Актуелно

ррр

Бивши гувернер америчке савезне државе Илиноис и некадашњи члан Конгреса Род Благојевић у ексклузивном интервјуу за Балкан Wатцх говорио је о односима Србије и Сједињених Америчких Држава, НАТО бомбардовању 1999. године, политици председника Александра Вучића, улози Србије на Балкану, као и о новом америчком амбасадору у Београду и значају српске дијаспоре у Америци.

Благојевић је оценио да су односи Србије и САД данас знатно бољи него пре две или три деценије, истичући да председник Доналд Трамп има много позитивнији однос према Србији него администрација Била Клинтона.

„Председник Трамп, кога лично познајем, заиста се диви српском народу, разуме његово место у историји и сматра Србе борцима. А и он је борац. И Вучић је борац“, изјавио је Благојевић за Балкан Wатцх.

Благојевић о НАТО бомбардовању и улози Клинтонове администрације

Одговарајући на питање о НАТО бомбардовању 1999. године, Благојевић је подсетио да је био један од ретких чланова америчког Конгреса који се јавно противио војној интервенцији против Србије.

Он је изнео тврдњу да је администрација тадашњег председника Била Клинтона свесно креирала атмосферу која је Србију и Србе представљала у негативном светлу.

„Мислим да је председник Клинтон намерно одлучио да бомбардује Србију како би испровоцирао Србе и Милошевића и створио окружење у којем би међународна заједница видела Србе представљене на непоштен начин кроз пропагандну машинерију у Сједињеним Државама, Великој Британији и Немачкој, где су Срби и Србија изједначавани са нацистичком Немачком“, рекао је Благојевић за Балкан Wатцх.

Додао је да је бомбардовање озбиљно нарушило потенцијал за развој блиских односа између две државе, али да данас види простор за нови почетак и унапређење сарадње.

Вучићева политика између Истока и Запада

Говорећи о вишесмерној спољној политици Србије и односима са Европском унијом, Русијом, Кином и САД, Благојевић је оценио да је управо такав приступ показатељ успешне дипломатије.

„Мислим да је председник Вучић геније у начину на који води своју спољну политику и у чињеници да развија односе са силама попут Русије и Кине, а сада пружа руку и Сједињеним Државама“, рекао је он.

Према његовим речима, Србија треба да одржава односе са свим великим силама и да не буде везана искључиво за једну страну у промењеним међународним околностима.

„Србија треба да буде лидер Балкана“

На питање о улози Србије под администрацијом Доналда Трампа, Благојевић је поручио да Србија има потенцијал да постане водећа држава региона.

„Мислим да Србија треба да буде лидер Балкана, посебно Западног Балкана“, изјавио је за Балкан Wатцх.

Он сматра да би Сједињене Државе требало да покажу веће интересовање за улагања у Србији, наводећи да америчке компаније препознају квалитет српске радне снаге и да постоје значајне могућности за економску сарадњу, посебно у области енергетике и природних ресурса.

О новом амбасадору САД у Београду

Коментаришући именовање новог америчког амбасадора у Србији, Благојевић је рекао да очекује унапређење односа две државе.

Иако је навео да лично не познаје новог амбасадора, истакао је да његова биографија указује на велико искуство у дипломатији и међународним пословима. Такође је подсетио да се својевремено и његово име помињало као могуће решење за амбасадорску функцију у Београду.

Благојевић је оценио и да ће нови амбасадор бити „много бољи од Кристофера Хила“, чији мандат није оценио позитивно.

Дијаспора мора да буде политички организованија

Говорећи о улози српске дијаспоре у САД, Благојевић је оценио да Срби у Америци нису били довољно политички организовани током деведесетих година, за разлику од других заједница које су успешно утицале на америчку политику.

„Мислим да је један од разлога због којих је Србија била третирана на начин на који је била третирана током деведесетих година тај што српска дијаспора није била политички организована као Албанци, Хрвати и муслиманске заједнице“, рекао је Благојевић за Балкан Wатцх.

Он сматра да би српска заједница у Америци требало да буде много активнија у политичком животу и да организовано ради на јачању српских интереса, наводећи да је управо то једна од кључних лекција које су Срби научили из догађаја током распада Југославије и НАТО бомбардовања.

Благојевић је закључио да односи Србије и Сједињених Држава имају велики потенцијал за напредак, посебно у новим геополитичким околностима, уз оцену да су интереси две земље данас усклађенији него што су били претходних деценија.

Извор: Балканwатцх (текст и фото)

јуз

Дијана Хрка опет се нашла у жижи јавности када је у Бечеју, испред општине, дошла да клечи пред окупљенима како би их наводно убедила да прекину штрајк глађу.

Ово није први пут да Дијана има сличне перформансе, ово је већ виђен сценарио.

Они који прате њен јавни ангажман овакве сцене већ су имали прилику да виде. Зато се и овог пута међу грађанима могло чути питање – да ли је у фокусу проблем или пажња јавности?

Извор: нсузиво.рс

герман-3504961-1280

Према подацима које преноси немачки ,,Деутсцхланд Куриер“, број левичарског насиља у Немачкој порастао је за чак 43%. Реч је о најновијој „бројци недеље“ која показује драматичан скок политичког насиља са леве стране спектра. Оно што посебно привлачи пажњу јесте да је политички мотивисано насиље порасло и у Србији, а најчешћи су напади грађанско-лево орјентисане опозиције над присталицама и имовину Српске напредне странке, преноси портал Српски угао.

На сликама са протеста виде се дим, црвене заставе и хаотичне сцене, типичне за левичарскорадикалне демонстрације које се у последње време све чешће претварају у насиље. Док десничарско насиље годинама служи као главна тема медија и политичара, левичарскорадикално насиље се често минимизира или потпуно игнорише.

Многи грађани и опозициони политичари упозоравају да је ово последица година попустљивости према левичарским екстремистима, Антифи и сличним групама. Уместо да се јасно осуде напади на полицију, новинаре или грађане, део политичког естаблишмента и даље гледа кроз прсте или чак оправдава такве поступке као „протест против система“.

Као последњи пример политички мотивисаних инцидената, у јавности је одјекнуо и вандалски напад на просторије СНС-а у Добановцима, које су током ноћи (10.06. 2026.) испрскане црвеном фарбом. Општински одбор СНС Сурчин саопштио је да се на видео-снимку види особа са капуљачом како прилази објекту и намерно оштећује просторије, оцењујући да је реч о покушају застрашивања и ширења политичке нетрпељивости. Из одбора су позвали надлежне органе да идентификују починиоца и утврде све околности инцидента, истичући да напади на страначке просторије представљају удар на демократско право грађана да слободно подржавају политичку опцију по свом избору.

Многи аналитичари упозоравају  на глобални тренд према коме дугогодишња политика нулте толеранције према десном насиљу није праћена истом одлучношћу према левици, што ствара осећај некажњивости. Исто важи и за Србију, где су грађанско лево оријентисани блокадери и опозиција извели преко 600 насилних дела против СНС активиста и просторија – од физичких напада, претњи, уништавања возила до демолирања страначких објеката. Ово насиље над СНС-ом често пролази са блажим реакцијама тужилаштва које је наклоњеније лево-либералној идеологији и насилницима или медијским игнорисањем појединих кућа у односу на друге инциденте.

Према полицијским статистикама, левичарскорадикалне групе су 2025. године извеле стотине напада на полицајце, посебно током демонстрација у Берлину, Хамбургу и Лајпцигу. Најчешћи облици насиља укључују бацање камења, пиротехнике и молотовљевих коктела, као и намерно оштећивање паљење полицијских и цивилних возила. Забележени су и физички напади на политичаре АфД-а, али и озбиљне диверзијее на немачкој инфраструктури, међу којима је нестанак струјее у Берлину, када је хиљаде домова остало без струје, а више особа је и преминуло од последица смрзавања . Слични догађаји, као и физички напади на политичке неистомишљенике дешавали су се и у Србији, а тужилаштво преблаго реагује када су у питању напади усмерени на владајућу партију. У протеклом периоду видели смо и напад у скупштини на трудну посланицу у 8. месецу трудноће, као и њену партијску колегеницу која је том приликом добила мождани удар. Осим тога, блокадерски екстремисти су гађали замрзмутим јајима и флашама присталице и симпатизере СНС-а у Новом Саду, а у Нишу је нападнут и градоначелник.

И у Немачкој и у Србији исти обрасци се понављају – левичарски екстремисти и блокадери користе блокаде, нападе на полицију и уништавање јавну и страначку имовину неистомишљеника. Разлика је у томе што се у Немачкој то дешава дуже и систематичније, док се у Србији такви инциденти брзо шире кроз насиље над СНС-ом, са преко 600 пријављених случајева физичких напада на активисте и објекте за мало више од годину дана. Ово ствара атмосферу страха и притиска на друштво.

У неким савезним покрајинама број напада на припаднике реда са леве стране премашио је број инцидената са десне стране, што је ретка појава у последњих десетак година. Ипак, ови подаци ретко добијају исти медијски простор као десничарски екстремизам.

Многи аналитичари упозоравају да дугогодишња политика „нултог толеранције“ према десном насиљу није праћена истом одлучношћу када је реч о леворадикалним групама, што је довело до осећаја некажњивости међу неким активистима.

У Немачкој је левичарскоградикално насиље порасло за 43%, показује најновија статистика. Док медији и власти годинама фокус стављају на десни екстремизам, лево насиље постаје све озбиљнија претња по јавни ред и безбедност. Грађани све гласније траже једнак третман свих облика политичког насиља.

Оно што се дешава у Немачкој са Антифом и левичарским екстремистима има јасне паралеле са оним што се последњих месеци дешава у Србији са блокадерима. И у Немачкој и у Србији исти обрасци се понављају, организоване групе које се представљају као „борци за правду“ користе насиље као средство притиска, нападају полицију, уништавају имовину и застрашују оне који не мисле као они.

Антифа већ годинама напада полицајце, новинаре и грађане током демонстрација широм Европе. Слична ситуација се понавља у Србији, где блокадери користе исте методе – блокаде путева, нападе на полицију, уништавање јавне имовине и нападе и претње на оне који не подржавају њихове захтеве.

Ово показује да идеолошко насиље, било да долази са левичарских екстремиста у Немачкој или од организованих блокадера у Србији, долази из исте кухиње и има исти циљ – стварање атмосфере страха и притиска на друштво.

Важно је деловати једнако одлучно према свим облицима насиља, јер у супротном се храни осећај некажњивости међу екстремистима. Било да носе црвене заставе у Немачкој или се представљају као „студенти“ у Србији, идеолошко насиље долази из исте кухиње.

Грађани Србије заслужују да се насиље над присталицама највеће партије у држави, а које врше делови лево оријентисане опозиције и блокадера, третира са истом строгоћом као и други облици екстремизма.

Извор: Српски угао

уиз
Историчар и функционер Слободне Црне Горе Спасоје Томић оштро је реаговао на кампању против председника Србије Александра Вучића поводом његове посете Тивту, оценивши је као „унапред оркестрирану хајку“ остатака бившег режима.

У својој изјави Томић је навео:

„Сведоци смо још једне бруталне, унапред оркестриране хајке коју опозиционе структуре у Црној Гори, предвођене остацима бившег режима и њиховим квазимедијским билтенима, воде против председника Републике Србије Александра Вучића поводом његове посете Тивту. Као неко ко се годинама бави анализом друштвено-политичких процеса, дужан сам да реагујем на овај примитиван покушај дестабилизације регионалних односа и континуирано сејање нетрпељивости према свему што носи српски предзнак.

Посета председника Вучића Црној Гори, у оквиру легитимног регионалног самита, послужила је дежурним коментаторима и самопроглашеним ‘чуварима државности’ за панично подизање тензија. Такозвани суверенистички медији, који већ деценијама функционишу као пропагандне полуге за очување личних привилегија и вештачких подела, покушавају да од једног протоколарног и државничког догађаја направе баук и наводни чин агресије.

Очигледно је да поражени политички концепт у Црној Гори и даље пати од хроничне фрустрације због чињенице да Србија незаустављиво економски и политички јача, те да више нико не може маргинализовати српски народ у региону.

Исказујем пуну и недвосмислену подршку председнику Александру Вучићу у његовим напорима да, упркос константним подметањима и хистеричним нападима из Подгорице, задржи достојанствен, државнички и одговоран став. Србија данас води рачуна о свом народу где год он живео, не угрожавајући ничији суверенитет, али и не дозвољавајући да се српско име развлачи по блату зарад јефтиних политичких поена овдашње опозиције.

Оштро осуђујем медијске манипулације које имају за циљ да криминализују сваку врсту сарадње између Црне Горе и Србије. Напади на Вучића нису ништа друго до израз немоћи оних који грађанима немају шта да понуде осим излизане реторике засноване на старим поделама, идеолошким сукобима и прогону политичких неистомишљеника.

Бока которска и Црна Гора историјски су простори на којима су српски идентитет, култура и духовност дубоко укорењени. Никакви медијски спинови опозиционих екстремиста не могу избрисати чињеницу да је сарадња са Београдом природна, логична и неопходна за стабилност читавог Балкана.

Време је да се престане са конструисањем непријатеља тамо где их нема и да се коначно прихвати реалност у којој је српски народ у Црној Гори свестан свог идентитета и својих права, а председник Србије радо виђен гост међу свим добронамерним грађанима.“

Томићева изјава долази као реакција на талас критика које су се појавиле у делу црногорске опозиционе и медијске сцене након Вучићевог учешћа на регионалном самиту у Тивту. Он сматра да иза ових напада стоји политичка фрустрација због јачања међународног положаја Србије и све интензивније сарадње између Београда и Подгорице.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Вести онлине

змаго-и-ирена-1024x511-1

Како пише “Српски угао”, у Европском парламенту приказан је документарни филм ТВ Нова „Тура до Стразбура”, који прати пут српских студената који су бициклима кренули ка европским институцијама. Пројекцију је организовала словеначка европосланица Ирена Јовева, која је том приликом поручила премијерки Србије Ани Брнабић да ће „увек стати иза студената из Србије”.

На овај потез оштро је реаговао словеначки политичар Змаго Јелинчич. У ексклузивној изјави за Српски Угао, Јелинчич је оценио да Европска унија, преко политичара попут Јовеве, покушава да изврши притисак на Србију и представи је као државу која мора да слепо следи бриселске налоге.

„Европска унија преко таквих политичких ренегата и корисних идиота, као што је Ирена Јовева, систематски покушава да обезвреди Србију као самосталну и суверену државу и да је претвори у европску колонију која ће слепо извршавати бриселска наређења. И у том покушају слабљења Србије Јовева има своју срамотну улогу – верног слуге који ради све што му ЕУ нареди”, навео је Јелинчич.

Он је потом довео у питање и мотиве словеначке европосланице.

„Вероватно су јој за то обећали неку лепу позицију у Бриселу, јер је њена политичка опција на последњим изборима у Словенији доживела потпуни фијаско. Сада та европосланица без сопствене памети делује као експонент туђих интереса”, поручио је Јелинчич.

Посебно се осврнуо на саму „Туру до Стразбура”, тврдећи да је реч о политички режираном догађају.

„Студенти, који су наводно 13 дана јуначки возили бицикле, у стварности су већи део пута прешли камионима и комбијима, како би потом у близини Стразбура направили неколико фотографија за медије. Главна режисерка и покретачица те циркуске представе, наравно, јесте управо она, Ирена Јовева”, истакао је Јелинчич.

На крају је Јовевој упутио и директну поруку.

„Јовева би коначно морала да научи стару српску пословицу: ‘Обећање лудом радовање.’ Јер они који другима обећавају, на крају најчешће сами остану осрамоћени. Срамота је да словеначки порески обвезници финансирају такве ‘европске’ политичарке, које активно раде против интереса пријатељске државе и њених грађана”, закључио је Јелинчич.

Уместо да се бави проблемима Словеније и положајем својих грађана, Ирена Јовева наставља да се меша у унутрашње прилике у Србији, користећи студентске протесте као средство политичког притиска. Њена улога у овом пројекту додатно потврђује да наступа као продужена рука бриселских политичких кругова, спремна да зарад личне каријере угрози односе са државом која са Словенијом традиционално има блиске везе.

Овакви наступи појединих европосланика додатно откривају дубину лицемерја европске политике према Србији. Док се јавно позивају на „вредности”, „демократију” и „слободу изражавања”, у пракси се користе политички обојени филмови, медијске кампање и наводни студентски подвизи како би се вршио притисак на суверену државу. Србија има пуно право да се супротстави таквим политичким авантурама и да заштити своје достојанство, институције и интересе.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

ДЦИМ123МЕДИАДЈИ_0669.ЈПГ

Док се последње светло дана ломи по зидинама тврђаве изнад Алање, а море полако прелази из тиркизне у дубоку медитеранску плаву, међу локалцима и даље живи легенда о Клеопатри и плажи која је наводно створена баш за њу.

Кажу да је Клеопатра током својих путовања источним Медитераном стигла управо на ову обалу заједно са Марком Антонијем. Говорило се да Клеопатра није пристајала на просечна места, већ само на обале достојне краљице која је навикла да добије најбоље што Медитеран може да понуди.. Желела је савршен песак, мирно море и обалу на којој лето изгледа као вечна разгледница. Легенда даље тврди да је Марко Антоније наредио да се фини песак допреми чак из Египта како би Клеопатра ходала по најлепшој плажи Медитерана.

Да ли је прича истинита данас више није ни важно.

Јер када први пут станете на Клеопатрину плажу, док се тврђава издиже изнад мора, лако поверујете да су оваква места одувек била резервисана за људе који су од живота тражили најбоље. И управо ту почиње прича о Алањи.

Не као о још једном летовалишту на турској ривијери, већ као о граду који има ретку способност да споји оно што већина дестинација покушава годинама: прелепо море, историју, енергију града и осећај одмора који траје много дуже од седам дана.

Град који није настао због туризма

Многа модерна летовалишта данас изгледају као пажљиво пројектоване туристичке кулисе. Алања је другачија. Овде се одмах осећа да град постоји много дуже од туризма. То се види у јутарњој гужви на улицама, у рибарским бродовима који се враћају у луку, у малим пекарама које миришу на сусам и у локалним кафићима пуним људи дуго након поноћи.

Туризам јесте променио Алању, али јој није одузео идентитет.

И можда је баш то разлог због ког се људи овде опусте много брже него на неким другим дестинацијама. Град делује живо и природно. Нема осећај изолованог ризорта у којем се све завршава иза хотелске капије. Овде вас град стално вуче напоље.

Клеопатрина плажа: разлог због ког се људи враћају

На Медитерану постоји много лепих плажа, али мало која градска плажа успе да остави утисак као Клеопатрина.

Дугачка, широка и прекривена ситним златним песком, она изгледа готово нестварно када се споје тиркизно море, планине у позадини и тврђава која доминира изнад обале. Вода је овде невероватно бистра, а чак и усред лета задржава ону интензивну плаву боју због које људи сатима остају у мору.

Али лепота није једини разлог због ког је ова плажа посебна. Њена највећа предност је то што је део града.

У Алањи не морате да бирате између доброг мора и урбаног живота. После купања можете право у ресторан, шетњу, бар или марину. Све је повезано и на неколико минута удаљености.

То потпуно мења осећај летовања. Дан овде не изгледа као низ организованих хотелских активности, већ као спонтано уживање у граду који живи уз море.

Тврђава која Алањи даје карактер

Да нема тврђаву, Алања би вероватно и даље била лепо летовалиште. Са тврђавом, она постаје нешто много више.

Огромне селџучке зидине протежу се високо изнад каменог полуострва и виде се готово из сваког дела града. Ноћу, када се осветле, изгледају готово филмски, као да лебде изнад мора.

Поглед са тврђаве један је од оних призора који остају дуго у сећању. Са једне стране пружа се Клеопатрина плажа и отворени Медитеран, са друге марина препуна бродова и црвени кровови града, док се иза свега уздижу планине Таурус.

Тада постаје јасно зашто је Алања вековима била важна тачка Медитерана. Она није град који је накнадно измишљен за туристе. Има историју, слојеве и ону ретку атмосферу места које је одувек било важно. И управо та комбинација историје и мора даје Алањи посебну енергију.

Град који вас тера да истражујете

Једна од најбољих ствари код Алање јесте то што овде ретко остајете само у хотелу.

Можда кренете на кратку вечерњу шетњу, а завршите у луци међу ресторанима и осветљеним бродовима. Можда седнете на пиће са погледом на тврђаву, па продужите до базара или мале улице пуне локалних ресторана.

Алања има ону опуштену медитеранску атмосферу због које вечери никада не завршавају прерано. То посебно прија људима са Балкана. Јер овде луксуз није хладан нити стерилан. Можете седети у модерном беацх бару, а неколико минута касније јести савршен кебаб у малом ресторану где вас домаћин нуди чајем “на рачун куће”.

Тај спој енергије, гостопримства и спонтаности чини да се људи веома брзо осећају као код куће.

Више од обичног летовања

Алања је једно од оних места на турској обали које одговара готово свима. Можете дане проводити потпуно мирно, на плажи, у хамаму или уз дугу вечеру поред мора.

Али исто тако можете сваки дан испунити активностима. Излети бродом уз обалу, вожње џиповима кроз планине Таурус, рафтинг, параглајдинг, пећине скривене у стенама, базари, марина, ноћни живот… Град стално нуди још нешто.

И управо због тога седам дана у Алањи често прође пребрзо.

Зашто је Алања можда најбоље лице турске ривијере

Турска обала препуна је познатих летовалишта. Нека имају луксузније ризорте, нека мирније плаже али мало која дестинација успева да споји толико различитих ствари на једном месту.

Алања има море због ког долазите, али и град због ког желите да останете будни до касно. Има историју која није само декорација за туристе. Има енергију великог летовалишта, али и довољно локалног живота да све делује стварно.

И можда управо зато последњих година све више српских туриста бира баш Алању.

Јер људи данас не траже само лежаљку и алл инцлусиве наруквицу. Траже атмосферу, место које има живот, вечери које се памте и осећај да су негде заиста били. А Алања управо то даје.

Лето које ћете памтити

Можда ћете овог лета отићи тамо због Клеопатрине плаже. Можда због одличних хотела, добре хране или топлог Медитерана.

Али постоји велика шанса да ћете Алању запамтити по нечему сасвим другом, по вечерима под осветљеном тврђавом, по мирису мора из луке, по дугим шетњама када град још увек не спава и по осећају да лето овде траје спорије него било где друго.

И можда ћете баш тада разумети зашто се легенда о Клеопатри никада није изгубила. Нека места на Медитерану једноставно имају начин да вас натерају да пожелите да останете дуже.

културизам.цом

 

Снимак-екрана-2026-05-25-190353-750x375

Док се испред филијала бироа за запошљавање широм Немачке формирају редови незапослених, немачка индустрија пролази кроз једну од најтежих криза последњих деценија. Према подацима портала „Деутсцхландкуриер“, у последњих неколико година нестало је више од 340.000 радних места у кључним гранама привреде. Најтеже су погођене аутомобилска, текстилна и металопрерађивачка индустрија, некадашњи стубови немачког економског успеха. Уместо нових запошљавања, све више компанија затвара погоне, смањује производњу и отпушта хиљаде радника.

Према анализи консултантске куће „ЕY“, само током 2025. године немачка индустрија изгубила је око 124.100 радних места, готово двоструко више него годину раније. Од 2019. године број запослених у индустрији смањен је за више од 266.000, док поједине процене говоре и о преко пола милиона изгубљених послова.

Посебно је погођена аутомобилска индустрија, симбол немачке економске моћи. Само прошле године угашено је око 50.000 радних места, док је од 2019. нестало више од 111.000 послова – практично сваки седми у том сектору. Озбиљан пад бележе и текстилна и метална индустрија, које се суочавају са падом производње, скупом енергијом и све јачом конкуренцијом из Азије.

Углавним узроцима стручњаци наводе рекордно високе цене енергије, притисак кинеске конкуренције, спор прелазак на електрична возила, огромну бирократију и слабљење извоза. Велике компаније попут Волксwаген, Босцх, Тхyссенкрупп и ЗФ Фриедрицхсхафен већ су најавиле нова смањења броја запослених. Многе фирме покушавају да избегну нагле масовне отказе, па прибегавају „тихом“ гашењу радних места кроз замрзавање запошљавања и постепено затварање погона.

Економисти упозоравају да је реч о правој деиндустријализацији која највише погађа добро плаћене и високопродуктивне послове. Таква радна места тешко могу бити замењена пословима у услужном сектору или државној администрацији, што дугорочно угрожава стандард становништва и економску стабилност земље.

Слике редова испред бироа за запошљавање постале су симбол нове немачке реалности: квалификовани радници, инжењери и мајстори траже помоћ и нову шансу на тржишту рада. Док политичари расправљају о „зеленој транзицији“ и субвенцијама, индустријски мотор који је деценијама покретао Европу све више успорава.

Немачка се тако налази пред озбиљном историјском прекретницом, земља која је годинама упозоравала на недостатак радне снаге сада масовно губи сопствене индустријске послове. Последице по извоз, стандард грађана и социјалну стабилност су већ дугорочне и веома озбиљне.

Посебно забрињавају најаве великих играча. Волксwаген планира да до 2030. године елиминише чак 35.000 радних места у Немачкој, док Босц спрема резове од преко 22.000 позиција у својој мобилној дивизији Тисенкруп Стил, један од стубова немачке челичне индустрије, најавио је смањење радне снаге за чак 11.000 људи што представља готово 40% запослених у челичном сегменту. Ови резови нису случајни: они су директна последица систематског урушавања услова за пословање.

Савез немачке индустрије (БДИ) отворено упозорава да је Немачка као пословна локација „у жестоком паду“. Индустријска производња пада већ четврту годину заредом, а за 2026. годину се очекује стагнација уместо опоравка. Високе цене енергије, настале као последица енергетског заокрета, затварања нуклеарних електрана и одрицања од руских енергената, у комбинацији са бриселком бирократијом и кинеском конкуренцијом, приморавају компаније да преместе производњу у иностранство. Капацитет искоришћености у хемијској индустрији пао је на свега 70%.

Најтеже последице осећа немачки Миттелстанд, породичне фирме које чине кичму економије. Губитак висококвалификованих, добро плаћених индустријских радних места тешко се надокнађује услужним сектором или државним пословима у здравству и администрацији. Ово не угрожава само економску конкурентност Немачке, већ и социјалну стабилност земље, док се у традиционалним индустријским регионима попут Порајња и Баден-Виртемберга све чешће чују гласови незадовољства актуелном економском политиком. Уместо да заштити свој индустријски мотор, Берлин наставља да гура идеолошке агенде на рачун радника и пореских обвезника.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

иуз

Амерички Стејт департмент објавио је документ „Унитед Статес Полицy то Промоте Регионал Стабилитy анд Просперитy ин тхе Wестерн Балканс“, којим дефинише приоритете Сједињених Америчких Држава према региону Западног Балкана у наредном периоду. У документу се Србија појављује као један од најважнијих регионалних партнера, док Вашингтон најављује покретање формалног стратешког дијалога са Београдом током 2026. године.

Нова стратегија фокусирана је на јачање регионалне стабилности, економску интеграцију, енергетску безбедност, борбу против корупције и смањење утицаја спољашњих актера, пре свега Русије и Кине. Истовремено, америчка администрација наглашава потребу за интензивнијом сарадњом са државама региона како би се убрзао њихов европски пут и подстакао привредни развој.

Посебну пажњу привлачи део документа у којем се наводи да ће САД током ове године организовати формалне политичке дијалоге са Србијом и Северном Македонијом. Реч је о механизму који у америчкој дипломатској пракси представља виши ниво институционалне комуникације и може отворити простор за ширење сарадње у области економије, енергетике и безбедности.

Документ Србију посматра као незаобилазан фактор регионалне стабилности и важног саговорника у решавању кључних питања Западног Балкана. Истовремено, Вашингтон наставља да подржава пројекте регионалног повезивања, развој инфраструктурних коридора и стварање јединственијег економског простора у региону, што Србији даје додатни значај као саобраћајном и енергетском чворишту југоисточне Европе.

Један од централних циљева стратегије јесте и смањење енергетске зависности региона од руских извора. У том контексту, САД најављују подршку новим енергетским пројектима, диверсификацији снабдевања и већем присуству западних компанија на тржишту Западног Балкана. Документ такође указује на намеру Вашингтона да понуди алтернативу кинеским инвестицијама и финансијским аранжманима који су последњих година постали значајан фактор у региону.

Када је реч о односима Београда и Приштине, америчка администрација понавља подршку дијалогу и спровођењу раније преузетих обавеза, оцењујући да је трајна нормализација односа један од предуслова дугорочне стабилности Западног Балкана.

Аналитичари оцењују да је најзначајнија порука документа управо намера Вашингтона да Србију укључи у интензивнији институционални дијалог, што представља сигнал да САД Београд виде као кључног регионалног партнера, а не као државу коју желе да заобиђу у креирању будуће политике према Балкану. Стратегија истовремено потврђује да ће питања енергетике, инфраструктурних инвестиција и геополитичког позиционирања остати у средишту америчко-српских односа у наредним годинама.

Извор: балканwатцх.цом

пкс

Како портал “Балкан Wатцх” наводи у даљем тексту: Чарли Кирк стоји поносно на улицама Београда! Балкан Wатцх посветио мурал борцу за бољи свет.

Невладина организација Балкан Wатцх организовала је осликавање мурала који је посвећен истакнутом борцу, политичком активисти и књижевнику Чарлију Кирку.

Мурал који краси улице српске престонице посетио је медијски тим еминентног десничарског часописа Бреитбарта, који су се лично уверили у вредности које баштини српска омладина. Осликавањем овог мурала Балкан Wатцх је показао да су српска и америчка култура сличне и да се заснивају на истим традиционалним и хришћанским вредностима.

„Стојимо овде испред мурала Чарлију Кирку. Желели смо да подсетимо људе на вредности за које се Чарли борио, али и да покажемо јавности за које вредности се залажемо ми из Балкан Wатцха“ изјавио је члан организације Балкан Wатцх приликом обраћања америчким новинарима.

„Такође желели смо да разбијемо стереотипе који су створени о америчкој култури и да подсетимо да су основне америчке вредности слобода говора, патриотизам, хришћанство и брига о породици. Управо ове вредности које је неговао Чарли јесу вредности које се вреднују и негују у нашој земљи.

Ко је Чарли Кирк?

Чарли Кирк (1993 – 2025) је амерички конзервативни политички активиста, говорник и оснивач организације Турнинг Поинт УСА, која се бави промовисањем конзервативних идеја међу младима и студентима широм Сједињених Америчких Држава.

Постао је познат по залагању за слободу говора, патриотизам и традиционалне хришћанске вредности. Кроз јавне говоре, дебате, подкасте и медијске наступе изградио је снажан утицај међу младим конзервативцима и постао једно од препознатљивих лица савременог америчког конзервативног покрета.

Током свог јавног деловања често је говорио о значају породице, вере, националног идентитета и права сваког појединца да слободно изрази своје мишљење. Његов рад привукао је пажњу не само у Америци, већ и међу људима у Србији и на Балкану који деле сличне вредности и интересовања.

Фото: ПртСц/ балканwатцх.цом

 

ииос

Док британска влада и део јавности изражавају забринутост због могућег ширења мржње и насиља, у Лондону се одржава протест „Уните Тхе Кингдом“, који предводи Томи Робинсон, познат по антиимиграционим и антиисламским ставовима, а чије су главне теме масовне миграције, безбедност и незадовољство радом владе премијера Кира Стармера.

Тројица мушкараца, обучена у пуну верску одору и носећи дрвене крстове, разговарала су за ГБ Неwс док су демонстранти почели да се окупљају у престоници.

-Овде смо јер смо свештеници из различитих деноминација како бисмо уздигли Исуса и пренели поруку крста. Ово је порука помирења, љубави и милости приказана кроз Христов живот- рекао је један од свештеника.

-Прави проблеми које имамо су политички, а ту је и Кир Стармер који нам прави разне проблеме, чак покушава и да спречи данашње окупљање- речи су свештеника.

Земља се урушава изнутра

-Људи једноставно нису спремни да гледају како се њихова земља изнутра урушава због тога- рекао је лорд Волни.

Британци су „доведени до крајњих граница“ због „увоза нетолеранције“, оценио је лорд Волни.

Бивши владин саветник за политичко насиље говорио је за ГБ Неwс док је скуп „Уните Тхе Кингдом“ пролазио улицама Лондона.

Уочи марша „Уните тхе Кингдом“, који предводи Томи Робинсон, Кир Стармер је изјавио:

„Налазимо се у борби за душу ове земље“ и да је окупљање „оштар подсетник на оно против чега се заправо боримо“.

ВИДЕО 

Осврћући се на премијерове изјаве, лорд Волни је рекао:

-Мислим да смо ми пристојан, толерантан народ који поштује закон, али који је доведен до својих граница увозом нетолеранције. Људи једноставно нису спремни да гледају како се њихова земља изнутра урушава због тога. Дакле, нисам сигуран да ли је то тачно оно што Кир Стармер мисли, али то је оно што ја мислим, и управо ту би Лабуристичка влада требало да буде.

Даље је објаснио да Влада „мора много јасније да говори против исламистичког екстремизма и мржње која се развијала у деловима наше заједнице“.

Рекао је да тај проблем „посебно угрожава јеврејску заједницу, али и подрива наше вредности као нације у целини. Морамо бити потпуно јасни да то није део будућности Британије и да ћемо се томе супротставити“, инсистирао је.

Подсећамо, протест „Ујединимо Краљевство“ представља један од највећих политичких скупова деснице у Великој Британији ове године.

Извор: нсузиво.рс

error: Content is protected !!