Како пише портал Српски угао, у Швајцарској, месец дана након пожара у бару „Ле Цонстелласион“ у Кран-Монтани, у којем је до сада страдала 41 особа, породице жртава и грађани изашли су на улице – али мирно, достојанствено и са једним захтевом: да се истина утврди до краја.
Град Лутри код Лозане, у којем је живео највећи број страдалих, постао је центар тихог марша у знак незадовољства током истраге, улогом кантоналних власти и пропустима који су претходили трагедији. На протесту се окупило око хиљаду људи – породице и пријатељи жртава, као и мештани.
Редакција портала Српски угао истражује зашто је само у Србији несрећа била искоришћена као повод за блокаде и покушаје рушења државе, иако су Европу недавно погодиле две несреће са знатно већим бројем жртава, у којима је немар власти био очигледан.
Пожар у новогодишњој ноћи у Кран-Монтани посебно је погодио локалну заједницу око фудбалског клуба ФК „Лутри“. Страдало је седам младих фудбалера, док се петоро још увек налази у болници и бори за живот. Дан након марша, 1. фебруара, стигла је и најтежа вест – у болници у Цириху преминуо је још један осамнаестогодишњак. Тако је број жртава порастао на 41, а огорчење породица додатно је ојачало – не зато што очекују брзе пресуде, већ зато што траже јасне кораке, тачне информације и одговорност институција.
Сличан образац види се и у другим европским земљама. У Шпанији се недавно догодило неколико железничких несрећа у којима је, према наводима, страдало 45 људи. Јавност је огорчена, помињу се и сумње на корупцију, а прозива се и министар саобраћаја Оскар Пуенте. Ипак, упркос гневу, није било масовних уличних сцена. Незадовољство се пре свега изражава на друштвеним мрежама, док се чекају резултати истрага надлежних органа.
Како наводи портал Српски угао, само у Србији је трагедија искоришћена као повод за дивљање, паљење, уличне туче, нападе на полицију и уништавање туђе имовине. Разлог томе, према оцени редакције, јесте чињеница да су овакви догађаји били споља инструисани као покушај обојене револуције.
Док већина Европе мирно чека судске епилоге несрећа, слика из Србије је, како истиче Српски угао, потпуно другачија. Трагедија на железничкој станици у Новом Саду постала је повод да прозападна опозиција и део НВО сектора покушају да кризу претворе у политички притисак, померајући фокус са пијетета и одговорности ка дестабилизацији, заустављању економског раста и притисцима да се Србија „принуди“ на увођење санкција Русији и прихватање спољнополитичких ултиматума.
Држава Србија и политичка елита преузеле су пуну политичку одговорност – убрзо након несреће поднет је низ оставки, иако правне и кривичне одговорности тих појединаца није било. Објављена је комплетна документација везана за реконструкцију надстрешнице, чиме је послата порука да држава ништа не крије. Председник Републике Србије Александар Вучић више пута је позивао на разговор учеснике протеста и блокада.
Након тешких несрећа у Шпанији и Швајцарској није било ниједне оставке, а грађани тих земаља мирно чекају исход истрага, поштујући породице жртава. Како подсећа Српски угао, истраге у овако комплексним случајевима могу трајати годинама, што показују примери пада моста у Ђенови или трагедије на жичари у Капруну.
Случај Капрун, у којем је 2000. године у Аустрији страдало 150 људи, укључујући велики број деце и туриста, показао је да се и најтеже несреће могу догодити услед сплета околности. Чак ни такав закључак истраге није изазвао реакције какве су у Србији уследиле само неколико дана након пада надстрешнице – што, како наводи портал Српски угао, додатно поткрепљује тврдњу да је трагедија код нас политизована и злоупотребљена.
Поглед редакције портала Српски угао
Марш у Лутрију показује како изгледа зрела грађанска реакција на трагедију – мирно, достојанствено и усмерено ка институцијама, уз очекивање да истрага донесе одговоре. Поређење са Србијом отвара непријатно, али неопходно питање: зашто се код нас свака несрећа претвара у окидач за политички хаос, уместо у захтев за одговорношћу? Тамо се чека резултат истраге, а овде се често прави позорница за унапред усмерене притиске. Друштво које жели правду мора да разликује одговорност од манипулације и да не дозволи да трагедије постану алат туђих интереса.
Извор: Српски угао