Актуелно

Како пише портал “Српски угао”, Шведска се годинама представља као држава високих стандарда људских права, али подаци о сакаћењу женских гениталија (ФГМ – Фемале Генитал Мутилатион) отварају озбиљна питања о примени закона.

Социалстyрелсен (Социјалстирелсен – Национални одбор за здравље и социјалну заштиту) процењује да у земљи живи око 68.000 жена које су већ подвргнуте овом облику насиља, док је између 13.000 и 28.000 девојчица и даље у ризику.

Упркос томе, у последњих десет година покренуто је свега шест кривичних поступака, а изречена је само једна правоснажна пресуда, наводи портал www.1177.се.

Статистика додатно забрињава, од укупно 501 пријаве током протекле деценије, подигнуто је само шест оптужница против особа за које се тврди да су обрезивале и сакатиле девојчице и девојке.

Године 2023. забележен је рекордан број пријава – чак 87 случајева – али ниједна оптужница није подигнута. Иако закон из 1982. године предвиђа казну затвора до десет година, пракса показује да се поступци ретко покрећу и још ређе завршавају осудом.

Власти наводе да је велики број случајева извршен ван Шведске или пре доласка жртава у земљу, што отежава прикупљање доказа. Жртве често ћуте због страха од породице и стигматизације. Здравствени радници и школе, који имају обавезу пријављивања, у појединим случајевима избегавају да покрену поступак, наводно из бојазни од сукоба са заједницама.

Луул Јама (Луул Џама) из организације Еxистера (Ексистера) упозорава да је потребно преиспитати начин на који се о овом проблему говори и како се питања постављају у здравственим и образовним установама.

Критичари сматрају да се држава превише обазире на могуће оптужбе за расизам или стигматизацију одређених култура, па се примена закона одвија опрезно и споро. Тиме се, како тврде, ствара утисак институционалне пасивности. Постоји закон, али његова примена остаје минимална.

Случај ФГМ у Шведској показује раскорак између нормативног оквира и стварности. Док број жена које су прошле кроз ову праксу остаје висок, судски епилог је готово невидљив. То покреће питање да ли су механизми заштите деце и жена довољно ефикасни и да ли систем реагује благовремено.

Поглед редакције портала Српски Угао

Шест оптужница и једна пресуда за десет година, наспрам десетина хиљада потенцијалних жртава, указују на озбиљан проблем у спровођењу закона. Када статистика показује јаз између пријава и судских одлука, поверење у институције слаби. Заштита деце не сме бити тема политичких калкулација нити страха од оптужби. Закон има смисла само ако се примењује доследно и без изузетака. У супротном, он остаје мртво слово на папиру, док ризик по најрањивије траје.

Према УН-у и Конвенцији о правима детета, сви људи у свим земљама имају право на своја тела. Сакаћење женских гениталија крши људска права девојчица и жена и забрањено је у свим земљама ЕУ.

Такође је забрањено у неколико земаља у којима се уобичајено практикује, као што су Египат и Сомалија. У Шведској свако ко изврши или планира да изврши сакаћење женских гениталија може бити осуђен на затворску казну.

Чак и ако се сакаћење догоди у другој земљи, особа која обично живи у Шведској може бити осуђена. Ако се оно догодило пре миграције у Шведску, то није кривично дело према шведском закону.

У Шведској је женско обрезивање (генитално сакаћење, ФГМ) строго забрањено законом још од 1982. године, а пракса се углавном не врши унутар земље, али према званичним проценама ,,Социалстyрелсен-а” (Национални одбор за здравство и социјалну заштиту) из 2023. године, око 68.000 жена и девојчица у Шведској је било подвргнуто овом поступку пре и после доласка у земљу.

Велики број миграната из земаље где је ова пракса традицинална, попут Сомалије, повећавају ову статистистику, број је порастао у односу на раније процене (нпр. 38.000 из 2015. године). Процењује се да је 13.000 – 23.000 девојчица потенцијално у ризику.

Шведска се истовремено снажно залаже за инклузију и једнакост, па НВО и школски систем активно промовишу ЛГБТQ+ права и родну равноправност, укључујући едукацију о разноликости полних идентитета.

У неким школама и јавним установама постоје гендер-неутрални тоалети (често као додатак стандардним мушким и женским), како би се омогућила сигурност и комфор за децу која истражују свој родни идентитет, или се идентификују као небинарни.

Ово се често саркастично коментарише као да постоје „три тоалета: за дечаке, за девојчице и за оне који још нису сигурни шта ће да буду“, али у стварности је циљ солидарност са свима, од сакаћења до промене свести, иако то изазива дебате о приоритетима у друштву.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Како пише портал Српски Угао у даљем тексту: У Аустрији влада хаос у апотекама, јер несташице лекова погађају чак 1.300 препарата, са посебним проблемима код медикамената за дијабетес и антибиотских капи за очи, док је вакцина против лишаја постала права реткост упркос обећањима бесплатне дистрибуције, што је изазвало оштре критике лекарских удружења и фармацеутских удружења, а министарство здравља покушава да умири јавност тврдњама о алтернативама, како извештавају аустријски медији попут ОРФ-а и Курија.

Како „Пхаго“, највећи аустријски савез фармацеутских велепродаја преноси у свом извештају, ситуација је нарочито алармантна код лекова за дијабетес, где су испоруке ограничене на недељне контингенте због глобалне потражње, а антибиотске капи за очи и даље масовно недостају, што доводи до фрустрација међу пацијентима и лекарима. Бечка лекарска комора према изјавама своје потпредседнице Нагма Камалејан-Шмид, оптужује власти да су обећања о бесплатној вакцини против лишаја за старије од 60 година – уведена још од новембра 2025. године – празна слова на папиру, јер тренутно нема доза у апотекама, а следећа већа испорука се очекује тек у мају.

Министарство здравља, како извештавају медији попут „Дие Прессе“ и „Кроне“, инсистира да постоје алтернативе од других произвођача за већину лекова и да се вакцине континуирано допуњавају, али ово смиривање делује површно у светлу дугогодишњих проблема са ланцима снабдевања, где Аустрија показује слабости у планирању и координацији, остављајући грађане у неизвесности.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ова криза открива дубоке пукотине у аустријском здравственом систему, где бирократска инертност и зависност од глобалних ланаца снабдевања угрожавају животе, док власти више брину о спиновању вести него о брзим решењима, што је још један доказ како европске земље попут Аустрије падају на испиту када је у питању заштита сопствених грађана.

Извор: Српски угао

Како пише признати амерички публициста и политички стратег Роџер Стоун, дугогодишњи саветник председника Доналда Трампа, европска политика према Балкану представља пример двоструких стандарда који данас долазе до изражаја у расправама о Гренланду.

На америчком порталу „Стоун Колд Трут“, који води Стоун, објављен је текст под насловом „Глобалистички ужаси на Балкану разоткривају лицемерје Европе по питању Гренланда“. У тексту се, како пише признати амерички публициста, указује на противречности у ставовима западних сила када је реч о суверенитету и територијалном интегритету.

– Док председник Доналд Трамп маневрише да преузме стратешку контролу над Гренландом због кључних приоритета националне безбедности САД, Данска је одговорила са неверицом, тврдећи да постоји потенцијално кршење њиховог суверенитета и да ниједна земља нема право да им одузме територију. Па ипак, управо то су Данска и њихови глобалистички партнери урадили Србима на Балкану – наводи Стоун у уводу текста.

Подсећајући на догађаје из 1999. године, он пише да је НАТО савез, предвођен администрацијом Била Клинтона, уз учешће Данске, покренуо рат против Србије. Како пише признати амерички публициста, након 78 дана бомбардовања, у којем је страдало и рањено на хиљаде људи, Србија је била приморана на уступке, а њен суверенитет нарушен.

Стоун истиче да су након војне интервенције уследиле политичке и институционалне промене, укључујући усвајање Резолуције 1244 Савета безбедности УН и Кумановског војно-техничког споразума. Према његовим речима, касније једнострано проглашење независности Косова 2008. године признале су САД и бројне европске земље, међу којима и Данска.

Како пише признати амерички публициста, западне силе су тај процес представиле као чин „ослобођења и демократије“, док се истовремено противе идеји да САД постигну договор са Гренландом.

– Када су у питању глобалисти, они рутински делују по двоструким стандардима заснованим на хировима удаљених елита. Док председник Трамп говори о понуди бољег договора Гренланду, третира се као аутократа и агресор – наводи Стоун.

У тексту се прави паралела између историјских права Србије на Косово и данске управе над Гренландом, уз оцену да су западне интервенције на Балкану пример селективне примене принципа међународног права.

Стоун закључује да су, како наводи, поступци западних земаља током деведесетих година довели до дугорочних последица на Балкану, те да се данашње критике америчке политике према Гренланду не могу посматрати изоловано од те историје.

Извор: НС уживо

Како преноси портал Српски угао, У Швајцарској је оглас за посао на порталу „јобс.цх“ изазвао прави скандал почетком године, тражећи „вођу тима за медицинске сестре са срцем и умом – не Генерација З!“, чиме је експлицитно искључена цела генерација због наводног „менталитета боловања понедељком/петком“ и превеликог фокуса на балансирања између посла и приватног живота. Као што преноси швајцарски недељник „НЗЗ“, ово је ретка јавна манифестација фрустрације послодаваца према млађим радницима који су мање отпорни на стрес, склони брзим променама посла и захтевима за сталном подршком. Подаци показују да они брже налазе нове послове, али и да компаније све мање толеришу њихове „нове вредности“, што доводи до сукоба генерација на тржишту рада.

Извештај „НЗЗ-а“ истиче да је компанија одбила да коментарише, али да се претпоставља да је оглас заснован на конкретним искуствима са Генерацијом З, коју карактеришу стереотипи попут претераног нагласка на приватни живот, одбијања превеликог притиска и брзог губитка мотивације без сталних похвала. Јаел Мајер, представница ове генерације и суоснивач агенције „Зеам“ (маркетиншка агенција) , назвала је то „скандалозним“ и позвала на боље разумевање млађих, док Паскал Шајвилер из Алиxио групе (ХР консултантска и услужна група) дипломатично примећује да се њихови ставови о раду не уклапају у очекивања старијих менаџера, посебно у контексту ранијег недостатка радне снаге када су млади били „презахтевни“.

Аналитички гледано, НЗЗ наводи податке из „Алиxио“ барометра за 2026. годину, где млађи од 30 година брже налазе посао након отказа (у просеку за мање од 2 месеца, наспрам 4 за оне преко 50), али и да су ретко отпуштани (само 2% међу отпуштенима), што сугерише да послодавци не избегавају Генерацију З у потпуности, већ селективно критикују њихове „позитивне“ особине попут технолошке писмености и друштвене оријентације, које се често претварају у недостатак издржљивости. Са порастом незапослености у Швајцарској са 2,2% на 2,8% од 2022. до 2025. године, према „СЕЦО“ извештају, послодавци поново добијају предност, а анонимни извори из агенција за запошљавање признају „прикривену пристрасност“ према млађима, оптужујући их за тражење „савршеног посла“ без спремности на стрес.

Ово није ново – генерације у сукобу су константа, а НЗЗ подсећа да и Генерација З једног дана може постати „стара“ пред Генерацијом Алфа. Критички, ови стереотипи имају основа у реалности – подаци Рандстада показују да Ген З мења послодавце брже (просечан стаж у првих 5 година само 1,1 година, наспрам 2,9 за бејби бумере), што указује на недостатак лојалности и отпорности, уместо на „нову радну етику“. Уплићући сличне критике из ранијих анализа, попут оне о којима је раније писао портал Српски Угао која истиче да Ген З бира послове по комфору и очекује „мажење“ од послодаваца са сталним похвалама и емпатијом, док избегава мукотрпан рад и критику због васпитања без фрустрација и утицаја друштвених мрежа, види се глобални тренд где млађи виде рад као Инстаграм ‘феед’ пун лајкова, а не као процес грешака и понављања.

У Србији се Генерација З током студентских блокада факултета након трагедије у Новом Саду 2024. показала дубоко разједињеном и неспремном да схвати шире друштвене последице својих (не)акција. Они који су учествовали у блокадама факултета деловали су деструктивно – игнорисали су осећања породица жртава, реметили нормалан ток образовања и живота других студената, а фокусирали су се на сопствене захтеве без реалног разматрања колатералне штете коју су наносили друштву у целини. Са друге стране, већи део генерације остао је потпуно незаинтересован, пасивно посматрајући ситуацију са стране и бирајући линију мањег отпора, јер је било лакше без факултета и обавеза, иако им је таква апатија дугорочно штетила сопственом образовању и перспективи. Ова двојна слика – деструкција са једне и пасивност са друге стране – показује генерацију која још није развила осећај за колективну одговорност, солидарност или разумевање да личне удобности не смеју бити изнад основних друштвених потреба и емпатије према другима.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај швајцарски случај потврђује наше раније запажање да Генерација З, са својим захтевима за тренутним успехом и емоционалном подршком, угрожава стабилност тржишта рада, јер родитељи и дигиталне мреже стварају илузију да је посао забава без притиска. Уместо да се мазе, млади би требало да науче отпорност кроз мукотрпан рад, јер реалност није филтерисана слика – она захтева одговорност, а не брзо повлачење код прве критике, што доводи до флуктуације и смањења продуктивности у свим друштвима.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

Фото: Илустрација Српски угао

Како пише “Српски угао”, немачки градови и општине налазе се усред најтеже финансијске кризе од завршетка Другог светског рата. Растућа социјална потрошња, високи расходи за запослене и пад пореских прихода гурају локалне буџете све дубље у минус. Последице већ осећају грађани, а без темељне реформе односа између савезне владе, покрајина и општина, ситуација прети да измакне контроли.

Прошле године дефицит градова и општина у територијалним покрајинама достигао је око 31 милијарду евра, што је највећи минус у историји Савезне Републике. „Градови ово више не могу да издрже“, упозорава Буркхард Јунг, градоначелник Лајпцига и председник Удружења немачких градова, истичући да се земља налази у највећој општинској финансијској кризи у послератном периоду.

Криза је посебно изражена у структурно слабим регионима, попут Рурске области, где је привредна база ослабљена, а број дуготрајно незапослених висок. Ипак, ни раније богате општине на југу земље више нису поштеђене. Након суфицита од укупно 41 милијарду евра између 2015. године и 2022. године, резерве су у последње три године потпуно потрошене.

Последице су већ видљиве. У Хајделбергу су смањена средства за бригу о деци, укинуте поједине аутобуске линије, а културне установе су повећале цене улазница. У Килу је уведено замрзавање буџета, док је у Магдебургу забрањено попуњавање слободних радних места. Паркирање, порези и таксе поскупели су широм земље.

Разлози за ову ситуацију су вишеструки. Слаба економија смањила је приходе, па је порез на трговину прошле године пао на 61,7 милијарди евра. Иако су укупни приходи општина од 2022. године до 2025. године порасли за око 12%, расходи су порасли двоструко брже. Општине данас сносе око четвртину свих државних расхода, а добијају тек 14 одсто укупних пореских прихода.

Поглед редакције портала Српски Угао

Највећи терет представљају трошкови запослених и социјална потрошња. Број запослених у општинама порастао је за 300.000 у последњих десет година, док су социјални расходи достигли више од 90 милијарди евра годишње. Посебно расту издаци за децу и младе, помоћ особама са инвалидитетом и трошкови дуготрајне неге, који општине годишње оптерећују са више од пет милијарди евра.

Пише: Стефан Стојановић

Како портал “Српски угао” пише: Швајцарска медијска и политичка сцена систематски демонизује полицију, представљајући је као расистичку и сексистичку институцију на основу појединачних случајева и површних извештаја, према колумни Себастијана Брилмана у Ноје Цирхер Цајтунгу од 5. фебруара 2026. – још један пример како се цела професија жртвује за политичке и медијске циљеве.У Лозани су објављена два извештаја који оптужују полицију за расизам и сексизам. Закључак је хитна потреба за реформама. Али главни извештај се заснива на испитивању једва десет особа и 14 додатних онлајн – анегдоте, не целовита слика за хиљаде полицајаца. Пре тога, смрт младог возача скутера после потере изазвала је оптужбе за расизам, иако боја коже није била видљива. Градска власт је преурањено говорила о „структурном расизму“.

Слична ситуација у Берну, новинари су приказали брутално поступање према тражиоцу азила као случај сличан Џорџу Флојду. Суд је ослободио полицајце – није било кривичног дела. У Базелу је извештај довео до смене скоро целог руководства, иако парламент није нашао озбиљне прекршаје.

Појединачни инциденти користе се да се оптужи читав сталеж. Левица, посебно Млади социјалисти, назива полицију „расистичком институцијом“ и тражи њено укидање. Полицајци свакодневно ризикују живот, хапсе криминалце који сутра излазе, а добијају само увреде и оптужбе. Многи напуштају посао из фрустрације.

Полиција мора бити под надзором, али генерализација на основу анегдота није правда – то је хајка. Док грађани зависе од полиције за безбедност, медији и политика претварају је у главног кривца. Ово није критика – ово је уништавање институције која штити друштво.

Поглед редакције портала Српски Угао

Швајцарска показује како се лако створи нови непријатељ – довољно је узети појединачне случајеве и претворити их у системски проблем. Ми смо имали сличан проблем док су трајали протести у Србији, константни напади на полицију, вређање и провокације. Полиција је такође демонизована, на улици, свакој раскрсници на било ком задатку. То је очигледан систем по ком левица и екстремисти нападају. Полиција посебно код нас заслужује поштовање, а не сталну хајку. Не заборавимо да нас је она бранила на Косову и Метохији. Много полицајаца је страдало од стране НАТО-а и Албанских екстремиста. Полиција је уз војску гарант безбедности и понос нације.

Извор: Српски угао

Како пише портал “Српски угао”, Немачка је 2025. године постала светски првак по броју великих стечајева предузећа са прометом преко 50 милиона евра – чак 94 случаја, 8% више него претходне године, према анализи компаније Аллианз Траде објављеној 6. фебруара 2026. године, што је још један доказ дубоке кризе у којој се налази Немачка док власти и даље не предузимају ништа озбиљно да зауставе пропадање.

Сваки пети велики стечај на свету догодио се управо у Немачкој. Укупни промет ових 94 предузећа износио је 12 милијарди евра. Најтеже су погођени сектор услуга (14 случајева, од тога девет клиника и домова за негу), аутомобилска индустрија (12), хемијска и металопрерађивачка грана (по 11), грађевинарство (10) и трговина на мало (9). Ови подаци показују да криза није ограничена на један сектор – она се шири кроз целу привреду.

„Немачка чини око петину светских случајева и тиме је један од главних покретача глобалне динамике стечајева“, рекао је Мило Богаертс, извршни директор Аллианз Траде за Немачку, Аустрију и Швајцарску. Он је упозорио да се већ четири године бележи стални раст великих стечајева, а 2025. године је достигнут највиши ниво од 2015. године – како глобално, тако и у Немачкој.

Експерти истичу опасност „ефекта грудве снега“: велики стечаји често повлаче за собом мања предузећа. Максим Лемерле, шеф анализе стечајева у ,,Аллианз Траде”, каже да су мала предузећа која зависе од неколико великих купаца посебно угрожена. „Када пукне велики играч, домино ефекат на ланце снабдевања може бити катастрофалан.“

За 2026. годину предвиђа се благи пораст на 24.500 стечајева у Немачкој. Ово није само економски проблем – то је знак дубоке системске слабости. Док се милиони троше на зелене транзиције и бирократију, основна привреда се распада. Аутомобилска индустрија, некада понос Немачке, тоне под теретом високих цена енергије, бирократских препрека и конкуренције из Кине. Клинике и домови за негу банкротирају јер држава не обезбеђује довољно средстава за здравство и социјалну негу.

Власти у Берлину и Бриселу настављају да причају о „зеленој будућности“ и „одрживости“, али реалност показује супротно: фабрике се затварају, радна места нестају, а ланци снабдевања се кидају. Уместо да се помогне домаћој привреди кроз ниже порезе, јефтинију енергију и мање регулација, ЕУ и немачка влада гурају још више правила и трошкова. Резултат је јасан – Немачка више није мотор Европе, она постаје њен кочиони систем.

Последица погрешних политика које су деценијама фаворизовале велике корпорације и стране инвестиције на уштрб средњих и малих предузећа. Док се милиони троше на субвенционисање страних компанија и зелене пројекте који не доносе резултате, домаћи предузетници остају без подршке. Стечајеви су само симптом – прави проблем је губитак поверења у систем који не штити оне који стварају вредност.

Поглед редакције портала Српски Угао

Немачка, некада симбол снаге и реда, данас је пример како се богата земља може уништити лошом политиком. Док се привреда распада, а радници остају без посла, власти у Берлину и Бриселу настављају са идеолошким експериментима. Време је да се приоритет врати реалној економији и радним људима, а не зеленим сновима и бирократији. Јер кад фабрике падну, падају и снови читавих

Пише: Стефан Стојановић

Како преноси портал “Српски угао”: У Немачкој се догодио још један пример отвореног насиља левих радикала – група нападача, наводно левих екстремиста, брутално је претукла учеснике мирне демонстрације против абортуса у Коблензу, при чему су двојица активиста завршила у болници са тешким повредама главе и лица, док полиција и даље истражује мотив, али не помиње могућу политичку позадину, преноси Стерн.

Све је почело на Лер ронделу у центру града, где је мала група од осам младих активиста из „Акције СОС Живот“ започела пријављену акцију „Јавни протест за право на живот са молитвама“. Њихов циљ био је једноставан – делити летке, молити се и мирно разговарати са пролазницима о томе зашто абортус није решење. Нису носили оружје, нису викали пароле мржње – само су стајали са транспарентима и црвеним шаловима.

Једва минут након почетка, пришао им је човек са страним нагласком и почео да виче „нацисти!“ и „какво је ово фашистичко срање!“. Гурао је учеснике и покушао да поломи камеру којом су снимали догађај. Активисти су одмах позвали полицију. Долазе униформисани, узимају податке нападачу и терају га да оде, са забраном приласка.

Само десет минута касније исти човек се враћа – овог пута са шесторицом помагача. Сада је све ескалирало у прави линч: отимају летке, бацају камење, преврћу колица са материјалом, ударају песницама и шутирају по телима. Осморо младих људи бори се да се одбрани, неки падају на земљу, примају ударце у главу и лице. Видео снимак показује део хаоса, али не и све нападаче – како истиче Елиас Буров, један од жртава и организатор туре.

Двојица активиста завршила су у болници: један са траумом лобање и мозга плус модрицама на руци, други са сломљеном вилицом. Остали су имали лакше повреде, али сви су били у шоку. Полиција је привела тројицу нападача на лицу места, али их је касније пустила. Демонстрација се ипак наставила до краја – под полицијском заштитом – јер су учесници желели да покажу да се неће уплашити.

Елиас Буров јасно каже: увредама „нациста“ и „фашисти“ нападачи су открили своју идеолошку страну. Ово није случајни сукоб – ово је класичан пример како леви радикали не подносе другачије мишљење, посебно када се тиче абортуса и права нерођених. Уместо аргумената, користе песнице и батине. А полиција? И даље „истражује мотив“, као да није очигледно да се ради о политички мотивисаном насиљу.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ово није први пут. У Немачкој се овако опредељено становништво стално суочава са претњама, вандализмом и физичким нападима од стране оних који себе називају „антифашистима“. Док се милиони троше на промоцију „слободе избора“, мирни грађани који бране живот бивају премлаћени на улици. Систем ћути или минимизује инцидент – главни медији пишу суво „дошло је до сукоба“, без икакве осуде левих насилника.Овај напад у Коблензу показује колико је дубока нетрпељивост према патријахарним вредностима у данашњој Европи. Док власти подстичу „толеранцију“, обични људи плаћају цену крвљу. Леви екстремизам није борба против фашизма – он сам постаје фашизам улице, где се другачије мишљење гуши насиљем. Он је друго лице АНТИФЕ.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао