Најновије

Крајиски-висебој-(8)

У Банатском Великом Селу у суботу 25. јула биће одржан 16. Крајишки вишебој, традиционално спортско такмичење које окупља екипе из различитих места и негује дух надметања и очувања обичаја.

Такмичари ће се надметати у девет дисциплина: бацање камена с рамена, трчање по брвну, претезање штапа (кличак), скок у даљ из места, скок у вис из места, обарање руку, бој на брвну, пењање уз стожину и надвлачење конопа.

Пре почетка званичних дисциплина, најмлађи учесници такмичиће се у трци у џаку.

Пријаве екипа отворене су до понедељка, 20. јула, на бројеве телефона 063/786-8768 (Стојан Дабранин) и 063/606-140 (Душан Карановић). Првопласирана екипа освојиће 70.000 динара, другопласирана 50.000, а трећепласирана 30.000 динара. Котизација по екипи износи 5.000 динара.

Организатор манифестације је Управни одбор удружења „Крајишки вишебој” из Банатског Великог Села.

зетеоци-сајан-2026-(9)

У Сајану су организоване 29. Севернобанатске жетелачке свечаности. Манифестација  је окупила госте  из Остојићева, Мађарске из места Апартхалом, Сенте, Црне Баре и Сајана.

Миклош Репергер из Остојићева заједно са још тројицом пријатеља први пут је учествовао у сајанској манифестацији. Они су чланови организације „Мађарски културни круг“.

-И раније смо одлазили на слична окупљања. Наша жеља је да се, пре свега, дружимо, упознајемо нове људе, али и да младе учимо како се некад долазило до хлеба. Наши преци тешко су радили и то не треба да заборавимо – рекао је Репергер.

У својој 89 години најстарији косац био је Ференц Хереши из Сенте. Косу је први пут узео са 15 година.

-Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Радило се од ујутро до увече. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Косу сам наследио од оца и она је генерацијама у нашој породици – истакао је Ференц Хереши.

Домаћини из Сајана имали су најмлађу екипу. Чланови фолклорне секције КУД-а „Ади Ендре“ настављају сеоску традицију.

-У косидби учествујемо четврти пут. Наши деде и очеви научили смо да држимо косу, да је оштримо и да радимо у пољу са њом. Наша жеља је  да сачувамо традиционалну манифестацију у нашем селу – рекао нам је Атила Бењоцки.

Рад у пољу био је незамислив без жена. Оне су припремале храну, а фруштук, пре уласка у њиву, мора да буде сит, рекла нам је Илдика Абрахам из Црне Баре.

-Као што је то моја бака радила некада и ја сам умесила домаћи хлеб. Није било тешко. Она је то радила малтене сваког дана, а ја неколико пута годишње. На парчад смо мазали маст и паприку, уз кобасицу, краставце, сланину. Задатак жена је сакупљају покошено жито и да класје ређају у крст. Већ 15 година, као чланица културног удружења из нашег места учествујем на жетелачкој свечаности –  навела је наша саговорница.

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и више од деценије они су део свечаности. Суседи воле окупљање које их враћа у прошлост и радо долазе.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице. КУД „Ади Ендре“ чува ову манифестацију јер је жетва  била дан радости и заједништва.

-Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменула је Шара Бењоцки, председница КУД-а.

Ове године организована су и спортска надметања. Такмичари су се опробали у трчању по стрњици, гурању паорских кола и вучењу конопца.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајина и фондација „Бетлен Габор“ из Мађарске.

А.Ђ.

 

тера-2-2026.јпег

На платоу испред Галерије „Тера“ на Тргу, отворена је изложба скулптура са прошлогодишњер сазива Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти. Тиме је званично отпочео нови, овогодишњи, четрдесет пети сазив. Током јула у простору некадашње циглане, петоро уметника из Србије, Аустрије, Француске и Северне Македоније ствараће монументална дела која ће остати нашем граду.

Отварајући изложбу Сања Радусин Смиљанић, вршилац дужности директора „Тере“ нагласила је:

-Ову изложбу чине радови са прошлогодишњег сазива, на ком је учествовало шест уметника из Србије, Хрватске, Мексика, Словачке, Финске и Велике Британије. Сви уметници, сем учесника из Хрватске, који је тренутно у Венецији на Бијеналу, вечерас су присутни у нашем граду. Ово је веома важан догађај за нашу земљу, али пре свега за наш град. Опет смо у јавном простору поставили нове скулптуре са прошлогодишњег сазива и оне ће ту бити у наредних годину дана. Што се тиче Галерије и Салона музеја „Тера“, изложбе ће тамо бити до почетка септембра. Кикинда је, подсетићу, јединствено место у свету у којем се стварају савремене склулптуре у теракоти великог формата. Имамо највећу светску колекцију те врсте -поносна је Сања Радусин Смиљанић.

Верица Немет, кустоскиња „Тере“ и један од шест селектора овогодишњег Симпозијума изнела је запажање да су се окупљени уметници заједно нашли истим, креастивним поводом, а то је дијалог са глином, свако спрам свог темперамента.

-Неки од уметника су већ имали искуства, другима је ово било први пут. Али свако од њих је постављао различита питања која је остављао свима нама да их ишчитавамо. Ту пре свега мислим на радове који ће красити градски трг у наредних годину дана-нагласила је Немет, истичући да је велика срећа што и даље имамо и чувамо услове за овакав јединствен Симпозијум.

Прошлогодишњи учесник, Британац Дезманд Брет није крио одушевљење што је поново у Кикинди.

–Много је за мене учинила „Тера“. Колико год да сам постигао у каријери пре вашег Симпозијума, након „Тере“, отворила су ми се нова поља и нови начини размишљања, а оно што је исто важно је да ме је „Тера“ учинила приснијим са материјалом који ми је иначе јако важан. Моје прошлогодишње учешће утицало је веома на то како ћу даље приступати сваком раду, јер искуство на „Тери“, променило је на боље моје уметничке односе и мој начин рада- наводи онај уметник.

Утиске је поделила и млада француска уметница Рафаел Сабати:

– Живим у Лиону, на југу Француске. Први пут сам у Кикинди. Дошла сам овде по препоруци Бернарда Лудингера који је био део „Териног“ Уметничког савета и један од учесника претходних година. Он ми је у суперлативу причао о овом Симпозијуму и самом граду, наглашавајући да су овде услови фантастични да се уметнички развијам, и драго ми је што је моје прво учествовање на неком иностраном Симпозијуму баш овде- наглашава млада уметница.

Отварању изложбе присуствовала је и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам:

-Волим да кажем да је култура једног града- душа града, а срце те душе је „Тера“. Захвални смо неизмерно свима који су ово градили, од оснивача до уметника који остављају део своје душе у овом граду. Мало је градова који могу да се похвали да имају један овакав бренд, који је престижан и који се с пуним устима изговара у целом свету. Није чудо што у наш град долазе не само уметници из целог света, него и туристи- истакла је Мирков..

Н.С.

пестициди-одлагање

Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој обавештава све пољопривредне произвођаче да ће се организовано сакупљање амбалажног отпада од средстава за заштиту биља и других хемијских препарата обавити 7. јула.

У  Иђошу од 8.45 сати (стовариште Суботички на путу за Кикинду) у Кикинди у 9.15 часова (сточна пијаца), у Наковоу у 10.15 сати (пут за Банатско Велико Село код ЗЗ М.Орешковић), у Банатском Великом Селу у 10.45 часова (излаз према Новим Козарцима пре пруге са леве
стране), у Руском Селу у 11.15 сати (иза ресторана Баја) и у Башаиду у 12 часова (Вашариште).

Из поменутог Секретаријата апелују на све произвођаче да амбалажу донесу очишћену троструким испирањем, како би била безбедна за даље поступање, као и да испрану амбалажу пробуше како не би била поново коришћена.

Потребно је троструко испирање које подразумева да се испразни амбалажа у потпуности.
Потом напунити амбалажу водом до 1/3 запремине, затворити и добро промућкати и то три пута.

Сви пољопривредни произвођачи који буду предали амбалажни отпад у складу са прописаним условима, добиће потврду о извршеној предаји амбалажног отпада. Прикупљањем амбалажног отпада смањујемо загађење и доприносимо очувању животне средине.

За додатне информације обратити се на бројеве телефона 0230/315-904, 315-905, 315-906.

уговор-посумљавање-(1)
мора-карољ-конкурс

На конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу, националне мањине- националне заједнице Основној школи „Мора Карољ“ из Сајана одобрена су средства за израду пројектно-техничке документације за инвестиционо одржавање фасаде у износу од 348 хиљада динара, као и средства, пет милиона 849 хиљада динара за прву фазу грађевинско-занатских радова на одржавању фасаде објекта.

– Укупна вредност одобрених средстава премашује осам милиона динара. Посебна пажња посвећена је безбедности ученика и запослених – напомиње Лидија Кикић Бари, директорица. – Школа је обезбедила 526 хиљада динара за набавку и постављање система видео-надзора, као и за унапређење противпожарне заштите кроз уградњу система за дојаву пожара. Ради побољшања услова рада и наставног процеса, обезбеђена су и средства за набавку неопходне рачунарске опреме  и намештаја, као и за набавку савремених спортских реквизита.

Дому ученика „Никола Војводић“ уручен је уговор вредан 1,5 милиона динара за унапређење противпожарне заштите кроз уградњу система за дојаву пожара.

За нови намештај Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“ одобрено је 387 хиљада динара, а за исту намену „Мора Карољ“  добила је 216 хиљада динара.

Рачунарску опрему добиће и Средња стручна школа „Милош Црњански“ која је по овом конкурсу добила 1,8 милиона динара. За исту намену Основна школа „Фејеш Клара“ добила је 319,5 хиљада динара, док је Економско-трговинској школи припало 313 хиљада динара. Нова опрема омогућиће бољу организацију кабинетске наставе.

А.Ђ.

сајан-зетва-2025-(13)

Сајанске Севернобанатске жетвене свечаности, 29. по реду, у организацији Културно-уметничког друштва „Ади Ендре“ биће одржане сутра, 4. јула.

Након свечаног отварања,уследиће дефиле учесника, као и такмичење жетелаца у ручној косидби жита. Циљ организатора је да негују вештину баратања косом, на начин како се раније скидала пшеница на родним војвођанским њивама. Очекују се жетеоци из Мађарске, Црне Баре, Сенте , Аде, околних села.

Ове године биће организована и спортска надметања која почињу у 13 сати, након жетве. Такмичари ће се опробати у трчању по стрњици, гурању паорских кола.

 

планет-фоx-аццидент-7507756-1920

Током претходног дана у Републици Србији догодиле су се 100 саобраћајних незгода у којима је погинуло једно лице, а повређено је 60 лица. Током претходног дана у Кањижи, Сенти и Чоки догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима је повређено 11 лица.

Због предстојећег викенда и летње туристичке сезоне, данас и наредних дана очекује се појачан интензитет саобраћаја, нарочито на главним коридорима и путним правцима ка туристичким центрима, повећане колоне на наплатним станицама и граничним прелазима, повећан умор код возачаи веће присуство деце у саобраћају у својству путника.

-Планирајте путовање тако да пре почетка и током вожње будете одморни, правите редовне паузе уколико је у питању дуже путовање, јер је умор чешћи када су екстремно високе температуре. Посебно скрећемо пажњу на одговорно конзумирање алкохола, алкохол и
вожња и даље су међу најчешћим узроцима саобраћајних незгода са тешким последицама, нарочито током ноћних сати и викендом – наводе у МУП-у.

камп-козма-и-дамјан-2026-(6)

Дечији духовни у храму Светих Козме и Дамјана почео је у понедељак и траје до недеље. Ове године посвећен је српским светитељима и јунацима, застави. Међу деведесетак учесника, ђака основних школа била је Марија Цукић.

-Већ неколико година долазим на камп. Највише времена проводим у радионици златне руке у оквиру које цртам и израђујемо разне предмете. Веома ми се свиђа, свашта сам научила, а стекла сам и нове другаре – открила нам је Марија.

Организоване су радионице иконографија, калиграфија, ликовна, златне руке, хорска, руке у тесту, али и радионица израде колача. Велинка Милетин од самог децу учи иконописању:

-Ове године тема нам је била Богородичин појас. Деца су сликала Богородицу, али и цара Лазара како држи појас што је и доказ да је он српски.

Првобитно је камп три године организован у ОШ „Вук Караџић“ и тада су организоване само ликовне и литерарне радионице, подсетио је старешина храма протојереј Бобан Петровић.

-Циљ је да децу доведемо у храм, да га схвате као своју кућу, да нас деца доживљавају као себи драге људе, да се друже, али и да квалитетно проведу време и науче нешто ново. Задња два дана кампа деца ће постити и у недељу ће се причестити. Првог дана кампа тема је била химна, застава и грб Србије, другог дана часни крст, у среду ћирилица, четвртак је био посвећен светитељима и јунацима са освртом на локалне Ђоку Радака, Меланију Гаичић. У петак ће се говорити о српским народним песмама, а у суботу о Србима који су мењали свет где ће деца више чути о Павлу Кенђелцу и његовој породици.

Захваљујући управо дечијем кампу настао је и дечији хор „Свети Јосиф Шангајски“.

У недељу ће бити организована и завршна приредба у храму на којој ће бити приказано је све што је настало на седмодневном кампу, а биће организован и квиз знања.

А.Ђ.

 

 

јована-савиц

Куповина половне гардеробе одавно више није само начин да се уштеди. За многе жене постала је права мала авантура, а лајв продаје на друштвеним мрежама својеврсни вид забаве, дружења и „лова” на добре комаде. Управо на том таласу настала је и прича суграђанке Јоване Савић, власнице бутика половне гардеробе, која је из сигурног посла у великој компанији закорачила у неизвесне предузетничке воде.

Све је почело током пандемије коронавируса, када је Јована била трудна.

– Тада су лајв продаје доживеле праву експанзију. Почела сам да их пратим и купујем на тај начин, а онда сам приметила колико жене уживају у томе. То није само куповина, то је нека врста забаве, узбуђења и адреналина – прича Јована. Док је била на породиљском одсуству, родила се и идеја о додатном послу.

– Супруг и ја смо разговарали како да побољшамо кућни буџет, па сам дошла на идеју да почнем са лајв продајама. Касније сам схватила да ми посао који сам радила више не представља изазов и да је нестала она искра без које не можете да радите нешто са љубављу – каже она.

Предузетништво није био њен први избор. Осам година провела је радећи у великој производној компанији, где је напредовала до оператера до позиција у квалитету и менаџменту. Ипак, након што је постала мајка, приоритети су се променили. Желела је посао који ће јој омогућити већу флексибилност и присуство у одрастању своје деце.

– Када су деца болесна или имају неку приредбу, желела сам да будем уз њих. Супруг и ја смо разговарали и рекли себи да су нам приоритет породица и посао који волим. Тако је настала ова прича – објашњава Јована, мајка петогодишњег Луке и трогодишњег Алексе.

Регистровала је фирму крајем прошле године, а врата радње отворила почетком децембра. Данас не крије задовољство због одлуке коју је донела.

– Да сам знала колико ћу уживати у овом послу, много раније бих се одлучила на овај корак. Купци долазе по препоруци, враћају се и то ми је највећа потврда да радим праву ствар – каже наша саговорница.

КЛИКОМ ДО ЖЕЉЕНОГ КОМАДА

Зашто су лајв продаје преко фејсбука толико популарне? Одговор је за Јовану једноставан.

– Жене могу да купују из фотеље, кухиње или док успављују децу. Довољан је један клик да резервишу ствар која им се допадне. Брзо, једноставно и без обиласка десет радњи – објашњава она.

У њеном бутику у Кикинди у улици Жарка Зрењанина 22, могу се пронаћи одевни комади по ценама доступним свакоме.

– Цене су од 250 динара до око 2.000 динара за квалитетније јакне или капуте. Трудим се да гардероба буде квалитетна, очувана и приступачна за свачији џеп. Има и потпуно нових ствари са етикетом – каже Јована.

Иако су даме у предности, и припадници „јачег” пола долазе овде у куповину. Задовољне муштерије су Јовани огромна мотивација.

– Док год осећам ову енергију и мотивацију, наставићу да улажем своје време, знање и љубав у овај посао – истиче.

ПОВОЉНО И ЗАБАВНО

Да њени лајвови имају верну публику, потврђују и занимљиве анегдоте.

– Једна госпођа ми је рекла да она и пријатељица сваке недеље седну заједно и прате моје лајвове. То ми је било предивно. Друга мама ми је показала снимак своје ћерке која код куће глуми мене и снима „лајв продаје“. Такве ствари су ми огроман ветар у леђа – прича са осмехом Јована.

 

 

 

error: Content is protected !!