледа у изузетно ниском нивоу Дунава. У само једном паду ниво реке оборио је претходне негативне рекорде за готово 70 центиметара. На водомерној летви у Бездану измерено је -169 центиметара.

То је ниво воде који је далеко испод физичких и техничких пројектних карактеристика водозахвата у Бездану и Богојеву.

Ако смо ми из ЈВП „Воде Војводине“, према наводима појединих медијских „експерата за водне ресурсе“, нестручни и одговорни за тренутну хидролошку ситуацију на Дунаву у Србији, поставља се једноставно питање:
Како је могуће да исте или још теже проблеме имају Мађарска, Румунија и Бугарска?

Да ли то значи да су „Воде Војводине“ одговорне и за стање Дунава у тим државама?

Тренутно имамо ситуацију у којој су три нуклеарне електране у три различите државе принуђене да раде на минималним или испод минималних капацитета, иако у својим земљама обезбеђују знатан део производње електричне енергије.

Како је могуће да тако важни објекти, чија је вредност и стратешки значај вишеструко већи од Хидросистема ДТД, остану без довољних количина воде.

Да ли то значи да су и тамошњи стручњаци „неспособни“, како се сада тврди за ЈВП „Воде Војводине“?

Или је ипак време да схватимо да није све последица људског фактора и да постоје природне појаве које човек не може у потпуности да контролише?

Тренутно смо сви погођени природном катастрофом до сада невиђених размера.
У истим тим земљама забележене су обуставе речног транспорта, рестрикције у снабдевању електричном енергијом, проглашења ванредних ситуација и обуставе рада појединих привредних система.

Дакле, проблем није локалан. Он је регионалан и последица је екстремних хидролошких услова који су погодили читав слив Дунава.

И док трају критике, ми радимо.

Док се по медијима пише о „неспремности“ и „незнању“ људи који деценијама раде у сектору водопривреде, ми смо претходних дана даноноћно радили на проналажењу решења.
И успели смо. Омогућено је поновно покретање једног агрегата на Црпној станици Бездан при коти од -159 центиметара у односу на нулу водомерне летве у Бездану. То је готово 60 центиметара испод пројектованог минималног радног режима.

Истовремено, продубљујемо канал који доводи воду из Дунава, изградили смо земљану брану и на њу поставили мобилне пумпе – такозване БАП-ове, које пребацују воду иза бране. На тај начин вештачки подижемо ниво воде у зони црпне станице и доводимо га у режим у којем је могућ рад агрегата.

Поново имамо убацивање свеже воде у Велики бачки канал.

Дакле, док други траже кривце, ми тражимо решења.

А ако не верујете нама, питајте грађане Бездана.

Извор: нсуживо.рс

Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владимир Галић обишао је данас подручје Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара“ захваћено великим пожаром и разговарао са представницима служби које даноноћно учествују у његовом гашењу.

-Ситуација је изузетно озбиљна и захтева максималну мобилизацију свих расположивих капацитета. Према последњим подацима са терена, пожаром је захваћено око 1.700 хектара, а у акцији је ангажовано укупно 339 људи, 63 возила и 33 радне машине. На терену су припадници Сектора за ванредне ситуације, запослени у ЈП ‘Војводинашуме’, добровољна ватрогасна друштва, Војска Србије, ‘Србијаводе’ и друга јавна предузећа и службе. То показује размере ове акције и одлучност државе да употреби све расположиве ресурсе како би пожар био стављен под контролу.

Галић је истакао да борбу са ватром додатно отежавају специфичност терена, густо растиње и шумске састојине, као и временски услови и променљив правац ветра. Делиблатска пешчара представља једно од највреднијих заштићених природних подручја у Србији, а поједини њени делови налазе се у режиму првог степена заштите, због чега је, поред заштите људи и имовине, од огромног значаја спречити даље ширење ватре на највреднија станишта.

-У овом тренутку најосетљивије је подручје у правцу Шумарка, док је Дубовац обезбеђен и екипе непрекидно прате ситуацију. Људи су на терену 24 часа дневно, без прекида, и чине све што је у њиховој моћи да зауставе ватру и заштите насеља. За све ангажоване обезбеђени су вода, храна и друга неопходна логистичка подршка. Посебну захвалност дугујемо ватрогасцима, радницима ‘Војводинашума’, припадницима Војске Србије, добровољним ватрогасцима, ‘Србијаводама’, локалним самоуправама и свима који данима у изузетно тешким условима дају максимум на терену.

Он је нагласио да је у оваквој ситуацији апсолутни приоритет заштита живота становништва и људи ангажованих на гашењу, а затим заштита кућа, инфраструктуре, шума и природних вредности резервата.

-Председник Републике Србије Александар Вучић пружио је пуну подршку свим људима који се боре са овом ватреном стихијом и држава ће наставити да обезбеђује све што је неопходно. У овом тренутку нису нам потребне политичке поделе, ширење панике и непроверених информација. Апелујем и на представнике опозиције да једну овако озбиљну ситуацију не користе за политичке обрачуне. За политику ће бити времена. Сада морамо бити одговорни и јединствени, помоћи људима који се боре са пожаром и слушати искључиво упутства надлежних служби.

-Делиблатска пешчара је природно благо Србије и Војводине. Учинићемо све да сачувамо пре свега људске животе, насеља и имовину, а затим и што већи део овог јединственог природног подручја. Када пожар буде потпуно угашен, предстоји нам процена последица и озбиљан посао на санацији и обнови оштећених површина – поручио је Галић.

Извор: НС уживо.рс

Упркос многобројним обавезама, председник се труди да пажљиво прочита сваку жалбу.

Председник Србије Александа Вучић, на чију је иницијативу почео с радом портал Ко си бре ти и на ком грађани могу да пријаве бахате функционере на свим нивоима, већ је почео да поступа по притужбама незадовољних људи, пише портал Република.

Наиме, од 10. јула, кад је портал почео с радом, председнику су се обратиле хиљаде грађана. Овај додатни елемент контроле и пријаве корупције, бахатости и неправилности у раду људи на важним функцијама народ је дочекао с одобравањем, а неки од прозваних већ су се морали да опросте од фотеља у којима су седели годинама.

„Упркос многобројним обавезама, председник се труди да пажљиво прочита сваку жалбу. Наравно, ту има и неоснованих притужби, али Вучић проверава све информације и потом доноси одлуку“, каже добро упућени саговорник Републике.

Тако је после 11 година на челу РГЗ Борко Драшковић разрешен дужности директора одлуком Владе Србије, а на његово место постављен је геодетски инспектор Далибор Бабић. Тиме је завршен мандат једног од најдуговечнијих руководилаца у државној управи који је обележен пројектима дигитализације катастра, али и бројним критикама.

На чело РГЗ дошао је 205, као вршилац дужности директора, док је 2017. званично именован за директора. Нови мандат добио је 2022, али је са функције смењен пре истека петогодишњег мандата.

Такође, одлуком Владе, дугогодишњи директор Републичке дирекције за имовину, Јован Воркапић смењен је с ове функције. Он је 2013. постављен на место директора ове дирекције, а претходно је био адвокат и то у неким веома познатим привредним случајевима. Од 2013. непрестано је био на челу институције која управља државном имовином која се увек мерила милијардама евра. Два пута мије продужаван мандат, 2016. на пет година и опет 2021, који је требало да истекне у децембру ове године, али је смењен пре краја мандата.

На његово место постављена је Ивана Јаначковић, правница која је скоро 20 година обављала послове у министарствима, а до постављења на место директора дирекције била је саветница премијера Ђуре Мацута.

ОДВОЈИТИ ЖИТО ОД КУКОЉА

„Председникова идеја с порталом Ко си, бре, ти и јесте била да се људи охрабре и пријаве оне које сматрају да не раде свој посао како треба. Народски речено, да се одвоји жито од кукоља и да се покаже да нема недодирљивих, али и да се пошаље порука грађанима да је њихов интерес изнад свега“, додаје наш саговорник.

Према његовим речима, чистка је тек почела и ускоро могу да се очекују нове смене доскора недодирљивих кадрова.

„Вучић је већ издвојио неколико приоритетних случајева, а ради се о људима од локала, па до нивоа републике, за које је провером утврдио да им је интерес грађана био последња рупа на свирали и да су функцију користили ради личног богаћења и промоције. Ови проблеми посебно су били изражени на нижим нивоима власти, где локални шерифи владају страхом. Зато је могућност анонимног пријављивања охрабрила људе да укажу на то.“

Извор: република

Фото: Танјуг/ Раде Прелић www.косибрети.рс/принтскрин