Актуелно

Немачка индустрија тоне у дуготрајну кризу: Сваког месеца нестаје 15.000 радних места

Jelena Trifunović Аугуст 4, 2026

Немачка индустрија, деценијама ослонац највеће европске привреде, наставља да губи радна места забрињавајућом брзином. У прерађивачком сектору сваког месеца нестане приближно 15.000 послова, док су аутомобилску индустрију, машиноградњу и производњу метала погодили најдубљи резови. Подаци са објаве немачког листа „Јунге Фреихеит“ нису претерани – потврђују их Савезна агенција за рад и водећи немачки привредни институти, пишу вести-онлине.

Током 2025. године угашено је 177.000 индустријских радних места, па је крајем децембра у прерађивачком сектору било запослено око 6,5 милиона људи. Аутомобилска индустрија и њени добављачи изгубили су 52.000 радника, машиноградња 28.000, а метална индустрија још 24.000. Председница Савезне агенције за рад Андреа Налес упозорила је да се смањење броја запослених наставило и ове године, док су добици у другим гранама недовољни да надокнаде губитке из индустрије, преноси немачки недељник „Виртшафтсвохе“.

Најновија анализа консултантске куће ЕY показује да је немачка индустрија од 2019. изгубила више од 340.000 радних места, односно око шест одсто укупне радне снаге. Најтежи удар претрпела је аутомобилска индустрија, у којој је за седам година нестало приближно 126.000 послова. Фолксваген, БМW, Мерцедес, Бош, ЗФ и други велики произвођачи и добављачи већ су најавили нова смањења броја запослених, штедњу и премештање појединих послова на јефтинија тржишта. Ројтерс наводи да се даља затварања погона више не могу искључити.

Узроци нису само циклични. Немачке компаније годинама упозоравају на високу цену енергије, пореско оптерећење, споре административне поступке и све оштрију конкуренцију из Кине. Домаћа потражња је слаба, извоз трпи због трговинских сукоба и америчких царина, док немачки произвођачи аутомобила губе део кинеског тржишта на којем су некада имали готово неприкосновен положај. Генерална директорка Савеза немачке индустрије Тања Генер оценила је да је стање „критично“, упозоравајући на опасност од постепене деиндустријализације.

У статистици су се појавили први знаци предаха, али још не и сигуран опоравак. Савезни завод за статистику забележио је у мају раст индустријске производње од 0,9 одсто у односу на април, пре свега захваљујући аутомобилској индустрији. Ипак, производња без енергетике и грађевинарства и даље је била један одсто слабија него годину раније. Током целе 2025. индустријска производња пала је за 1,1 одсто, док је у енергетски интензивним гранама остала готово 18 одсто испод нивоа из 2021. године, показују подаци Дестатиса.

Повремени раст поруџбина зато још не мења ширу слику. Криза је захватила управо гране на којима је изграђен немачки привредни модел – аутомобиле, машине, хемију и метал. Уколико Берлин не обезбеди повољнију енергију, једноставније прописе и услове за нове инвестиције, садашње укидање радних места могло би постати трајно пресељење производње. Немачка више не расправља само о пролазном успоравању, већ о томе колико ће од њеног некада моћног индустријског језгра остати у земљи.

Извор: Вести-онлине

Дејна Вајт захвалио Вучићу и најавио повратак УФЦ-а у Србију

Jelena Trifunović Јулy 31, 2026

Председник и извршни директор УФЦ-а Дејна Вајт упутио је речи захвалности председнику Србије Александру Вучићу током конференције за медије одржане поводом првог УФЦ догађаја у Србији, истакавши да је импресиониран гостопримством, организацијом и великим интересовањем публике за најпознатију светску ММА организацију.

Вајт је током обраћања неколико пута поменуо Вучића и захвалио му на подршци у организацији догађаја, нагласивши да је боравак у Србији надмашио његова очекивања. Како је рекао, није очекивао да ће УФЦ наићи на толико велико интересовање међу домаћом публиком, што, према његовим речима, потврђује да Србија има озбиљан потенцијал за развој овог спорта.

На питање новинара Николе Клајића, аутора и уредника емисије ММА империја на Документарној телевизији – Зашто је баш сада тренутак да Србија уђе у УФЦ на велика врата после толико година? Вајт је одговиро:

„Тако се наместило са терминима. Јуче сам се састао са председником. Сјајан човек. Темељи који су овде у Србији постављени, посебно на аматерском нивоу, заиста су невероватни. Ово је наш први долазак, али неће бити и последњи. Вратићемо се поново и то врло ускоро.“

Први човек УФЦ-а посебно је истакао да је развој аматерског ММА у Србији оставио снажан утисак на њега, оценивши да управо таква база представља предуслов за стварање врхунских бораца и дугорочан развој спорта. Додао је да је организација догађаја протекла на високом нивоу и да су реакције публике показале колико је Србија спремна да буде домаћин великих међународних спортских манифестација.

Вајтова изјава да ће се УФЦ „врло ускоро“ вратити у Београд представља снажан сигнал да највећа светска ММА организација планира дугорочније присуство на српском тржишту. Уколико се ти планови остваре, Србија би могла да постане једна од кључних дестинација за одржавање УФЦ приредби у овом делу Европе, уз додатни подстицај развоју домаћих бораца и популаризацији мешовитих борилачких вештина међу млађим генерацијама.

балканwатцх.цом

Маск оштро ударио на медије: Лажно представљате десницу

Jelena Trifunović Јулy 24, 2026

Илон Маск изјавио је да медији погрешно представљају европску десницу као екстремистички покрет, оцењујући да се иза тог политичког спектра налазе ставови које подржава велики број грађана, пише балканwатцх

Маск је то изјавио у интервјуу за британски магазин Тхе Ецономист, у којем је одбацио тврдње да подржава крајњу десницу у Европи.

„Ја подржавам нормалне људе. Оно што ви називате крајњом десницом, то чините погрешно“, рекао је Маск током разговора са главном уредницом магазина.

„Шта је ту екстремно?“

Говорећи о политици у Европи, Маск је рекао да захтеви попут безбедних граница, сигурних градова и одговорне јавне потрошње не представљају екстремизам.

„Реците ми, шта је од овога крајње десно? Безбедне границе, безбедни градови и одговорна јавна потрошња.“

Он је потом оптужио медије да европску десницу „лажно, обмањујуће и бесмислено“ представљају као крајњу десницу.

„Молим вас да овај део не избаците из интервјуа“, поручио је Маск током расправе са уредницом Тхе Ецономиста.

„Данас би и Обаму назвали Трампом“

Маск је оценио да се политички центар током последњих десет до петнаест година значајно променио.

Као пример навео је да би данас многи, када би им се прочитао говор Барака Обаме или Хилари Клинтон уз тврдњу да га је одржао Доналд Трамп, одмах оценили да је реч о неприхватљивим ставовима.

„А онда бисте им рекли: То је заправо био говор Обаме. То је био говор Хилари Клинтон.“

Према његовим речима, управо то показује колико су се променили критеријуми у политичкој дебати и начин на који се одређени ставови данас представљају у јавности.

Оштра расправа о Британији

Током интервјуа Маск се сукобио са уредницом и око ситуације у Великој Британији. Док је она тврдила да Лондон остаје безбеднији од већине америчких градова и да његове оцене о стању у земљи нису засноване на чињеницама, Маск је одговорио да Британија иде у погрешном правцу због, како је рекао, све већег броја људи чије су вредности супротне западним.

Он је поновио да верује како ће се, уколико се тај тренд настави, у будућности појавити озбиљне друштвене тензије.

Извор: балканwатцх

“Балкан Wатцх” анализира: Да ли “АИ” ствара нову глобалну економију?

Jelena Trifunović Јулy 23, 2026

“АИ” је за само неколико година постао много више од технолошке иновације. Док компаније улажу стотине милијарди долара у развој инфраструктуре, а државе све отвореније третирају производњу чипова као питање националне безбедности и економске конкурентности, поставља се питање да ли свет улази у нову фазу развоја глобалне економије. Подаци показују да се инвестициони циклус више не односи само на развој софтвера, већ и на дата центре, рачунарску инфраструктуру и енергетику.

До пре неколико година развој вештачке интелигенције посматран је пре свега кроз напредак алгоритама и нових дигиталних алата. Данас је слика потпуно другачија. “АИ” покреће талас улагања у фабрике чипова, дата центре, електроенергетске системе и рачунарску инфраструктуру, мењајући токове капитала и приоритете највећих светских економија. Све више показатеља указује да се не развија само нова технологија, већ и нови економски модел заснован на рачунарској снази као једном од највреднијих ресурса савременог света.

“АИ” више није само софтвер

Већина људи развој “АИ” и даље повезује са цхатботовима, генераторима слика или дигиталним асистентима. Међутим, оно што остаје ван фокуса јесте огромна физичка инфраструктура која омогућава рад ових система. Сваки напреднији “АИ” модел захтева хиљаде серверских процесора, графичких акцелератора, огромне количине меморије, стабилно напајање електричном енергијом и дата центре пројектоване да раде без прекида 24 часа дневно.

Управо због тога се тржиште вештачке интелигенције данас више не развија само кроз софтверске иновације. Све већи део инвестиција усмерен је ка изградњи инфраструктуре која може да подржи развој “АИ” технологија. Према проценама “Голдман Сацхс-а”, између 2026. и 2031. године глобална улагања у рачунарску инфраструктуру, дата центре и енергетику могла би да достигну око 7,6 билиона долара, што показује да “АИ” постаје један од највећих инвестиционих циклуса савремене економије.

Сличан закључак износи и МцКинсеy, који процењује да ће развој “АИ” инфраструктуре захтевати вишебилионска улагања у нове дата центре и пратећу енергетску мрежу како би се задовољила растућа потражња за рачунарском снагом.

Да ли “АИ” мења тржиште рада?

Вештачка интелигенција данас више није тема која се тиче искључиво технолошких компанија. Њена примена све више утиче на начин на који компаније запошљавају, организују рад и планирају будуће инвестиције. Због тога је једно од најважнијих економских питања наредне деценије како ће “АИ” променити тржиште рада и да ли ће број нових радних места успети да надомести она која ће нестати.

Одговор није једноставан. Међународни монетарни фонд процењује (Интернатионал Монетарy Фунд, ИМФ) да би “АИ” могао да утиче на око 40 одсто радних места на глобалном нивоу, при чему тај проценат у развијеним економијама достиже и 60 одсто. Међутим, утицај не значи нужно гашење радних места. У многим случајевима “АИ” мења начин на који се посао обавља, преузима поједине задатке или повећава продуктивност запослених, док ће у другим занимањима аутоматизација вероватно смањити потребу за људским радом.

Процене водећих економских институција показују да међу стручњацима не постоји потпуни консензус. “Голдман Сацхс” процењује да би око 300 милиона радних места широм света могло бити изложено аутоматизацији, али истовремено очекује да ће “АИ” отворити потпуно нова занимања и повећати продуктивност у бројним секторима.

Светски економски форум (Wорлд Ецономиц Форум, WЕФ) процењује да би до 2030. године могло бити угашено око 92 милиона радних места, али и отворено око 170 милиона нових, што би представљало нето раст запослености.

Да ли “АИ” може да изазове несташицу занатлија?

Док се највећи део расправе о “АИ” води око судбине канцеларијских занимања, много мање пажње посвећује се другом тренду који се већ назире. Развој вештачке интелигенције не захтева само напредније алгоритме, већ и изградњу огромне физичке инфраструктуре. Нови дата центри, електроенергетски системи, оптичке мреже и фабрике чипова не могу да настану без људи који их пројектују, граде и одржавају.

Управо због тога поједини аналитичари упозоравају да би “АИ” могао да повећа потражњу за занатским и техничким занимањима. Најновија анализа компаније “Рандстад” показује да потражња за квалификованим занатима расте три пута брже од потражње за канцеларијским пословима. Посебно расте потреба за електричарима, ХВАЦ инжењерима, вариоцима, грађевинским радницима, техничарима за роботику и стручњацима за индустријску аутоматизацију, који представљају основу за изградњу “АИ” инфраструктуре.

Истовремено, исти извештај упозорава да тржиште рада већ показује знаке озбиљног притиска. Послодавци све теже проналазе квалификоване занатлије, а просечно време потребно за запошљавање стручњака у овим областима постало је дуже него код великог броја канцеларијских занимања. Другим речима, највећа препрека даљем развоју “АИ” можда неће бити недостатак капитала или технологије, већ недостатак људи који могу да изграде инфраструктуру на којој “АИ” почива.

Да ли “АИ” враћа вредност занатима?

Током већег дела 20. и почетком 21. века развијене економије пролазиле су кроз снажан процес урбанизације и трансформације тржишта рада. Све већи број људи напуштао је пољопривреду, занате и производњу, док су канцеларијски послови и високо образовање постајали симбол професионалног успеха. У многим земљама стручне школе и занатска занимања постепено су губили друштвени престиж, што је дугорочно допринело мањку квалификованих техничких радника у бројним секторима. ОЕЦД (Органисатион фор Ецономиц Цо-оператион анд Девелопмент) упозорава да су управо демографске промене, дигитализација и неусклађеност између образовања и потреба тржишта рада међу главним узроцима данашњих несташица радне снаге.

Развој “АИ” не представља узрок овог проблема, али би могао да га додатно нагласи. Како расте потреба за изградњом дата центара, електроенергетске инфраструктуре и нових индустријских капацитета, повећава се и потражња за занимањима која захтевају практична знања и стручне вештине. Истовремено, део административних и рутинских канцеларијских послова могао би постепено да буде аутоматизован, чиме се први пут после више деценија отвара питање да ли ће тржиште рада поново повећати вредност занатских и техничких професија.

Историја показује да се тржиште рада готово никада није трајно опирало великим технолошким променама. Индустријска револуција преусмерила је радну снагу из пољопривреде у фабрике, док је дигитална револуција убрзала прелазак ка услужним и канцеларијским занимањима. Због тога се поставља питање да ли би “АИ” могао да означи почетак нове фазе у којој ће практичне вештине поново добити већи економски и друштвени значај.

Ако је претходних тридесет година симбол професионалног успеха био рад за рачунаром, није искључено да би наредна деценија могла поново повећати вредност занимања која се обављају на терену, у производњи и на великим инфраструктурним пројектима. “АИ” можда неће променити само начин на који радимо, већ и начин на који друштво вреднује различите врсте рада.

Док део рутинских канцеларијских послова постаје подложнији аутоматизацији, раст улагања у “АИ” инфраструктуру повећава значај занимања која захтевају практичне вештине. Поједини аналитичари већ упозоравају да би управо недостатак електричара, ХВАЦ техничара, вариоца, монтера и других стручњака могао постати једно од највећих ограничења даљег развоја “АИ” инфраструктуре.

Дугорочне промене на тржишту рада показују да су производна и занатска занимања током друге половине 20. века постепено губила удео у укупној запослености развијених економија. Према анализама ОЕЦД-а, њихов удео смањен је са приближно 40–50 одсто током 1950-их и 1960-их година на око 20–25 одсто почетком 21. века. Управо због тога данас се све чешће поставља питање да ли би развој вештачке интелигенције могао да преокрене вишедеценијски тренд и поново повећа значај практичних и техничких занимања.

Зашто су чипови постали нови стратешки ресурс?

Последњих неколико година развој “АИ” све је снажније повезан са тржиштем полупроводника. Док се пажња јавности углавном усмерава на нове моделе вештачке интелигенције, иза њих стоји глобални ланац производње чипова, који постаје једно од кључних питања економске конкурентности, технолошког развоја и националне безбедности. Полупроводници више нису само компонента електронских уређаја, већ основа развоја дата центара, суперрачунара, аутономних система и готово свих савремених “АИ” технологија.

Управо због тога Сједињене Америчке Државе, Кина, Европска унија, Јапан и Јужна Кореја улажу десетине и стотине милијарди долара у развој домаће производње чипова и настоје да смање зависност од страних добављача. За разлику од претходних деценија, када су се полупроводници посматрали првенствено као индустријска компонента, данас се све чешће третирају као стратешки ресурс чија доступност може утицати на развој привреде, одбрамбених система и технолошку самосталност држава.

Промене су већ видљиве на тржишту. Све више произвођача серверских процесора закључује дугорочне уговоре са великим купцима, док раст потражње за “АИ” инфраструктуром повећава притисак на производне капацитете и ланце снабдевања. То показује да се конкуренција више не води само око развоја нових производа, већ и око сигурности испорука, производних капацитета и дугорочних партнерстава, што представља значајну промену у односу на период када су серверски процесори били знатно доступнији.

Утицај вештачке интелигенције не завршава се на развоју чипова и дата центара. “АИ” се све више користи и у енергетском сектору, где омогућава прецизније прогнозирање потражње за нафтом и гасом, оптимизацију производње, логистике и управљање енергетским системима. Тиме вештачка интелигенција постаје не само велики потрошач енергије, већ и алат који мења начин функционисања енергетског тржишта. Управо због тога “Балкан Wатцх” је у претходној анализи указао да би промене на тржишту енергената, у комбинацији са убрзаним развојем “АИ”, могле да представљају један од кључних фактора нове фазе глобалне економије.

Како “АИ” мења светску трговину?

Вештачка интелигенција данас више није покретач само технолошких иновација, већ све видљивије утиче и на међународну трговину. Док се јавност углавном фокусира на развој нових “АИ” модела, раст потражње за чиповима, серверском опремом, мрежном инфраструктуром и дата центрима већ мења структуру светске робне размене. Према анализи МцКинсеy Институте, управо је трговина робом повезаном са “АИ” била један од главних покретача раста глобалне трговине током 2025. године.

Посебно је значајан податак да су извоз полупроводника, серверске опреме и мрежних система чинили приближно трећину укупног раста светске трговине у посматраном периоду. Истовремено, испоруке “АИ” хардвера порасле су за готово 40 одсто, што показује да развој вештачке интелигенције више није ограничен на софтвер, већ постаје снажан покретач производње, логистике и међународне размене робе.

Шта “АИ” значи за земље које не производе чипове?

Развој “АИ” не значи да ће свака држава постати произвођач полупроводника или градити сопствене велике “АИ” моделе. Међутим, готово свака економија може пронаћи своје место у новом ланцу вредности. Неке земље улажу у дата центре, друге развијају софтверска решења, треће јачају енергетску инфраструктуру, док поједине покушавају да привуку инвестиције у високотехнолошку производњу и дигиталне услуге. Све то показује да се “АИ” економија не гради искључиво око чипова, већ око читавог екосистема који их прати.

За земље попут Србије највећи потенцијал вероватно није у производњи најнапреднијих процесора, већ у развоју образовања, софтверске индустрије, дигиталне инфраструктуре и стручних кадрова који ће омогућити примену “АИ” у привреди. Дугорочна конкурентност све више ће зависити од способности држава да развију знање, енергетску стабилност и дигиталне капацитете потребне за нову економију.

“Балкан Wатцх” закључак

Посматрано у целини, развој “АИ” данас се више не може посматрати искључиво као технолошка револуција. Раст улагања у чипове, дата центре, енергетску инфраструктуру, промене на тржишту рада и трансформација међународне трговине указују да се мења начин на који функционише савремена економија. “АИ” постаје покретач нових инвестиционих циклуса, нових индустрија и нових образаца глобалне конкуренције.

Да ли “АИ” заиста ствара нову глобалну економију, још је рано дати коначан одговор. Међутим, показатељи говоре да се свет већ налази у периоду дубоких промена у којем рачунарска снага, подаци, енергија и стручни кадрови постају једнако важни као што су у претходним деценијама били нафта, индустријска производња или глобални ланци снабдевања. Управо зато питање више није да ли ће “АИ” променити економију, већ колико брзо ће државе, компаније и друштва успети да се тој промени прилагоде.

Извори: МцКинсеy Глобал Институте, Геополитицс анд тхе Геометрy оф Глобал Траде: 2026 Упдате; МцКинсеy Глобал Институте, Цолоцатион Дата Центерс: Тхе Инфраструцтуре Раце Бехинд АИ; Интернатионал Монетарy Фунд (ИМФ), АИ Цан Лифт Глобал Гроwтх; Интернатионал Монетарy Фунд (ИМФ), Артифициал Интеллигенце; Органисатион фор Ецономиц Цо-оператион анд Девелопмент (ОЕЦД), Мацроецономиц Продуцтивитy Гаинс фром Артифициал Интеллигенце ин Г7 Ецономиес; Wорлд Ецономиц Форум (WЕФ), Футуре оф Јобс Репорт; Голдман Сацхс Ресеарцх; Рандстад Ресеарцх.

Напомена: Анализа је заснована на јавно доступним подацима и истраживањима међународних економских институција, истраживачких организација и компанија које прате развој тржишта рада, вештачке интелигенције и глобалне економије.

Овај текст, као и многе занимљивости на порталу “Балкан Wатцх” можете прочитати кликом на линк.

Српски интереси представљени у Америци: ЦСДС успоставио сарадњу са Турнинг Поинт УСА!

Jelena Trifunović Јулy 16, 2026

Представници Центра за друштвену стабилност (ЦЗДС) боравили су у Сједињеним Америчким Државама, где су посетили организацију Турнинг Поинт УСА, једну од најпознатијих конзервативних омладинских организација у Америци, коју је основао трагично преминули Чарли Кирк.

Током састанка разговарано је о могућностима будуће сарадње, размени искустава и унапређењу комуникације између две организације.

Представници ЦЗДС-а посебан акценат ставили су на питање Косова и Метохије, при чему је детаљно представљена српска позиција, уз упознавање америчких партнера са изазовима са којима се српски народ суочава када је реч о свакодневном животу у јужној српској покрајини.

Саговорници су разменили мишљења о актуелним геополитичким приликама, улози цивилног друштва у савременим политичким процесима и значају међународног дијалога заснованог на аргументима и међусобном разумевању.

У ЦЗДС-у истичу да овакви сусрети представљају важан корак ка јачању међународних контаката и стварању простора да се глас Србије чује и у утицајним круговима у Сједињеним Америчким Државама.

Представници обе организације изразили су спремност да наставе комуникацију и развијају сарадњу кроз будуће заједничке активности и пројекте, с обзиром на то да ЦЗДС, као и Турнинг Поинт УСА, деле исте хришћанске и традиционалне вредности.

Представник ЦЗДС-а Александар М. Гајић гост чувеног „Тхе Цхарлие Кирк Схоw“

О томе како се тренутно котирају Србија и ЦЗДС у Сједињеним Америчким Државама говори и чињеница да је представник ЦЗДС-а Александар М. Гајић узео учешће у чувеној емисији „Тхе Цхарлие Кирк Схоw“, где је представио рад Центра.

Шта представља Турнинг Поинт УСА?

Турнинг Поинт УСА је једна од највећих америчких конзервативних омладинских организација, коју је 2012. године основао Чарли Кирк.

Организација окупља студенте и младе широм Сједињених Америчких Држава, промовишући вредности попут слободног тржишта, ограничене улоге државе, слободе говора и традиционалних вредности. ТПУСА организује конференције, едукативне програме и кампање на универзитетима, а сматра се једном од најутицајнијих конзервативних организација међу младима у САД.

ЦЗДС: Највећи тхинк-танк у Србији

Центар за друштвену стабилност основан је 2004. године са циљем унапређења културе дијалога, демократских вредности и грађанског друштва на патриотским основама.

Од 2017. године његов рад додатно су оснажили млади интелектуалци и ентузијасти посвећени развоју друштвене дебате и промоцији толерантног, неконфликтног дијалога.

Окупљајући стручњаке различитих профила, Центар кроз трибине, панеле, анализе и јавне наступе доприноси размени идеја, уважавању различитих мишљења и проналажењу квалитетних решења за савремене друштвене изазове.

Извор: НС уживо

Ексклузивно за БАЛКАН WАТЦХ! Род Благојевић: Вучић води генијалну политику

Jelena Trifunović Јуне 17, 2026

Бивши гувернер америчке савезне државе Илиноис и некадашњи члан Конгреса Род Благојевић у ексклузивном интервјуу за Балкан Wатцх говорио је о односима Србије и Сједињених Америчких Држава, НАТО бомбардовању 1999. године, политици председника Александра Вучића, улози Србије на Балкану, као и о новом америчком амбасадору у Београду и значају српске дијаспоре у Америци.

Благојевић је оценио да су односи Србије и САД данас знатно бољи него пре две или три деценије, истичући да председник Доналд Трамп има много позитивнији однос према Србији него администрација Била Клинтона.

„Председник Трамп, кога лично познајем, заиста се диви српском народу, разуме његово место у историји и сматра Србе борцима. А и он је борац. И Вучић је борац“, изјавио је Благојевић за Балкан Wатцх.

Благојевић о НАТО бомбардовању и улози Клинтонове администрације

Одговарајући на питање о НАТО бомбардовању 1999. године, Благојевић је подсетио да је био један од ретких чланова америчког Конгреса који се јавно противио војној интервенцији против Србије.

Он је изнео тврдњу да је администрација тадашњег председника Била Клинтона свесно креирала атмосферу која је Србију и Србе представљала у негативном светлу.

„Мислим да је председник Клинтон намерно одлучио да бомбардује Србију како би испровоцирао Србе и Милошевића и створио окружење у којем би међународна заједница видела Србе представљене на непоштен начин кроз пропагандну машинерију у Сједињеним Државама, Великој Британији и Немачкој, где су Срби и Србија изједначавани са нацистичком Немачком“, рекао је Благојевић за Балкан Wатцх.

Додао је да је бомбардовање озбиљно нарушило потенцијал за развој блиских односа између две државе, али да данас види простор за нови почетак и унапређење сарадње.

Вучићева политика између Истока и Запада

Говорећи о вишесмерној спољној политици Србије и односима са Европском унијом, Русијом, Кином и САД, Благојевић је оценио да је управо такав приступ показатељ успешне дипломатије.

„Мислим да је председник Вучић геније у начину на који води своју спољну политику и у чињеници да развија односе са силама попут Русије и Кине, а сада пружа руку и Сједињеним Државама“, рекао је он.

Према његовим речима, Србија треба да одржава односе са свим великим силама и да не буде везана искључиво за једну страну у промењеним међународним околностима.

„Србија треба да буде лидер Балкана“

На питање о улози Србије под администрацијом Доналда Трампа, Благојевић је поручио да Србија има потенцијал да постане водећа држава региона.

„Мислим да Србија треба да буде лидер Балкана, посебно Западног Балкана“, изјавио је за Балкан Wатцх.

Он сматра да би Сједињене Државе требало да покажу веће интересовање за улагања у Србији, наводећи да америчке компаније препознају квалитет српске радне снаге и да постоје значајне могућности за економску сарадњу, посебно у области енергетике и природних ресурса.

О новом амбасадору САД у Београду

Коментаришући именовање новог америчког амбасадора у Србији, Благојевић је рекао да очекује унапређење односа две државе.

Иако је навео да лично не познаје новог амбасадора, истакао је да његова биографија указује на велико искуство у дипломатији и међународним пословима. Такође је подсетио да се својевремено и његово име помињало као могуће решење за амбасадорску функцију у Београду.

Благојевић је оценио и да ће нови амбасадор бити „много бољи од Кристофера Хила“, чији мандат није оценио позитивно.

Дијаспора мора да буде политички организованија

Говорећи о улози српске дијаспоре у САД, Благојевић је оценио да Срби у Америци нису били довољно политички организовани током деведесетих година, за разлику од других заједница које су успешно утицале на америчку политику.

„Мислим да је један од разлога због којих је Србија била третирана на начин на који је била третирана током деведесетих година тај што српска дијаспора није била политички организована као Албанци, Хрвати и муслиманске заједнице“, рекао је Благојевић за Балкан Wатцх.

Он сматра да би српска заједница у Америци требало да буде много активнија у политичком животу и да организовано ради на јачању српских интереса, наводећи да је управо то једна од кључних лекција које су Срби научили из догађаја током распада Југославије и НАТО бомбардовања.

Благојевић је закључио да односи Србије и Сједињених Држава имају велики потенцијал за напредак, посебно у новим геополитичким околностима, уз оцену да су интереси две земље данас усклађенији него што су били претходних деценија.

Извор: Балканwатцх (текст и фото)

Левичарско насиље експлодирало у Немачкој: Власти ћуте!

Jelena Trifunović Јуне 11, 2026

Према подацима које преноси немачки ,,Деутсцхланд Куриер“, број левичарског насиља у Немачкој порастао је за чак 43%. Реч је о најновијој „бројци недеље“ која показује драматичан скок политичког насиља са леве стране спектра. Оно што посебно привлачи пажњу јесте да је политички мотивисано насиље порасло и у Србији, а најчешћи су напади грађанско-лево орјентисане опозиције над присталицама и имовину Српске напредне странке, преноси портал Српски угао.

На сликама са протеста виде се дим, црвене заставе и хаотичне сцене, типичне за левичарскорадикалне демонстрације које се у последње време све чешће претварају у насиље. Док десничарско насиље годинама служи као главна тема медија и политичара, левичарскорадикално насиље се често минимизира или потпуно игнорише.

Многи грађани и опозициони политичари упозоравају да је ово последица година попустљивости према левичарским екстремистима, Антифи и сличним групама. Уместо да се јасно осуде напади на полицију, новинаре или грађане, део политичког естаблишмента и даље гледа кроз прсте или чак оправдава такве поступке као „протест против система“.

Као последњи пример политички мотивисаних инцидената, у јавности је одјекнуо и вандалски напад на просторије СНС-а у Добановцима, које су током ноћи (10.06. 2026.) испрскане црвеном фарбом. Општински одбор СНС Сурчин саопштио је да се на видео-снимку види особа са капуљачом како прилази објекту и намерно оштећује просторије, оцењујући да је реч о покушају застрашивања и ширења политичке нетрпељивости. Из одбора су позвали надлежне органе да идентификују починиоца и утврде све околности инцидента, истичући да напади на страначке просторије представљају удар на демократско право грађана да слободно подржавају политичку опцију по свом избору.

Многи аналитичари упозоравају на глобални тренд према коме дугогодишња политика нулте толеранције према десном насиљу није праћена истом одлучношћу према левици, што ствара осећај некажњивости. Исто важи и за Србију, где су грађанско лево оријентисани блокадери и опозиција извели преко 600 насилних дела против СНС активиста и просторија – од физичких напада, претњи, уништавања возила до демолирања страначких објеката. Ово насиље над СНС-ом често пролази са блажим реакцијама тужилаштва које је наклоњеније лево-либералној идеологији и насилницима или медијским игнорисањем појединих кућа у односу на друге инциденте.

Према полицијским статистикама, левичарскорадикалне групе су 2025. године извеле стотине напада на полицајце, посебно током демонстрација у Берлину, Хамбургу и Лајпцигу. Најчешћи облици насиља укључују бацање камења, пиротехнике и молотовљевих коктела, као и намерно оштећивање паљење полицијских и цивилних возила. Забележени су и физички напади на политичаре АфД-а, али и озбиљне диверзијее на немачкој инфраструктури, међу којима је нестанак струјее у Берлину, када је хиљаде домова остало без струје, а више особа је и преминуло од последица смрзавања . Слични догађаји, као и физички напади на политичке неистомишљенике дешавали су се и у Србији, а тужилаштво преблаго реагује када су у питању напади усмерени на владајућу партију. У протеклом периоду видели смо и напад у скупштини на трудну посланицу у 8. месецу трудноће, као и њену партијску колегеницу која је том приликом добила мождани удар. Осим тога, блокадерски екстремисти су гађали замрзмутим јајима и флашама присталице и симпатизере СНС-а у Новом Саду, а у Нишу је нападнут и градоначелник.

И у Немачкој и у Србији исти обрасци се понављају – левичарски екстремисти и блокадери користе блокаде, нападе на полицију и уништавање јавну и страначку имовину неистомишљеника. Разлика је у томе што се у Немачкој то дешава дуже и систематичније, док се у Србији такви инциденти брзо шире кроз насиље над СНС-ом, са преко 600 пријављених случајева физичких напада на активисте и објекте за мало више од годину дана. Ово ствара атмосферу страха и притиска на друштво.

У неким савезним покрајинама број напада на припаднике реда са леве стране премашио је број инцидената са десне стране, што је ретка појава у последњих десетак година. Ипак, ови подаци ретко добијају исти медијски простор као десничарски екстремизам.

Многи аналитичари упозоравају да дугогодишња политика „нултог толеранције“ према десном насиљу није праћена истом одлучношћу када је реч о леворадикалним групама, што је довело до осећаја некажњивости међу неким активистима.

У Немачкој је левичарскоградикално насиље порасло за 43%, показује најновија статистика. Док медији и власти годинама фокус стављају на десни екстремизам, лево насиље постаје све озбиљнија претња по јавни ред и безбедност. Грађани све гласније траже једнак третман свих облика политичког насиља.

Оно што се дешава у Немачкој са Антифом и левичарским екстремистима има јасне паралеле са оним што се последњих месеци дешава у Србији са блокадерима. И у Немачкој и у Србији исти обрасци се понављају, организоване групе које се представљају као „борци за правду“ користе насиље као средство притиска, нападају полицију, уништавају имовину и застрашују оне који не мисле као они.

Антифа већ годинама напада полицајце, новинаре и грађане током демонстрација широм Европе. Слична ситуација се понавља у Србији, где блокадери користе исте методе – блокаде путева, нападе на полицију, уништавање јавне имовине и нападе и претње на оне који не подржавају њихове захтеве.

Ово показује да идеолошко насиље, било да долази са левичарских екстремиста у Немачкој или од организованих блокадера у Србији, долази из исте кухиње и има исти циљ – стварање атмосфере страха и притиска на друштво.

Важно је деловати једнако одлучно према свим облицима насиља, јер у супротном се храни осећај некажњивости међу екстремистима. Било да носе црвене заставе у Немачкој или се представљају као „студенти“ у Србији, идеолошко насиље долази из исте кухиње.

Грађани Србије заслужују да се насиље над присталицама највеће партије у држави, а које врше делови лево оријентисане опозиције и блокадера, третира са истом строгоћом као и други облици екстремизма.

Извор: Српски угао

Спасоје Томић: Напади на председника Вучића су израз немоћи поражене политике у Црној Гори

Jelena Trifunović Јуне 4, 2026

Историчар и функционер Слободне Црне Горе Спасоје Томић оштро је реаговао на кампању против председника Србије Александра Вучића поводом његове посете Тивту, оценивши је као „унапред оркестрирану хајку“ остатака бившег режима.

У својој изјави Томић је навео:

„Сведоци смо још једне бруталне, унапред оркестриране хајке коју опозиционе структуре у Црној Гори, предвођене остацима бившег режима и њиховим квазимедијским билтенима, воде против председника Републике Србије Александра Вучића поводом његове посете Тивту. Као неко ко се годинама бави анализом друштвено-политичких процеса, дужан сам да реагујем на овај примитиван покушај дестабилизације регионалних односа и континуирано сејање нетрпељивости према свему што носи српски предзнак.

Посета председника Вучића Црној Гори, у оквиру легитимног регионалног самита, послужила је дежурним коментаторима и самопроглашеним ‘чуварима државности’ за панично подизање тензија. Такозвани суверенистички медији, који већ деценијама функционишу као пропагандне полуге за очување личних привилегија и вештачких подела, покушавају да од једног протоколарног и државничког догађаја направе баук и наводни чин агресије.

Очигледно је да поражени политички концепт у Црној Гори и даље пати од хроничне фрустрације због чињенице да Србија незаустављиво економски и политички јача, те да више нико не може маргинализовати српски народ у региону.

Исказујем пуну и недвосмислену подршку председнику Александру Вучићу у његовим напорима да, упркос константним подметањима и хистеричним нападима из Подгорице, задржи достојанствен, државнички и одговоран став. Србија данас води рачуна о свом народу где год он живео, не угрожавајући ничији суверенитет, али и не дозвољавајући да се српско име развлачи по блату зарад јефтиних политичких поена овдашње опозиције.

Оштро осуђујем медијске манипулације које имају за циљ да криминализују сваку врсту сарадње између Црне Горе и Србије. Напади на Вучића нису ништа друго до израз немоћи оних који грађанима немају шта да понуде осим излизане реторике засноване на старим поделама, идеолошким сукобима и прогону политичких неистомишљеника.

Бока которска и Црна Гора историјски су простори на којима су српски идентитет, култура и духовност дубоко укорењени. Никакви медијски спинови опозиционих екстремиста не могу избрисати чињеницу да је сарадња са Београдом природна, логична и неопходна за стабилност читавог Балкана.

Време је да се престане са конструисањем непријатеља тамо где их нема и да се коначно прихвати реалност у којој је српски народ у Црној Гори свестан свог идентитета и својих права, а председник Србије радо виђен гост међу свим добронамерним грађанима.“

Томићева изјава долази као реакција на талас критика које су се појавиле у делу црногорске опозиционе и медијске сцене након Вучићевог учешћа на регионалном самиту у Тивту. Он сматра да иза ових напада стоји политичка фрустрација због јачања међународног положаја Србије и све интензивније сарадње између Београда и Подгорице.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Вести онлине

Словеначки политичар Змаго Јелинчич жустро одговорио европској посланици Ирени Јовевој: Она је главна режисерка и покретачица те циркуске представе

Jelena Trifunović Јуне 3, 2026

Како пише “Српски угао”, у Европском парламенту приказан је документарни филм ТВ Нова „Тура до Стразбура”, који прати пут српских студената који су бициклима кренули ка европским институцијама. Пројекцију је организовала словеначка европосланица Ирена Јовева, која је том приликом поручила премијерки Србије Ани Брнабић да ће „увек стати иза студената из Србије”.

На овај потез оштро је реаговао словеначки политичар Змаго Јелинчич. У ексклузивној изјави за Српски Угао, Јелинчич је оценио да Европска унија, преко политичара попут Јовеве, покушава да изврши притисак на Србију и представи је као државу која мора да слепо следи бриселске налоге.

„Европска унија преко таквих политичких ренегата и корисних идиота, као што је Ирена Јовева, систематски покушава да обезвреди Србију као самосталну и суверену државу и да је претвори у европску колонију која ће слепо извршавати бриселска наређења. И у том покушају слабљења Србије Јовева има своју срамотну улогу – верног слуге који ради све што му ЕУ нареди”, навео је Јелинчич.

Он је потом довео у питање и мотиве словеначке европосланице.

„Вероватно су јој за то обећали неку лепу позицију у Бриселу, јер је њена политичка опција на последњим изборима у Словенији доживела потпуни фијаско. Сада та европосланица без сопствене памети делује као експонент туђих интереса”, поручио је Јелинчич.

Посебно се осврнуо на саму „Туру до Стразбура”, тврдећи да је реч о политички режираном догађају.

„Студенти, који су наводно 13 дана јуначки возили бицикле, у стварности су већи део пута прешли камионима и комбијима, како би потом у близини Стразбура направили неколико фотографија за медије. Главна режисерка и покретачица те циркуске представе, наравно, јесте управо она, Ирена Јовева”, истакао је Јелинчич.

На крају је Јовевој упутио и директну поруку.

„Јовева би коначно морала да научи стару српску пословицу: ‘Обећање лудом радовање.’ Јер они који другима обећавају, на крају најчешће сами остану осрамоћени. Срамота је да словеначки порески обвезници финансирају такве ‘европске’ политичарке, које активно раде против интереса пријатељске државе и њених грађана”, закључио је Јелинчич.

Уместо да се бави проблемима Словеније и положајем својих грађана, Ирена Јовева наставља да се меша у унутрашње прилике у Србији, користећи студентске протесте као средство политичког притиска. Њена улога у овом пројекту додатно потврђује да наступа као продужена рука бриселских политичких кругова, спремна да зарад личне каријере угрози односе са државом која са Словенијом традиционално има блиске везе.

Овакви наступи појединих европосланика додатно откривају дубину лицемерја европске политике према Србији. Док се јавно позивају на „вредности”, „демократију” и „слободу изражавања”, у пракси се користе политички обојени филмови, медијске кампање и наводни студентски подвизи како би се вршио притисак на суверену државу. Србија има пуно право да се супротстави таквим политичким авантурама и да заштити своје достојанство, институције и интересе.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

Алања: Лето на обали коју је према легенди бирала и Клеопатра

Jelena Trifunović Маy 28, 2026

Док се последње светло дана ломи по зидинама тврђаве изнад Алање, а море полако прелази из тиркизне у дубоку медитеранску плаву, међу локалцима и даље живи легенда о Клеопатри и плажи која је наводно створена баш за њу.

Кажу да је Клеопатра током својих путовања источним Медитераном стигла управо на ову обалу заједно са Марком Антонијем. Говорило се да Клеопатра није пристајала на просечна места, већ само на обале достојне краљице која је навикла да добије најбоље што Медитеран може да понуди.. Желела је савршен песак, мирно море и обалу на којој лето изгледа као вечна разгледница. Легенда даље тврди да је Марко Антоније наредио да се фини песак допреми чак из Египта како би Клеопатра ходала по најлепшој плажи Медитерана.

Да ли је прича истинита данас више није ни важно.

Јер када први пут станете на Клеопатрину плажу, док се тврђава издиже изнад мора, лако поверујете да су оваква места одувек била резервисана за људе који су од живота тражили најбоље. И управо ту почиње прича о Алањи.

Не као о још једном летовалишту на турској ривијери, већ као о граду који има ретку способност да споји оно што већина дестинација покушава годинама: прелепо море, историју, енергију града и осећај одмора који траје много дуже од седам дана.

Град који није настао због туризма

Многа модерна летовалишта данас изгледају као пажљиво пројектоване туристичке кулисе. Алања је другачија. Овде се одмах осећа да град постоји много дуже од туризма. То се види у јутарњој гужви на улицама, у рибарским бродовима који се враћају у луку, у малим пекарама које миришу на сусам и у локалним кафићима пуним људи дуго након поноћи.

Туризам јесте променио Алању, али јој није одузео идентитет.

И можда је баш то разлог због ког се људи овде опусте много брже него на неким другим дестинацијама. Град делује живо и природно. Нема осећај изолованог ризорта у којем се све завршава иза хотелске капије. Овде вас град стално вуче напоље.

Клеопатрина плажа: разлог због ког се људи враћају

На Медитерану постоји много лепих плажа, али мало која градска плажа успе да остави утисак као Клеопатрина.

Дугачка, широка и прекривена ситним златним песком, она изгледа готово нестварно када се споје тиркизно море, планине у позадини и тврђава која доминира изнад обале. Вода је овде невероватно бистра, а чак и усред лета задржава ону интензивну плаву боју због које људи сатима остају у мору.

Али лепота није једини разлог због ког је ова плажа посебна. Њена највећа предност је то што је део града.

У Алањи не морате да бирате између доброг мора и урбаног живота. После купања можете право у ресторан, шетњу, бар или марину. Све је повезано и на неколико минута удаљености.

То потпуно мења осећај летовања. Дан овде не изгледа као низ организованих хотелских активности, већ као спонтано уживање у граду који живи уз море.

Тврђава која Алањи даје карактер

Да нема тврђаву, Алања би вероватно и даље била лепо летовалиште. Са тврђавом, она постаје нешто много више.

Огромне селџучке зидине протежу се високо изнад каменог полуострва и виде се готово из сваког дела града. Ноћу, када се осветле, изгледају готово филмски, као да лебде изнад мора.

Поглед са тврђаве један је од оних призора који остају дуго у сећању. Са једне стране пружа се Клеопатрина плажа и отворени Медитеран, са друге марина препуна бродова и црвени кровови града, док се иза свега уздижу планине Таурус.

Тада постаје јасно зашто је Алања вековима била важна тачка Медитерана. Она није град који је накнадно измишљен за туристе. Има историју, слојеве и ону ретку атмосферу места које је одувек било важно. И управо та комбинација историје и мора даје Алањи посебну енергију.

Град који вас тера да истражујете

Једна од најбољих ствари код Алање јесте то што овде ретко остајете само у хотелу.

Можда кренете на кратку вечерњу шетњу, а завршите у луци међу ресторанима и осветљеним бродовима. Можда седнете на пиће са погледом на тврђаву, па продужите до базара или мале улице пуне локалних ресторана.

Алања има ону опуштену медитеранску атмосферу због које вечери никада не завршавају прерано. То посебно прија људима са Балкана. Јер овде луксуз није хладан нити стерилан. Можете седети у модерном беацх бару, а неколико минута касније јести савршен кебаб у малом ресторану где вас домаћин нуди чајем “на рачун куће”.

Тај спој енергије, гостопримства и спонтаности чини да се људи веома брзо осећају као код куће.

Више од обичног летовања

Алања је једно од оних места на турској обали које одговара готово свима. Можете дане проводити потпуно мирно, на плажи, у хамаму или уз дугу вечеру поред мора.

Али исто тако можете сваки дан испунити активностима. Излети бродом уз обалу, вожње џиповима кроз планине Таурус, рафтинг, параглајдинг, пећине скривене у стенама, базари, марина, ноћни живот… Град стално нуди још нешто.

И управо због тога седам дана у Алањи често прође пребрзо.

Зашто је Алања можда најбоље лице турске ривијере

Турска обала препуна је познатих летовалишта. Нека имају луксузније ризорте, нека мирније плаже али мало која дестинација успева да споји толико различитих ствари на једном месту.

Алања има море због ког долазите, али и град због ког желите да останете будни до касно. Има историју која није само декорација за туристе. Има енергију великог летовалишта, али и довољно локалног живота да све делује стварно.

И можда управо зато последњих година све више српских туриста бира баш Алању.

Јер људи данас не траже само лежаљку и алл инцлусиве наруквицу. Траже атмосферу, место које има живот, вечери које се памте и осећај да су негде заиста били. А Алања управо то даје.

Лето које ћете памтити

Можда ћете овог лета отићи тамо због Клеопатрине плаже. Можда због одличних хотела, добре хране или топлог Медитерана.

Али постоји велика шанса да ћете Алању запамтити по нечему сасвим другом, по вечерима под осветљеном тврђавом, по мирису мора из луке, по дугим шетњама када град још увек не спава и по осећају да лето овде траје спорије него било где друго.

И можда ћете баш тада разумети зашто се легенда о Клеопатри никада није изгубила. Нека места на Медитерану једноставно имају начин да вас натерају да пожелите да останете дуже.

културизам.цом