Актуелно

Како пише портал “Српски угао”, Немачка је 2025. године постала светски првак по броју великих стечајева предузећа са прометом преко 50 милиона евра – чак 94 случаја, 8% више него претходне године, према анализи компаније Аллианз Траде објављеној 6. фебруара 2026. године, што је још један доказ дубоке кризе у којој се налази Немачка док власти и даље не предузимају ништа озбиљно да зауставе пропадање.

Сваки пети велики стечај на свету догодио се управо у Немачкој. Укупни промет ових 94 предузећа износио је 12 милијарди евра. Најтеже су погођени сектор услуга (14 случајева, од тога девет клиника и домова за негу), аутомобилска индустрија (12), хемијска и металопрерађивачка грана (по 11), грађевинарство (10) и трговина на мало (9). Ови подаци показују да криза није ограничена на један сектор – она се шири кроз целу привреду.

„Немачка чини око петину светских случајева и тиме је један од главних покретача глобалне динамике стечајева“, рекао је Мило Богаертс, извршни директор Аллианз Траде за Немачку, Аустрију и Швајцарску. Он је упозорио да се већ четири године бележи стални раст великих стечајева, а 2025. године је достигнут највиши ниво од 2015. године – како глобално, тако и у Немачкој.

Експерти истичу опасност „ефекта грудве снега“: велики стечаји често повлаче за собом мања предузећа. Максим Лемерле, шеф анализе стечајева у ,,Аллианз Траде”, каже да су мала предузећа која зависе од неколико великих купаца посебно угрожена. „Када пукне велики играч, домино ефекат на ланце снабдевања може бити катастрофалан.“

За 2026. годину предвиђа се благи пораст на 24.500 стечајева у Немачкој. Ово није само економски проблем – то је знак дубоке системске слабости. Док се милиони троше на зелене транзиције и бирократију, основна привреда се распада. Аутомобилска индустрија, некада понос Немачке, тоне под теретом високих цена енергије, бирократских препрека и конкуренције из Кине. Клинике и домови за негу банкротирају јер држава не обезбеђује довољно средстава за здравство и социјалну негу.

Власти у Берлину и Бриселу настављају да причају о „зеленој будућности“ и „одрживости“, али реалност показује супротно: фабрике се затварају, радна места нестају, а ланци снабдевања се кидају. Уместо да се помогне домаћој привреди кроз ниже порезе, јефтинију енергију и мање регулација, ЕУ и немачка влада гурају још више правила и трошкова. Резултат је јасан – Немачка више није мотор Европе, она постаје њен кочиони систем.

Последица погрешних политика које су деценијама фаворизовале велике корпорације и стране инвестиције на уштрб средњих и малих предузећа. Док се милиони троше на субвенционисање страних компанија и зелене пројекте који не доносе резултате, домаћи предузетници остају без подршке. Стечајеви су само симптом – прави проблем је губитак поверења у систем који не штити оне који стварају вредност.

Поглед редакције портала Српски Угао

Немачка, некада симбол снаге и реда, данас је пример како се богата земља може уништити лошом политиком. Док се привреда распада, а радници остају без посла, власти у Берлину и Бриселу настављају са идеолошким експериментима. Време је да се приоритет врати реалној економији и радним људима, а не зеленим сновима и бирократији. Јер кад фабрике падну, падају и снови читавих

Пише: Стефан Стојановић

Како преноси портал “Српски угао”: У Немачкој се догодио још један пример отвореног насиља левих радикала – група нападача, наводно левих екстремиста, брутално је претукла учеснике мирне демонстрације против абортуса у Коблензу, при чему су двојица активиста завршила у болници са тешким повредама главе и лица, док полиција и даље истражује мотив, али не помиње могућу политичку позадину, преноси Стерн.

Све је почело на Лер ронделу у центру града, где је мала група од осам младих активиста из „Акције СОС Живот“ започела пријављену акцију „Јавни протест за право на живот са молитвама“. Њихов циљ био је једноставан – делити летке, молити се и мирно разговарати са пролазницима о томе зашто абортус није решење. Нису носили оружје, нису викали пароле мржње – само су стајали са транспарентима и црвеним шаловима.

Једва минут након почетка, пришао им је човек са страним нагласком и почео да виче „нацисти!“ и „какво је ово фашистичко срање!“. Гурао је учеснике и покушао да поломи камеру којом су снимали догађај. Активисти су одмах позвали полицију. Долазе униформисани, узимају податке нападачу и терају га да оде, са забраном приласка.

Само десет минута касније исти човек се враћа – овог пута са шесторицом помагача. Сада је све ескалирало у прави линч: отимају летке, бацају камење, преврћу колица са материјалом, ударају песницама и шутирају по телима. Осморо младих људи бори се да се одбрани, неки падају на земљу, примају ударце у главу и лице. Видео снимак показује део хаоса, али не и све нападаче – како истиче Елиас Буров, један од жртава и организатор туре.

Двојица активиста завршила су у болници: један са траумом лобање и мозга плус модрицама на руци, други са сломљеном вилицом. Остали су имали лакше повреде, али сви су били у шоку. Полиција је привела тројицу нападача на лицу места, али их је касније пустила. Демонстрација се ипак наставила до краја – под полицијском заштитом – јер су учесници желели да покажу да се неће уплашити.

Елиас Буров јасно каже: увредама „нациста“ и „фашисти“ нападачи су открили своју идеолошку страну. Ово није случајни сукоб – ово је класичан пример како леви радикали не подносе другачије мишљење, посебно када се тиче абортуса и права нерођених. Уместо аргумената, користе песнице и батине. А полиција? И даље „истражује мотив“, као да није очигледно да се ради о политички мотивисаном насиљу.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ово није први пут. У Немачкој се овако опредељено становништво стално суочава са претњама, вандализмом и физичким нападима од стране оних који себе називају „антифашистима“. Док се милиони троше на промоцију „слободе избора“, мирни грађани који бране живот бивају премлаћени на улици. Систем ћути или минимизује инцидент – главни медији пишу суво „дошло је до сукоба“, без икакве осуде левих насилника.Овај напад у Коблензу показује колико је дубока нетрпељивост према патријахарним вредностима у данашњој Европи. Док власти подстичу „толеранцију“, обични људи плаћају цену крвљу. Леви екстремизам није борба против фашизма – он сам постаје фашизам улице, где се другачије мишљење гуши насиљем. Он је друго лице АНТИФЕ.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Како пише портал Српски угао, у Швајцарској, месец дана након пожара у бару „Ле Цонстелласион“ у Кран-Монтани, у којем је до сада страдала 41 особа, породице жртава и грађани изашли су на улице – али мирно, достојанствено и са једним захтевом: да се истина утврди до краја.

Град Лутри код Лозане, у којем је живео највећи број страдалих, постао је центар тихог марша у знак незадовољства током истраге, улогом кантоналних власти и пропустима који су претходили трагедији. На протесту се окупило око хиљаду људи – породице и пријатељи жртава, као и мештани.

Редакција портала Српски угао истражује зашто је само у Србији несрећа била искоришћена као повод за блокаде и покушаје рушења државе, иако су Европу недавно погодиле две несреће са знатно већим бројем жртава, у којима је немар власти био очигледан.

Пожар у новогодишњој ноћи у Кран-Монтани посебно је погодио локалну заједницу око фудбалског клуба ФК „Лутри“. Страдало је седам младих фудбалера, док се петоро још увек налази у болници и бори за живот. Дан након марша, 1. фебруара, стигла је и најтежа вест – у болници у Цириху преминуо је још један осамнаестогодишњак. Тако је број жртава порастао на 41, а огорчење породица додатно је ојачало – не зато што очекују брзе пресуде, већ зато што траже јасне кораке, тачне информације и одговорност институција.

Сличан образац види се и у другим европским земљама. У Шпанији се недавно догодило неколико железничких несрећа у којима је, према наводима, страдало 45 људи. Јавност је огорчена, помињу се и сумње на корупцију, а прозива се и министар саобраћаја Оскар Пуенте. Ипак, упркос гневу, није било масовних уличних сцена. Незадовољство се пре свега изражава на друштвеним мрежама, док се чекају резултати истрага надлежних органа.

Како наводи портал Српски угао, само у Србији је трагедија искоришћена као повод за дивљање, паљење, уличне туче, нападе на полицију и уништавање туђе имовине. Разлог томе, према оцени редакције, јесте чињеница да су овакви догађаји били споља инструисани као покушај обојене револуције.

Док већина Европе мирно чека судске епилоге несрећа, слика из Србије је, како истиче Српски угао, потпуно другачија. Трагедија на железничкој станици у Новом Саду постала је повод да прозападна опозиција и део НВО сектора покушају да кризу претворе у политички притисак, померајући фокус са пијетета и одговорности ка дестабилизацији, заустављању економског раста и притисцима да се Србија „принуди“ на увођење санкција Русији и прихватање спољнополитичких ултиматума.

Држава Србија и политичка елита преузеле су пуну политичку одговорност – убрзо након несреће поднет је низ оставки, иако правне и кривичне одговорности тих појединаца није било. Објављена је комплетна документација везана за реконструкцију надстрешнице, чиме је послата порука да држава ништа не крије. Председник Републике Србије Александар Вучић више пута је позивао на разговор учеснике протеста и блокада.

Након тешких несрећа у Шпанији и Швајцарској није било ниједне оставке, а грађани тих земаља мирно чекају исход истрага, поштујући породице жртава. Како подсећа Српски угао, истраге у овако комплексним случајевима могу трајати годинама, што показују примери пада моста у Ђенови или трагедије на жичари у Капруну.

Случај Капрун, у којем је 2000. године у Аустрији страдало 150 људи, укључујући велики број деце и туриста, показао је да се и најтеже несреће могу догодити услед сплета околности. Чак ни такав закључак истраге није изазвао реакције какве су у Србији уследиле само неколико дана након пада надстрешнице – што, како наводи портал Српски угао, додатно поткрепљује тврдњу да је трагедија код нас политизована и злоупотребљена.

Поглед редакције портала Српски угао

Марш у Лутрију показује како изгледа зрела грађанска реакција на трагедију – мирно, достојанствено и усмерено ка институцијама, уз очекивање да истрага донесе одговоре. Поређење са Србијом отвара непријатно, али неопходно питање: зашто се код нас свака несрећа претвара у окидач за политички хаос, уместо у захтев за одговорношћу? Тамо се чека резултат истраге, а овде се често прави позорница за унапред усмерене притиске. Друштво које жели правду мора да разликује одговорност од манипулације и да не дозволи да трагедије постану алат туђих интереса.

Извор: Српски угао

Како портал Српски угао у свом тексту преноси : Немачки индустријски гигант “Босцх” улази у 2026. годину са озбиљним проблемима, а његови резултати све више личе на дијагнозу стања целе немачке индустрије, пише „Ноје Цирихер цајтунг“ (НЗЗ) у анализи објављеној 30. јануара 2026. године.

Према прелиминарном билансу за 2025. годину, “Босцх” је остварио приход од 90,5 милијарди евра, што представља пад од 1,5%, док је оперативна добит пре камата и пореза пала за чак 45% и износи свега 1,3 милијарде евра. Профитна маржа од 1,4% најнижа је у последњих петнаест година и далеко испод нивоа који би омогућио стабилан развој.

Из компаније упозоравају да ни 2026. година не доноси олакшање. Очекује се стагнација прихода, наставак притиска на профит због слабе потражње у аутомобилској индустрији, рекордно високих цена енергије у Немачкој и све агресивније конкуренције из Кине. Као одговор, “Босцх” планира укидање до 6.000 радних места до 2027. године, углавном у Немачкој, као и годишње смањење трошкова од око 1,5 милијарди евра. За компанију која је деценијама била синоним за немачку индустријску стабилност, то представља драматичан заокрет.

Међутим, ово није криза једне фирме. “Босцх” данас показује шта се дешава са целим индустријским моделом када се дугогодишња доминација у технологијама мотора са унутрашњим сагоревањем нагло замењује електромобилношћу која још увек није профитабилна. Док кинески произвођачи преплављују светско тржиште јефтиним батеријама и возилима, немачки концерни губе конкурентску предност због највиших цена енергије у Европи, растуће бирократије и регулаторних захтева, као и политичког форсирања зелене транзиције без чврстог економског ослонца.

Последице су видљиве: пад наруџбина, затварање погона, масовна отпуштања и убрзано премештање производње ван Немачке. Савезна влада покушава да одговори обећањима о такозваној „индустријској струји“ по цени од пет центи по киловат-сату, али и у индустрији и у аналитичким круговима влада уверење да је реч о козметичкој мери. Она не решава суштинске проблеме – зависност од кинеских добављача, високе порезе, скупу енергију и регулаторни оквир који гуши производњу.

Немачка, некада индустријски мотор Европе, све више показује знаке деиндустријализације. Милиони радних места су под притиском, а компаније попут “Босцха”, “Волксwагена” и “Сиеменса” већ селе делове производње у Мађарску, Србију или директно у Кину. Док се у Берлину и Бриселу говори о климатским циљевима и „зеленој будућности“, реалност показује да се та будућност гради ван немачких граница. У самој земљи остају празне хале, вишак високообразованих инжењера и порески терет који додатно слаби конкурентност.

Ово није низ случајних лоших одлука, већ логичан исход политике која је жртвовала реалну економију зарад апстрактних циљева. Индустрија која је деценијама хранила немачку средњу класу и одржавала европску економску стабилност сада се суочава са сопственим ограничењима и ценом пребрзих одлука.

Поглед редакције портала Српски Угао

Босцх данас није изузетак – немачка индустрија слаби јер је реалну производњу подредила идеолошким пројектима. Док се милијарде улажу у транзицију која још не доноси профит, фабрике се затварају, а радници остају без посла. Ово није пут у будућност, већ процес самоуништавања. Одржива привреда гради се на ономе што функционише и доноси вредност, а не на политичким слоганима. Док се то не призна, Немачка ће губити индустријску снагу, а Европа ће сносити последице те заблуде.

Извор: Српски угао

Бразилско радно правосуђе је у предмету који је годинама био под судском тајном осудило бразилску подружницу швајцарске компаније Бари Калебо (Баррy Цаллебаут), једне од највећих светских произвођача чоколаде, због колективне моралне штете у вези са дечјим радом и условима рада „сличним ропству“ у ланцу снабдевања какаом. Првостепена пресуда је донета у Салвадору 2022. године и потврђена у другој инстанци, а завршни правни епилог очекује се пред Врховним судом за рад (ТСТ). О овоме је писао новинар Леонардо Сакамото, а текст је објављен на „УОЛ Нотíциас“, преноси портал Српски угао.

Повод за поступак била је рација из 2017. године на фарми Фазенда Диана у општини Уруçуца (Бахија), где су инспектори, према наводима у предмету, затекли раднике, укључујући и малолетнике у условима дуговног ропства и деградирајућег смештаја уз небезбедан рад и воду неподобну за пиће. Тужилаштво за рад (МПТ) тврдило је да је компанија, купујући какао преко добављачке мреже без адекватне контроле, индиректно остваривала корист од незаконитих пракси.

У првој инстанци досуђена је накнада од око 500.000 реала (9,5 милиона динара), док Јавно тужилаштво за рад у Бразилу тражи драстично повећање на око 110,8 милиона реала, позивајући се на методологију везану за проценат глобалног профита и на потребу „одвраћајуће“ казне уз обавезне мере и кампање против дечјег рада.

Из компаније су медијима поручили да не коментаришу поступке у току, уз навод да „оштро осуђују“ кршења људских права у ланцу снабдевања. Истовремено се позивају на свој програм „Форевер Цхоцолате“ и циљ да се кроз дубинску проверу и механизме надзора смањује ризик од дечјег рада.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ова пресуда подсећа на непријатну истину коју маркетинг не може да „поправи“ – луксузан производ често има прљав траг у сировини. Када суд утврди да је компанија профитирала, јер није контролисала добављаче, онда више није реч о „изолованом инциденту“, већ о моделу пословања, који је склон да зарад профита сахрани етику.

ПИШЕ: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Левичарска терористичка група у Немачкој „Командо Ангрy Бирдс“ објавила је манифест од 35 страна, јавно доступан на „Индyмедиа“ у којем представља детаљан, практичан план за парализовање земље, стварање хаоса и изазивање економског и политичког колапса. Група отворено говори о „вакуму моћи“, масовном бекству капитала, рушењу кредитног рејтинга, слабљењу поверења у НАТО и стварању услова за „постиндустријско друштво“ без јасног поретка.

Много тога указује на то да власт овакве групе користи као корисно оружје у борби против растуће деснице.

Док „Ангрy Бирдс“ даје упутства за прављење бомби и описује како мрежа од 60 људи може да се разграна у стотине напада на железницу, далеководе и радио-репетиторе, уз позиве да њихове присталице полицију ометају у раду, немачке безбедносне службе и тужилаштво делују као да су у дубокој хибернацији.

Крајње леви физичар Гвидо Арнолд из Келна, човек који идеолошки и технички храни ову сцену, и даље прима новац пореских обвезника кроз своје пројекте и Чапулку групу. Он држи предавања, спекулише о новим метама и позива на „истраживања“ за следеће нападе, а држава му и даље даје платформу и финансијску подршку.

Очигледно је да актуелна власт, у страху од АфД-а који из месеца у месец расте у анкетама, сматра да је боље толерисати леви екстремизам него га сузбити. Парадоксално, управо то нечињење према левим терористима највише помаже десници. Народ види ко заиста нарушава њихову свакодневицу, а ко ћути.

Ово није само безбедносни проблем, већ и показатељ дубоке, патолошке мржње према сопственом народу код дела владајуће елите. Милиони Немаца плаћају астрономске рачуне за струју и грејање, фабрике се селе, док се инфраструктура систематски уништава, а леви терористи добијају бесплатну пропаганду, финансирање и тиху заштиту од прогона.

Ако немачке власти ускоро не покажу зубе према овим групама, не само хапшењем извршилаца, већ и пресецањем финансијске и идеолошке подршке, онда је јасно да су управо оне саучесници у тероризму.

Поглед редакције портала Српски Угао

Оно што се дешава у Немачкој класичан је пример како се власт радије игра ватром екстремизма и користи левицу као своју „уличну војску“ која се на улицама обрачунава са грађанима и патриотама. Уместо да заштите сопствене грађане од физичког уништавања инфраструктуре, они радије жртвују стабилност земље како би задржали монопол на моћ. Ако Берлин настави овако, ускоро неће бити важно да ли ће АфД победити на изборима, јер неће имати шта да преузме осим рушевина.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао