Актуелно

Dok britanska vlada i deo javnosti izražavaju zabrinutost zbog mogućeg širenja mržnje i nasilja, u Londonu se održava protest „Unite The Kingdom“, koji predvodi Tomi Robinson, poznat po antiimigracionim i antiislamskim stavovima, a čije su glavne teme masovne migracije, bezbednost i nezadovoljstvo radom vlade premijera Kira Starmera.

Trojica muškaraca, obučena u punu versku odoru i noseći drvene krstove, razgovarala su za GB News dok su demonstranti počeli da se okupljaju u prestonici.

-Ovde smo jer smo sveštenici iz različitih denominacija kako bismo uzdigli Isusa i preneli poruku krsta. Ovo je poruka pomirenja, ljubavi i milosti prikazana kroz Hristov život- rekao je jedan od sveštenika.

-Pravi problemi koje imamo su politički, a tu je i Kir Starmer koji nam pravi razne probleme, čak pokušava i da spreči današnje okupljanje- reči su sveštenika.

Zemlja se urušava iznutra

-Ljudi jednostavno nisu spremni da gledaju kako se njihova zemlja iznutra urušava zbog toga- rekao je lord Volni.

Britanci su „dovedeni do krajnjih granica“ zbog „uvoza netolerancije“, ocenio je lord Volni.

Bivši vladin savetnik za političko nasilje govorio je za GB News dok je skup „Unite The Kingdom“ prolazio ulicama Londona.

Uoči marša „Unite the Kingdom“, koji predvodi Tomi Robinson, Kir Starmer je izjavio:

„Nalazimo se u borbi za dušu ove zemlje“ i da je okupljanje „oštar podsetnik na ono protiv čega se zapravo borimo“.

VIDEO 

Osvrćući se na premijerove izjave, lord Volni je rekao:

-Mislim da smo mi pristojan, tolerantan narod koji poštuje zakon, ali koji je doveden do svojih granica uvozom netolerancije. Ljudi jednostavno nisu spremni da gledaju kako se njihova zemlja iznutra urušava zbog toga. Dakle, nisam siguran da li je to tačno ono što Kir Starmer misli, ali to je ono što ja mislim, i upravo tu bi Laburistička vlada trebalo da bude.

Dalje je objasnio da Vlada „mora mnogo jasnije da govori protiv islamističkog ekstremizma i mržnje koja se razvijala u delovima naše zajednice“.

Rekao je da taj problem „posebno ugrožava jevrejsku zajednicu, ali i podriva naše vrednosti kao nacije u celini. Moramo biti potpuno jasni da to nije deo budućnosti Britanije i da ćemo se tome suprotstaviti“, insistirao je.

Podsećamo, protest „Ujedinimo Kraljevstvo“ predstavlja jedan od najvećih političkih skupova desnice u Velikoj Britaniji ove godine.

Izvor: nsuzivo.rs

Kako prenosi portal Srpski ugao, hiljade mladih u Nemačkoj su izašli na ulice da protestuju protiv planova za uvođenje obaveznog vojnog roka, a minhenska policija lišila je slobode dvadesetogodišnju devojku zbog transparenta sa natpisom „Merz stirb selbst an der Ostfront“ – „Merc, umri sam na Istočnom frontu“. Kako izveštavaju nemački mediji poput ,,Apollo News“ i ,,Deutschland Kurier“ protiv nje je pokrenut postupak, a plakat je zaplenjen.

Devojka je bila deo protesta protiv politike kancelara Fridriha Merca i njegove vlade, koja sve otvorenije govori o jačanju vojske i vraćanju obaveznog služenja. Policija je intervenisala i primenila neposrednu prinudu, obrazlažući postupanje sadržajem poruke na plakatu. Slični slučajevi zaplene transparenata i intervencija zbog oštrih parola beleže se i na drugim skupovima.

Protesti u Berlinu, Minhenu, Hamburgu i drugim gradovima okupili su mlade koji poručuju da ne žele povratak vojnog roka niti ulogu topovskog mesa u geopolitičkim sukobima između Evropske unije i Rusije. Njihovi slogani često su oštri i provokativni, ali iza njih stoji realan strah generacije koja odrasta u atmosferi kriza, rata u Evropi i sve većih izdvajanja za naoružanje.

Dok nemačka javnost sve više gubi poverenje u CDU i kancelara Fridriha Merca – čiji lični rejting je pao na istorijski minimum od svega 15% pozitivnih ocena, a opoziciona AfD predvodi ankete sa 27-28% podrške – većina građana oštro se protivi daljoj finansijskoj i vojnoj pomoći Ukrajini. Prema brojnim ispitivanjima javnog mnjenja, gotovo polovina Nemaca zahteva potpuno obustavljanje slanja oružja i novca Kijevu, videći u tome prioritet sopstvene ekonomije i bezbednosti pred rastućim troškovima energenata i inflacije.

Umesto da sasluša sopstveni narod, Mercova vlada ubrzano naoružava Bundesver i šalje milijarde u Ukrajinu, čime Nemačka sve više ulazi u zonu kršenja ranijih mirovnih obaveza i konvencija o ograničenju naoružavanja. Pitanje koje se nameće samo od sebe glasi- protiv koga se zapravo naoružava najveća evropska ekonomija, ako ne protiv Rusije? Ovakva politika ne samo da ignoriše volju većine građana, već i vodi ka opasnoj militarizaciji kontinenta.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovaj slučaj ponovo je otvorio pitanje granice između slobode izražavanja i kažnjivog govora na političkim protestima. Dok jedni smatraju da država mora reagovati na poruke koje se mogu tumačiti kao poziv na smrt političara, drugi upozoravaju da vlast sve češće koristi policiju protiv građana koji javno kritikuju ratnu i bezbednosnu politiku.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Generalni sekretar nemačke vladajuće partije CDU, Karsten Lineman, interno je upozorio na mogući talas istupanja iz stranke, prenosi nemački „Bild“, pozivajući se na izvore iz partijskog vrha. Prema toj proceni, ukoliko se sadašnji trend nastavi, CDU bi do kraja mandata mogla da ostane bez čak 50.000 članova.

Kako navode nemački mediji, Lineman je o tome govorio na zatvorenoj sednici Predsedništva CDU. Stranka koja je 2024. godine beležila snažan priliv novih članova i uspela da prestigne SPD sada se suočava sa potpuno obrnutim procesom – znatno više ljudi napušta partiju nego što u nju ulazi. Brojka od 50.000 članova označena je kao najcrnji scenario, ali se u vrhu CDU otvoreno priznaje da je nezadovoljstvo unutar baze već sada veoma visoko i da postoji realna opasnost od masovnijeg odlaska.

Razlozi se traže pre svega u kursu aktuelne crno-crvene koalicije i politici kancelara Fridriha Merca. Deo članstva mu otvoreno zamera prevelike kompromise sa SPD-om, naročito u ključnim pitanjima ekonomije, migracija, budžetske discipline i energetske politike. Niska popularnost vlade dodatno pritiska bazu CDU, koja sve glasnije i nestrpljivije traži jasniji konzervativni zaokret i povratak pravim hrišćansko-demokratskim vrednostima.

Lineman nije želeo javno da komentariše navode, ali se iz partijskih krugova poručuje da je problem ozbiljan i da ga ne treba potcenjivati. Za CDU, koja je tradicionalno važila za jednu od najorganizovanijih, najdisciplinovanijih i najmasovnijih nemačkih stranaka, mogući gubitak desetina hiljada članova predstavljao bi težak politički udarac i ozbiljan izazov pred naredne izborne cikluse na saveznom i pokrajinskom nivou.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

CDU Fridriha Merca došla je na vlast uz velika obećanja o konzervativnom zaokretu, ali sada plaća visoku cenu kompromisa sa levicom. Kada stranka počne da gubi sopstvenu bazu, to je jasan znak da se ozbiljno udaljila od politike zbog koje su joj birači i članovi dali poverenje. Članovi koji su verovali u čvršću politiku i zaštitu nemačkih interesa sada odlaze, razočarani što je Merc brzo odustao od predizbornih obećanja i nastavio sa starim establišment kompromisima.

Umesto da ojača desno krilo stranke i donese vidljive promene u migracionoj politici, ekonomiji i budžetu, Merc je izabrao put kontinuiteta sa prethodnim politikom. Rezultat je vidljiv – nezadovoljstvo raste, članstvo se osipa, a popularnost crno-crvene koalicije je na veoma niskom nivou. Za Nemačku, ali i za celu Evropu, ovo je jasno upozorenje da političke elite koje ignorišu glas sopstvenih pristalica na kraju rizikuju da izgube ne samo članstvo, već i legitimitet. Ako CDU nastavi ovim kursom, mogla bi da izgubi daleko više od desetina hiljada članova – mogla bi da izgubi i poverenje šire biračke baze, koja sve više okreće patriotskoj opciji partiji AfD.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Kako piše “Srpski ugao”, novi uznemirujući izveštaj baca mračnu senku na kanadski zdravstveni sistem: više od 23.700 ljudi navodno je preminulo u roku od godinu dana, ne zbog nedostatka terapije, već zato što je nisu dočekali.

Podaci istraživačkog centra “SecondStreetorg” pokazuju da je između aprila 2024. i marta 2025. godine čak 23.746 pacijenata preminulo pre nego što su stigli na zakazane operacije ili dijagnostičke preglede. Drugim rečima, mnogi su umrli čekajući sistem koji je trebalo da ih spasi.

Najdramatičnija situacija beleži se u Ontariju, gde je zabeleženo više od 10.600 smrtnih slučajeva povezanih sa listama čekanja. Posebno je alarmantno da je više od 9.100 ljudi preminulo pre nego što je uopšte dočekalo osnovnu dijagnostičku proceduru, poput skeniranja koje često predstavlja prvi korak ka lečenju.

Ovi podaci dolaze uprkos rekordnim ulaganjima u zdravstveni sistem. Ipak, kašnjenja u kardiohirurgiji, onkološkom lečenju i čak rutinskim procedurama i dalje stvaraju lanac posledica koji se, prema upozorenjima stručnjaka, direktno odražava na broj izgubljenih života.

Istraživači dodatno upozoravaju da bi stvarni broj mogao biti još veći, jer sistemi izveštavanja nisu ujednačeni, a deo podataka ostaje nepotpun ili nevidljiv u zvaničnim statistikama.

Liste čekanja nisu samo kanadski problem, već izazov gotovo svih javnih zdravstvenih sistema u svetu. Ne rešavaju ih samo veća novčana ulaganja, već bolji protok pacijenata kroz sistem.

Prvi korak je precizno razdvajanje slučajeva po hitnosti, uz stroge medicinske kriterijume koji se dosledno primenjuju, kako bi se sprečilo da administracija određuje redosled, umesto kliničke slike pacijenta.

Drugi ključ je povećanje kapaciteta kroz bolju organizaciju postojećih resursa: produženi radni termini bolnica, dodatni dijagnostički termini u popodnevnim satima, kao i veće uključivanje privatnog sektora u javni sistem kroz jasno regulisane ugovore, kako država ne bi finansirala haos, već medicinsku uslugu.

Treći element je digitalizacija – jedinstvene elektronske liste čekanja koje su transparentne, ažurne u realnom vremenu i dostupne svim ustanovama, tako da se slobodni termini automatski popunjavaju umesto da ostaju neiskorišćeni.

I na kraju, najvažniji deo je prevencija: što je manje kasno otkrivenih bolesti, to je manji pritisak na bolnice. Sistem koji ulaže u ranu dijagnostiku i primarnu zaštitu dugoročno smanjuje liste čekanja više nego bilo koja kratkoročna mera.

Srbija poslednjih godina sve snažnije pomera fokus ka prevenciji. U okviru državnog sistema, ali i uz podršku privatnog sektora, preventivni pregledi postali su svima dostupni. Pod okriljem Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, širom zemlje redovno se organizuju besplatne akcije pregleda koje građanima omogućavaju da bez uputa, bez zakazivanja i -što je posebno važno – čak i bez zdravstvenog osiguranja, provere svoje zdravstveno stanje. Ove akcije najčešće se održavaju vikendom u domovima zdravlja i bolnicama, što ih čini dostupnim i onima koji tokom radne nedelje nemaju vremena za lekarske posete.

Pregledi koji se tada nude nisu površni ili simbolični – naprotiv. Građani mogu da urade ultrazvuk abdomena i male karlice, izmere nivo šećera u krvi, urade kompletnu krvnu sliku, provere krvni pritisak i funkciju srca putem EKG-a, pa čak i određene tumorske markere. Upravo ova kombinacija analiza omogućava da se otkriju i oni zdravstveni problemi koji još ne daju jasne simptome.

Paralelno sa tim, Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut sprovodi organizovane skrining programe usmerene na rano otkrivanje najtežih bolesti. Poseban akcenat stavljen je na karcinome koji se mogu uspešno lečiti ukoliko se otkriju na vreme: rak dojke, rak grlića materice i rak debelog creva. Ovi pregledi ciljano obuhvataju određene starosne i rizične grupe, čime se povećava njihova efikasnost.

Istovremeno, privatni sektor prati ovaj trend. Pojedine privatne klinike nude sve popularnije „check-up“ pakete – sistematske preglede prilagođene polu, godinama i individualnim faktorima rizika. Iako se ovi pregledi plaćaju, njihova prednost je brzina, komfor i detaljna dijagnostika na jednom mestu.

Suština cele priče je jednostavna, ali često zanemarena – bolest ne počinje onog trenutka kada je osetimo. Upravo zato preventivni pregledi imaju ključnu ulogu – oni omogućavaju da se reaguje na vreme, kada su šanse za izlečenje najveće, a posledice najmanje.

U zemlji u kojoj se zdravstveni sistem često kritikuje, ovaj segment pokazuje drugačiju sliku: onu u kojoj se građanima pruža realna šansa da brinu o sebi – pre liste čekanja i pre nego što bude kasno.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

U optimističnom scenariju, liste čekanja ne nestaju, ali prestaju da budu „crna kutija“ i postaju upravljiv, transparentan i pravičniji sistem raspodele vremena, gde red više ne znači čekanje na sreću, nego organizovan put kroz medicinsku pomoć.

Piše: Biljana Stepanović

Izvor: Srpski ugao

Dok su hiljade građana u više evropskih gradova mirno izašle na tradicionalne prvomajske marševe, tražeći bolje plate i životne uslove, radikalne antifa grupe, „crni blok“ i ekstremna levica pretvorili su završnice skupova u otvorene sukobe sa policijom. U Lionu je, kako prenosi portal „que.faire.a.lyon“, kolona demonstranata stigla na trg Belkur, gde je situacija naglo eskalirala – došlo je do direktnih sukoba između maskiranih demonstranata i snaga reda, a u Parizu su bačene i šok-bombe. Slične scene viđene su i u Cirihu, gde je policija upotrebila suzavac, gumene metke i vodeni top, kao i u Torinu, gde su demonstranti napadali policijski kordon štapovima i raznim predmetima, ali policija im je krvoločno uzvratila gumenom municijom, vodenim topovima i suzavcem. U Berlinu je na ulice izašlo oko 10 hiljada građana, nakon radikalizacije protesta uhapšeno je 60 ekstremista, a povređeno desetak policajaca. Čitava situacija podsetila je na Srbiju, kada je tokom studentskih blokada, deo opozicionih krugova pokušao je da optuži srpsku policiju za „represiju“, iako su demonstranti mogli slobodno da se kreću, a vlast je strpljivo čekala da se razotkrije spoljna agenda. Zapad u svojim gradovima proteste razbija krvoločno i batinama, a ironija je da nas optužuje za to, iako slične scene nikada se nisu odigrale na ulicama Srbije.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Que Faire à Lyon (@que.faire.a.lyon)

U Lionu su sukobi izbili neposredno pred kraj mirnog dela povorke, na centralnom trgu Belkur. Prema video-snimcima objavljenim na Instagram profilu „Bismuthback“, demonstranti su se sukobili sa policijom, što je dovelo do intervencije snaga reda i dodatnog podizanja tenzija. U Cirihu je „crni blok“ već tokom prolaska Bahnofštraseom i Limatkajem počeo sa grafitima, dimnim bombama i petardama, da bi u Langštraseu izbili otvoreni sukobi uz bacanje flaša, kamenica i pirotehnike. Policija je legitimisala više od stotinu osoba, dok se jedna aktivistkinja povredila bežeći kroz reku Zil. U Torinu je, prema italijanskim izveštajima, grupa demonstranata napustila glavnu kolonu, napala policijske štitove i primorala policiju na juriš i upotrebu vodenog topa. U sva tri grada policija je intervenisala na način da udara demonstrante palicama, ispaljuje gumene metke, vodene topove i suzavac. Mnoštvo demonstranata je hospitalizovano, a njihovi zvaničnici dali su saopštenja kako je demokratija pobedila i kako su vandali, dobili odlučan odgovor. Zanimljivo je da ove radikalne i militantne grupe i to jeste različito nego kod nas, na zapadu ne uvažavaju podršku legitimne parlamentarne i zvanične opozicije, već i tu nailaze na osudu, a opozicija insistira da se policija surovo obračuna sa njihovm blokaderima i nasilnicima.

Ovi događaji jasno pokazuju obrazac koji smo videli i u Srbiji – radikalna levica, Antifa i zeleni ekstremisti sistematski se infiltriraju u legitimne proteste kako bi ih pretvorili u platformu za nasilje i destabilizaciju. Dok su u Beogradu i drugim gradovima blokaderi mogli nesmetano da protestuju, čak i kada su blokirali saobraćaj, srpska policija nije posezala za silom, za razliku od francuske, švajcarske i italijanske policije, koje su koristile specijalna sredstva za razbijanje nereda. Predsednik Vučić i državni organi optuživani su za „autokratiju“, dok istovremeno Zapad u svojim metropolama pokazuje drugo lice – gumene metke i suzavac protiv sopstvenih građana.

Zanimljivo je da su u sva tri grada – Lionu, Cirihu i Torinu – među najagresivnijim grupama bile upravo strukture koje su, prema navodima pojedinih medija i političkih krugova, pokušavale da utiču i na srpske studentske proteste. Radikalna levica, zeleni aktivisti i anarhističke organizacije. Njihov cilj, kako ocenjuju kritičari, nije borba za bolji standard, već korišćenje svake krizne situacije za obračun sa državom i policijom. Time se dodatno dovodi u pitanje narativ o „mirnim demonstrantima“ i „represivnoj policiji“ koji je plasiran u Srbiji, budući da su srpske snage reda pokazale znatno veću uzdržanost od svojih kolega na Zapadu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Lion, Pariz, Cirih, Torino i Berlin još jednom su pokazali da radikalne grupe sa krajnje leve scene predstavljaju ozbiljan izazov za javni red širom Evrope. Umesto da podrže legitimne zahteve građana, one proteste pretvaraju u prostor za haos, vandalizam i sukobe sa policijom. Srbija je, uprkos velikim tenzijama, uspela da sačuva mir uz minimum upotrebe sile, dok Zapad, koji često drži lekcije o demokratiji, u sopstvenim gradovima pribegava grubim metodama razbijanja demonstracija. Važno je istaći kako je prilikom studentskih demonstracija deo javnosti izmanipulisan, pa su građani izašli na ulicu misleći da daju pomen žrtvama, a zapravo su ih ekstremisti koristili kao sredstvo da dobiju masovnost. Upravo takve diverzije su se desile u pomenutim gradovima 1. maja 2026. godine.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

U Valensiji su hiljade demonstranata, nastupajući u odbranu katalonskog jezika, skandirale „Español el que no bote“ – ko ne skače, taj je Španac. Ovaj agresivni i isključujući poklič, koji nosi jasne elemente primitivnog testa lojalnosti, nije usamljen slučaj.

Isti mehanizam viđen je na ukrajinskom Majdanu, a poslednjih meseci i na studentskim protestima u Srbiji, pod parolom „Ko ne skače, taj je ćaci“. Ovo primitivno skandiranje se pretvorilo u masovno ludilo i svojevrsno sektašenje – ritual u kome se kolektivna histerija nameće kao obaveza, a svako ko ne učestvuje odmah se proglašava neprijateljem. Nije to kod nas došlo slučajno, već kao deo šire agende koja treba da destabilizuje suverene države i uvede ih u haos, što najbolje pokazuje krvavi ukrajinski primer.

Kako prenosi španski portal ,,OKDiario“, na manifestaciji održanoj 25. aprila na trgu Sant Agustí u Valensiji okupile su se hiljade pristalica katalonskog separatizma. Učesnici su nosili zastave Valensijske zajednice, katalonske estelade i palestinske zastave, dok su uzvikivali parole u odbranu katalnoskog jezika.

Među njima se jasno čulo skandiranje „Español el que no bote“, kojim se svi koji ne učestvuju u kolektivnom ritualu skakanja označavaju kao „Španci“, odnosno kao strani element i neprijatelj identiteta. Ovaj antišpanski (separatistički) poklič, kako izveštava OKDiario, postao je viralni simbol isključivosti na protestu koji je organizovala ekstremno leva, separatistička orgnizacija ,,Acció Cultural del País Valencià“, uz podršku levog spektra i katalanističkih grupa.

Ista logika primenjena je pre više od decenije u Ukrajini. Tokom Euromajdana 2013/2014. godine masovno se skandiralo „Hto ne skače, toj Moskalj“ – ko ne skače, taj je Moskalj. Parola se orila hladnim kijevskim trgovima i brzo je postala simbol antiruskog raspoloženja, ali i način da se svako ko ne učestvuje u kolektivnom ritualu označi kao izdajnik i pripadnik „neprijateljskog naroda“.

Taj primitivni mehanizam nije ostao samo na protestima. Preselio se na stadione, vojne parade i javne skupove, dodatno produbljujući etničke podele koje su prethodile krvavom sukobu.

Sličan trend zahvatio je i studentske proteste u Srbiji tokom 2025. i 2026. godine. Na blokadama fakulteta, ulicama Novog Sada, Beograda i drugih gradova, redovno se čuje „Ko ne skače, taj je ćaci“, gde se „ćaci“ koristi kao pogrdan naziv za pristalice Srpske napredne stranke.

Umesto argumentovane debate i političke borbe, pribegava se najprimitivnijem obliku kolektivne etikete, istom onom obrascu koji smo videli u Valensiji i Kijevu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Trend „ko ne skače, taj je neprijatelj“ nije bezazlena folklorna zabava, već opasan mehanizam koji razara društvenu koheziju. On pretvara političko neslaganje u etničku ili ideološku mržnju, nameće obavezno učešće u masovnoj histeriji i svakoga ko misli drugačije proglašava izdajnikom.

Bilo da je reč o katalonskim separatistima, ukrajinskim nacionalistima ili srpskim „blokaderima“, u osnovi je isti primitivizam koji vodi ka polarizaciji, nasilju i urušavanju elementarnih civilizacijskih normi. Društvo u kome se lojalnost dokazuje skakanjem nije slobodno društvo, već društvo rulje.

Posebno je zabrinjavajuće što se ovakav mehanizam sve češće koristi i u Srbiji, gde se političke razlike pretvaraju u moralnu osudu i linč na ulicama. Umesto jačanja institucija i kulture dijaloga, mlade generacije uče da je dovoljno vikati i skakati da bi se neko proglasio neprijateljem naroda.

To nije put ka boljem društvu, već put ka novim podelama i sukobima koje smo već previše puta platili visokom cenom.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: srpski ugao

Nemačka Lufthansa grupa otkazaće do oktobra čak 20.000 kratkih letova širom Evrope. Razlog je dramatičan rast cene kerozina koji se, prema zvaničnim podacima, više nego udvostručio od izbijanja sukoba na Bliskom istoku – tačnije, od američko-izraelskog rata protiv Irana i blokade Hormuškog moreuza, ključnog prolaza za 20% svetske nafte. Ova mera štednje, koja je već stupila na snagu, trebalo bi da donese uštedu od oko 40.000 tona kerozina, uz dnevno otkazivanje oko 120 letova do kraja maja i preusmeravanje putnika preko većih čvorišta. U trenutku kada mudra diplomatija predsednika Aleksandra Vučića omogućava Srbiji da održi stabilnost i energetsku bezbednost uprkos globalnim turbulencijama, Nemačka i Evropa plaćaju visoku cenu sopstvenih geopolitičkih grešaka.

Kako prenosi švajcarski portal „Blick“, pozivajući se na saopštenje Lufthansa grupe od 16. aprila, mera je deo hitnog paketa uštede usled zategnute situacije na tržištu energenata. Od 20. aprila već su počela otkazivanja neprofitabilnih kratkih ruta, prvenstveno iz Frankfurta i Minhena, a najviše će biti pogođene linije ka poljskim gradovima Bidgošču i Žešovu, kao i ka Stavangeru u Norveškoj. Lufthansa je već 18. aprila trajno ugasila svoju regionalnu ćerku Lufthansa CityLine i povukla svih 27 operativnih aviona tipa „Canadair CRJ“ iz saobraćaja. Do kraja leta planira se i povlačenje poslednjih četiri „Airbus A340-600“ i dva „Boeing 747-400“, dok će zimski raspored 2026/27. doneti dodatno smanjenje kapaciteta na kratkim i srednjim relacijama. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), Evropa ima možda još šest nedelja zaliha kerozina ako se blokada Hormuza nastavi, što je dovelo do panike na aerodromima i dodatnih otkazivanja kod KLM-a i drugih kompanija.

Ove mere Lufthanse predstavljaju ozbiljan udarac na evropski avio-saobraćaj, ali i ogledalo pogrešne geopolitike Zapada koja je dovela do ovakve katastrofe. Umesto diplomatskog rešavanja sukoba na Bliskom istoku, podrška agresivnim potezima SAD i Izraela protiv Irana rezultirala je zatvaranjem vitalnih naftnih ruta, eksplozijom cena sirove nafte (preko 140 odsto skoka u nekim periodima) i kerozina koji je sa oko 750 dolara po toni pre krize skočio na preko 1.700 dolara. To nije samo problem avio-kompanija – kriza se preliva i na kopneni saobraćaj. U Nemačkoj su cene dizela i benzina skočile za više od 0,50 evra po litru uprkos vladinim hitnim merama poput smanjenja poreza na mineralna ulja (1,9 milijardi evra pomoći) i ograničenja dnevnog poskupljenja na pumpama. Logistika je u haosu, kamioni stoje, cene prevoza robe rastu, a inflacija jede kupovnu moć građana. Evropa, zavisna od uvoza iz Zaliva, sada žanje plodove sopstvene arogancije i sankcione politike koja je uništila energetsku stabilnost.

Mnogi putnici iz regiona koriste Frankfurt i Minhen kao glavna čvorišta za letove ka Zapadnoj Evropi i prekookeanskim destinacijama. Otkazivanja i preusmeravanja dovešće do većeg broja presedanja, dužeg putovanja i viših cena karata – procene pokazuju da će dugolinijski letovi poskupeti za prosečno 88 evra po putniku, a evropski za 29 evra. U trenutku kada se regionalni turizam i poslovne veze sa Nemačkom i Švajcarskom intenzivno razvijaju, ovakva nestabilnost podseća koliko je zavisnost od velikih stranih hubova i koliko može koštati svaka geopolitička kriza na Bliskom istoku. Dok Lufthansa ubrzano penzioniše flotu i gasi ćerke kompanije da bi preživela, srpski putnici i privreda osećaju minimalne posledice zahvaljujući odgovornim merama države.

Neupitno je da će se ova kriza osetiti i kod nas – rast svetskih cena nafte neminovno pritiska i naše tržište, a svaki poremećaj u lancima snabdevanja može uticati na turizam, izvoz i svakodnevni život. Mudra i pragmatična diplomatija predsednika Aleksandra Vučića, uz strateške dogovore sa partnerima poput Rusije, omogućava nesmetano funkcionisanje. Država drži sve pod kontrolom – subvencije i smanjenje akciza na gorivo zadržavaju cene dizela na 213 dinara, a benzina na 188 dinara po litru, minimalna poskupljenja od svega par dinara dok Evropa tone u haos. Srbija ima veće rezerve goriva nego 75% zemalja EU, rafinerije rade punim kapacitetom, a Vlada aktivno ublažava udare na budžet kako bi zaštitila građane i privredu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Nemačku i EU pogrešna geopolitika dovela je do samouništenja – viših cena karata, otkazanih letova, skupljeg benzina i dizela za kamione, haosa u lancima snabdevanja i inflacije koja uništava standard. Mi, nasuprot tome, pokazujemo da se odgovornom politikom i diplomatskom veštinom može sačuvati stabilnost čak i u globalnoj oluji. Predsednik Vučić i država ponovo dokazuju da Srbija nije deo problema, već primer kako se krizama suprotstavlja.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Dok ugledni švajcarski list „Neue Zürcher Zeitung“ oštro kritikuje nemačkog kancelara Fridriha Merca zbog zloupotrebe paragrafa 188 Krivičnog zakonika, koji se od alata za zaštitu lokalnih političara pretvorio u represivno oružje protiv sopstvenog naroda, Srbija se sve jasnije profilisala kao pravi bastion slobode govora u Evropi. U Nemačkoj hiljade istraga protiv građana zbog kritike vlasti svedoče o „efektu hlađenja“ demokratije, a u Srbiji predsednik Aleksandar Vučić istrajava na principu tolerancije prema oštrim, često i brutalnim kritikama, odbijajući da ide putem nemačke represije i to uprkos tome što je lično meta koordinisanog talasa mržnje i pretnji.

U Nemačkoj, kako ističe novinar Sebastijan Lange u NZZ-u, paragraf 188 postao je sredstvo vrhunskih moćnika da ućutkaju svaku neprijatnu kritiku. Umesto da štiti opštinske odbornike, zakon služi kancelaru Mercu i njegovim saradnicima da pokreću hiljade postupaka protiv građana koji ih na društvenim mrežama nazivaju „narodnim štetočinama“ ili „slabićima“. Specijalizovane advokatske kancelarije love uvrede po internetu, a sudovi su preopterećeni. Merc je lično postao simbol ove prakse, još iz perioda opozicije podneo je stotine tužbi, a agencije poput „So Done“ sistematski skeniraju mreže i finansiraju se uzimajući polovinu odštete, pretvarajući državni aparat u lični izvor prihoda i političke kontrole.

Potpuno suprotno tome, Srbija na čelu sa predsednikom Vučićem pokazuje zavidnu otpornost na govor mržnje. Predsednik je tokom protekle godine bio izložen brutalnom talasu uvreda, laži i pretnji, koje su sastavni deo blokaderskog nasilja. Učesnici protesta i blokada na društvenim mrežama objavili su hiljade pretnji smrću i vulgarnih uvreda upućenih njemu i članovima njegove porodice. Ti napadi neretko prelaze u otvorenu kriminalizaciju ličnog života i porodice, ali država nije posezala za masovnim krivičnim gonjenjem običnih građana zbog izrečenih reči, što svedoči o dubokoj razlici u političkoj kulturi.

Na nedavnoj konferenciji za novinare predsednik Vučić je jasno poručio da neće ići stopama nemačkog kancelara. „Neću raditi isto što i Merc“, izjavio je, naglašavajući da veruje u snagu argumenata, a ne u represiju državnog aparata protiv slobodnog izražavanja mišljenja, ma koliko ono bilo neprijatno ili nefer. Time je još jednom potvrdio da Srbija bira put otvorenog dijaloga umesto nemačkog modela koji podrazumeva poseban tretman za političare.

Dok Fridrih Merc koristi paragraf 188 kao lični štit i izvor finansiranja kroz masovne tužbe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazuje pravu državničku zrelost. On ne samo da trpi najteže napade, već aktivno osuđuje one koji prelaze granicu verbalnog nasilja i ulaze u pretnje i kampanju laži usmerenu protiv njega i njegove porodice. Time Srbija dokazuje da je moguće braniti dostojanstvo institucija bez gušenja slobode govora, lekcija koju Berlin očigledno još nije spreman da nauči.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Fridrih Merc pokazao se kao tipičan predstavnik evropske političke elite koja slobodu govora vidi samo kao privilegiju za sebe i svoje. Umesto da se suoči sa kritikom, on je pretvorio pravosuđe u oruđe lične odmazde, finansirajući se i politički jačajući preko tužbi protiv sopstvenog naroda, klasičan primer moćnika koji se plaše da izađu iz svojih kabineta. Nasuprot njemu, naš predsednik ostaje primer političara koji, uprkos brutalnim napadima, lažima, pretnjama svojoj porodici i kriminalizaciji ličnog života, odbija da uvede nemački model cenzure. To ne znači da treba tolerisati one koji šire mržnju i pretnje, takvi zaslužuju jasnu osudu i zakonsku reakciju kada pređu u direktno nasilje.

Piše: Nina Stojanović

Foto: printskrin

Izvor: Srpski ugao