Актуелно

Dok se ispred filijala biroa za zapošljavanje širom Nemačke formiraju redovi nezaposlenih, nemačka industrija prolazi kroz jednu od najtežih kriza poslednjih decenija. Prema podacima portala „Deutschlandkurier“, u poslednjih nekoliko godina nestalo je više od 340.000 radnih mesta u ključnim granama privrede. Najteže su pogođene automobilska, tekstilna i metaloprerađivačka industrija, nekadašnji stubovi nemačkog ekonomskog uspeha. Umesto novih zapošljavanja, sve više kompanija zatvara pogone, smanjuje proizvodnju i otpušta hiljade radnika.

Prema analizi konsultantske kuće „EY“, samo tokom 2025. godine nemačka industrija izgubila je oko 124.100 radnih mesta, gotovo dvostruko više nego godinu ranije. Od 2019. godine broj zaposlenih u industriji smanjen je za više od 266.000, dok pojedine procene govore i o preko pola miliona izgubljenih poslova.

Posebno je pogođena automobilska industrija, simbol nemačke ekonomske moći. Samo prošle godine ugašeno je oko 50.000 radnih mesta, dok je od 2019. nestalo više od 111.000 poslova – praktično svaki sedmi u tom sektoru. Ozbiljan pad beleže i tekstilna i metalna industrija, koje se suočavaju sa padom proizvodnje, skupom energijom i sve jačom konkurencijom iz Azije.

Uglavnim uzrocima stručnjaci navode rekordno visoke cene energije, pritisak kineske konkurencije, spor prelazak na električna vozila, ogromnu birokratiju i slabljenje izvoza. Velike kompanije poput Volkswagen, Bosch, Thyssenkrupp i ZF Friedrichshafen već su najavile nova smanjenja broja zaposlenih. Mnoge firme pokušavaju da izbegnu nagle masovne otkaze, pa pribegavaju „tihom“ gašenju radnih mesta kroz zamrzavanje zapošljavanja i postepeno zatvaranje pogona.

Ekonomisti upozoravaju da je reč o pravoj deindustrijalizaciji koja najviše pogađa dobro plaćene i visokoproduktivne poslove. Takva radna mesta teško mogu biti zamenjena poslovima u uslužnom sektoru ili državnoj administraciji, što dugoročno ugrožava standard stanovništva i ekonomsku stabilnost zemlje.

Slike redova ispred biroa za zapošljavanje postale su simbol nove nemačke realnosti: kvalifikovani radnici, inženjeri i majstori traže pomoć i novu šansu na tržištu rada. Dok političari raspravljaju o „zelenoj tranziciji“ i subvencijama, industrijski motor koji je decenijama pokretao Evropu sve više usporava.

Nemačka se tako nalazi pred ozbiljnom istorijskom prekretnicom, zemlja koja je godinama upozoravala na nedostatak radne snage sada masovno gubi sopstvene industrijske poslove. Posledice po izvoz, standard građana i socijalnu stabilnost su već dugoročne i veoma ozbiljne.

Posebno zabrinjavaju najave velikih igrača. Volkswagen planira da do 2030. godine eliminiše čak 35.000 radnih mesta u Nemačkoj, dok Bosc sprema rezove od preko 22.000 pozicija u svojoj mobilnoj diviziji Tisenkrup Stil, jedan od stubova nemačke čelične industrije, najavio je smanjenje radne snage za čak 11.000 ljudi što predstavlja gotovo 40% zaposlenih u čeličnom segmentu. Ovi rezovi nisu slučajni: oni su direktna posledica sistematskog urušavanja uslova za poslovanje.

Savez nemačke industrije (BDI) otvoreno upozorava da je Nemačka kao poslovna lokacija „u žestokom padu“. Industrijska proizvodnja pada već četvrtu godinu zaredom, a za 2026. godinu se očekuje stagnacija umesto oporavka. Visoke cene energije, nastale kao posledica energetskog zaokreta, zatvaranja nuklearnih elektrana i odricanja od ruskih energenata, u kombinaciji sa briselkom birokratijom i kineskom konkurencijom, primoravaju kompanije da premeste proizvodnju u inostranstvo. Kapacitet iskorišćenosti u hemijskoj industriji pao je na svega 70%.

Najteže posledice oseća nemački Mittelstand, porodične firme koje čine kičmu ekonomije. Gubitak visokokvalifikovanih, dobro plaćenih industrijskih radnih mesta teško se nadoknađuje uslužnim sektorom ili državnim poslovima u zdravstvu i administraciji. Ovo ne ugrožava samo ekonomsku konkurentnost Nemačke, već i socijalnu stabilnost zemlje, dok se u tradicionalnim industrijskim regionima poput Porajnja i Baden-Virtemberga sve češće čuju glasovi nezadovoljstva aktuelnom ekonomskom politikom. Umesto da zaštiti svoj industrijski motor, Berlin nastavlja da gura ideološke agende na račun radnika i poreskih obveznika.

Piše: Stefan Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Američki Stejt department objavio je dokument „United States Policy to Promote Regional Stability and Prosperity in the Western Balkans“, kojim definiše prioritete Sjedinjenih Američkih Država prema regionu Zapadnog Balkana u narednom periodu. U dokumentu se Srbija pojavljuje kao jedan od najvažnijih regionalnih partnera, dok Vašington najavljuje pokretanje formalnog strateškog dijaloga sa Beogradom tokom 2026. godine.

Nova strategija fokusirana je na jačanje regionalne stabilnosti, ekonomsku integraciju, energetsku bezbednost, borbu protiv korupcije i smanjenje uticaja spoljašnjih aktera, pre svega Rusije i Kine. Istovremeno, američka administracija naglašava potrebu za intenzivnijom saradnjom sa državama regiona kako bi se ubrzao njihov evropski put i podstakao privredni razvoj.

Posebnu pažnju privlači deo dokumenta u kojem se navodi da će SAD tokom ove godine organizovati formalne političke dijaloge sa Srbijom i Severnom Makedonijom. Reč je o mehanizmu koji u američkoj diplomatskoj praksi predstavlja viši nivo institucionalne komunikacije i može otvoriti prostor za širenje saradnje u oblasti ekonomije, energetike i bezbednosti.

Dokument Srbiju posmatra kao nezaobilazan faktor regionalne stabilnosti i važnog sagovornika u rešavanju ključnih pitanja Zapadnog Balkana. Istovremeno, Vašington nastavlja da podržava projekte regionalnog povezivanja, razvoj infrastrukturnih koridora i stvaranje jedinstvenijeg ekonomskog prostora u regionu, što Srbiji daje dodatni značaj kao saobraćajnom i energetskom čvorištu jugoistočne Evrope.

Jedan od centralnih ciljeva strategije jeste i smanjenje energetske zavisnosti regiona od ruskih izvora. U tom kontekstu, SAD najavljuju podršku novim energetskim projektima, diversifikaciji snabdevanja i većem prisustvu zapadnih kompanija na tržištu Zapadnog Balkana. Dokument takođe ukazuje na nameru Vašingtona da ponudi alternativu kineskim investicijama i finansijskim aranžmanima koji su poslednjih godina postali značajan faktor u regionu.

Kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, američka administracija ponavlja podršku dijalogu i sprovođenju ranije preuzetih obaveza, ocenjujući da je trajna normalizacija odnosa jedan od preduslova dugoročne stabilnosti Zapadnog Balkana.

Analitičari ocenjuju da je najznačajnija poruka dokumenta upravo namera Vašingtona da Srbiju uključi u intenzivniji institucionalni dijalog, što predstavlja signal da SAD Beograd vide kao ključnog regionalnog partnera, a ne kao državu koju žele da zaobiđu u kreiranju buduće politike prema Balkanu. Strategija istovremeno potvrđuje da će pitanja energetike, infrastrukturnih investicija i geopolitičkog pozicioniranja ostati u središtu američko-srpskih odnosa u narednim godinama.

Izvor: balkanwatch.com

Kako portal “Balkan Watch” navodi u daljem tekstu: Čarli Kirk stoji ponosno na ulicama Beograda! Balkan Watch posvetio mural borcu za bolji svet.

Nevladina organizacija Balkan Watch organizovala je oslikavanje murala koji je posvećen istaknutom borcu, političkom aktivisti i književniku Čarliju Kirku.

Mural koji krasi ulice srpske prestonice posetio je medijski tim eminentnog desničarskog časopisa Breitbarta, koji su se lično uverili u vrednosti koje baštini srpska omladina. Oslikavanjem ovog murala Balkan Watch je pokazao da su srpska i američka kultura slične i da se zasnivaju na istim tradicionalnim i hrišćanskim vrednostima.

„Stojimo ovde ispred murala Čarliju Kirku. Želeli smo da podsetimo ljude na vrednosti za koje se Čarli borio, ali i da pokažemo javnosti za koje vrednosti se zalažemo mi iz Balkan Watcha“ izjavio je član organizacije Balkan Watch prilikom obraćanja američkim novinarima.

„Takođe želeli smo da razbijemo stereotipe koji su stvoreni o američkoj kulturi i da podsetimo da su osnovne američke vrednosti sloboda govora, patriotizam, hrišćanstvo i briga o porodici. Upravo ove vrednosti koje je negovao Čarli jesu vrednosti koje se vrednuju i neguju u našoj zemlji.

Ko je Čarli Kirk?

Čarli Kirk (1993 – 2025) je američki konzervativni politički aktivista, govornik i osnivač organizacije Turning Point USA, koja se bavi promovisanjem konzervativnih ideja među mladima i studentima širom Sjedinjenih Američkih Država.

Postao je poznat po zalaganju za slobodu govora, patriotizam i tradicionalne hrišćanske vrednosti. Kroz javne govore, debate, podkaste i medijske nastupe izgradio je snažan uticaj među mladim konzervativcima i postao jedno od prepoznatljivih lica savremenog američkog konzervativnog pokreta.

Tokom svog javnog delovanja često je govorio o značaju porodice, vere, nacionalnog identiteta i prava svakog pojedinca da slobodno izrazi svoje mišljenje. Njegov rad privukao je pažnju ne samo u Americi, već i među ljudima u Srbiji i na Balkanu koji dele slične vrednosti i interesovanja.

Foto: PrtSc/ balkanwatch.com

Dok britanska vlada i deo javnosti izražavaju zabrinutost zbog mogućeg širenja mržnje i nasilja, u Londonu se održava protest „Unite The Kingdom“, koji predvodi Tomi Robinson, poznat po antiimigracionim i antiislamskim stavovima, a čije su glavne teme masovne migracije, bezbednost i nezadovoljstvo radom vlade premijera Kira Starmera.

Trojica muškaraca, obučena u punu versku odoru i noseći drvene krstove, razgovarala su za GB News dok su demonstranti počeli da se okupljaju u prestonici.

-Ovde smo jer smo sveštenici iz različitih denominacija kako bismo uzdigli Isusa i preneli poruku krsta. Ovo je poruka pomirenja, ljubavi i milosti prikazana kroz Hristov život- rekao je jedan od sveštenika.

-Pravi problemi koje imamo su politički, a tu je i Kir Starmer koji nam pravi razne probleme, čak pokušava i da spreči današnje okupljanje- reči su sveštenika.

Zemlja se urušava iznutra

-Ljudi jednostavno nisu spremni da gledaju kako se njihova zemlja iznutra urušava zbog toga- rekao je lord Volni.

Britanci su „dovedeni do krajnjih granica“ zbog „uvoza netolerancije“, ocenio je lord Volni.

Bivši vladin savetnik za političko nasilje govorio je za GB News dok je skup „Unite The Kingdom“ prolazio ulicama Londona.

Uoči marša „Unite the Kingdom“, koji predvodi Tomi Robinson, Kir Starmer je izjavio:

„Nalazimo se u borbi za dušu ove zemlje“ i da je okupljanje „oštar podsetnik na ono protiv čega se zapravo borimo“.

VIDEO 

Osvrćući se na premijerove izjave, lord Volni je rekao:

-Mislim da smo mi pristojan, tolerantan narod koji poštuje zakon, ali koji je doveden do svojih granica uvozom netolerancije. Ljudi jednostavno nisu spremni da gledaju kako se njihova zemlja iznutra urušava zbog toga. Dakle, nisam siguran da li je to tačno ono što Kir Starmer misli, ali to je ono što ja mislim, i upravo tu bi Laburistička vlada trebalo da bude.

Dalje je objasnio da Vlada „mora mnogo jasnije da govori protiv islamističkog ekstremizma i mržnje koja se razvijala u delovima naše zajednice“.

Rekao je da taj problem „posebno ugrožava jevrejsku zajednicu, ali i podriva naše vrednosti kao nacije u celini. Moramo biti potpuno jasni da to nije deo budućnosti Britanije i da ćemo se tome suprotstaviti“, insistirao je.

Podsećamo, protest „Ujedinimo Kraljevstvo“ predstavlja jedan od najvećih političkih skupova desnice u Velikoj Britaniji ove godine.

Izvor: nsuzivo.rs

Kako prenosi portal Srpski ugao, hiljade mladih u Nemačkoj su izašli na ulice da protestuju protiv planova za uvođenje obaveznog vojnog roka, a minhenska policija lišila je slobode dvadesetogodišnju devojku zbog transparenta sa natpisom „Merz stirb selbst an der Ostfront“ – „Merc, umri sam na Istočnom frontu“. Kako izveštavaju nemački mediji poput ,,Apollo News“ i ,,Deutschland Kurier“ protiv nje je pokrenut postupak, a plakat je zaplenjen.

Devojka je bila deo protesta protiv politike kancelara Fridriha Merca i njegove vlade, koja sve otvorenije govori o jačanju vojske i vraćanju obaveznog služenja. Policija je intervenisala i primenila neposrednu prinudu, obrazlažući postupanje sadržajem poruke na plakatu. Slični slučajevi zaplene transparenata i intervencija zbog oštrih parola beleže se i na drugim skupovima.

Protesti u Berlinu, Minhenu, Hamburgu i drugim gradovima okupili su mlade koji poručuju da ne žele povratak vojnog roka niti ulogu topovskog mesa u geopolitičkim sukobima između Evropske unije i Rusije. Njihovi slogani često su oštri i provokativni, ali iza njih stoji realan strah generacije koja odrasta u atmosferi kriza, rata u Evropi i sve većih izdvajanja za naoružanje.

Dok nemačka javnost sve više gubi poverenje u CDU i kancelara Fridriha Merca – čiji lični rejting je pao na istorijski minimum od svega 15% pozitivnih ocena, a opoziciona AfD predvodi ankete sa 27-28% podrške – većina građana oštro se protivi daljoj finansijskoj i vojnoj pomoći Ukrajini. Prema brojnim ispitivanjima javnog mnjenja, gotovo polovina Nemaca zahteva potpuno obustavljanje slanja oružja i novca Kijevu, videći u tome prioritet sopstvene ekonomije i bezbednosti pred rastućim troškovima energenata i inflacije.

Umesto da sasluša sopstveni narod, Mercova vlada ubrzano naoružava Bundesver i šalje milijarde u Ukrajinu, čime Nemačka sve više ulazi u zonu kršenja ranijih mirovnih obaveza i konvencija o ograničenju naoružavanja. Pitanje koje se nameće samo od sebe glasi- protiv koga se zapravo naoružava najveća evropska ekonomija, ako ne protiv Rusije? Ovakva politika ne samo da ignoriše volju većine građana, već i vodi ka opasnoj militarizaciji kontinenta.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovaj slučaj ponovo je otvorio pitanje granice između slobode izražavanja i kažnjivog govora na političkim protestima. Dok jedni smatraju da država mora reagovati na poruke koje se mogu tumačiti kao poziv na smrt političara, drugi upozoravaju da vlast sve češće koristi policiju protiv građana koji javno kritikuju ratnu i bezbednosnu politiku.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Generalni sekretar nemačke vladajuće partije CDU, Karsten Lineman, interno je upozorio na mogući talas istupanja iz stranke, prenosi nemački „Bild“, pozivajući se na izvore iz partijskog vrha. Prema toj proceni, ukoliko se sadašnji trend nastavi, CDU bi do kraja mandata mogla da ostane bez čak 50.000 članova.

Kako navode nemački mediji, Lineman je o tome govorio na zatvorenoj sednici Predsedništva CDU. Stranka koja je 2024. godine beležila snažan priliv novih članova i uspela da prestigne SPD sada se suočava sa potpuno obrnutim procesom – znatno više ljudi napušta partiju nego što u nju ulazi. Brojka od 50.000 članova označena je kao najcrnji scenario, ali se u vrhu CDU otvoreno priznaje da je nezadovoljstvo unutar baze već sada veoma visoko i da postoji realna opasnost od masovnijeg odlaska.

Razlozi se traže pre svega u kursu aktuelne crno-crvene koalicije i politici kancelara Fridriha Merca. Deo članstva mu otvoreno zamera prevelike kompromise sa SPD-om, naročito u ključnim pitanjima ekonomije, migracija, budžetske discipline i energetske politike. Niska popularnost vlade dodatno pritiska bazu CDU, koja sve glasnije i nestrpljivije traži jasniji konzervativni zaokret i povratak pravim hrišćansko-demokratskim vrednostima.

Lineman nije želeo javno da komentariše navode, ali se iz partijskih krugova poručuje da je problem ozbiljan i da ga ne treba potcenjivati. Za CDU, koja je tradicionalno važila za jednu od najorganizovanijih, najdisciplinovanijih i najmasovnijih nemačkih stranaka, mogući gubitak desetina hiljada članova predstavljao bi težak politički udarac i ozbiljan izazov pred naredne izborne cikluse na saveznom i pokrajinskom nivou.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

CDU Fridriha Merca došla je na vlast uz velika obećanja o konzervativnom zaokretu, ali sada plaća visoku cenu kompromisa sa levicom. Kada stranka počne da gubi sopstvenu bazu, to je jasan znak da se ozbiljno udaljila od politike zbog koje su joj birači i članovi dali poverenje. Članovi koji su verovali u čvršću politiku i zaštitu nemačkih interesa sada odlaze, razočarani što je Merc brzo odustao od predizbornih obećanja i nastavio sa starim establišment kompromisima.

Umesto da ojača desno krilo stranke i donese vidljive promene u migracionoj politici, ekonomiji i budžetu, Merc je izabrao put kontinuiteta sa prethodnim politikom. Rezultat je vidljiv – nezadovoljstvo raste, članstvo se osipa, a popularnost crno-crvene koalicije je na veoma niskom nivou. Za Nemačku, ali i za celu Evropu, ovo je jasno upozorenje da političke elite koje ignorišu glas sopstvenih pristalica na kraju rizikuju da izgube ne samo članstvo, već i legitimitet. Ako CDU nastavi ovim kursom, mogla bi da izgubi daleko više od desetina hiljada članova – mogla bi da izgubi i poverenje šire biračke baze, koja sve više okreće patriotskoj opciji partiji AfD.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Kako piše “Srpski ugao”, novi uznemirujući izveštaj baca mračnu senku na kanadski zdravstveni sistem: više od 23.700 ljudi navodno je preminulo u roku od godinu dana, ne zbog nedostatka terapije, već zato što je nisu dočekali.

Podaci istraživačkog centra “SecondStreetorg” pokazuju da je između aprila 2024. i marta 2025. godine čak 23.746 pacijenata preminulo pre nego što su stigli na zakazane operacije ili dijagnostičke preglede. Drugim rečima, mnogi su umrli čekajući sistem koji je trebalo da ih spasi.

Najdramatičnija situacija beleži se u Ontariju, gde je zabeleženo više od 10.600 smrtnih slučajeva povezanih sa listama čekanja. Posebno je alarmantno da je više od 9.100 ljudi preminulo pre nego što je uopšte dočekalo osnovnu dijagnostičku proceduru, poput skeniranja koje često predstavlja prvi korak ka lečenju.

Ovi podaci dolaze uprkos rekordnim ulaganjima u zdravstveni sistem. Ipak, kašnjenja u kardiohirurgiji, onkološkom lečenju i čak rutinskim procedurama i dalje stvaraju lanac posledica koji se, prema upozorenjima stručnjaka, direktno odražava na broj izgubljenih života.

Istraživači dodatno upozoravaju da bi stvarni broj mogao biti još veći, jer sistemi izveštavanja nisu ujednačeni, a deo podataka ostaje nepotpun ili nevidljiv u zvaničnim statistikama.

Liste čekanja nisu samo kanadski problem, već izazov gotovo svih javnih zdravstvenih sistema u svetu. Ne rešavaju ih samo veća novčana ulaganja, već bolji protok pacijenata kroz sistem.

Prvi korak je precizno razdvajanje slučajeva po hitnosti, uz stroge medicinske kriterijume koji se dosledno primenjuju, kako bi se sprečilo da administracija određuje redosled, umesto kliničke slike pacijenta.

Drugi ključ je povećanje kapaciteta kroz bolju organizaciju postojećih resursa: produženi radni termini bolnica, dodatni dijagnostički termini u popodnevnim satima, kao i veće uključivanje privatnog sektora u javni sistem kroz jasno regulisane ugovore, kako država ne bi finansirala haos, već medicinsku uslugu.

Treći element je digitalizacija – jedinstvene elektronske liste čekanja koje su transparentne, ažurne u realnom vremenu i dostupne svim ustanovama, tako da se slobodni termini automatski popunjavaju umesto da ostaju neiskorišćeni.

I na kraju, najvažniji deo je prevencija: što je manje kasno otkrivenih bolesti, to je manji pritisak na bolnice. Sistem koji ulaže u ranu dijagnostiku i primarnu zaštitu dugoročno smanjuje liste čekanja više nego bilo koja kratkoročna mera.

Srbija poslednjih godina sve snažnije pomera fokus ka prevenciji. U okviru državnog sistema, ali i uz podršku privatnog sektora, preventivni pregledi postali su svima dostupni. Pod okriljem Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, širom zemlje redovno se organizuju besplatne akcije pregleda koje građanima omogućavaju da bez uputa, bez zakazivanja i -što je posebno važno – čak i bez zdravstvenog osiguranja, provere svoje zdravstveno stanje. Ove akcije najčešće se održavaju vikendom u domovima zdravlja i bolnicama, što ih čini dostupnim i onima koji tokom radne nedelje nemaju vremena za lekarske posete.

Pregledi koji se tada nude nisu površni ili simbolični – naprotiv. Građani mogu da urade ultrazvuk abdomena i male karlice, izmere nivo šećera u krvi, urade kompletnu krvnu sliku, provere krvni pritisak i funkciju srca putem EKG-a, pa čak i određene tumorske markere. Upravo ova kombinacija analiza omogućava da se otkriju i oni zdravstveni problemi koji još ne daju jasne simptome.

Paralelno sa tim, Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut sprovodi organizovane skrining programe usmerene na rano otkrivanje najtežih bolesti. Poseban akcenat stavljen je na karcinome koji se mogu uspešno lečiti ukoliko se otkriju na vreme: rak dojke, rak grlića materice i rak debelog creva. Ovi pregledi ciljano obuhvataju određene starosne i rizične grupe, čime se povećava njihova efikasnost.

Istovremeno, privatni sektor prati ovaj trend. Pojedine privatne klinike nude sve popularnije „check-up“ pakete – sistematske preglede prilagođene polu, godinama i individualnim faktorima rizika. Iako se ovi pregledi plaćaju, njihova prednost je brzina, komfor i detaljna dijagnostika na jednom mestu.

Suština cele priče je jednostavna, ali često zanemarena – bolest ne počinje onog trenutka kada je osetimo. Upravo zato preventivni pregledi imaju ključnu ulogu – oni omogućavaju da se reaguje na vreme, kada su šanse za izlečenje najveće, a posledice najmanje.

U zemlji u kojoj se zdravstveni sistem često kritikuje, ovaj segment pokazuje drugačiju sliku: onu u kojoj se građanima pruža realna šansa da brinu o sebi – pre liste čekanja i pre nego što bude kasno.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

U optimističnom scenariju, liste čekanja ne nestaju, ali prestaju da budu „crna kutija“ i postaju upravljiv, transparentan i pravičniji sistem raspodele vremena, gde red više ne znači čekanje na sreću, nego organizovan put kroz medicinsku pomoć.

Piše: Biljana Stepanović

Izvor: Srpski ugao

Dok su hiljade građana u više evropskih gradova mirno izašle na tradicionalne prvomajske marševe, tražeći bolje plate i životne uslove, radikalne antifa grupe, „crni blok“ i ekstremna levica pretvorili su završnice skupova u otvorene sukobe sa policijom. U Lionu je, kako prenosi portal „que.faire.a.lyon“, kolona demonstranata stigla na trg Belkur, gde je situacija naglo eskalirala – došlo je do direktnih sukoba između maskiranih demonstranata i snaga reda, a u Parizu su bačene i šok-bombe. Slične scene viđene su i u Cirihu, gde je policija upotrebila suzavac, gumene metke i vodeni top, kao i u Torinu, gde su demonstranti napadali policijski kordon štapovima i raznim predmetima, ali policija im je krvoločno uzvratila gumenom municijom, vodenim topovima i suzavcem. U Berlinu je na ulice izašlo oko 10 hiljada građana, nakon radikalizacije protesta uhapšeno je 60 ekstremista, a povređeno desetak policajaca. Čitava situacija podsetila je na Srbiju, kada je tokom studentskih blokada, deo opozicionih krugova pokušao je da optuži srpsku policiju za „represiju“, iako su demonstranti mogli slobodno da se kreću, a vlast je strpljivo čekala da se razotkrije spoljna agenda. Zapad u svojim gradovima proteste razbija krvoločno i batinama, a ironija je da nas optužuje za to, iako slične scene nikada se nisu odigrale na ulicama Srbije.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Que Faire à Lyon (@que.faire.a.lyon)

U Lionu su sukobi izbili neposredno pred kraj mirnog dela povorke, na centralnom trgu Belkur. Prema video-snimcima objavljenim na Instagram profilu „Bismuthback“, demonstranti su se sukobili sa policijom, što je dovelo do intervencije snaga reda i dodatnog podizanja tenzija. U Cirihu je „crni blok“ već tokom prolaska Bahnofštraseom i Limatkajem počeo sa grafitima, dimnim bombama i petardama, da bi u Langštraseu izbili otvoreni sukobi uz bacanje flaša, kamenica i pirotehnike. Policija je legitimisala više od stotinu osoba, dok se jedna aktivistkinja povredila bežeći kroz reku Zil. U Torinu je, prema italijanskim izveštajima, grupa demonstranata napustila glavnu kolonu, napala policijske štitove i primorala policiju na juriš i upotrebu vodenog topa. U sva tri grada policija je intervenisala na način da udara demonstrante palicama, ispaljuje gumene metke, vodene topove i suzavac. Mnoštvo demonstranata je hospitalizovano, a njihovi zvaničnici dali su saopštenja kako je demokratija pobedila i kako su vandali, dobili odlučan odgovor. Zanimljivo je da ove radikalne i militantne grupe i to jeste različito nego kod nas, na zapadu ne uvažavaju podršku legitimne parlamentarne i zvanične opozicije, već i tu nailaze na osudu, a opozicija insistira da se policija surovo obračuna sa njihovm blokaderima i nasilnicima.

Ovi događaji jasno pokazuju obrazac koji smo videli i u Srbiji – radikalna levica, Antifa i zeleni ekstremisti sistematski se infiltriraju u legitimne proteste kako bi ih pretvorili u platformu za nasilje i destabilizaciju. Dok su u Beogradu i drugim gradovima blokaderi mogli nesmetano da protestuju, čak i kada su blokirali saobraćaj, srpska policija nije posezala za silom, za razliku od francuske, švajcarske i italijanske policije, koje su koristile specijalna sredstva za razbijanje nereda. Predsednik Vučić i državni organi optuživani su za „autokratiju“, dok istovremeno Zapad u svojim metropolama pokazuje drugo lice – gumene metke i suzavac protiv sopstvenih građana.

Zanimljivo je da su u sva tri grada – Lionu, Cirihu i Torinu – među najagresivnijim grupama bile upravo strukture koje su, prema navodima pojedinih medija i političkih krugova, pokušavale da utiču i na srpske studentske proteste. Radikalna levica, zeleni aktivisti i anarhističke organizacije. Njihov cilj, kako ocenjuju kritičari, nije borba za bolji standard, već korišćenje svake krizne situacije za obračun sa državom i policijom. Time se dodatno dovodi u pitanje narativ o „mirnim demonstrantima“ i „represivnoj policiji“ koji je plasiran u Srbiji, budući da su srpske snage reda pokazale znatno veću uzdržanost od svojih kolega na Zapadu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Lion, Pariz, Cirih, Torino i Berlin još jednom su pokazali da radikalne grupe sa krajnje leve scene predstavljaju ozbiljan izazov za javni red širom Evrope. Umesto da podrže legitimne zahteve građana, one proteste pretvaraju u prostor za haos, vandalizam i sukobe sa policijom. Srbija je, uprkos velikim tenzijama, uspela da sačuva mir uz minimum upotrebe sile, dok Zapad, koji često drži lekcije o demokratiji, u sopstvenim gradovima pribegava grubim metodama razbijanja demonstracija. Važno je istaći kako je prilikom studentskih demonstracija deo javnosti izmanipulisan, pa su građani izašli na ulicu misleći da daju pomen žrtvama, a zapravo su ih ekstremisti koristili kao sredstvo da dobiju masovnost. Upravo takve diverzije su se desile u pomenutim gradovima 1. maja 2026. godine.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao