Друштво Архиве | Кикиндски портал

Дечји Сајам ватрогаства: Едукација најмлађих кроз игру и дружење

Jelena Trifunović Јуне 4, 2026

Дечји сајам ватрогаства, манифестација намењена најмлађима, коју организује Ватрогасна јединица НИС-а, одржава се данас од 11 до 17 часова на Тргу српских добровољаца, испред Управне зграде погона Северни Банат НИС-а.

Циљ сајма је да деци на занимљив и приступачан начин приближи значај заштите од пожара и безбедног понашања у различитим ситуацијама. Кроз игру, дружење и едукативне активности, најмлађи су у прилици да се упознају са радом ватрогасаца и опремом коју користе у свакодневном раду.

Учитељица ИИ1 из основне школе “Јован Поповић”, Гордана Мишковић, истакла је да је заинтересованост деце веома велика:

-Деца кроз школско градиво и посете ватрогасаца стичу теоријска знања, а овај догађај им је омогућио да све то доживе и у пракси , да сами испробају опрему и виде како систем функционише. Судећи по њиховим лицима и одушевљењу, ово искуство им изузетно много значи. Посебно радује чињеница да су за ово занимање велику заинтересованост показале и девојчице – каже Гордана Мишковић.

Ученици првог и другог разреда основних школа представили су се ликовним радовима на тему „Наши ватрогасци“

Члан Градског већа Тихомир Фаркаш наводи да локална самоуправа подржава овакав вид активности:
– У оквиру кампање обелжавања Међународног дана ватрогасаца, компанија НИС, је и Кикинди спровела показну вежбу намењену ученицима првих и других разреда основних школа. Приказали су опрему возила и припадници ватрогасне јединице компаније НИС-а, су на примерен начин кроз едукацију и држење најмлађих представили свој рад – рекао је Фаркаш.

Организатори истичу да је оваква врста едукације од великог значаја, јер се деца од најранијег узраста упознају са основним правилима безбедности, али и уче о професији ватрогасца и њиховој улози у друштву.

Алања: Лето на обали коју је према легенди бирала и Клеопатра

Jelena Trifunović Маy 28, 2026

Док се последње светло дана ломи по зидинама тврђаве изнад Алање, а море полако прелази из тиркизне у дубоку медитеранску плаву, међу локалцима и даље живи легенда о Клеопатри и плажи која је наводно створена баш за њу.

Кажу да је Клеопатра током својих путовања источним Медитераном стигла управо на ову обалу заједно са Марком Антонијем. Говорило се да Клеопатра није пристајала на просечна места, већ само на обале достојне краљице која је навикла да добије најбоље што Медитеран може да понуди.. Желела је савршен песак, мирно море и обалу на којој лето изгледа као вечна разгледница. Легенда даље тврди да је Марко Антоније наредио да се фини песак допреми чак из Египта како би Клеопатра ходала по најлепшој плажи Медитерана.

Да ли је прича истинита данас више није ни важно.

Јер када први пут станете на Клеопатрину плажу, док се тврђава издиже изнад мора, лако поверујете да су оваква места одувек била резервисана за људе који су од живота тражили најбоље. И управо ту почиње прича о Алањи.

Не као о још једном летовалишту на турској ривијери, већ као о граду који има ретку способност да споји оно што већина дестинација покушава годинама: прелепо море, историју, енергију града и осећај одмора који траје много дуже од седам дана.

Град који није настао због туризма

Многа модерна летовалишта данас изгледају као пажљиво пројектоване туристичке кулисе. Алања је другачија. Овде се одмах осећа да град постоји много дуже од туризма. То се види у јутарњој гужви на улицама, у рибарским бродовима који се враћају у луку, у малим пекарама које миришу на сусам и у локалним кафићима пуним људи дуго након поноћи.

Туризам јесте променио Алању, али јој није одузео идентитет.

И можда је баш то разлог због ког се људи овде опусте много брже него на неким другим дестинацијама. Град делује живо и природно. Нема осећај изолованог ризорта у којем се све завршава иза хотелске капије. Овде вас град стално вуче напоље.

Клеопатрина плажа: разлог због ког се људи враћају

На Медитерану постоји много лепих плажа, али мало која градска плажа успе да остави утисак као Клеопатрина.

Дугачка, широка и прекривена ситним златним песком, она изгледа готово нестварно када се споје тиркизно море, планине у позадини и тврђава која доминира изнад обале. Вода је овде невероватно бистра, а чак и усред лета задржава ону интензивну плаву боју због које људи сатима остају у мору.

Али лепота није једини разлог због ког је ова плажа посебна. Њена највећа предност је то што је део града.

У Алањи не морате да бирате између доброг мора и урбаног живота. После купања можете право у ресторан, шетњу, бар или марину. Све је повезано и на неколико минута удаљености.

То потпуно мења осећај летовања. Дан овде не изгледа као низ организованих хотелских активности, већ као спонтано уживање у граду који живи уз море.

Тврђава која Алањи даје карактер

Да нема тврђаву, Алања би вероватно и даље била лепо летовалиште. Са тврђавом, она постаје нешто много више.

Огромне селџучке зидине протежу се високо изнад каменог полуострва и виде се готово из сваког дела града. Ноћу, када се осветле, изгледају готово филмски, као да лебде изнад мора.

Поглед са тврђаве један је од оних призора који остају дуго у сећању. Са једне стране пружа се Клеопатрина плажа и отворени Медитеран, са друге марина препуна бродова и црвени кровови града, док се иза свега уздижу планине Таурус.

Тада постаје јасно зашто је Алања вековима била важна тачка Медитерана. Она није град који је накнадно измишљен за туристе. Има историју, слојеве и ону ретку атмосферу места које је одувек било важно. И управо та комбинација историје и мора даје Алањи посебну енергију.

Град који вас тера да истражујете

Једна од најбољих ствари код Алање јесте то што овде ретко остајете само у хотелу.

Можда кренете на кратку вечерњу шетњу, а завршите у луци међу ресторанима и осветљеним бродовима. Можда седнете на пиће са погледом на тврђаву, па продужите до базара или мале улице пуне локалних ресторана.

Алања има ону опуштену медитеранску атмосферу због које вечери никада не завршавају прерано. То посебно прија људима са Балкана. Јер овде луксуз није хладан нити стерилан. Можете седети у модерном беацх бару, а неколико минута касније јести савршен кебаб у малом ресторану где вас домаћин нуди чајем “на рачун куће”.

Тај спој енергије, гостопримства и спонтаности чини да се људи веома брзо осећају као код куће.

Више од обичног летовања

Алања је једно од оних места на турској обали које одговара готово свима. Можете дане проводити потпуно мирно, на плажи, у хамаму или уз дугу вечеру поред мора.

Али исто тако можете сваки дан испунити активностима. Излети бродом уз обалу, вожње џиповима кроз планине Таурус, рафтинг, параглајдинг, пећине скривене у стенама, базари, марина, ноћни живот… Град стално нуди још нешто.

И управо због тога седам дана у Алањи често прође пребрзо.

Зашто је Алања можда најбоље лице турске ривијере

Турска обала препуна је познатих летовалишта. Нека имају луксузније ризорте, нека мирније плаже али мало која дестинација успева да споји толико различитих ствари на једном месту.

Алања има море због ког долазите, али и град због ког желите да останете будни до касно. Има историју која није само декорација за туристе. Има енергију великог летовалишта, али и довољно локалног живота да све делује стварно.

И можда управо зато последњих година све више српских туриста бира баш Алању.

Јер људи данас не траже само лежаљку и алл инцлусиве наруквицу. Траже атмосферу, место које има живот, вечери које се памте и осећај да су негде заиста били. А Алања управо то даје.

Лето које ћете памтити

Можда ћете овог лета отићи тамо због Клеопатрине плаже. Можда због одличних хотела, добре хране или топлог Медитерана.

Али постоји велика шанса да ћете Алању запамтити по нечему сасвим другом, по вечерима под осветљеном тврђавом, по мирису мора из луке, по дугим шетњама када град још увек не спава и по осећају да лето овде траје спорије него било где друго.

И можда ћете баш тада разумети зашто се легенда о Клеопатри никада није изгубила. Нека места на Медитерану једноставно имају начин да вас натерају да пожелите да останете дуже.

културизам.цом

Услед пријаве грађана о великом броју стршљена, из надлежног Секретаријата истичу да се ради о мамутској оси

Aleksandra Djuran Маy 28, 2026

Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, на основу бројних пријава о појави инсекта који подсећа на стршљена, обавештава грађане да се ради о мамутској оси.

Реч је о веома корисном инсекту који није агресиван и не напада људе. Мамутске осе појављују се у периоду од половине маја до половине јуна. Одрасле јединке, величине око 6–7 цм, хране се нектаром и значајни су опрашивачи.

Мамутске осе се најчешће налазе у близини трулих пањева, а њихова већа бројност указује на пренамножење неке врсте тврдокрилаца, јер се управо у њима развијају њихове ларве.

Поднета кривична пријава против Д.Д. (31) која је осумњичена да је аутомобилом ударила дете

Aleksandra Djuran Маy 28, 2026

Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди, поднели су кривичну пријаву против Д.Д. (1995) из Кикинде, због постојања основа сумње да је починила кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја, саопштила је Полицијска управа Кикинда.

Осумњичена је, 10. маја ове године, управљајући путничким возилом на улици у Кикинди, ударила дете које је ступило на коловоз из травнате површине, ван пешачког прелаза.

Од задобијених повреда, 23. маја 2026. године, дечак је преминуо.

Еуромеланом дан: Годишње се, у Болници, открије петанестак пацијената оболелих од меланома

Aleksandra Djuran Маy 18, 2026

Општа болница прикључила се превентивној кампањи Еуромеланома дан, која је део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. Циљ је рано откривање промена на кожи и очување здравља становништва.

-Радило се у две амбуланте и суграђани су били веома заинтересовани. Прегледали смо 32 пацијената. Циљ кампање је да становништво бар једном годишње превентивно прегледа кожу како би се на време открили евентуални меланоми и други облици рака коже – истакао је др Синиша Јолић, дерматовенеролог који је обављао прегледе заједно са др Милицом Агић. – Наша жеља је да подигнемо свест о раку коже јер је кампања посвећена превенцији, раном откривању и лечењу рака коже. Више није проблем само сунце којем се излажемо током лета, него током читаве године.

Ове године фокус је на дезинформацијама о излагању сунцу и о превенцији рака коже које круже друштвеним мрежама, посебно међу адолесцентима. Недавни трендови на платформама као што су ТикТок и Инстаграм показују све више обмањујућих порука које подстичу ризична понашања попут намерних опекотина од сунца или обесхрабривање употребе мера заштите од сунца. Да би се решио овакав изазов, кампања Еуромеланома 2026 усваја комуникациону стратегију усмерену на дигиталне технологије и према адолесцентима и млађим одраслима путем друштвених мрежа.

-Годишње у нашој Болници откријемо петнаестак особа код којих дијагностификујемо меланом, а десет пута је више оних са немеланомским туморима. На сваком прегледу радимо скрининг комплетне коже и дермоскопске прегледе, а суграђанима су омогућени и, заказани, дигитални прегледи. Превентивно, рано, откривање такозваних „танких“ меланома је најважније. То је меланом који у свом промеру није већи од 0,8 до 0,9 милиметара. Уколико неко примети да младеж расте, мења боју, крвари, задаје бол неопходно је да се што пре јави дерматологу, како би обавио дермоскопију – додао је др Синиша Јолић.

А.Ђ.

Показна вежба добровољних ватрогасаца Банатске Тополе, Руског Села и Сајана

Aleksandra Djuran Маy 16, 2026

У Банатској Тополи одржана показна је вежба у којој су учествовала добровољна ватрогасног друштва домаћина, Руског Села и Сајана. Ватрогасци добровољци и запослени у Хитној служби приказали су окупљеним мештанима како реагују у случају пожара, а вежба је одржана испред Омладинског дома у центру села.

-На територији града постоји десет добровољних ватрогасних друштава, а свако има 12 оперативних чланова за гашење пожара или помоћи у елементарним непогоди што је 120 обучених и храбрих људи. – истакао је командир оперативне ватрогасне јединице Жељко Пејић, виши ватрогасни официр, Градског ватрогасног савеза – Показном вежбом обележавамо Светог Флоријана заштитника ватрогасаца. Представили смо ситуацију у којој је пожар избио у приземљу Омладинског дома. У пожару, насталом услед неисправних инсталација, једна особа је била повређена. Како се пожар брзо ширио ватрогасци из Банатске Тополе у помоћ су позвали колеге из Руског Села и Сајана. Учествовало је 20 ватрогасаца, а показали смо како се пожар гаси, а да при том не буде повређен ниједан добровољац.

У спремност ватрогасних друштава са села уверио се и Бојан Микалачки, члан Градског већа и додао да је први пут да се у симулацији пожара објеката и показној вежби удруже три добровољна ватрогасна друштва.

-Свака част добровољним ватрогасцима што су се удружили и заједнички приказали како реагују у хитним ситуацијама. Сматрам да су добровољци важни за свако село. Управо они су први на удару у свакој немилој ситуацији и ту су да помогну свима нама када је помоћ најнеопходнија – навео је Микалачки.

Догађај су увеличали и чланови КУД-а „Сцена“ из Банатске Тополе који су се окупљенима представили фолклорним наступом.

А.Ђ.

Поводом Међународног дана сестринства: Највише признање уручено Зорици Јанић

Aleksandra Djuran Маy 12, 2026

Међународни дан сестринства, 12. мај, обележен је у Општој болници. Овом прилико додељене су плакета, повеље и похвалница најзаслужнијим појединцима запосленим у кикиндским здравственим установама. Највише признање за пожртвован рад, плакета, ове године припала је Зорици Јанић, главној сестри у Дечијем и школском диспанзеру.

-Већ 38 година сам медицинска сестра. Почела сам у Општој болници где имам 20 година стажа, а сада сам у Дому здравља где ћу радити исто толико. Бити медицински сестра је најлепши позив и одувек сам желела да радим овај посао. Имам још годину и по дана до пензије и драго ми је што ћу последње године радног века провести са децом са којом је најлепше радити – сазнали смо од Зорице Јанић.

Повеље су припале Марији Мутуц из Дома здравља, Сањи Павловић, Јелени Срдић, Золтану Барни и Моники Фекете из Опште болнице.

-У јануару сам напунио 40 година радног стажа. Још увек немам године старости за пензију, а планирам да радим до краја године. Хирургија је захтевно одељење са најтежим пацијентима. Посла има јако пуно, а смене су по 12 сати. Нисам планирао да завршим у здравству, волео сам биологију и 1983. када сам уписивао средњу школу медицински техничар је био најближе ономе што сам желео. Првих месец дана радио сам на нервном одељењу и од тада до данас на хирургији. Заволео сам овај посао врло брзо. Више је лепих него оних мање лепих тренутака, али најважније је када допринесете нечијем оздрављењу – каже Золтан Барна.

Присутне је поздравила председнице Организације здравствених радника Кикинде, главна сестра Гинеколошко-акушерског одељења Мелинда Клачак:

-Лекари, сестре и уопште сви здравствени радници су један тим. Важно је да сваког дана радимо заједно на унапређењу здравствене заштите. Мото за Дан медицинских сестара, техничара и бабица је да „Осмех лечи“, а посвећен је у знак сећања на Флоренс Најтингејл која се сматра оснивачем савременог сестринства. Сва признања додељена су на предлог медицинских сестара.

Ово је прилика да се укаже на то да здравствени радници свој посао обављају професионално и без задршке.

Овом приликом додељено је и 22 похвалница, међу којима су и медицинске сестре и техничари који су недавно или врло брзо одлазе у заслужену пензију.

А.Ђ.

Одговорно власништво учи се од малих ногу

Jelena Trifunović Маy 12, 2026

Јавно предузеће „Кикинда“ наставља са спровођењем едукативних активности усмерених ка најмлађим суграђанима, са циљем развијања свести о значају одговорног и хуманог односа према животињама. Кроз овакве програме деца имају прилику да од раног узраста науче колико су брига, пажња и љубав важни када је реч о кућним љубимцима, али и о односу према заједници у целини.

У Културном центру у петак је организовано интерактивно предавање за ученике другог разреда Основне школе „Вук Караџић“. Представници ЈП „Кикинда“ разговарали су са малишанима о томе шта подразумева одговорно власништво над кућним љубимцима, колико је важна правилна нега животиња, као и због чега је неопходно развијати емпатију и хуманост према свим живим бићима.

Кроз примере из свакодневног живота и интерактиван приступ, деца су активно учествовала у разговору и показала велико интересовање за теме које се тичу бриге о животињама. Посебна пажња током предавања посвећена је удомљавању паса из прихватилишта.

Ученицима је представљена могућност да, уколико желе кућног љубимца и уз сагласност родитеља, посете прихватилиште за псе и можда баш тамо пронађу свог будућег четвороножног пријатеља. Малишани су са пажњом слушали приче о псима који чекају нови дом, а нису изостала ни бројна питања о обавезама и одговорности које власништво над љубимцем носи.

Током дружења најављена је и трећа Изложба паса мешанаца, коју ће ЈП „Кикинда“ и ове године организовати крајем лета. Како је истакнуто, циљ манифестације је промоција удомљавања, одговорног власништва и љубави према животињама, али и прилика да власници удомљених љубимаца представе своје псе.

Из ЈП „Кикинда“ поручују да ће и у наредном периоду наставити са сличним активностима, јер овакви сусрети имају важну улогу у стварању одговорног и хуманог друштва, посебно када је реч о едукацији најмлађих.

„Бесмртни пук“ у Кикинди: Сећање на претке који су животе дали за слободу

Tijana Despotovski Маy 9, 2026

Шетњом „Бесмртног пука“ градским тргом, полагањем венаца и окупљањем потомака бораца, Кикинђани и њихови гости данас су обележили Дан победе над фашизмом, шаљући снажну поруку да се жртве предака не смеју заборавити.

Колона учесника најпре је положила венац на спомен-плочу Драгутину Ристићу у холу Градске куће, а потом прошла до спомен-обележја „Туга“, да би се зауставила код монументалног споменика жртвама фашизма, подигнутог 1961. године, који се сматра првим апстрактним спомеником на простору некадашње Југославије. Тамо је, поред полагања венаца, уприличен и програм за окупљене.

Обележавању су присуствовали саветник председника Владе Републике Србије генерал-мајор Милорад Ступар, градоначелник Кикинде Младен Богдан, заменица градоначелника Биљана Кикић, представници амбасаде Русије, Гарнизона Бачка Топола, Министарства унутрашњих послова, Министарства одбране, потомци бораца и бројни грађани.

Посебно емотивни били су тренуци када су учесници у рукама носили фотографије својих очева, дедова и прадедова, људи који су преживели ратове или у њима страдали.

Душан Чипчић понео је фотографију свог оца Милана, артиљерца који је мобилисан 1941. године и ратовао до краја Другог светског рата.

– Ово на слици ми је тата. Имао је 22 године када је мобилисан. Био је артиљерац и борио се до краја рата. И ја сам 1991. године био у Вуковару. Хвала Богу, остао сам жив. Не би било лепо да се рат понови, да друга генерација поново ратује. Најлепше је бити у миру – поручио је Чипчић.

Своје сећање на оца поделио је и Раде Ступар.

– Мој покојни отац рођен је у Мркоњићу и учествовао је у рату од 1941. до 1945. године. После рата колонизован је у Нове Козарце. Овај дан за мене представља успомену на њега и док сам жив носићу га у срцу и поносити се њиме – казао је Ступар.

Генерал-мајор Милорад Ступар нагласио је да је српски народ међу првима у Европи устао против фашизма и поднео огромне жртве у борби за слободу.

– Српски народ положио је више од милион живота у Другом светском рату. Банаћани су 9. мај 1945. године дочекали ослобађајући словеначко приморје, Трст и Сплит. Ту жртву су нам заборавили. Зато морамо бити довољно јаки да сачувамо своју државу и мир. Српски народ ако не буде војно спреман и привредно јак, неће моћи да опстане. Ми морамо бити спремни да одбранимо сваки педаљ наше државе а то је немогуће без враћања обавезног служења војног рока. – рекао је Ступар.

Председник СУБНОР-а Сава Орељ подсетио је на огромне жртве које је српски народ поднео током Другог светског рата и нагласио да је Дан победе један од најзначајнијих датума европске историје.

– Капитулацијом Немачке стављена је тачка на најкрвавији сукоб који је свет видео. Страдало је више од 70 милиона људи. Кикинда је дала више од хиљаду жртава. Овај дан је и опомена у времену када се покушава ревизија историје. Наша улога је да негујемо културу сећања – рекао је Орељ.

Градоначелник Младен Богдан истакао је да „Бесмртни пук“ симболизује борбу за слободу и мир.

– Када „Бесмртни пук“ пролази нашим градом, показује за шта су се борили наши преци, али и ми са њима свих ових година, а то су слобода, мир и будућност. Наш народ је много страдао, поготово у 20. веку. Србија више нема људи за нове погибије и зато је важно да чувамо мир – поручио је Богдан.

Т. Д.

Поезија која враћа осмехе: Топло уметничко дружење у Геронтолошком центру

Tijana Despotovski Маy 8, 2026

У времену када су брзе поруке и друштвене мреже потиснуле лепу реч, једно топло и искрено дружење у Геронтолошком центру подсетило је колико поезија и даље уме да дотакне људе. Млади песник Веселин Мандарин посетио је кориснике ове установе и кроз стихове, разговор и емоцију улепшао им дан.

Током дружења, Мандарин је читао песме из своје збирке „Вечност је крива“, али и нове стихове које је недавно написао. Сусрет је био интерактиван, а корисници су радо делили своје утиске и размишљања.

– Заиста сам јако поносан на овај дан. Наши старији суграђани заслужују пажњу и поштовање, а ја сам желео да им пружим осећај припадности и значаја. Поезија нас спаја и враћа у прошлост – рекао је Веселин Мандарин.

В.д. директора Геронтолошког центра Драган Стјепановић истакао је да овакви сусрети имају посебну вредност за кориснике установе.

– Код наших корисника ова посета изазвала је емоције и одушевљење. Није нам циљ само да бринемо о њиховом здрављу, већ и да им донесемо радост, емоцију и осећај припадности. Наставићемо да негујемо културу, уметност и повезивање генерација – поручио је Стјепановић.

Да је дружење оставило снажан утисак, потврђују и сами корисници. Јелена Марић (77) каже да овакви сусрети разбијају свакодневну монотонију и враћају лепе успомене.

– Веселин и његова поезија зраче лепотом и племенитошћу. Подсећају ме на младост и то ми прија. Волим да читам и оваква дружења нам много значе – рекла је Јелена Марић.

Млади песник већ сутра путује у Немачку, где ће одржати седам промоција своје збирке поезије на српском и немачком језику, а након повратка најављује и нову збирку стихова.

Т. Д.