Актуелно

Док британска влада и део јавности изражавају забринутост због могућег ширења мржње и насиља, у Лондону се одржава протест „Уните Тхе Кингдом“, који предводи Томи Робинсон, познат по антиимиграционим и антиисламским ставовима, а чије су главне теме масовне миграције, безбедност и незадовољство радом владе премијера Кира Стармера.

Тројица мушкараца, обучена у пуну верску одору и носећи дрвене крстове, разговарала су за ГБ Неwс док су демонстранти почели да се окупљају у престоници.

-Овде смо јер смо свештеници из различитих деноминација како бисмо уздигли Исуса и пренели поруку крста. Ово је порука помирења, љубави и милости приказана кроз Христов живот- рекао је један од свештеника.

-Прави проблеми које имамо су политички, а ту је и Кир Стармер који нам прави разне проблеме, чак покушава и да спречи данашње окупљање- речи су свештеника.

Земља се урушава изнутра

-Људи једноставно нису спремни да гледају како се њихова земља изнутра урушава због тога- рекао је лорд Волни.

Британци су „доведени до крајњих граница“ због „увоза нетолеранције“, оценио је лорд Волни.

Бивши владин саветник за политичко насиље говорио је за ГБ Неwс док је скуп „Уните Тхе Кингдом“ пролазио улицама Лондона.

Уочи марша „Уните тхе Кингдом“, који предводи Томи Робинсон, Кир Стармер је изјавио:

„Налазимо се у борби за душу ове земље“ и да је окупљање „оштар подсетник на оно против чега се заправо боримо“.

ВИДЕО 

Осврћући се на премијерове изјаве, лорд Волни је рекао:

-Мислим да смо ми пристојан, толерантан народ који поштује закон, али који је доведен до својих граница увозом нетолеранције. Људи једноставно нису спремни да гледају како се њихова земља изнутра урушава због тога. Дакле, нисам сигуран да ли је то тачно оно што Кир Стармер мисли, али то је оно што ја мислим, и управо ту би Лабуристичка влада требало да буде.

Даље је објаснио да Влада „мора много јасније да говори против исламистичког екстремизма и мржње која се развијала у деловима наше заједнице“.

Рекао је да тај проблем „посебно угрожава јеврејску заједницу, али и подрива наше вредности као нације у целини. Морамо бити потпуно јасни да то није део будућности Британије и да ћемо се томе супротставити“, инсистирао је.

Подсећамо, протест „Ујединимо Краљевство“ представља један од највећих политичких скупова деснице у Великој Британији ове године.

Извор: нсузиво.рс

Како преноси портал Српски угао, хиљаде младих у Немачкој су изашли на улице да протестују против планова за увођење обавезног војног рока, а минхенска полиција лишила је слободе двадесетогодишњу девојку због транспарента са натписом „Мерз стирб селбст ан дер Остфронт“ – „Мерц, умри сам на Источном фронту“. Како извештавају немачки медији попут ,,Аполло Неwс“ и ,,Деутсцхланд Куриер“ против ње је покренут поступак, а плакат је заплењен.

Девојка је била део протеста против политике канцелара Фридриха Мерца и његове владе, која све отвореније говори о јачању војске и враћању обавезног служења. Полиција је интервенисала и применила непосредну принуду, образлажући поступање садржајем поруке на плакату. Слични случајеви заплене транспарената и интервенција због оштрих парола бележе се и на другим скуповима.

Протести у Берлину, Минхену, Хамбургу и другим градовима окупили су младе који поручују да не желе повратак војног рока нити улогу топовског меса у геополитичким сукобима између Европске уније и Русије. Њихови слогани често су оштри и провокативни, али иза њих стоји реалан страх генерације која одраста у атмосфери криза, рата у Европи и све већих издвајања за наоружање.

Док немачка јавност све више губи поверење у ЦДУ и канцелара Фридриха Мерца – чији лични рејтинг је пао на историјски минимум од свега 15% позитивних оцена, а опозициона АфД предводи анкете са 27-28% подршке – већина грађана оштро се противи даљој финансијској и војној помоћи Украјини. Према бројним испитивањима јавног мњења, готово половина Немаца захтева потпуно обустављање слања оружја и новца Кијеву, видећи у томе приоритет сопствене економије и безбедности пред растућим трошковима енергената и инфлације.

Уместо да саслуша сопствени народ, Мерцова влада убрзано наоружава Бундесвер и шаље милијарде у Украјину, чиме Немачка све више улази у зону кршења ранијих мировних обавеза и конвенција о ограничењу наоружавања. Питање које се намеће само од себе гласи- против кога се заправо наоружава највећа европска економија, ако не против Русије? Оваква политика не само да игнорише вољу већине грађана, већ и води ка опасној милитаризацији континента.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај случај поново је отворио питање границе између слободе изражавања и кажњивог говора на политичким протестима. Док једни сматрају да држава мора реаговати на поруке које се могу тумачити као позив на смрт политичара, други упозоравају да власт све чешће користи полицију против грађана који јавно критикују ратну и безбедносну политику.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Генерални секретар немачке владајуће партије ЦДУ, Карстен Линеман, интерно је упозорио на могући талас иступања из странке, преноси немачки „Билд“, позивајући се на изворе из партијског врха. Према тој процени, уколико се садашњи тренд настави, ЦДУ би до краја мандата могла да остане без чак 50.000 чланова.

Како наводе немачки медији, Линеман је о томе говорио на затвореној седници Председништва ЦДУ. Странка која је 2024. године бележила снажан прилив нових чланова и успела да престигне СПД сада се суочава са потпуно обрнутим процесом – знатно више људи напушта партију него што у њу улази. Бројка од 50.000 чланова означена је као најцрњи сценарио, али се у врху ЦДУ отворено признаје да је незадовољство унутар базе већ сада веома високо и да постоји реална опасност од масовнијег одласка.

Разлози се траже пре свега у курсу актуелне црно-црвене коалиције и политици канцелара Фридриха Мерца. Део чланства му отворено замера превелике компромисе са СПД-ом, нарочито у кључним питањима економије, миграција, буџетске дисциплине и енергетске политике. Ниска популарност владе додатно притиска базу ЦДУ, која све гласније и нестрпљивије тражи јаснији конзервативни заокрет и повратак правим хришћанско-демократским вредностима.

Линеман није желео јавно да коментарише наводе, али се из партијских кругова поручује да је проблем озбиљан и да га не треба потцењивати. За ЦДУ, која је традиционално важила за једну од најорганизованијих, најдисциплинованијих и најмасовнијих немачких странака, могући губитак десетина хиљада чланова представљао би тежак политички ударац и озбиљан изазов пред наредне изборне циклусе на савезном и покрајинском нивоу.

Поглед редакције портала Српски Угао

ЦДУ Фридриха Мерца дошла је на власт уз велика обећања о конзервативном заокрету, али сада плаћа високу цену компромиса са левицом. Када странка почне да губи сопствену базу, то је јасан знак да се озбиљно удаљила од политике због које су јој бирачи и чланови дали поверење. Чланови који су веровали у чвршћу политику и заштиту немачких интереса сада одлазе, разочарани што је Мерц брзо одустао од предизборних обећања и наставио са старим естаблишмент компромисима.

Уместо да ојача десно крило странке и донесе видљиве промене у миграционој политици, економији и буџету, Мерц је изабрао пут континуитета са претходним политиком. Резултат је видљив – незадовољство расте, чланство се осипа, а популарност црно-црвене коалиције је на веома ниском нивоу. За Немачку, али и за целу Европу, ово је јасно упозорење да политичке елите које игноришу глас сопствених присталица на крају ризикују да изгубе не само чланство, већ и легитимитет. Ако ЦДУ настави овим курсом, могла би да изгуби далеко више од десетина хиљада чланова – могла би да изгуби и поверење шире бирачке базе, која све више окреће патриотској опцији партији АфД.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Како пише “Српски угао”, нови узнемирујући извештај баца мрачну сенку на канадски здравствени систем: више од 23.700 људи наводно је преминуло у року од годину дана, не због недостатка терапије, већ зато што је нису дочекали.

Подаци истраживачког центра “СецондСтрееторг” показују да је између априла 2024. и марта 2025. године чак 23.746 пацијената преминуло пре него што су стигли на заказане операције или дијагностичке прегледе. Другим речима, многи су умрли чекајући систем који је требало да их спаси.

Најдраматичнија ситуација бележи се у Онтарију, где је забележено више од 10.600 смртних случајева повезаних са листама чекања. Посебно је алармантно да је више од 9.100 људи преминуло пре него што је уопште дочекало основну дијагностичку процедуру, попут скенирања које често представља први корак ка лечењу.

Ови подаци долазе упркос рекордним улагањима у здравствени систем. Ипак, кашњења у кардиохирургији, онколошком лечењу и чак рутинским процедурама и даље стварају ланац последица који се, према упозорењима стручњака, директно одражава на број изгубљених живота.

Истраживачи додатно упозоравају да би стварни број могао бити још већи, јер системи извештавања нису уједначени, а део података остаје непотпун или невидљив у званичним статистикама.

Листе чекања нису само канадски проблем, већ изазов готово свих јавних здравствених система у свету. Не решавају их само већа новчана улагања, већ бољи проток пацијената кроз систем.

Први корак је прецизно раздвајање случајева по хитности, уз строге медицинске критеријуме који се доследно примењују, како би се спречило да администрација одређује редослед, уместо клиничке слике пацијента.

Други кључ је повећање капацитета кроз бољу организацију постојећих ресурса: продужени радни термини болница, додатни дијагностички термини у поподневним сатима, као и веће укључивање приватног сектора у јавни систем кроз јасно регулисане уговоре, како држава не би финансирала хаос, већ медицинску услугу.

Трећи елемент је дигитализација – јединствене електронске листе чекања које су транспарентне, ажурне у реалном времену и доступне свим установама, тако да се слободни термини аутоматски попуњавају уместо да остају неискоришћени.

И на крају, најважнији део је превенција: што је мање касно откривених болести, то је мањи притисак на болнице. Систем који улаже у рану дијагностику и примарну заштиту дугорочно смањује листе чекања више него било која краткорочна мера.

Србија последњих година све снажније помера фокус ка превенцији. У оквиру државног система, али и уз подршку приватног сектора, превентивни прегледи постали су свима доступни. Под окриљем Министарство здравља Републике Србије, широм земље редовно се организују бесплатне акције прегледа које грађанима омогућавају да без упута, без заказивања и -што је посебно важно – чак и без здравственог осигурања, провере своје здравствено стање. Ове акције најчешће се одржавају викендом у домовима здравља и болницама, што их чини доступним и онима који током радне недеље немају времена за лекарске посете.

Прегледи који се тада нуде нису површни или симболични – напротив. Грађани могу да ураде ултразвук абдомена и мале карлице, измере ниво шећера у крви, ураде комплетну крвну слику, провере крвни притисак и функцију срца путем ЕКГ-а, па чак и одређене туморске маркере. Управо ова комбинација анализа омогућава да се открију и они здравствени проблеми који још не дају јасне симптоме.

Паралелно са тим, Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут спроводи организоване скрининг програме усмерене на рано откривање најтежих болести. Посебан акценат стављен је на карциноме који се могу успешно лечити уколико се открију на време: рак дојке, рак грлића материце и рак дебелог црева. Ови прегледи циљано обухватају одређене старосне и ризичне групе, чиме се повећава њихова ефикасност.

Истовремено, приватни сектор прати овај тренд. Поједине приватне клинике нуде све популарније „цхецк-уп“ пакете – систематске прегледе прилагођене полу, годинама и индивидуалним факторима ризика. Иако се ови прегледи плаћају, њихова предност је брзина, комфор и детаљна дијагностика на једном месту.

Суштина целе приче је једноставна, али често занемарена – болест не почиње оног тренутка када је осетимо. Управо зато превентивни прегледи имају кључну улогу – они омогућавају да се реагује на време, када су шансе за излечење највеће, а последице најмање.

У земљи у којој се здравствени систем често критикује, овај сегмент показује другачију слику: ону у којој се грађанима пружа реална шанса да брину о себи – пре листе чекања и пре него што буде касно.

Поглед редакције портала Српски Угао

У оптимистичном сценарију, листе чекања не нестају, али престају да буду „црна кутија“ и постају управљив, транспарентан и правичнији систем расподеле времена, где ред више не значи чекање на срећу, него организован пут кроз медицинску помоћ.

Пише: Биљана Степановић

Извор: Српски угао

Док су хиљаде грађана у више европских градова мирно изашле на традиционалне првомајске маршеве, тражећи боље плате и животне услове, радикалне антифа групе, „црни блок“ и екстремна левица претворили су завршнице скупова у отворене сукобе са полицијом. У Лиону је, како преноси портал „qуе.фаире.а.лyон“, колона демонстраната стигла на трг Белкур, где је ситуација нагло ескалирала – дошло је до директних сукоба између маскираних демонстраната и снага реда, а у Паризу су бачене и шок-бомбе. Сличне сцене виђене су и у Цириху, где је полиција употребила сузавац, гумене метке и водени топ, као и у Торину, где су демонстранти нападали полицијски кордон штаповима и разним предметима, али полиција им је крволочно узвратила гуменом муницијом, воденим топовима и сузавцем. У Берлину је на улице изашло око 10 хиљада грађана, након радикализације протеста ухапшено је 60 екстремиста, а повређено десетак полицајаца. Читава ситуација подсетила је на Србију, када је током студентских блокада, део опозиционих кругова покушао је да оптужи српску полицију за „репресију“, иако су демонстранти могли слободно да се крећу, а власт је стрпљиво чекала да се разоткрије спољна агенда. Запад у својим градовима протесте разбија крволочно и батинама, а иронија је да нас оптужује за то, иако сличне сцене никада се нису одиграле на улицама Србије.

 

Виеw тхис пост он Инстаграм

 

А пост схаред бy Qуе Фаире à Лyон (@qуе.фаире.а.лyон)

У Лиону су сукоби избили непосредно пред крај мирног дела поворке, на централном тргу Белкур. Према видео-снимцима објављеним на Инстаграм профилу „Бисмутхбацк“, демонстранти су се сукобили са полицијом, што је довело до интервенције снага реда и додатног подизања тензија. У Цириху је „црни блок“ већ током проласка Бахнофштрасеом и Лиматкајем почео са графитима, димним бомбама и петардама, да би у Лангштрасеу избили отворени сукоби уз бацање флаша, каменица и пиротехнике. Полиција је легитимисала више од стотину особа, док се једна активисткиња повредила бежећи кроз реку Зил. У Торину је, према италијанским извештајима, група демонстраната напустила главну колону, напала полицијске штитове и приморала полицију на јуриш и употребу воденог топа. У сва три града полиција је интервенисала на начин да удара демонстранте палицама, испаљује гумене метке, водене топове и сузавац. Мноштво демонстраната је хоспитализовано, а њихови званичници дали су саопштења како је демократија победила и како су вандали, добили одлучан одговор. Занимљиво је да ове радикалне и милитантне групе и то јесте различито него код нас, на западу не уважавају подршку легитимне парламентарне и званичне опозиције, већ и ту наилазе на осуду, а опозиција инсистира да се полиција сурово обрачуна са њиховм блокадерима и насилницима.

Ови догађаји јасно показују образац који смо видели и у Србији – радикална левица, Антифа и зелени екстремисти систематски се инфилтрирају у легитимне протесте како би их претворили у платформу за насиље и дестабилизацију. Док су у Београду и другим градовима блокадери могли несметано да протестују, чак и када су блокирали саобраћај, српска полиција није посезала за силом, за разлику од француске, швајцарске и италијанске полиције, које су користиле специјална средства за разбијање нереда. Председник Вучић и државни органи оптуживани су за „аутократију“, док истовремено Запад у својим метрополама показује друго лице – гумене метке и сузавац против сопствених грађана.

Занимљиво је да су у сва три града – Лиону, Цириху и Торину – међу најагресивнијим групама биле управо структуре које су, према наводима појединих медија и политичких кругова, покушавале да утичу и на српске студентске протесте. Радикална левица, зелени активисти и анархистичке организације. Њихов циљ, како оцењују критичари, није борба за бољи стандард, већ коришћење сваке кризне ситуације за обрачун са државом и полицијом. Тиме се додатно доводи у питање наратив о „мирним демонстрантима“ и „репресивној полицији“ који је пласиран у Србији, будући да су српске снаге реда показале знатно већу уздржаност од својих колега на Западу.

Поглед редакције портала Српски Угао

Лион, Париз, Цирих, Торино и Берлин још једном су показали да радикалне групе са крајње леве сцене представљају озбиљан изазов за јавни ред широм Европе. Уместо да подрже легитимне захтеве грађана, оне протесте претварају у простор за хаос, вандализам и сукобе са полицијом. Србија је, упркос великим тензијама, успела да сачува мир уз минимум употребе силе, док Запад, који често држи лекције о демократији, у сопственим градовима прибегава грубим методама разбијања демонстрација. Важно је истаћи како је приликом студентских демонстрација део јавности изманипулисан, па су грађани изашли на улицу мислећи да дају помен жртвама, а заправо су их екстремисти користили као средство да добију масовност. Управо такве диверзије су се десиле у поменутим градовима 1. маја 2026. године.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

У Валенсији су хиљаде демонстраната, наступајући у одбрану каталонског језика, скандирале „Еспаñол ел qуе но боте“ – ко не скаче, тај је Шпанац. Овај агресивни и искључујући поклич, који носи јасне елементе примитивног теста лојалности, није усамљен случај.

Исти механизам виђен је на украјинском Мајдану, а последњих месеци и на студентским протестима у Србији, под паролом „Ко не скаче, тај је ћаци“. Ово примитивно скандирање се претворило у масовно лудило и својеврсно секташење – ритуал у коме се колективна хистерија намеће као обавеза, а свако ко не учествује одмах се проглашава непријатељем. Није то код нас дошло случајно, већ као део шире агенде која треба да дестабилизује суверене државе и уведе их у хаос, што најбоље показује крвави украјински пример.

Како преноси шпански портал ,,ОКДиарио“, на манифестацији одржаној 25. априла на тргу Сант Агустí у Валенсији окупиле су се хиљаде присталица каталонског сепаратизма. Учесници су носили заставе Валенсијске заједнице, каталонске естеладе и палестинске заставе, док су узвикивали пароле у одбрану каталноског језика.

Међу њима се јасно чуло скандирање „Еспаñол ел qуе но боте“, којим се сви који не учествују у колективном ритуалу скакања означавају као „Шпанци“, односно као страни елемент и непријатељ идентитета. Овај антишпански (сепаратистички) поклич, како извештава ОКДиарио, постао је вирални симбол искључивости на протесту који је организовала екстремно лева, сепаратистичка оргнизација ,,Ацциó Цултурал дел Паíс Валенциà“, уз подршку левог спектра и каталанистичких група.

Иста логика примењена је пре више од деценије у Украјини. Током Еуромајдана 2013/2014. године масовно се скандирало „Хто не скаче, тој Москаљ“ – ко не скаче, тај је Москаљ. Парола се орила хладним кијевским трговима и брзо је постала симбол антируског расположења, али и начин да се свако ко не учествује у колективном ритуалу означи као издајник и припадник „непријатељског народа“.

Тај примитивни механизам није остао само на протестима. Преселио се на стадионе, војне параде и јавне скупове, додатно продубљујући етничке поделе које су претходиле крвавом сукобу.

Сличан тренд захватио је и студентске протесте у Србији током 2025. и 2026. године. На блокадама факултета, улицама Новог Сада, Београда и других градова, редовно се чује „Ко не скаче, тај је ћаци“, где се „ћаци“ користи као погрдан назив за присталице Српске напредне странке.

Уместо аргументоване дебате и политичке борбе, прибегава се најпримитивнијем облику колективне етикете, истом оном обрасцу који смо видели у Валенсији и Кијеву.

Поглед редакције портала Српски Угао

Тренд „ко не скаче, тај је непријатељ“ није безазлена фолклорна забава, већ опасан механизам који разара друштвену кохезију. Он претвара политичко неслагање у етничку или идеолошку мржњу, намеће обавезно учешће у масовној хистерији и свакога ко мисли другачије проглашава издајником.

Било да је реч о каталонским сепаратистима, украјинским националистима или српским „блокадерима“, у основи је исти примитивизам који води ка поларизацији, насиљу и урушавању елементарних цивилизацијских норми. Друштво у коме се лојалност доказује скакањем није слободно друштво, већ друштво руље.

Посебно је забрињавајуће што се овакав механизам све чешће користи и у Србији, где се политичке разлике претварају у моралну осуду и линч на улицама. Уместо јачања институција и културе дијалога, младе генерације уче да је довољно викати и скакати да би се неко прогласио непријатељем народа.

То није пут ка бољем друштву, већ пут ка новим поделама и сукобима које смо већ превише пута платили високом ценом.

Пише: Нина Стојановић

Извор: српски угао

Немачка Луфтханса група отказаће до октобра чак 20.000 кратких летова широм Европе. Разлог је драматичан раст цене керозина који се, према званичним подацима, више него удвостручио од избијања сукоба на Блиском истоку – тачније, од америчко-израелског рата против Ирана и блокаде Хормушког мореуза, кључног пролаза за 20% светске нафте. Ова мера штедње, која је већ ступила на снагу, требало би да донесе уштеду од око 40.000 тона керозина, уз дневно отказивање око 120 летова до краја маја и преусмеравање путника преко већих чворишта. У тренутку када мудра дипломатија председника Александра Вучића омогућава Србији да одржи стабилност и енергетску безбедност упркос глобалним турбуленцијама, Немачка и Европа плаћају високу цену сопствених геополитичких грешака.

Како преноси швајцарски портал „Блицк“, позивајући се на саопштење Луфтханса групе од 16. априла, мера је део хитног пакета уштеде услед затегнуте ситуације на тржишту енергената. Од 20. априла већ су почела отказивања непрофитабилних кратких рута, првенствено из Франкфурта и Минхена, а највише ће бити погођене линије ка пољским градовима Бидгошчу и Жешову, као и ка Ставангеру у Норвешкој. Луфтханса је већ 18. априла трајно угасила своју регионалну ћерку Луфтханса ЦитyЛине и повукла свих 27 оперативних авиона типа „Цанадаир ЦРЈ“ из саобраћаја. До краја лета планира се и повлачење последњих четири „Аирбус А340-600“ и два „Боеинг 747-400“, док ће зимски распоред 2026/27. донети додатно смањење капацитета на кратким и средњим релацијама. Према подацима Међународне агенције за енергију (ИЕА), Европа има можда још шест недеља залиха керозина ако се блокада Хормуза настави, што је довело до панике на аеродромима и додатних отказивања код КЛМ-а и других компанија.

Ове мере Луфтхансе представљају озбиљан ударац на европски авио-саобраћај, али и огледало погрешне геополитике Запада која је довела до овакве катастрофе. Уместо дипломатског решавања сукоба на Блиском истоку, подршка агресивним потезима САД и Израела против Ирана резултирала је затварањем виталних нафтних рута, експлозијом цена сирове нафте (преко 140 одсто скока у неким периодима) и керозина који је са око 750 долара по тони пре кризе скочио на преко 1.700 долара. То није само проблем авио-компанија – криза се прелива и на копнени саобраћај. У Немачкој су цене дизела и бензина скочиле за више од 0,50 евра по литру упркос владиним хитним мерама попут смањења пореза на минерална уља (1,9 милијарди евра помоћи) и ограничења дневног поскупљења на пумпама. Логистика је у хаосу, камиони стоје, цене превоза робе расту, а инфлација једе куповну моћ грађана. Европа, зависна од увоза из Залива, сада жање плодове сопствене ароганције и санкционе политике која је уништила енергетску стабилност.

Многи путници из региона користе Франкфурт и Минхен као главна чворишта за летове ка Западној Европи и прекоокеанским дестинацијама. Отказивања и преусмеравања довешће до већег броја преседања, дужег путовања и виших цена карата – процене показују да ће дуголинијски летови поскупети за просечно 88 евра по путнику, а европски за 29 евра. У тренутку када се регионални туризам и пословне везе са Немачком и Швајцарском интензивно развијају, оваква нестабилност подсећа колико је зависност од великих страних хубова и колико може коштати свака геополитичка криза на Блиском истоку. Док Луфтханса убрзано пензионише флоту и гаси ћерке компаније да би преживела, српски путници и привреда осећају минималне последице захваљујући одговорним мерама државе.

Неупитно је да ће се ова криза осетити и код нас – раст светских цена нафте неминовно притиска и наше тржиште, а сваки поремећај у ланцима снабдевања може утицати на туризам, извоз и свакодневни живот. Мудра и прагматична дипломатија председника Александра Вучића, уз стратешке договоре са партнерима попут Русије, омогућава несметано функционисање. Држава држи све под контролом – субвенције и смањење акциза на гориво задржавају цене дизела на 213 динара, а бензина на 188 динара по литру, минимална поскупљења од свега пар динара док Европа тоне у хаос. Србија има веће резерве горива него 75% земаља ЕУ, рафинерије раде пуним капацитетом, а Влада активно ублажава ударе на буџет како би заштитила грађане и привреду.

Поглед редакције портала Српски Угао

Немачку и ЕУ погрешна геополитика довела је до самоуништења – виших цена карата, отказаних летова, скупљег бензина и дизела за камионе, хаоса у ланцима снабдевања и инфлације која уништава стандард. Ми, насупрот томе, показујемо да се одговорном политиком и дипломатском вештином може сачувати стабилност чак и у глобалној олуји. Председник Вучић и држава поново доказују да Србија није део проблема, већ пример како се кризама супротставља.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Док угледни швајцарски лист „Неуе Зüрцхер Зеитунг“ оштро критикује немачког канцелара Фридриха Мерца због злоупотребе параграфа 188 Кривичног законика, који се од алата за заштиту локалних политичара претворио у репресивно оружје против сопственог народа, Србија се све јасније профилисала као прави бастион слободе говора у Европи. У Немачкој хиљаде истрага против грађана због критике власти сведоче о „ефекту хлађења“ демократије, а у Србији председник Александар Вучић истрајава на принципу толеранције према оштрим, често и бруталним критикама, одбијајући да иде путем немачке репресије и то упркос томе што је лично мета координисаног таласа мржње и претњи.

У Немачкој, како истиче новинар Себастијан Ланге у НЗЗ-у, параграф 188 постао је средство врхунских моћника да ућуткају сваку непријатну критику. Уместо да штити општинске одборнике, закон служи канцелару Мерцу и његовим сарадницима да покрећу хиљаде поступака против грађана који их на друштвеним мрежама називају „народним штеточинама“ или „слабићима“. Специјализоване адвокатске канцеларије лове увреде по интернету, а судови су преоптерећени. Мерц је лично постао симбол ове праксе, још из периода опозиције поднео је стотине тужби, а агенције попут „Со Доне“ систематски скенирају мреже и финансирају се узимајући половину одштете, претварајући државни апарат у лични извор прихода и политичке контроле.

Потпуно супротно томе, Србија на челу са председником Вучићем показује завидну отпорност на говор мржње. Председник је током протекле године био изложен бруталном таласу увреда, лажи и претњи, које су саставни део блокадерског насиља. Учесници протеста и блокада на друштвеним мрежама објавили су хиљаде претњи смрћу и вулгарних увреда упућених њему и члановима његове породице. Ти напади неретко прелазе у отворену криминализацију личног живота и породице, али држава није посезала за масовним кривичним гоњењем обичних грађана због изречених речи, што сведочи о дубокој разлици у политичкој култури.

На недавној конференцији за новинаре председник Вучић је јасно поручио да неће ићи стопама немачког канцелара. „Нећу радити исто што и Мерц“, изјавио је, наглашавајући да верује у снагу аргумената, а не у репресију државног апарата против слободног изражавања мишљења, ма колико оно било непријатно или нефер. Тиме је још једном потврдио да Србија бира пут отвореног дијалога уместо немачког модела који подразумева посебан третман за политичаре.

Док Фридрих Мерц користи параграф 188 као лични штит и извор финансирања кроз масовне тужбе, председник Србије Александар Вучић показује праву државничку зрелост. Он не само да трпи најтеже нападе, већ активно осуђује оне који прелазе границу вербалног насиља и улазе у претње и кампању лажи усмерену против њега и његове породице. Тиме Србија доказује да је могуће бранити достојанство институција без гушења слободе говора, лекција коју Берлин очигледно још није спреман да научи.

Поглед редакције портала Српски Угао

Фридрих Мерц показао се као типичан представник европске политичке елите која слободу говора види само као привилегију за себе и своје. Уместо да се суочи са критиком, он је претворио правосуђе у оруђе личне одмазде, финансирајући се и политички јачајући преко тужби против сопственог народа, класичан пример моћника који се плаше да изађу из својих кабинета. Насупрот њему, наш председник остаје пример политичара који, упркос бруталним нападима, лажима, претњама својој породици и криминализацији личног живота, одбија да уведе немачки модел цензуре. То не значи да треба толерисати оне који шире мржњу и претње, такви заслужују јасну осуду и законску реакцију када пређу у директно насиље.

Пише: Нина Стојановић

Фото: принтскрин

Извор: Српски угао