најчитанији портал Севернобанатског округа
Председник Републике Србије Александар Вучић посетиће у четвртак Севернобанатски округ.
Током посете обићи ће предузеће „Артис 1973“ у Руском Селу, ЈП „Адица“ у Ади, пољопривредно газдинство Петровић у Чоки и винарију „Чока“, као и Удружење оболелих од мултипле склерозе у Новом Кнежевцу и породицу Каваи у Трешњевцу, у општини Кањижа.
Школска година 2026/2027. има свој календар, а ђаке у Војводини очекује нешто ранији зимски распуст него њихове вршњаке у централној Србији. Ево када се завршавају полугодишта, када су распусти и који су важни датуми за основце и средњошколце.
За основце од првог до седмог разреда школска година завршава се 11. јуна 2027. године, а прво полугодиште у Војводини трајаће до 23. децембра 2026. године. У централној Србији прво полугодиште завршава се нешто касније – 30. децембра.
Војвођански ђаци у школске клупе после зимског распуста поново се враћају 11. јануара 2027. године.
Током школске године ученици ће имати пет распуста:
Поред распуста, школама у Војводини предвиђена су и два ненаставна дана – 26. и 29. марта 2027. године.
Један од најважнијих датума за будуће средњошколце свакако је 14, 15. и 16. јун 2027. године, када је заказана мала матура.
А школску годину обележиће и једна посебна прилика – школе ће у свој годишњи план рада уврстити једнодневну посету ученика специјализованој изложби „Експо 2027“.
Посете ће бити организоване у периоду од 17. маја до 25. јуна 2027. године.
Другим речима – ђаке очекује школска година са доста наставе, али и неколико добро распоређених пауза које ће им сигурно бити међу најважнијим датумима у календару.
АУДИО ПРИЛОГ ПОСЛУШАЈТЕ ОВДЕ:
Удружење оболелих од мултипле склерозе, у Немањиној улици број 3, у нашем граду постоји већ 16 година и ту је, пре свега, да помогне и пружи подршку оболелима и њиховим породицама. Председница Бранкица Мишков напомиње да удружење има 48 чланова, од којих најмлађи има 29, а најстарији 55 година.
– Окупљамо се једном недељно, суботом пре подне, и позивам све да дођу јер ми, када се састанемо, не причамо о болести. Причамо о животу и како живети уз мултиплу склерозу, а не како живети болест. Бавимо се спортом, организујемо одласке у природу и наш циљ је да максимално побољшамо како физичко тако и психичко стање наших чланова – истиче наша саговорница и додаје да се врло често организују путовања и дружења са сродним удружењима.
Сваког последњег петка у месецу, у овим просторијама, организују и хуманитарни базар књига. Део терапије су и витамини и суплементи без којих оболели не могу, а који су скупи, те се често организују акције како би се прикупила средства за њих.
– Суграђани су нам донирали књиге и оне могу да се узму уз замену или да се купе, односно да се убаци новац у кутију за донацију. Нама је базар важан јер је то прилика да нас људи виде и да им представимо шта и како радимо – наводи Мишков.
Мултипла склероза је имунолошки посредована болест централног нервног система, мозга и кичмене мождине. Симптоми мултипле склерозе разликују се код сваког пацијента и могу захватити кретање, вид, говор, равнотежу, бешику и ментално здравље.
– Потребна нам је психолошка, социјална и правна помоћ, и за то служи наше удружење. Од укупног чланства 25 је активно, а са осталима, који су махом непокретни, контактирам телефоном. Пуно је непознаница о томе која права можемо да остваримо, почев од медицинских помагала до бањског лечења, и трудимо се да све разјаснимо.
У протеклом периоду удружење је, путем пројеката, успело да обезбеди помагала неопходна члановима.
– Помагала су за све Кикинђане, не само за нас – додала је Бранкица Мишков. – Имамо штаке, палице, колица, шеталице и издајемо их на реверс.
Најтеже је у почетку, када се открије болест, јер сви неуролошки симптоми могу да се појаве током живота са мултиплом склерозом.
– Ја сам позитиван пример, била сам на корак до колица, али нисам дозволила да ме болест савлада. Ту смо и да пружимо подршку породицама оболелих који такође живе са мултиплом склерозом – закључила је Бранкица Мишков.
Мултипла склероза не долази сама, прате је и друге аутоимуне болести. Њени знаци и симптоми могу се значајно разликовати од особе до особе, али и мењати током саме болести, у зависности од тога која су нервна влакна захваћена.
ПОТРЕБЕ
Бранкица Мишков поделила је члановима анкетни лист у којем треба да се изјасне о својим потребама:
– Исто тако, овај папир ће послужити да нам кажу шта би волели да добију од удружења и да ли имају идеју за нове садржаје. То ће пуно помоћи и када пишем пројекте.
ПОД ВОДОМ СМО СВИ ИСТИ
Браница Мишков је прва жена сертификовани инструктор роњења са мултипла склерозом у Србији. Од 2017. године бави се и роњењем. Подводни тренинзи за њу су више од обичног вежбања. Роњење и пливање једини су спортови којим оболели од ове болести могу да се баве.
Самохрана мајка троје деце од 2008. године болује од мултипле склерозе. Убрзо, након дијагнозе, постала је тешко покретна уз штапове, а касније и уз ходалицу. На процени инвалидности одређен јој је четврти степен, односно инвалидитет од 70 одсто. Осам година касније установљена јој још једна болест хашимото, болест штитне жлезде.
Захваљујући снажној вољи, жељи за опоравком и упорношћу Бранкица је успела да победи болест, колико је то могуће.
Пројекат „Поглед без баријера“ подржало је Министарство информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је нове мере за спречавање ширења афричке куге свиња, с посебним акцентом на контролу популације дивљих свиња и јачање биосигурности. За непоштовање прописаних мера предвиђене су и новчане казне за правна лица које могу достићи чак три милиона динара.
Према новим правилима, свака угинула дивља свиња мора бити пријављена надлежној служби у року од два сата од уочавања. Истовремено, ловачка удружења и надлежне службе у обавези су да редовно и систематски претражују ловишта како би се што пре пронашле угинуле животиње и спречило даље ширење заразе.
Једна од кључних мера је и редукциони одстрел дивљих свиња, чији је циљ смањење њихове бројности и ризика од преношења вируса.
На подручјима која су заражена или се сматрају угроженим ограничава се приступ ловиштима и кретање људи, док ће се истовремено инсистирати на доследном спровођењу свих биосигурносних мера и благовременом обавештавању јавности.
Афричка куга свиња је веома заразна вирусна болест која погађа домаће и дивље свиње. Иако није опасна по здравље људи, изазива огромне економске губитке у сточарству, због чега надлежне институције апелују на ловце, одгајиваче и све грађане да се придржавају прописаних мера и сваку сумњу на болест одмах пријаве.
Афричка куга свиња тренутно је потврђена у седам округа, 12 општина и 58 насељених места, на укупно 703 газдинства. Најугроженији су Сремски и Мачвански округ, као и део територије града Београда, док додатни ризик представљају подручја са великим шумским комплексима и ловиштима.
Обележавање Видовдана – Дана сећања на погинуле браниоце српског народа од Косовске битке до данас, који се уједно обележава и као слава српских ратних ветерана, започело је поменом погинулим борцима испред споменика „Туга“, након чега су представници Града, војске и полиције, борачких удружења, као и породица страдалих, положили венце.
Градоначелник Младен Богдан истакао је да је Видовдан дан дубоког поштовања, сећања и историјског континуитета српског народа.
– Дужни смо да одамо почаст свима који су дали живот за отаџбину. Када отаџбина зове, никада није тешко одговорити. Од Косовске битке до данас, кроз све историјске периоде, постоји нит која повезује жртву и борбу за слободу, а посебно је важан однос према Косову и Метохији као делу тог историјског наслеђа – поручио је Богдан.
Виеw тхис пост он Инстаграм
Председник Удружења српских ратних ветерана Кикинде Владимир Радојчић захвалио се свима који су присуствовали обележавању и који годинама негују културу сећања.
– Посебно бих се захвалио гостима који долазе сваке године из Куршумлије, Бачке Тополе и других места. Већ више од деценије окупљамо се овде, код споменика са именима наших погинулих суграђана из ратова деведесетих. Породице страдалих све то прате са посебним пијететом, и то је нешто што има велику симболику. Морамо да будемо сложни, да гледамо у будућност, али и да никада не заборавимо наше жртве- – навео је Радојчић.
У наставку програма у великој сали Дома пензионера обављено је и резање славског колача.
Народна библиотека „Јован Поповић“ организује маскенбал за децу, а најмлађи суграђани имаће прилику да на једно вече постану јунаци својих омиљених књига.
Манифестација под називом „Маске међу књигама“ биће одржана 26. јуна од 18.30 до 20 часова у библиотеци. Организатори позивају децу да обуку костиме својих омиљених књижевних ликова и придруже се дружењу испуњеном маштом, књигама и забавом. Циљ маскенбала је да код најмлађих подстакне љубав према читању и приближи им свет књижевности на креативан и занимљив начин.
Пријаве за учешће отворене су до 23. јуна, а заинтересовани се могу пријавити путем имејл адресе kultura@kibiblioteka.org.rs.
Из библиотеке поручују да све учеснике очекује незаборавно дружење у друштву омиљених књижевних јунака.
На почетку жетвених радова на територији града Градски штаб за спровођење нмера заштите од пожара за време жетве стрних усева, апелује и упозорава пољопривредне произвођаче и грађане о забрани паљења ватре на отвореном простору. Спаљивањем биљних остатака често долази до неконтролисаних пожара на отвореном, који наносе велике материјалне штете и страдање људи.
Спаљивање стрних усева, смећа и биљних остатака забрањено је Законом о заштити од пожара и градском Одлуком о заштити пољопривредних имања на територији града. Инспектори Одељења за ванредне ситуације и пољочувари у складу са Законом о заштити од пожара и градском Одлуком о заштити пољопривредних имања појачано ће контролисати спровођење мера заштите од пожара на отвореном простору и против лица које не поштују забрану спаљивања отпада и биљних остатака подносиће захтев за покретање прекршајног поступка.
Новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:спаљује остатке стрних усева, смеће и биљне остатке на отвореном простору и за време жетве непредузима посебне мере заштите стрних усева од пожара.За правна лица казне износе од 300.000 до 1.000.000 динара.
Лице које је изазвало пожар биће дужно да ватрогасно-спасилачкој јединици надокнади трошкове интервенције, у складу с посебним прописом. Уколико се утврди да је на пољопривредном газдинству вршено спаљивање жетвених остатака, газдинство губи право на подстицајна средства у пољопривреди, у периоду од две године.
У случају пожара потребно одмах позвати ватрогасно спасилачку јединицу на телефон 193.
На седници Градског штаба за спровођење мера заштите од пожара за време жетве стрних усева донете су одлуке да се градски Ватрогасни савез се обавезује да организује формирање комисија које ће вршити преглед исправности и противпожарне безбедности учествујућих пољопривредних машина у жетви стрних усева. Комисија је дужна да о прегледу пољопривредне машине састави записник о исправности, чију копију ће предати власнику пољопривредне машине. Комисија је дужна да власнику исправне пољопривредне машине да налепницу „ ЖЕТВА 2026. ГОДИНЕ“ оверену од стране градског ватрогасног савеза. Распоред и динамику техничког прегледа пољопривредне механизације утврђује Градски ватрогасни савез.
Овом приликом апеловано је на све учеснике у жетвеним радовима да контактирају Градски ватрогасни савез и изврше преглед механизације која учествује у жетвеним радовима. Преглед пољопривредне механизације и техничке исправности за привредна друштва, задруге и друга правна лица који врше жетвене радове организоваће њихове техничке службе у координацији са комисијом за преглед механизације формиране од стране Градског ватрогасног савеза.
Знање и тимски дух довели су кикиндске гимназијалце до великог успеха у првом ПМФ квизу знања „Пети елемент“, одржаном на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Екипа „Душанови гимназијалци“ освојила је друго место у конкуренцији 20 тимова и чак 100 такмичара из средњих школа широм Србије.
Квиз је организован уз подршку Центра за промоцију науке, а назван је „Пети елемент“ јер обухвата пет области природних наука које се изучавају на Природно-математичком факултету.
До финала није било лако стићи. Учесници су прошли кроз неколико квалификационих кругова, након чега су најбољи одмерили знање у полуфиналу и финалу одржаним током протеклог викенда.
Кикиндски тим чинили су Лара Аврамов, Ана Војводић, Милица Боберић, Милица Глишин, Богдан Завишин и Стефан Лазић.
– Када смо видели позив за учешће, одабрали смо ученике за које смо сматрали да могу да одговоре оваквом изазову. Током такмичења показали су велико знање, озбиљност и спремност да раде као тим. Изузетно смо поносни на њих и на начин на који су представљали школу – истакла је професорка физике Ина Лепар.
Да су утисци са такмичења више него позитивни потврђује професорка биологије Бојана Пењин.
– Организација је била на врхунском нивоу, а ученици су уживали у сваком делу такмичења. Поред самог знања, овакви догађаји доносе нова познанства, дружење и искуства која ће дуго памтити. Посебно радује што су током целог такмичења показали прави тимски дух и међусобну подршку – рекла је Пењин.
Прво место освојила је екипа „Ц-12“ из Гимназије у Инђији, док је треће место припало тиму „Светини јунаци“ из Гимназије „Светозар Марковић“ из Новог Сада. За освојено друго место кикиндским гимназијалцима припала је и новчана награда од 50.000 динара.
Дечји сајам ватрогаства, манифестација намењена најмлађима, коју организује Ватрогасна јединица НИС-а, одржава се данас од 11 до 17 часова на Тргу српских добровољаца, испред Управне зграде погона Северни Банат НИС-а.
Циљ сајма је да деци на занимљив и приступачан начин приближи значај заштите од пожара и безбедног понашања у различитим ситуацијама. Кроз игру, дружење и едукативне активности, најмлађи су у прилици да се упознају са радом ватрогасаца и опремом коју користе у свакодневном раду.
Учитељица ИИ1 из основне школе “Јован Поповић”, Гордана Мишковић, истакла је да је заинтересованост деце веома велика:
-Деца кроз школско градиво и посете ватрогасаца стичу теоријска знања, а овај догађај им је омогућио да све то доживе и у пракси , да сами испробају опрему и виде како систем функционише. Судећи по њиховим лицима и одушевљењу, ово искуство им изузетно много значи. Посебно радује чињеница да су за ово занимање велику заинтересованост показале и девојчице – каже Гордана Мишковић.
Ученици првог и другог разреда основних школа представили су се ликовним радовима на тему „Наши ватрогасци“
Члан Градског већа Тихомир Фаркаш наводи да локална самоуправа подржава овакав вид активности:
– У оквиру кампање обелжавања Међународног дана ватрогасаца, компанија НИС, је и Кикинди спровела показну вежбу намењену ученицима првих и других разреда основних школа. Приказали су опрему, возила и припадници ватрогасне јединице компаније НИС-а су на примерен начин кроз едукацију и дружење најмлађих представили свој рад – рекао је Фаркаш.
Организатори истичу да је оваква врста едукације од великог значаја, јер се деца од најранијег узраста упознају са основним правилима безбедности, али и уче о професији ватрогасца и њиховој улози у друштву.
Док се последње светло дана ломи по зидинама тврђаве изнад Алање, а море полако прелази из тиркизне у дубоку медитеранску плаву, међу локалцима и даље живи легенда о Клеопатри и плажи која је наводно створена баш за њу.
Кажу да је Клеопатра током својих путовања источним Медитераном стигла управо на ову обалу заједно са Марком Антонијем. Говорило се да Клеопатра није пристајала на просечна места, већ само на обале достојне краљице која је навикла да добије најбоље што Медитеран може да понуди.. Желела је савршен песак, мирно море и обалу на којој лето изгледа као вечна разгледница. Легенда даље тврди да је Марко Антоније наредио да се фини песак допреми чак из Египта како би Клеопатра ходала по најлепшој плажи Медитерана.
Да ли је прича истинита данас више није ни важно.
Јер када први пут станете на Клеопатрину плажу, док се тврђава издиже изнад мора, лако поверујете да су оваква места одувек била резервисана за људе који су од живота тражили најбоље. И управо ту почиње прича о Алањи.
Не као о још једном летовалишту на турској ривијери, већ као о граду који има ретку способност да споји оно што већина дестинација покушава годинама: прелепо море, историју, енергију града и осећај одмора који траје много дуже од седам дана.
Многа модерна летовалишта данас изгледају као пажљиво пројектоване туристичке кулисе. Алања је другачија. Овде се одмах осећа да град постоји много дуже од туризма. То се види у јутарњој гужви на улицама, у рибарским бродовима који се враћају у луку, у малим пекарама које миришу на сусам и у локалним кафићима пуним људи дуго након поноћи.
Туризам јесте променио Алању, али јој није одузео идентитет.
И можда је баш то разлог због ког се људи овде опусте много брже него на неким другим дестинацијама. Град делује живо и природно. Нема осећај изолованог ризорта у којем се све завршава иза хотелске капије. Овде вас град стално вуче напоље.
На Медитерану постоји много лепих плажа, али мало која градска плажа успе да остави утисак као Клеопатрина.
Дугачка, широка и прекривена ситним златним песком, она изгледа готово нестварно када се споје тиркизно море, планине у позадини и тврђава која доминира изнад обале. Вода је овде невероватно бистра, а чак и усред лета задржава ону интензивну плаву боју због које људи сатима остају у мору.
Али лепота није једини разлог због ког је ова плажа посебна. Њена највећа предност је то што је део града.
У Алањи не морате да бирате између доброг мора и урбаног живота. После купања можете право у ресторан, шетњу, бар или марину. Све је повезано и на неколико минута удаљености.
То потпуно мења осећај летовања. Дан овде не изгледа као низ организованих хотелских активности, већ као спонтано уживање у граду који живи уз море.
Да нема тврђаву, Алања би вероватно и даље била лепо летовалиште. Са тврђавом, она постаје нешто много више.
Огромне селџучке зидине протежу се високо изнад каменог полуострва и виде се готово из сваког дела града. Ноћу, када се осветле, изгледају готово филмски, као да лебде изнад мора.
Поглед са тврђаве један је од оних призора који остају дуго у сећању. Са једне стране пружа се Клеопатрина плажа и отворени Медитеран, са друге марина препуна бродова и црвени кровови града, док се иза свега уздижу планине Таурус.
Тада постаје јасно зашто је Алања вековима била важна тачка Медитерана. Она није град који је накнадно измишљен за туристе. Има историју, слојеве и ону ретку атмосферу места које је одувек било важно. И управо та комбинација историје и мора даје Алањи посебну енергију.
Једна од најбољих ствари код Алање јесте то што овде ретко остајете само у хотелу.
Можда кренете на кратку вечерњу шетњу, а завршите у луци међу ресторанима и осветљеним бродовима. Можда седнете на пиће са погледом на тврђаву, па продужите до базара или мале улице пуне локалних ресторана.
Алања има ону опуштену медитеранску атмосферу због које вечери никада не завршавају прерано. То посебно прија људима са Балкана. Јер овде луксуз није хладан нити стерилан. Можете седети у модерном беацх бару, а неколико минута касније јести савршен кебаб у малом ресторану где вас домаћин нуди чајем “на рачун куће”.
Тај спој енергије, гостопримства и спонтаности чини да се људи веома брзо осећају као код куће.
Алања је једно од оних места на турској обали које одговара готово свима. Можете дане проводити потпуно мирно, на плажи, у хамаму или уз дугу вечеру поред мора.
Али исто тако можете сваки дан испунити активностима. Излети бродом уз обалу, вожње џиповима кроз планине Таурус, рафтинг, параглајдинг, пећине скривене у стенама, базари, марина, ноћни живот… Град стално нуди још нешто.
И управо због тога седам дана у Алањи често прође пребрзо.
Турска обала препуна је познатих летовалишта. Нека имају луксузније ризорте, нека мирније плаже али мало која дестинација успева да споји толико различитих ствари на једном месту.
Алања има море због ког долазите, али и град због ког желите да останете будни до касно. Има историју која није само декорација за туристе. Има енергију великог летовалишта, али и довољно локалног живота да све делује стварно.
И можда управо зато последњих година све више српских туриста бира баш Алању.
Јер људи данас не траже само лежаљку и алл инцлусиве наруквицу. Траже атмосферу, место које има живот, вечери које се памте и осећај да су негде заиста били. А Алања управо то даје.
Можда ћете овог лета отићи тамо због Клеопатрине плаже. Можда због одличних хотела, добре хране или топлог Медитерана.
Али постоји велика шанса да ћете Алању запамтити по нечему сасвим другом, по вечерима под осветљеном тврђавом, по мирису мора из луке, по дугим шетњама када град још увек не спава и по осећају да лето овде траје спорије него било где друго.
И можда ћете баш тада разумети зашто се легенда о Клеопатри никада није изгубила. Нека места на Медитерану једноставно имају начин да вас натерају да пожелите да останете дуже.
