Актуелно

воз-(2)

Путнички воз приградске мреже Родалиес (линија Р4) излетео је са шина у уторак увече 20. јануара 2026. године, између станица Сант Садурни д’Аноиа и Гелида, недалеко од Барселоне, након што се на пругу урушио потпорни (контенциони) зид. Према првим информацијама у несрећи нема погинулих, али је повређено најмање 15 особа, међу којима и машиновођа, док поједини извори наводе да је број повређених нешто већи.

Инцидент се догодио око 21 час по локалном времену, у тренутку када је воз саобраћао у правцу унутрашњости (Манреса). Претпоставља се да је урушавање зида повезано са јаким падавинама и непогодама које су претходних дана погодиле Каталонију, али ће тачан узрок бити познат тек након увиђаја и техничке истраге.

На терен су одмах изашле екипе хитне помоћи, ватрогасци и полиција, а активиран је и план за ванредне ситуације у железничком саобраћају. Путници су евакуисани, а на појединим местима било је краткотрајног застоја и панике због задржавања у вагонима док се није обезбедио приступ и организовао излазак. Саобраћај на деоници је у потпуности обустављен, што је изазвало озбиљне поремећаје на једној од најпрометнијих приградских линија у региону.

Ово није био једини проблем тог дана на каталонској железници. На линији Р1, на подручју између Бланеса и Маћанета, још један воз је искочио са шина након што је налетео на камење на прузи, срећом без повређених.

Посебну тежину овој вести даје чињеница да несрећа у Каталонији долази само неколико дана након велике железничке катастрофе у Шпанији, када су се 18. јануара 2026. године код Адамуза (провинција Кордоба) сударила два воза, а живот изгубиле најмање 42 особе. Иако су околности другачије, временски размак између трагедије и новог искакања из шина поново је отворио питање безбедности, надзора и одржавања железничке мреже.

Стручњаци упозоравају да екстремне падавине и ерозија тла, све чешће повезане са климатским променама, могу убрзати пропадање потпорних конструкција, косина и зидова дуж пруга, али наглашавају да време не сме бити изговор за пропусте у одржавању.

Поглед редакције портала Српски Угао

Када се у једној европској земљи у размаку од неколико дана догоде две железничке несреће – једна са много страдалих, друга са повређенима на приградској мрежи – то престаје да буде „изолован инцидент“ и постаје упозорење на могуће пропусте у обнављању инфраструктуре.

Извор: Српски Угао

возови-судар

На железничкој линији код Адамуза у јужној Шпанији сударила су се 18. јануара два брза воза на делу пруге који је мање од годину дана раније реновиран за 700 милиона евра. У удесу је најмање 39 људи погинуло, а више од 150 је повређено, док шпанске власти покрећу истрагу уз напомену да су услови на траси били у складу са модерним стандардима.

На месту судара у Шпанији, воз „Ирyо“ са око 300 путника исклизнуо је са шина и ударио у други воз „Ренфе Алвиа“ који је долазио из супротног правца, што је изазвало велика оштећења, укључујући преврнуте вагоне и отежано извлачење путника. Шпански министар саобраћаја је оцијенио да је сам инцидент „неуобичајен“ с обзиром на исправност и модерност пруге и најавио да ће истрага покушати да разјасни узрок.

Подсећамо да се подједнако трагичан инцидент скоро догодио и у још једној западноевропској земљи — у ноћном клубу у Швајцарској – који је однео десетине живота изазвао је јавну и експертску дебату о безбедносним пропустима и реакцији кантоналних и општинских органа.

У Србији, пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године и даље није у потпуности расветљен. У јавности је као значајна чињеница истакнуто да је Небојша Бојовић, бивши декан Саобраћајног факултета и председник Скупштине „Инфраструктуре железнице Србије“, потписао извештај о завршетку радова 5. јула 2024. године, иако је накнадно утврђено да су постојали озбиљни, фатални пропусти у изведеним радовима.

Додатну пажњу јавности изазвала је фотографија на којој се Бојовић налази у друштву Младена Ненадића, тужиоца за организовани криминал, ректора Владана Ђокића и некадашњег спортисте, а данас опозиционог активисте Дејана Бодироге. Овај призор отворио је питања о улози и поступању надлежних институција, посебно у контексту очекивања да се одговорни за евентуалну корупцију и пропусте у инфраструктурним пројектима процесуирају, а не да се појављују у неформалним контактима са лицима која су предмет јавних полемика.

 

Извор: Српски угао

Слика: принтскрин Српски угао

ресизе-1200x600-протест-1140x570

Левичарска терористичка група у Немачкој „Командо Ангрy Бирдс“ објавила је манифест од 35 страна, јавно доступан на „Индyмедиа“ у којем представља детаљан, практичан план за парализовање земље, стварање хаоса и изазивање економског и политичког колапса. Група отворено говори о „вакуму моћи“, масовном бекству капитала, рушењу кредитног рејтинга, слабљењу поверења у НАТО и стварању услова за „постиндустријско друштво“ без јасног поретка.

Много тога указује на то да власт овакве групе користи као корисно оружје у борби против растуће деснице.

Док „Ангрy Бирдс“ даје упутства за прављење бомби и описује како мрежа од 60 људи може да се разграна у стотине напада на железницу, далеководе и радио-репетиторе, уз позиве да њихове присталице полицију ометају у раду, немачке безбедносне службе и тужилаштво делују као да су у дубокој хибернацији.

Крајње леви физичар Гвидо Арнолд из Келна, човек који идеолошки и технички храни ову сцену, и даље прима новац пореских обвезника кроз своје пројекте и Чапулку групу. Он држи предавања, спекулише о новим метама и позива на „истраживања“ за следеће нападе, а држава му и даље даје платформу и финансијску подршку.

Очигледно је да актуелна власт, у страху од АфД-а који из месеца у месец расте у анкетама, сматра да је боље толерисати леви екстремизам него га сузбити. Парадоксално, управо то нечињење према левим терористима највише помаже десници. Народ види ко заиста нарушава њихову свакодневицу, а ко ћути.

Ово није само безбедносни проблем, већ и показатељ дубоке, патолошке мржње према сопственом народу код дела владајуће елите. Милиони Немаца плаћају астрономске рачуне за струју и грејање, фабрике се селе, док се инфраструктура систематски уништава, а леви терористи добијају бесплатну пропаганду, финансирање и тиху заштиту од прогона.

Ако немачке власти ускоро не покажу зубе према овим групама, не само хапшењем извршилаца, већ и пресецањем финансијске и идеолошке подршке, онда је јасно да су управо оне саучесници у тероризму.

Поглед редакције портала Српски Угао

Оно што се дешава у Немачкој класичан је пример како се власт радије игра ватром екстремизма и користи левицу као своју „уличну војску“ која се на улицама обрачунава са грађанима и патриотама. Уместо да заштите сопствене грађане од физичког уништавања инфраструктуре, они радије жртвују стабилност земље како би задржали монопол на моћ. Ако Берлин настави овако, ускоро неће бити важно да ли ће АфД победити на изборима, јер неће имати шта да преузме осим рушевина.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

јју
Како портал НС Уживо у свом тексту наводи: На дуго најављиваном скупу блокадера у Новом Саду, на бини се појавио младић у потпуном трансу, изгубљен у сопственим мислима, док су из њега излазиле неповезане реченице и поруке без икаквог смисла. Једном речју – Нобеловац.

Као и на сваком најављиваном „историјском“ скупу блокадера, и овај пут имамо већ виђени сценарио – бине, разгласи, пароле, све спремно за промену света, а онда мук.

Да није тужно, било би смешно.

На бину излази Коста Голубовић, како преноси НС уживо, видно дезоријентисан, погледом који лута као сигнал на старом телевизору, и креће да прича. Он не говори, већ набраја неповезане реченице, скаче са теме на тему, меша пароле, виче „бунга, бунга“.

Маса тапше, а здрав разум тражи излаз.

Док се речи сударају једна с другом без икаквог смисла, остаје утисак да ни он сам не зна шта је хтео да каже. Све то уз гримасе и гестикулацију упитног порекла. И сада долазимо до кључног питања које виси у ваздуху: је л’ то та младост? Је ли ово та снага која треба да преузме кормило, да нас води и предводи државу?

Погледајте снимак и процените сами.

На скупу у Новом Саду, вијори се застава Албаније

На скупу је забележен још један парадокс који баца сенку на стварне мотиве скупа, пише НС уживо. Међу окупљенима се вијорила застава Албаније, што отвара питање шта такав симбол представља на протесту чија је основна порука, макар декларативно, јединство?

Уместо слике слоге и заједничког циља, скуп је обележио скандалозан обрачун у сопственим редовима. Дошло је до кошкања међу учесницима, чиме су додатно огољени унутрашњи неспоразуми и подељеност. Призори са лица места јасно указују да јединство међу блокадерима не постоји, док присуство страних националних симбола остаје без јасног објашњења и додатно подгрева сумње у стварне мотиве скупа.

Извор: НС уживо

студенти

Студенти генерације З све чешће долазе на америчке универзитете без вештине читања дужих текстова, показују најновији подаци. Чињеница да млади не читају и немају способност разумевања сложених текстова у академском окружењу покреће питања о будућности високог образовања и стручности нових дипломаца.

На америчким факултетима, млади рођени између 1997. и 2012. године све чешће не испуњавају очекиване стандарде у читању и разумевању академских текстова. Према извештају часописа Фортуне, скоро половина Американаца није прочитала ни једну књигу током 2025. године, а читање књига у САД пало је за око 40 одсто у последњих десет година. Млади од 18 до 29 година годишње прочитају у просеку 5,8 књига, што је значајно мање у односу на старије генерације.

У академском контексту, професори са различитих универзитета у САД указују да студенти имају тешкоће са читањем и разумевањем сложенијих текстова и задатака. Неки предавачи су сведочили да су приморани да укључе читање наглас у наставу и посвећују више времена објашњавању основних појмова, јер студенти немају навику или способност да самостално анализирају писане садржаје.

Пад нивоа читања доводи и до прилагођавања наставних метода. Неки универзитети уводе интерактивније приступе, укључујући анализу текста „реч по реч“, групне дискусије и чешће провере разумевања. Циљ је да се подржи развој читања са разумевањем, али критичари упозоравају да ове мере могу резултирати смањењем очекиваних академских стандарда.

Узрок проблема приписује се генералном смањењу интересовања за читање књига у читавој популацији и доминацији дигиталних формата који фаворизују брзо скенирање уместо дубоког читања. Неке студије указују да дигиталне платформе и фокус на кратке форме већину времена замењују традиционално читање, што утиче и на способности неопходне за академски успех.

Стручњаци упозоравају да недостатак вештина дубинског читања може имати последице и ван универзитетских клупа — од смањене критичке анализе информација до изазова у професионалном окружењу где је способност читања и тумачења писаних материјала кључна.

Ово питање је део ширег разговора о образовним навикама и култури читања у дигитално доба, а наставници, истраживачи и институције траже начине да подстакну студената да поново усвоје навике које подржавају дубље разумевање и критичко размишљање.

 

Извор: Српски угао

пар2-1200x600-блур-фраме-150кб-1140x570

Бечки музеј Белведере прелази све границе пристојности и поштовања према верском наслеђу. Њихов најновији маркетиншки потез за догађај „Дођи на пољубац“ на Дан заљубљених, који се рекламира фотографијом два мушкарца како се љубе пред ремек-делом Густава Климта, није ништа друго до чиста провокација и увреда за милионе верника широм света. Овај „романтични“ догађај, заказан за 14. фебруар у Горњем Белведеру, претвара празник у јефтину рекламу за инклузивност, игноришући дубоке верске корене Светог Валентина.

Празник Светог Валентина, познат и као Дан заљубљених, има дубоке верске корене у Католичкој цркви, где се обележава 14. фебруара у спомен на светог мученика Валентина, римског свештеника из 3. века који је тајно венчавао парове против царске забране и био погубљен због своје вере.

Овај дан је вековима био симбол хришћанске љубави, жртве и брака, а хришћани су га званично признали још у 5. веку. Празник се данас највише везује за католике, али се обележава и у Православној цркви. Према православној традицији, Свети Валентин (као свети свештеник) слави се 19. јула по грегоријанском календару (или 6. јула по јулијанском), где се истиче његова улога у вери, без савремених романтичних интерпретација. У Србији и другим православним земљама, 14. фебруар је повезан са Светим Трифуном, заштитником виноградара.

Уместо да поштује традицију, музеј користи Климтов „Пољубац“ – слику која већ сама по себи носи симболику универзалне љубави, инспирисану византијским мозаицима из хришћанске уметности, за промоцију истополних парова.

Фотографија два мушкарца у интимном загрљају није само естетски избор, већ намеран покушај да се празник „модернизује“ на рачун верских вредности. Директорка Стела Ролиг и извршни директор Волфганг Бергман, који поносно промовишу „бесплатан улаз за заљубљене“, очигледно заборављају да је Свети Валентин био борац за хришћански брак, а не за савремене агенде. Ово није инклузивност, већ гест који обесмишљава музеје, који би требало да чувају културно наслеђе, а не да постају платформе за идеолошке експерименте и ЛГБТ агенду.

Скандал долази у тренутку када се реновирање Белведереа процењује на скоро 38 милиона евра, а уместо да уложе у очување уметности, они троше ресурсе на јефтине трикове попут бесплатног фотографисања уз „Иворy Росе Пхотограпхy“ и ди-џеја у Мермерној дворани.

Свети Валентин није само дан за романтичне вечере и селфије, већ и подсетник на жртву за љубав у хришћанском смислу.

Поглед редакције портала Српски Угао

Свет се окреће ка амбису без моралних граница – време је да Аустријанци размисле о институцијама попут Белведереа и њиховој улози. Срамота за Беч и за Европу!

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

фабрика-1200x600-блур-граy-1140x570

Немачка, земља која је деценијама представљала синоним за инжењерску савршеност, дисциплину и индустријску моћ, данас губи још један кључни стуб свог економског идентитета. Светски познати произвођач плетеног текстила и трикотаже ,,Маyер & Цие.” из малог града Албстадт-Таилфинген дефинитивно затвара врата након 120 година непрекидног рада. Без иједног озбиљног инвеститора који би компанију извукао из стечаја, фабрика престаје да постоји, остављајући 270 висококвалификованих радника без посла, заједно са њиховим породицама и читав регион Золлерналб без једног од најважнијих послодаваца и симбола локалне традиције и поноса.

Компанија је још у септембру 2025. године поднела захтев за стечај у самоуправи, наводећи већ класичан коктел разлога: драстичан пад глобалне тражње за текстилним машинама, ескалацију трговинских тензија, експлозију цена енергије и неиздрживу конкуренцију из Кине, Индије и других азијских земаља које нуде машине по далеко нижим ценама. Месецима су се водили интензивни преговори са потенцијалним купцима и инвеститорима – сви су пропали. Стечајни суд је сада формално отворио поступак, већина радника добија отказ до почетка фебруара 2026. године, а последње наруџбине довршава само мали тим. После тога – потпуна тишина и празне хале.

,,Маyер & Цие.” није била обична фабрика. То је била компанија четврте генерације породичног власништва, глобални лидер у својој уској ниши, која је извозила готово 100% производа широм света. Њене кружне плетилице покретале су текстилну индустрију од Европе преко Азије до Америке. Затварање значи не само губитак месечних плата за 270 породица, значи и неповратни нестанак специјализованог знања, вештина и ланца добављача који су годинама живели управо од ове фабрике. Локална економија већ улази у ланчану реакцију: добављачи сировина, сервисне фирме, локални ресторани, продавнице, занатлије – сви ће осетити драстичан пад промета и прихода.

Ово није случајна несрећа нити изоловани инцидент. То је директна и предвидљива последица политике која је деценијама систематски жртвовала традиционалну тешку индустрију зарад апстрактних зелених циљева, неконтролисане либерализације трговине и беспоговорног отварања тржишта јефтиној азијској конкуренцији. Док Берлин и Брисел форсирају „структурну трансформацију“, „дигиталну будућност“ и „зелену транзицију“, реалност на терену је брутална и немилосрдна, стотине хиљада квалификованих радника остаје без посла, некадашња индустријска велесила постепено се претвара у музеј сопствених промашаја, цене енергије су експлодирале, извоз пада из године у годину, а политичари уместо конкретне индустријске политике нуде само празне фразе о „новим приликама“ и „преквалификацији“ које никада не долазе у облику реалних решења.

Немачка машинска индустрија тоне све дубље и дубље. Фабрике се затварају једна за другом, специјализовано знање се неповратно губи, а млади људи, они који би требало да буду будућност масовно одлазе у иностранство или бирају потпуно друга занимања. Док елите у Берлину расправљају о климатским циљевима за 2050. годину, радници у Албстадту се питају како ће прехранити децу већ у фебруару 2026. године.

Поглед редакције портала Српски угао

Када 120 година акумулираног знања, мајсторске вештине, породичног поноса и мукотрпног рада једног малог града нестане готово преко ноћи због глобалне конкуренције, политичке небриге и идеолошких експеримената, постаје кристално јасно да данашњи западни капитализам више не служи својим људима, он их хладнокрвно жртвује зарад профита мултинационалних корпорација и апстрактних зелених агенди. Док се у Бриселу и Берлину одржавају бескрајне конференције о „одрживој транзицији“ и „дигиталној револуцији“, стварни произвођачи, занатлије, инжењери и обични радници остају без икакве стварне заштите, без стратешке индустријске политике и без икаквог плана за очување сопствене технолошке и економске независности.

Ово није транзиција ка бољем сутра. Ово је систематско, планско уништавање сопствене индустријске базе, знања и средње класе која је деценијама била кичма европске економије. Свако ново затварање фабрике попут ,,Маyер & Цие.” није само локална трагедија – то је још један корак ка демонтажи Европе као индустријске силе. Питање више није да ли ће континент преживети ову фазу – већ ко ће уопште остати да гради и одржава оно мало што преостане када се сви ови људи, њихове породице и њихово знање распрше, оду у пензију или емигрирају. Време празних обећања и идеолошких парола је истекло.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

полице-2673363-1280

Вест која је потресла Шведску, али и целу Европу, отвара тешка питања о безбедности деце и стању друштва у земљи која се годинама представља као узор либералних вредности. Полицијски службеник из околине Содертеље оптужен је за низ тешких кривичних дела над малолетницима, међу којима су силовање, сексуално злостављање и искоришћавање деце.

Како пише локални лист „Ленстиднинген Содертеље“, осумњичени мушкарац у тридесетим годинама ухапшен је почетком априла прошле године, а против њега је сада подигнута оптужница која обухвата чак 22 кривична дела. Злочини су према наводима истраге, почињени углавном на подручју општине Ботсирка, а жртве су деца узраста од 11 до 14 година.

Истрага је показала да је полицајац користио друштвене мреже, пре свега апликацију Снапцхат, како би ступио у контакт са децом, манипулисао њима и приморавао их на сексуалне радње, укључујући и снимање недозвољеног материјала. Шведски медији, међу којима су СВТ и Афтонбладет, наводе да су на његовом рачунару пронађени додатни докази, чиме је обим оптужнице додатно проширен. Сумња се да су злоупотребе трајале од 2023. до пролећа 2025. године.

Посебну пажњу изазива чињеница да је хапшење обављено без велике јавности, уз строго поштовање шведских правила о тајности идентитета осумњичених. Критичари сматрају да таква пракса често оставља грађане без јасних одговора и ствара утисак да се систем више бави заштитом починилаца него жртава.

Поглед редакције портала Српски Угао

Забрињава то што се у име „слободе“ и „толеранције“ често занемарује питање заштите најрањивијих. Док се поједине перверзије и контроверзне праксе све отвореније релативизују или представљају као лични избор, деца остају изложена садржајима и особама које систем очигледно не успева да држи под контролом.

Случај из Ботсирке зато се у Шведској све чешће тумачи као симбол ширег друштвеног проблема. Не само зато што је осумњичени полицајац, већ зато што показује колико брзо институције могу да закажу када идеологија и формална правила потисну здрав разум и стварну бригу за безбедност деце. Судски процес ће дати правни одговор, али питање одговорности друштва остаје отворено.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

пхото-2026-01-10-19-11-02-2-1068x1185.јпг.пагеспеед.це-.XХЛ69еКјИг-768x852
Како портал НС Уживо пише: Некадашња директорка Иницијативе младих за људска права у Србији Софија Тодоровић, а садашња организаторка студената у блокади, поново се нашла у жижи јавности.
Вук мења длаку, али ћуд никада.

Иако су се 2003. године у јавности појављивали под плаштом „Иницијативе младих за људска права“, студенти и грађани су их тада прозрели. Њихове праве намере за отцепљење Косова и залагање за геноцид у Сребреници изашле су на видело, право лице се показало, а онда је кренуло прешалтавање.

Наиме, сада се приказују као студенти у блокади, али намере су исте – отцепљење Косова и залагање да су Срби геноцидан народ. Слично за све што се боре и Мила Пајић, Доротеја Антић…

Подсећамо, ово није први пут да се Софија Тодоровић појављује у јавности. Недавно, скандалозно удруживање Динка Грухоњића и Софије Тодоровић приказало је јавности право лице, али и њихове намере, а то је уништити све српско, уништити Србију и укаљати име оних који су је бранили.

На порталу Динка Грухоњића „Аутономија“ објављен је скандалозан наслов „Иницијатива младих: Павковић је осуђен ратни злочинац, а не херој“.
Нит која их све повезује

Док лидер блокадера Динко Грухоњић уступа медијски простор да српског генерала називају злочинцем, за то време Софија Тодоровић уз помоћ своје организације шаље саопштења у којима дели став са Грухоњићем, док истовремено подржавају Милу Пајић. Зашто се крије у Хрватској ако није крива?

Подсећамо, портал „НС Уживо“ је неколико пута до сада писао о Иницијативама, а више о томе можете прочитати овде.

Ко финансира Грађанске иницијативе?

Према јавно доступним подацима које су саме Грађанске иницијативе објавиле, међу њиховим кључним и дугогодишњим донаторима налазе се:

– „УСАИД“,
– „Натионал Ендоwмент фор Демоцрацy (НЕД)“,
– „Европска комисија“,
– „Делегација Европске уније у Србији“,
– „Организација за европску безбедност и сарадњу“,
– „Амбасада Сједињених Америчких Држава у Србији“,
– „Опен Социетy Фоундатионс“, као и бројне западне фондације и амбасаде.

Поред тога, Грађанске иницијативе сарађују са регионалним партнерским организацијама, међу којима је и „Интегра“ из Приштине, организација која делује у оквиру правног и политичког система самопроглашеног Косова и која се, према јавно доступним подацима, између осталих извора финансира и средствима „Роцкефеллер Бротхерс Фунд“.

Извор: НС уживо

 

wинтер-4783186-1280

Драган Ђилас данас дели лекције како треба чистити снег, пише Источна будућност на својој телеграм страници.

А у време када је он био градоначелник леденице су убијале народ на улици, наводи Источна будућност на својој телеграм страници.

Don`t copy text!