Актуелно

Историчар и функционер Слободне Црне Горе Спасоје Томић оштро је реаговао на кампању против председника Србије Александра Вучића поводом његове посете Тивту, оценивши је као „унапред оркестрирану хајку“ остатака бившег режима.

У својој изјави Томић је навео:

„Сведоци смо још једне бруталне, унапред оркестриране хајке коју опозиционе структуре у Црној Гори, предвођене остацима бившег режима и њиховим квазимедијским билтенима, воде против председника Републике Србије Александра Вучића поводом његове посете Тивту. Као неко ко се годинама бави анализом друштвено-политичких процеса, дужан сам да реагујем на овај примитиван покушај дестабилизације регионалних односа и континуирано сејање нетрпељивости према свему што носи српски предзнак.

Посета председника Вучића Црној Гори, у оквиру легитимног регионалног самита, послужила је дежурним коментаторима и самопроглашеним ‘чуварима државности’ за панично подизање тензија. Такозвани суверенистички медији, који већ деценијама функционишу као пропагандне полуге за очување личних привилегија и вештачких подела, покушавају да од једног протоколарног и државничког догађаја направе баук и наводни чин агресије.

Очигледно је да поражени политички концепт у Црној Гори и даље пати од хроничне фрустрације због чињенице да Србија незаустављиво економски и политички јача, те да више нико не може маргинализовати српски народ у региону.

Исказујем пуну и недвосмислену подршку председнику Александру Вучићу у његовим напорима да, упркос константним подметањима и хистеричним нападима из Подгорице, задржи достојанствен, државнички и одговоран став. Србија данас води рачуна о свом народу где год он живео, не угрожавајући ничији суверенитет, али и не дозвољавајући да се српско име развлачи по блату зарад јефтиних политичких поена овдашње опозиције.

Оштро осуђујем медијске манипулације које имају за циљ да криминализују сваку врсту сарадње између Црне Горе и Србије. Напади на Вучића нису ништа друго до израз немоћи оних који грађанима немају шта да понуде осим излизане реторике засноване на старим поделама, идеолошким сукобима и прогону политичких неистомишљеника.

Бока которска и Црна Гора историјски су простори на којима су српски идентитет, култура и духовност дубоко укорењени. Никакви медијски спинови опозиционих екстремиста не могу избрисати чињеницу да је сарадња са Београдом природна, логична и неопходна за стабилност читавог Балкана.

Време је да се престане са конструисањем непријатеља тамо где их нема и да се коначно прихвати реалност у којој је српски народ у Црној Гори свестан свог идентитета и својих права, а председник Србије радо виђен гост међу свим добронамерним грађанима.“

Томићева изјава долази као реакција на талас критика које су се појавиле у делу црногорске опозиционе и медијске сцене након Вучићевог учешћа на регионалном самиту у Тивту. Он сматра да иза ових напада стоји политичка фрустрација због јачања међународног положаја Србије и све интензивније сарадње између Београда и Подгорице.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Вести онлине

Како пише “Српски угао”, у Европском парламенту приказан је документарни филм ТВ Нова „Тура до Стразбура”, који прати пут српских студената који су бициклима кренули ка европским институцијама. Пројекцију је организовала словеначка европосланица Ирена Јовева, која је том приликом поручила премијерки Србије Ани Брнабић да ће „увек стати иза студената из Србије”.

На овај потез оштро је реаговао словеначки политичар Змаго Јелинчич. У ексклузивној изјави за Српски Угао, Јелинчич је оценио да Европска унија, преко политичара попут Јовеве, покушава да изврши притисак на Србију и представи је као државу која мора да слепо следи бриселске налоге.

„Европска унија преко таквих политичких ренегата и корисних идиота, као што је Ирена Јовева, систематски покушава да обезвреди Србију као самосталну и суверену државу и да је претвори у европску колонију која ће слепо извршавати бриселска наређења. И у том покушају слабљења Србије Јовева има своју срамотну улогу – верног слуге који ради све што му ЕУ нареди”, навео је Јелинчич.

Он је потом довео у питање и мотиве словеначке европосланице.

„Вероватно су јој за то обећали неку лепу позицију у Бриселу, јер је њена политичка опција на последњим изборима у Словенији доживела потпуни фијаско. Сада та европосланица без сопствене памети делује као експонент туђих интереса”, поручио је Јелинчич.

Посебно се осврнуо на саму „Туру до Стразбура”, тврдећи да је реч о политички режираном догађају.

„Студенти, који су наводно 13 дана јуначки возили бицикле, у стварности су већи део пута прешли камионима и комбијима, како би потом у близини Стразбура направили неколико фотографија за медије. Главна режисерка и покретачица те циркуске представе, наравно, јесте управо она, Ирена Јовева”, истакао је Јелинчич.

На крају је Јовевој упутио и директну поруку.

„Јовева би коначно морала да научи стару српску пословицу: ‘Обећање лудом радовање.’ Јер они који другима обећавају, на крају најчешће сами остану осрамоћени. Срамота је да словеначки порески обвезници финансирају такве ‘европске’ политичарке, које активно раде против интереса пријатељске државе и њених грађана”, закључио је Јелинчич.

Уместо да се бави проблемима Словеније и положајем својих грађана, Ирена Јовева наставља да се меша у унутрашње прилике у Србији, користећи студентске протесте као средство политичког притиска. Њена улога у овом пројекту додатно потврђује да наступа као продужена рука бриселских политичких кругова, спремна да зарад личне каријере угрози односе са државом која са Словенијом традиционално има блиске везе.

Овакви наступи појединих европосланика додатно откривају дубину лицемерја европске политике према Србији. Док се јавно позивају на „вредности”, „демократију” и „слободу изражавања”, у пракси се користе политички обојени филмови, медијске кампање и наводни студентски подвизи како би се вршио притисак на суверену државу. Србија има пуно право да се супротстави таквим политичким авантурама и да заштити своје достојанство, институције и интересе.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

Док се испред филијала бироа за запошљавање широм Немачке формирају редови незапослених, немачка индустрија пролази кроз једну од најтежих криза последњих деценија. Према подацима портала „Деутсцхландкуриер“, у последњих неколико година нестало је више од 340.000 радних места у кључним гранама привреде. Најтеже су погођене аутомобилска, текстилна и металопрерађивачка индустрија, некадашњи стубови немачког економског успеха. Уместо нових запошљавања, све више компанија затвара погоне, смањује производњу и отпушта хиљаде радника.

Према анализи консултантске куће „ЕY“, само током 2025. године немачка индустрија изгубила је око 124.100 радних места, готово двоструко више него годину раније. Од 2019. године број запослених у индустрији смањен је за више од 266.000, док поједине процене говоре и о преко пола милиона изгубљених послова.

Посебно је погођена аутомобилска индустрија, симбол немачке економске моћи. Само прошле године угашено је око 50.000 радних места, док је од 2019. нестало више од 111.000 послова – практично сваки седми у том сектору. Озбиљан пад бележе и текстилна и метална индустрија, које се суочавају са падом производње, скупом енергијом и све јачом конкуренцијом из Азије.

Углавним узроцима стручњаци наводе рекордно високе цене енергије, притисак кинеске конкуренције, спор прелазак на електрична возила, огромну бирократију и слабљење извоза. Велике компаније попут Волксwаген, Босцх, Тхyссенкрупп и ЗФ Фриедрицхсхафен већ су најавиле нова смањења броја запослених. Многе фирме покушавају да избегну нагле масовне отказе, па прибегавају „тихом“ гашењу радних места кроз замрзавање запошљавања и постепено затварање погона.

Економисти упозоравају да је реч о правој деиндустријализацији која највише погађа добро плаћене и високопродуктивне послове. Таква радна места тешко могу бити замењена пословима у услужном сектору или државној администрацији, што дугорочно угрожава стандард становништва и економску стабилност земље.

Слике редова испред бироа за запошљавање постале су симбол нове немачке реалности: квалификовани радници, инжењери и мајстори траже помоћ и нову шансу на тржишту рада. Док политичари расправљају о „зеленој транзицији“ и субвенцијама, индустријски мотор који је деценијама покретао Европу све више успорава.

Немачка се тако налази пред озбиљном историјском прекретницом, земља која је годинама упозоравала на недостатак радне снаге сада масовно губи сопствене индустријске послове. Последице по извоз, стандард грађана и социјалну стабилност су већ дугорочне и веома озбиљне.

Посебно забрињавају најаве великих играча. Волксwаген планира да до 2030. године елиминише чак 35.000 радних места у Немачкој, док Босц спрема резове од преко 22.000 позиција у својој мобилној дивизији Тисенкруп Стил, један од стубова немачке челичне индустрије, најавио је смањење радне снаге за чак 11.000 људи што представља готово 40% запослених у челичном сегменту. Ови резови нису случајни: они су директна последица систематског урушавања услова за пословање.

Савез немачке индустрије (БДИ) отворено упозорава да је Немачка као пословна локација „у жестоком паду“. Индустријска производња пада већ четврту годину заредом, а за 2026. годину се очекује стагнација уместо опоравка. Високе цене енергије, настале као последица енергетског заокрета, затварања нуклеарних електрана и одрицања од руских енергената, у комбинацији са бриселком бирократијом и кинеском конкуренцијом, приморавају компаније да преместе производњу у иностранство. Капацитет искоришћености у хемијској индустрији пао је на свега 70%.

Најтеже последице осећа немачки Миттелстанд, породичне фирме које чине кичму економије. Губитак висококвалификованих, добро плаћених индустријских радних места тешко се надокнађује услужним сектором или државним пословима у здравству и администрацији. Ово не угрожава само економску конкурентност Немачке, већ и социјалну стабилност земље, док се у традиционалним индустријским регионима попут Порајња и Баден-Виртемберга све чешће чују гласови незадовољства актуелном економском политиком. Уместо да заштити свој индустријски мотор, Берлин наставља да гура идеолошке агенде на рачун радника и пореских обвезника.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Амерички Стејт департмент објавио је документ „Унитед Статес Полицy то Промоте Регионал Стабилитy анд Просперитy ин тхе Wестерн Балканс“, којим дефинише приоритете Сједињених Америчких Држава према региону Западног Балкана у наредном периоду. У документу се Србија појављује као један од најважнијих регионалних партнера, док Вашингтон најављује покретање формалног стратешког дијалога са Београдом током 2026. године.

Нова стратегија фокусирана је на јачање регионалне стабилности, економску интеграцију, енергетску безбедност, борбу против корупције и смањење утицаја спољашњих актера, пре свега Русије и Кине. Истовремено, америчка администрација наглашава потребу за интензивнијом сарадњом са државама региона како би се убрзао њихов европски пут и подстакао привредни развој.

Посебну пажњу привлачи део документа у којем се наводи да ће САД током ове године организовати формалне политичке дијалоге са Србијом и Северном Македонијом. Реч је о механизму који у америчкој дипломатској пракси представља виши ниво институционалне комуникације и може отворити простор за ширење сарадње у области економије, енергетике и безбедности.

Документ Србију посматра као незаобилазан фактор регионалне стабилности и важног саговорника у решавању кључних питања Западног Балкана. Истовремено, Вашингтон наставља да подржава пројекте регионалног повезивања, развој инфраструктурних коридора и стварање јединственијег економског простора у региону, што Србији даје додатни значај као саобраћајном и енергетском чворишту југоисточне Европе.

Један од централних циљева стратегије јесте и смањење енергетске зависности региона од руских извора. У том контексту, САД најављују подршку новим енергетским пројектима, диверсификацији снабдевања и већем присуству западних компанија на тржишту Западног Балкана. Документ такође указује на намеру Вашингтона да понуди алтернативу кинеским инвестицијама и финансијским аранжманима који су последњих година постали значајан фактор у региону.

Када је реч о односима Београда и Приштине, америчка администрација понавља подршку дијалогу и спровођењу раније преузетих обавеза, оцењујући да је трајна нормализација односа један од предуслова дугорочне стабилности Западног Балкана.

Аналитичари оцењују да је најзначајнија порука документа управо намера Вашингтона да Србију укључи у интензивнији институционални дијалог, што представља сигнал да САД Београд виде као кључног регионалног партнера, а не као државу коју желе да заобиђу у креирању будуће политике према Балкану. Стратегија истовремено потврђује да ће питања енергетике, инфраструктурних инвестиција и геополитичког позиционирања остати у средишту америчко-српских односа у наредним годинама.

Извор: балканwатцх.цом

Како портал “Балкан Wатцх” наводи у даљем тексту: Чарли Кирк стоји поносно на улицама Београда! Балкан Wатцх посветио мурал борцу за бољи свет.

Невладина организација Балкан Wатцх организовала је осликавање мурала који је посвећен истакнутом борцу, политичком активисти и књижевнику Чарлију Кирку.

Мурал који краси улице српске престонице посетио је медијски тим еминентног десничарског часописа Бреитбарта, који су се лично уверили у вредности које баштини српска омладина. Осликавањем овог мурала Балкан Wатцх је показао да су српска и америчка култура сличне и да се заснивају на истим традиционалним и хришћанским вредностима.

„Стојимо овде испред мурала Чарлију Кирку. Желели смо да подсетимо људе на вредности за које се Чарли борио, али и да покажемо јавности за које вредности се залажемо ми из Балкан Wатцха“ изјавио је члан организације Балкан Wатцх приликом обраћања америчким новинарима.

„Такође желели смо да разбијемо стереотипе који су створени о америчкој култури и да подсетимо да су основне америчке вредности слобода говора, патриотизам, хришћанство и брига о породици. Управо ове вредности које је неговао Чарли јесу вредности које се вреднују и негују у нашој земљи.

Ко је Чарли Кирк?

Чарли Кирк (1993 – 2025) је амерички конзервативни политички активиста, говорник и оснивач организације Турнинг Поинт УСА, која се бави промовисањем конзервативних идеја међу младима и студентима широм Сједињених Америчких Држава.

Постао је познат по залагању за слободу говора, патриотизам и традиционалне хришћанске вредности. Кроз јавне говоре, дебате, подкасте и медијске наступе изградио је снажан утицај међу младим конзервативцима и постао једно од препознатљивих лица савременог америчког конзервативног покрета.

Током свог јавног деловања често је говорио о значају породице, вере, националног идентитета и права сваког појединца да слободно изрази своје мишљење. Његов рад привукао је пажњу не само у Америци, већ и међу људима у Србији и на Балкану који деле сличне вредности и интересовања.

Фото: ПртСц/ балканwатцх.цом

Док британска влада и део јавности изражавају забринутост због могућег ширења мржње и насиља, у Лондону се одржава протест „Уните Тхе Кингдом“, који предводи Томи Робинсон, познат по антиимиграционим и антиисламским ставовима, а чије су главне теме масовне миграције, безбедност и незадовољство радом владе премијера Кира Стармера.

Тројица мушкараца, обучена у пуну верску одору и носећи дрвене крстове, разговарала су за ГБ Неwс док су демонстранти почели да се окупљају у престоници.

-Овде смо јер смо свештеници из различитих деноминација како бисмо уздигли Исуса и пренели поруку крста. Ово је порука помирења, љубави и милости приказана кроз Христов живот- рекао је један од свештеника.

-Прави проблеми које имамо су политички, а ту је и Кир Стармер који нам прави разне проблеме, чак покушава и да спречи данашње окупљање- речи су свештеника.

Земља се урушава изнутра

-Људи једноставно нису спремни да гледају како се њихова земља изнутра урушава због тога- рекао је лорд Волни.

Британци су „доведени до крајњих граница“ због „увоза нетолеранције“, оценио је лорд Волни.

Бивши владин саветник за политичко насиље говорио је за ГБ Неwс док је скуп „Уните Тхе Кингдом“ пролазио улицама Лондона.

Уочи марша „Уните тхе Кингдом“, који предводи Томи Робинсон, Кир Стармер је изјавио:

„Налазимо се у борби за душу ове земље“ и да је окупљање „оштар подсетник на оно против чега се заправо боримо“.

ВИДЕО 

Осврћући се на премијерове изјаве, лорд Волни је рекао:

-Мислим да смо ми пристојан, толерантан народ који поштује закон, али који је доведен до својих граница увозом нетолеранције. Људи једноставно нису спремни да гледају како се њихова земља изнутра урушава због тога. Дакле, нисам сигуран да ли је то тачно оно што Кир Стармер мисли, али то је оно што ја мислим, и управо ту би Лабуристичка влада требало да буде.

Даље је објаснио да Влада „мора много јасније да говори против исламистичког екстремизма и мржње која се развијала у деловима наше заједнице“.

Рекао је да тај проблем „посебно угрожава јеврејску заједницу, али и подрива наше вредности као нације у целини. Морамо бити потпуно јасни да то није део будућности Британије и да ћемо се томе супротставити“, инсистирао је.

Подсећамо, протест „Ујединимо Краљевство“ представља један од највећих политичких скупова деснице у Великој Британији ове године.

Извор: нсузиво.рс

Како преноси портал Српски угао, хиљаде младих у Немачкој су изашли на улице да протестују против планова за увођење обавезног војног рока, а минхенска полиција лишила је слободе двадесетогодишњу девојку због транспарента са натписом „Мерз стирб селбст ан дер Остфронт“ – „Мерц, умри сам на Источном фронту“. Како извештавају немачки медији попут ,,Аполло Неwс“ и ,,Деутсцхланд Куриер“ против ње је покренут поступак, а плакат је заплењен.

Девојка је била део протеста против политике канцелара Фридриха Мерца и његове владе, која све отвореније говори о јачању војске и враћању обавезног служења. Полиција је интервенисала и применила непосредну принуду, образлажући поступање садржајем поруке на плакату. Слични случајеви заплене транспарената и интервенција због оштрих парола бележе се и на другим скуповима.

Протести у Берлину, Минхену, Хамбургу и другим градовима окупили су младе који поручују да не желе повратак војног рока нити улогу топовског меса у геополитичким сукобима између Европске уније и Русије. Њихови слогани често су оштри и провокативни, али иза њих стоји реалан страх генерације која одраста у атмосфери криза, рата у Европи и све већих издвајања за наоружање.

Док немачка јавност све више губи поверење у ЦДУ и канцелара Фридриха Мерца – чији лични рејтинг је пао на историјски минимум од свега 15% позитивних оцена, а опозициона АфД предводи анкете са 27-28% подршке – већина грађана оштро се противи даљој финансијској и војној помоћи Украјини. Према бројним испитивањима јавног мњења, готово половина Немаца захтева потпуно обустављање слања оружја и новца Кијеву, видећи у томе приоритет сопствене економије и безбедности пред растућим трошковима енергената и инфлације.

Уместо да саслуша сопствени народ, Мерцова влада убрзано наоружава Бундесвер и шаље милијарде у Украјину, чиме Немачка све више улази у зону кршења ранијих мировних обавеза и конвенција о ограничењу наоружавања. Питање које се намеће само од себе гласи- против кога се заправо наоружава највећа европска економија, ако не против Русије? Оваква политика не само да игнорише вољу већине грађана, већ и води ка опасној милитаризацији континента.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај случај поново је отворио питање границе између слободе изражавања и кажњивог говора на политичким протестима. Док једни сматрају да држава мора реаговати на поруке које се могу тумачити као позив на смрт политичара, други упозоравају да власт све чешће користи полицију против грађана који јавно критикују ратну и безбедносну политику.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Генерални секретар немачке владајуће партије ЦДУ, Карстен Линеман, интерно је упозорио на могући талас иступања из странке, преноси немачки „Билд“, позивајући се на изворе из партијског врха. Према тој процени, уколико се садашњи тренд настави, ЦДУ би до краја мандата могла да остане без чак 50.000 чланова.

Како наводе немачки медији, Линеман је о томе говорио на затвореној седници Председништва ЦДУ. Странка која је 2024. године бележила снажан прилив нових чланова и успела да престигне СПД сада се суочава са потпуно обрнутим процесом – знатно више људи напушта партију него што у њу улази. Бројка од 50.000 чланова означена је као најцрњи сценарио, али се у врху ЦДУ отворено признаје да је незадовољство унутар базе већ сада веома високо и да постоји реална опасност од масовнијег одласка.

Разлози се траже пре свега у курсу актуелне црно-црвене коалиције и политици канцелара Фридриха Мерца. Део чланства му отворено замера превелике компромисе са СПД-ом, нарочито у кључним питањима економије, миграција, буџетске дисциплине и енергетске политике. Ниска популарност владе додатно притиска базу ЦДУ, која све гласније и нестрпљивије тражи јаснији конзервативни заокрет и повратак правим хришћанско-демократским вредностима.

Линеман није желео јавно да коментарише наводе, али се из партијских кругова поручује да је проблем озбиљан и да га не треба потцењивати. За ЦДУ, која је традиционално важила за једну од најорганизованијих, најдисциплинованијих и најмасовнијих немачких странака, могући губитак десетина хиљада чланова представљао би тежак политички ударац и озбиљан изазов пред наредне изборне циклусе на савезном и покрајинском нивоу.

Поглед редакције портала Српски Угао

ЦДУ Фридриха Мерца дошла је на власт уз велика обећања о конзервативном заокрету, али сада плаћа високу цену компромиса са левицом. Када странка почне да губи сопствену базу, то је јасан знак да се озбиљно удаљила од политике због које су јој бирачи и чланови дали поверење. Чланови који су веровали у чвршћу политику и заштиту немачких интереса сада одлазе, разочарани што је Мерц брзо одустао од предизборних обећања и наставио са старим естаблишмент компромисима.

Уместо да ојача десно крило странке и донесе видљиве промене у миграционој политици, економији и буџету, Мерц је изабрао пут континуитета са претходним политиком. Резултат је видљив – незадовољство расте, чланство се осипа, а популарност црно-црвене коалиције је на веома ниском нивоу. За Немачку, али и за целу Европу, ово је јасно упозорење да политичке елите које игноришу глас сопствених присталица на крају ризикују да изгубе не само чланство, већ и легитимитет. Ако ЦДУ настави овим курсом, могла би да изгуби далеко више од десетина хиљада чланова – могла би да изгуби и поверење шире бирачке базе, која све више окреће патриотској опцији партији АфД.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао