Актуелно

Kako navodi portal Srpski ugao, potrošnja kokaina u Austriji dostigla je najviši nivo u istoriji, sa količinom koja je udvostručena u odnosu na 2016. godinu. To pokazuju najnoviji podaci iz analiza i izveštaja o korišćenju psihoaktivnih supstanci. Sve više građana Austrije poseže za ovom drogom povremeno – vikendom ili u stresnim situacijama, dok stručnjaci upozoravaju na ozbiljne zdravstvene rizike.

Prema podacima iz godišnjih analiza objavljenih 2025. godine, kokain je i dalje u stalnom porastu širom zemlje, uz izražene regionalne razlike – veću potrošnju na zapadu nego na istoku zemlje. Evropski izveštaj o drogama za 2025. godinu, kako prenosi Srpski ugao, potvrđuje da je kokain postao jedna od najbrže rastućih supstanci u Evropi, sa rekordnim zaplenama od preko 400 tona na nivou Evropske unije. U Austriji je, prema procenama, oko 90 hiljada ljudi bar jednom probalo kokain u poslednjih nekoliko godina, a droga je sve dostupnija, čistija i jeftinija.

Kako navodi Srpski ugao, kokain se sve češće doživljava kao „pomoć“ za bolji fokus na poslu ili za zabavu. Međutim, redovna upotreba dovodi do naglih padova raspoloženja, depresije, povišenog krvnog pritiska i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema, na šta upozoravaju stručnjaci, među kojima je i specijalista za zavisnosti Oliver Šajbenbogen.

Iako vlasti beleže porast zaplena — tokom 2024. godine u Austriji je zaplenjeno više od 259 kilograma kokaina, što predstavlja povećanje od skoro 70 odsto — kritičari, kako ističe portal Srpski ugao, upozoravaju da represivne mere same po sebi nisu dovoljne. Prevencija i lečenje zavisnosti ostaju slaba karika, dok društvo koje glorifikuje produktivnost i „brzi uspeh“ indirektno podstiče ovakve trendove.

Pogled redakcije portala „Srpski ugao“

Kako zaključuje Srpski ugao, država koja strogo kažnjava i najmanje prekršaje i gotovo na nedeljnom nivou propisuje nove, često besmislene zakone, istovremeno zatvara oči pred problemom trgovine drogom — problemom koji sve veći broj ljudi gura u zavisnost i socijalnu propast.

Požar u noćnom-klubu “Le Konstelasion” u Krans-Montani, koji je 1. januara 2026. odneo 40 života i teško povredio 116 ljudi je simbol dubokog neuspeha švajcarskog sistema. Opština nije radila godišnje kontrole zaštite od požara uprkos zakonskim obavezama, a vlasnici sa sumnjivom prošlošću nesmetano su vodili posao. Vlasti prikrivaju propuste. Javnost se pita kako je moguće da mora da se dogodi tragedija ovih razmera da bi se otkrila mreža korupcije, nekompetentnosti i zaštite određenih interesnih grupa, piše Srpski ugao.
Predsednik opštine Nikola Fero, priznao je da je poslednja kontrola objekta bila 2019. godine, iako zakon zahteva godišnje provere. Od 128 javnih objekata provereno je samo 40 prošle godine. Službenici za bezbednost nisu radili posao, a Fero je rekao da to „nije preopterećenje“, već lenjost. Ova izjava zvuči kao podrugivanje porodicama žrtava, posebno nakon što je gradonačelnik izjavio da je opština „više pogođena nego drugi – više nego svi“.

Vlasnici kluba, francuski par Moreti, saopštili su da im je „žao“ i da će „u potpunosti sarađivati sa istragom“. Ipak, ostaje pitanje, koliko se takvim izjavama može verovati, imajući u vidu njihovu spornu prošlost.

Reporter lista „Noje Cirher Cajtung“ otišao je u druga dva lokala koja su u vlasništvu Žaka Moretija, ali je umesto odgovora naišao na pretnje i uvrede od strane obezbedjenja koje izgledom podsećalo na kriminalce. Takva reakcija izazvala je zaprepašćenje, posebno u Srbiji za koju pojedini naši ljudi imaju zabludu da je Švajcarska primer uređenog i civilizovanog društva.

Još šokantnije, 2019. godine u istom lokalu dogodio se sličan incident, izbio je požar koji je ugašen, ali niko nije reagovao. Nema sankcija, nema promena. Sada, posle tragedije, vlasti su zabranile pirotehniku u lokalima. Opština i kantona vlast su direktno dozvolili rad vlasniku kluba, uprkos brojnim propustima.

Gradonačelnik Cran-Montane je odbio da da ostavku, rekavši da „ne napušta brod usred oluje“. Iz tog gesta se vidi da on zapravo nije spreman da preuzme političku odgovornost za tragediju, a potencijalno i krivičnu. Čovek koji je lagao da su kontrole redovne, a sada priznaje da nadležne službe nisu radile svoj posao.

Turizam i novac očigledno imaju prioritet nad bezbednošću. Krans-Montana, luksuzno skijalište podseća na katastrofu u Kaprunu 2000. godine, gde je požar odneo 155 života, i niko nije bio kriv, samo sistemski propusti, a krivac nikada nije pronađen.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Tragedija u Krans-Montani je dokaz da se lična odgovornost izbegava. Kada se tragedija dogodi u Srbiji i ministri daju ostavke iako čak ni indirektno nisu bili povezani sa dogadjajem. Vlast u Švajcarskoj štiti svoje nekompetentne kadrove i prikriva korumpiranost, dok za žrtve pravde nema. Ovakav sled događaja izazvao lavinu negativnih komentara i kritika na društvenim mrežama u kojima se požar poredi sa nesrećama ,,Kaprun“ u Austriji i padom mosta u Đenovi, tragedijama u kojima je stradalo mnogo ljudi, a nikada nisu pronađeni krivci.

Izvor: Srpski ugao

Foto: Pixabay

U Srbiji je, kako navode sa portala „Srpski ugao“, duboko ukorenjena zabluda da domaći sistem ne funkcioniše, dok se zapadni sistemi često doživljavaju kao ideal savršenstva. Požar u noćnom klubu u Kran-Montani, koji se dogodio u novogodišnjoj noći, pokazao je, prema oceni redakcije tog portala, i drugu stranu te slike.

Kako ističu sa portala „Srpski ugao“, Švajcarska je već pri prvom ozbiljnijem udaru pokazala svoje limite. Redakcija tog portala, prateći izveštavanje švajcarskih medija, uočila je da su se već dan nakon tragedije izdvojila dva ključna problema – gde smestiti i kako zbrinuti veliki broj povređenih, kao i pitanje troškova lečenja.

Požar je iza sebe ostavio ljude sa teškim opekotinama i trovanjem dimom, kojima je bila neophodna hitna hospitalizacija i transport u specijalizovane centre. Prema pisanju „Srpskog ugla“, Švajcarska nije imala dovoljne kapacitete da najteže povređene zbrine u centrima za opekotine u Cirihu i Lozani. Lekari iz bolnica u kantonu Vale u medijskim nastupima naveli su da nisu bili dovoljno pripremljeni za ovakvu vrstu povreda, jer se sa njima retko susreću. Dodatni problem bio je i nedostatak stručnih timova tokom praznične noći, budući da su mnogi bili na godišnjim odmorima ili prazničnim odsustvima.

Kako dalje navode sa portala „Srpski ugao“, Švajcarska je u tim trenucima bila prinuđena da prihvati pomoć drugih država, a najteže povređeni hitno su prebacivani u Italiju, Francusku, Austriju i Nemačku.

Redakcija portala „Srpski ugao“ pratila je događaje iz minuta u minut, očekujući da u fokus javnosti dođu odgovornost vlasnika kluba, propusti kantonalnih vlasti i reakcije evropskih zvaničnika. Umesto toga, kako ističu, pojedini mediji su pažnju usmerili na finansijsku stranu tragedije.

Tako je portal „NZZ“ otvorio temu pod naslovom „Opekotine su strašne povrede i veoma skupe. Ko plaća lečenje?“, u kojoj se, prema oceni „Srpskog ugla“, bez zadrške postavlja pitanje ko će snositi troškove lečenja, koji po pacijentu mogu dostići i do 100.000 švajcarskih franaka, uz naglašavanje da je većina povređenih švajcarskih državljana.

U tekstu se dalje navodi da se u domaćoj javnosti često bez rezerve napada sopstvena država, uz tvrdnje da „deca leče putem SMS poruka“ i da sistem ne funkcioniše. Kako podseća „Srpski ugao“, Srbija je među retkim državama u kojima Republički fond za zdravstveno osiguranje pokriva zdravstvenu zaštitu za sve građane, dok se SMS akcije koriste isključivo za izuzetno retke i najskuplje terapije.

Prema navodima tog portala, Srbija je poslednjih godina značajno unapredila kapacitete za lečenje retkih bolesti, ali i za zbrinjavanje teških povreda, uključujući i opekotine. Ističe se da Klinika za plastičnu hirurgiju i opekotine VMA u Beogradu raspolaže sa 26 specijalizovanih postelja, kao i da su domaći lekari stekli značajno iskustvo u lečenju opekotina tokom NATO agresije 1999. godine.

Nasuprot tome, kako navodi „Srpski ugao“, Švajcarska u svojim specijalizovanim centrima u Cirihu i Lozani može da zbrine ukupno oko 15 najteže povređenih pacijenata i nema mogućnost da takve povrede stabilizuje u manjim sredinama.

U zaključku, redakcija portala „Srpski ugao“ ocenjuje da bi, ukoliko bi se ovakva nesreća dogodila u Srbiji, kritike „uzornog zapada“ bile nemilosrdne, iako Srbija, kako navode, u kriznim situacijama pokazuje spremnost, solidarnost i sposobnost da pomogne i svojim građanima i drugim državama.

Kako portal Srpski ugao u svom tekstu prenosi : Mit o „švedskom blagostanju“ pod znakom pitanja: Svaki deseti penzioner na ivici siromaštva.

Doček Nove godine u Berlinu pretvorio se u pravi pakao – preko 420 uhapšenih, desetine povređenih policajaca i vatrogasaca, zapaljeni automobili, autobusi i barikade, napadi raketama i petardama na službena lica, pa čak i pet mrtvih širom Nemačke od nesreća sa pirotehnikom, pokazujući da se godišnja „sloboda“ petardiranja pretvorila u noć bezakonja koju vlasti ne mogu ili ne žele da ukrote.

Berlin je ponovo bio epicentar haosa u noći 31. decembra na 1. januar. Policija je prijavila više od 420 privremenih hapšenja, uglavnom zbog opasnog baratanja pirotehnikom i napada na snage reda. Vatrogasci i policajci gađani su raketama, petardama pa čak i kuglastim bombama – sa 30-35 povređenih samo u prestonici. Zapaljeni su autobusi, automobili, barikade, a u kvartovima poput Nojkelna, Krojcberga i Rajnikendorfa ulice su ličile na ratnu zonu. Snimci sa društvenih mreža pokazuju grupe mladića koji ciljano gađaju policijske patrole, dok vatrogasci pokušavaju da ugase požare pod kišom petardi.

Širom Nemačke situacija nije bila ništa bolja, pet osoba poginulo je u nesrećama sa pirotehnikom (dvojica u Bielefeldu od ručno-izradjenih petardi), desetine teško povređenih, uključujući decu koja su izgubila prste ili im je oštećen vid. U Hamburgu, Lajpcigu i drugim gradovima slični izgredi, sa hiljadama intervencija policije. Ukupno hitne službe imale su preko 5.000 intervencija samo u Berlinu.

Vlasti su unapred najavile pojačane mere, hiljade dodatnih policajaca, zabrane u osetljivim zonama, ali rezultat je isti kao godinama unazad, masovni izgredi, posebno u multikulturalnim kvartovima, gde se ilegalna pirotehnika koristi kao oružje. Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Frezer osudila je nasilje i obećala stroge kazne, ali sindikati policije i vatrogasaca već godinama traže potpunu zabranu privatne pirotehnike, ističući da je ovo postalo godišnji ritual nasilja.

Građani su ogorčeni, dok i dalje forsiraju „kulturnu raznolikost“, drugi strepe za bezbednost i imovinu. Socijalne mreže pune su snimaka haosa, sa komentarima da je Berlin postao kao „Kabul za Novu godinu“. Policija izjavljuje da je ilegalna pirotehnika iz inostranstva glavni problem, ali granice ostaju propusne. Činjenica je u stvari da su glavni problem migranti.

Pogled redakcije portala srpski ugao

Novogodišnji berlinski haos jeste „kulturna raznolikost“, koja nema veze sa kulturom, već sa raznolikim nasiljem, to je direktna posledica višegodišnje popustljivosti prema nasilju i nekontrolisanim promenama u društvu. Građani strepe da izađu na ulicu, a hitne službe rizikuju živote, vlasti se zadovoljavaju hapšenjima posle kojih će već sutra pustiti počinioce nazad. Nemci su pred kapitulacijom sopstvene politike, gde se „sloboda“ pretvara u dozvolu za rat na ulicama. Dok se ne uvedu radikalne mere, svaka Nova godina biće samo nastavak iste sramote.

Izvor: Srpski ugao

Foto: Pixabay

Kako portal Srpski ugao u svom tekstu prenosi : Dok Srbi uglavnom ignorišu Hrvatsku i bave se sopstvenim poslovima, hrvatski mediji, političari i društvo ne mogu da prežive dan bez pompeznog urlikanja o „srpskoj pretnji“, „velikosrpskom hegemonizmu“ i „nepomirenim četnicima“. Ova bolesna, jednostrana fikcija nije slučajna – to je jedini način da hrvatska država održi nacionalno jedinstvo i skrene pažnju sa katastrofalnih unutrašnjih problema: masovnog iseljavanja mladih, korupcije koja guta državu i ekonomije koja tone uprkos EU milijardama.

Hrvatski političari redovno oživljavaju ratnu histeriju, optužujući Srbiju za sve svoje neuspehe, dok istovremeno mole srpske radnike da popune rupe u privredi i srpske turiste da napune budžet. Mediji u Zagrebu svakodnevno bljuju anti-srpski otrov, dok u Beogradu hrvatske teme jedva da dobiju fusnotu.

Posebno se ističe bolesna opsednutost predsednikom Aleksandrom Vučićem, Domogoja Margetića bivšeg političara, sada novinara poznatog po brojnim kontraverzama, dvput osuđivanog od strane haškog tribunala. Fanatični anti-srpski aktivista koji danonoćno širi otrov po mrežama i medijima. Ovi krugovi ne propuštaju priliku da pružaju podršku domaćim izdajnicima i blokaderima, organizujući lažne „radionice“ i „aktivističke skupove“ pod maskom demokratije, a zapravo služeći kao platforma za destabilizaciju Srbije i promociju stranih interesa. Njihova servilnost prema svakom pokušaju rušenja stabilnosti u Beogradu otkriva pravo lice, nije reč o principima, već o plaćeničkoj mržnji koja se hrani iz istih centara koji finansiraju raspad srpskog društva.

Ova asimetrija je poražavajuća: Hrvatska ne može da definiše sebe bez Srbije kao večnog neprijatelja – bez tog fiksnog „zla“ raspala bi se u sopstvenim kontradikcijama, neuspesima i lažima.

Dok Srbi gledaju u budućnost, hrvatska država je zarobljena u ratovima, koristeći mržnju kao jeftin politički doping za društvo koje se raspada.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Hrvatska opsesija Srbima je čista patološka zavisnost slabijeg od jačeg: bez „srpske opasnosti“ Zagreb nema ni identitet ni opravdanje za sopstvene propasti. Dok Srbija ćuti i napreduje, hrvati vrište jer bez mržnje ne bi imali šta da ponude narodu koji beži iz zemlje. Ovo nije ponos, već sramotna slabost – društvo koje postoji samo kroz negaciju drugog, a ne kroz sopstvene uspehe. Nasuprot tome, Srbi su alfa narod bez kompleksa, samouvereni, otvoreni prema svetu, vole sve narode i sve primaju sa gostoprimstvom i dostojanstvom, ne trošeći energiju na večitu mržnju ili osvete. Ta snaga dolazi iz dubokog korena, ne treba nam tuđa senka da bismo znali ko smo i kuda idemo.

Izvor: Srpski ugao

Prema pisanju portala srpskiugao.rs, administracija Sjedinjenih Američkih Država uvela je 23. decembra zabranu ulaska u zemlju za dve vodeće figure nemačke nevladine organizacije „HateAid“, Ana-Lenu fon Hodenberg i Džozefin Balon.

One su označene kao ključni akteri u naporima da se kroz evropske regulative ograniči sloboda govora na američkim platformama, saopštio je Stejt department. Ova mera deo je šireg paketa sankcija koje obuhvataju i druge evropske aktiviste i bivše zvaničnike optužene za promovisanje „eksteritorijalne cenzure“ američkih konzervativnih objava na internetu. Sličan problem sa selektivnim fakt-čekerima i nevladinim organizacijama koje pod plaštom borbe protiv dezinformacija guše nepoželjne stavove postoji i u Srbiji, gde domaći „čekeri“ često etiketiraju i dovode do brisanja patriotskih i slobodoumnnih sadržaja na društvenim mrežama.

„HateAid“ organizacija osnovana je 2018. godine i pruža pravnu pomoć žrtvama digitalnog nasilja i lobira za strožu regulaciju društvenih mreža u EU.

Kao „pouzdani prijavljivač“ (Trusted Flagger) u okviru Digital Services Act-a (DSA), ima privilegovan status za brzo uklanjanje sadržaja na platformama poput Meta i X. Američka strana tvrdi da ova uloga dovodi do selektivnog gušenja konzervativnih i nepoželjnih mišljenja, dok organizacija prima značajna sredstva iz nemačkog državnog budžeta – preko milion evra samo u 2025. godini, uključujući subvencije Ministarstva pravde. Fon Hodenberg je u oktobru ovenčana Saveznim ordenom za zasluge od predsednika Frank-Valtera Štajnmajera.

Nemačka vlada oštro je osudila meru kao „neprihvatljivu“, pružajući punu podršku „HateAid-u“ i ističući da organizacija štiti žrtve mržnje i jača demokratiju u digitalnom prostoru. Slično reaguju i u Briselu, gde se zabrane vide kao pokušaj da se oslabi primena evropskih zakona na američke tehnološke gigante. Sa druge strane, kritičari u SAD i delu Evrope smatraju da „HateAid“ i slične grupe zloupotrebljavaju moć da etiketiraju i uklanjaju sadržaje koji ne odgovaraju dominantnom narativu, posebno one sa strane desnice.

Slični mehanizmi selektivne moderacije prisutni su i u Srbiji i regionu, gde su platforme poput „Raskrinkavanje.rs“ i „FakeNews Tragač“ godinama delovale kao apsolutni gospodari slobodne misli na društvenim mrežama, etiketirajući i dovodeći do brisanja svakog patriotskog ili slobodoumnog glasa koji odudara od njihovog dogovorenog narativa.

Ove organizacije, finansirane pretežno iz stranih izvora – uključujući fondove EU, NED, USAID i druge zapadne donatore, često selektivno proglašavaju „dezinformacijama“ sadržaje koji kritikuju globalističke agende ili brane nacionalne interese. Tu je i Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, koja pod plaštom „edukacije“ i zaštite prava regrutuje i indoktrinira omladinu kroz obuke i projekte, kroz različite radionice u Srbiji, obučavajući ih da etiketiraju i utišavaju „nepodobne“ stavove, a finansiraju je uglavnom strani donatori i projekti vezani za evrointegracije i bivšu američku administraciju.

Posebno je uočljiva cenzura na platformama poput Mete (Facebook i Instagram), koja je deo šire globalističke agende – imena i fotografije Ratka Mladića i Radovana Karadžića sistematski se brišu ili ograničavaju, pod izgovorom borbe protiv „glorifikacije ratnih zločinaca“ i „negiranja genocida“.

Ova politika, koja se primenjuje strogo na sadržaje vezane za ratove devedesetih, dovodi do potpunog gušenja istorijskog dijaloga i alternativa narativa, dok se slični sadržaji iz drugih konflikata često tolerišu.

Ovaj slučaj dolazi u trenutku kada Meta od 2025. godine gasi program fakt-čekinga trećih strana, prelazeći na „Community Notes“ model, priznajući da su prethodni „nezavisni“ čekeri bili pristrasni i služili cenzuri.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

HateAid i fakt-čekeri su najgori oblik licemerja, plaćeni cenzori pod maskom čuvara demokratije, finansirani državnim novcem i nagrađivani ordenima, a služe da uguše svaki glas koji odudara od zvaničnog narativa. Kada Amerika kaže „dosta“ i gasi njihovu mrežu, Berlin i EU vrište o „napadu na slobodu“. Prava sloboda govora ne trpi ,ovlašćene prijavljivače nezakonitog sadržaja“, niti plaćene etiketere, već postoji za sve, ili je samo oružje globalističke elite protiv naroda.

Piše: Stefan Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Kako portal Srpski ugao piše: Nemci više ne veruju u Deda Mraza: Merc i njegova koalicija izgubili poverenje.

Nova anketa Instituta INSA za list „Bild“, sprovedena između 12. i 15. decembra među 1.003 ispitanika, predstavlja dosadan udarac za vladu kancelara Fridriha Merca i SPD-a. Poverenje građana u crno-crvenu koaliciju (CDU/CSU–SPD) palo je na istorijski minimum u rekordnom kratkom roku. Samo 10% ispitanika veruje da će politika Merca, Klingbajla i ostatka vlade poboljšati njihovu ličnu situaciju, 41% smatra da će sve ostati isto, dok čak 58,7% – najviše od preuzimanja vlasti – ne očekuje nikakav ekonomski rast.

Ovi rezultati spadaju među najlošije zabeležene za jednu novu vladu u posleratnoj Nemačkoj. Merc je došao na vlast uz velika obećanja o „ekonomskom preokretu“ i snažnom liderstvu, ali je za samo nekoliko meseci potrošio gotovo sav politički kapital. Umesto rasta i stabilnosti, građani sve češće osećaju stagnaciju, veće poreze i potpuni izostanak stvarnih promena.

Posebno pokazuju podatke o migracijama, koje 31% ispitanika navodi kao najveći problem u zemlji, dok se klimom primarno bavi tek 11% građana. Uprkos tome, vlada ne nudi rešenja – 42% ispitanika očekuje da će masovna imigracija ostati na istom nivou, a 31% veruje da će se situacija dodatno pogoršati. Najizraženije nezadovoljstvo dolazi od birača opozicije, koji u velikoj većini ne veruju u promenu kursa.

Iako deo birača CDU/CSU i SPD-a još uvek čeka „čudo“, većina javnosti poručuje da je strpljenje potrošeno.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Merc i njegova koalicija pokazali su koliko brzo vlast može izgubiti poverenje kada obećanja ostanu prazna, a problemi se guraju pod tepih. Nemačka danas nema krizu poverenja slučajno – ona je direktna posledica nesposobnosti i političke samodovoljnosti aktuelne vlasti. U takvom ambijentu, rast podrške Alternativi za Nemačku (AfD) nije iznenađenje, već logična reakcija birača koji traže jasne stavove i stvarna rešenja. Dok Merc nudi izgovore, AfD govori o onome što građane najviše pogađa – granicama, sigurnosti i ekonomskom oporavku.

Izvor: Srpski ugao

U emisiji „NIUS Live am Abend“ od 19. decembra 2025. nemački desno orijentisani portal NIUS oštro je kritikovao kancelara Fridriha Merca (CDU) zbog podrške novom paketu pomoći Ukrajini.

Emisija je Mercov pristup na samitu EU u Briselu nazvala njegovim „Vaterloom“ – velikim porazom.

Merc je zagovarao direktno korišćenje zamrznute ruske imovine (preko 200 milijardi evra) za finansiranje Ukrajine. Međutim, dogovoren je beskamatni zajam od 90 milijardi evra za naredne dve godine, finansiran novim zajedničkim dugovima EU, a ne ruskim novcem. Voditelj Andreas Dorfmann i gosti istakli su da je ovo ustupak Rusiji i slabost Merca, jer Putin sada vidi da se rat „isplati“. Kritikovali su Merca što opterećuje nemačke poreske obveznike umesto da koristi ruska sredstva.

Druga glavna tema bila je debata o proširenju ovlašćenja Savezne obaveštajne službe (BND). Emisija je naslovom „Dozvola za ubijanje?“ upozorila na nacrt novog zakona o BND-u, koji predviđa veće mogućnosti za operacije u inostranstvu. Agentima bi bilo dozvoljeno da vrše sabotaže, uništavaju neprijateljsku opremu ili čak dozvole određene prestupe za zaštitu izvora. Gosti su uporedili ovo sa „Džejms Bondom“, izražavajući zabrinutost da Nemačka prelazi na agresivniju obaveštajnu politiku.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ove teme pokazuju duboku podelu u nemačkoj politici – Mercova podrška ogromnoj pomoći Ukrajini i jačanju obaveštajnih službi vidi se kao nastavak rata bez kraja na teret evropskih građana. Umesto mira, Berlin bira eskalaciju, što samo produžava sukob i slabi Evropu.

Izvor. Srpski ugao

Nemački nedeljnik „Špigl“ (Der Spiegel), poznat po liberalnom i proevropskom uredničkom profilu, objavio je naslovnu priču pod dramatičnim naslovom: „Kako Donald Tramp izdaje Evropljane Vladimiru Putinu“. Tekst je brzo postao viralna tema na društvenim mrežama i u duhu prepoznatljive „Špigl“ dramaturgije, gradi sliku američkog predsednika i ruskog lidera kao „dva negativca sa istim ciljem“ – navodnim slabljenjem Evrope i transatlantskog saveza. Takav okvir međutim, više govori o nervozi u evropskim prestonicama nego o hladnoj analizi činjenica.

Autor u „Špiglu“ tvrdi da Tramp „prezire Evropu“ i da vodi bilateralne razgovore sa Moskvom, ostavljajući Ukrajinu i evropske saveznike po strani. Kao argument se pominju navodni procureli transkripti i razgovori evropskih lidera – poput Makrona, Merca i Rutea – u kojima se izražava bojazan da bi Vašington mogao da „proda“ ukrajinsko pitanje radi brzog dogovora. Po „Špiglovoj“ logici, Evropa se suočava sa „opasnim savezom“ Vašingtona i Kremlja, a ključna dilema glasi – zašto Stari kontinent nema sopstvenu strategiju, već reaguje tek kada se ton iz SAD promeni?

U takvom narativu, reč „izdaja“ zvuči kao hladnoratovski refren, ali i kao politički megafon – ona pojačava strah, sužava prostor za nijanse i gura čitaoca u binarnu podelu na „dobre“ i „zle“. Istovremeno, činjenica je da Tramp od povratka u Belu kuću, javno insistira na brzom završetku rata i tvrdi da želi direktan kanal pregovora – što evropske elite tumače kao rizik od dogovora „preko glave“ saveznika. U medijskim izveštajima se pominju i emisari, kontakti i „okviri“ mogućeg sporazuma uz tvrdnje da se razmatraju kompromisi i bezbednosne garancije, ali upravo tu „Špigl“ ide najdalje – svaku ideju o pregovorima unapred predstavlja kao kapitulaciju Evrope.

Trampova poruka da ne želi „beskonačne sastanke bez rezultata“ u Vašingtonu ima i unutrašnjopolitičku dimenziju – troškovi, birači i zamor od dugih ratova. Problem nastaje kada se evropska reakcija svede na moralnu paniku, umesto na ozbiljno pitanje – šta Evropa realno može sama, a šta očekuje od SAD. U tom smislu, „Špiglov“ tekst deluje kao alarmno zvono, ali i kao ogledalo jedne dublje slabosti – evropskog oslanjanja na američki kišobran uz istovremenu naviku da se odluke iz Vašingtona dočekuju kao obaveza, a ne kao promenljiva politička realnost.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Tramp ne „izdaje“ Evropu, već je prisiljava da odraste. Evropska unija, sa svojim birokratskim centralizmom i slabim vojnim kapacitetima, nije u stanju da sama rešava krize na svom pragu. Optužbe iz „Špigla“ više liče na plač zbog gubitka američkog pokroviteljstva nego na objektivnu analizu. Umesto histerije, Evropljanima bi bolje došlo da prihvate realnost i doprinesu rešenju, umesto da kukaju nad navodnom „izdajom“.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao