Јелена Трифуновић, аутор са Кикиндски портал

Нове мере против афричке куге свиња: Пријава угинуле свиње у року од два сата и казне до три милиона динара

Jelena Trifunović Јулy 25, 2026

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је нове мере за спречавање ширења афричке куге свиња, с посебним акцентом на контролу популације дивљих свиња и јачање биосигурности. За непоштовање прописаних мера предвиђене су и новчане казне за правна лица које могу достићи чак три милиона динара.

Према новим правилима, свака угинула дивља свиња мора бити пријављена надлежној служби у року од два сата од уочавања. Истовремено, ловачка удружења и надлежне службе у обавези су да редовно и систематски претражују ловишта како би се што пре пронашле угинуле животиње и спречило даље ширење заразе.

Једна од кључних мера је и редукциони одстрел дивљих свиња, чији је циљ смањење њихове бројности и ризика од преношења вируса.

На подручјима која су заражена или се сматрају угроженим ограничава се приступ ловиштима и кретање људи, док ће се истовремено инсистирати на доследном спровођењу свих биосигурносних мера и благовременом обавештавању јавности.

Афричка куга свиња је веома заразна вирусна болест која погађа домаће и дивље свиње. Иако није опасна по здравље људи, изазива огромне економске губитке у сточарству, због чега надлежне институције апелују на ловце, одгајиваче и све грађане да се придржавају прописаних мера и сваку сумњу на болест одмах пријаве.

Афричка куга свиња тренутно је потврђена у седам округа, 12 општина и 58 насељених места, на укупно 703 газдинства. Најугроженији су Сремски и Мачвански округ, као и део територије града Београда, док додатни ризик представљају подручја са великим шумским комплексима и ловиштима.

Нови вртић и базен корак ближе реализацији: Потписан уговор за израду пројеката

Jelena Trifunović Јулy 25, 2026

Потписивањем уговора између Града Кикинде и Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу створени су услови за израду пројектно-техничке документације за два значајна инфраструктурна пројекта – изградњу новог објекта Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ и другу фазу изградње отвореног базена у оквиру Спортског центра „Језеро“.

Израда пројектно-техничке документације представља први и неопходан корак ка реализацији ових инвестиција, које имају за циљ унапређење услова за образовање, спорт и рекреацију.

Планирани нови објекат вртића требало би да обезбеди додатне капацитете и боље услове за боравак најмлађих Кикинђана, док ће наставак изградње отвореног базена допринети развоју спортске инфраструктуре и понудити нове садржаје за децу, младе и све грађане.

У локалној самоуправи истичу да је квалитетно припремљена пројектно-техничка документација предуслов за обезбеђивање средстава и почетак радова, због чега овај корак има велики значај за даљу реализацију инвестиција.

Град Кикинда наставља да плански припрема пројекте од стратешког значаја, са циљем унапређења јавне инфраструктуре и побољшања квалитета живота грађана. Оба пројекта представљају дугорочно улагање у будућност града и његов даљи развој.

Маск оштро ударио на медије: Лажно представљате десницу

Jelena Trifunović Јулy 24, 2026

Илон Маск изјавио је да медији погрешно представљају европску десницу као екстремистички покрет, оцењујући да се иза тог политичког спектра налазе ставови које подржава велики број грађана, пише балканwатцх

Маск је то изјавио у интервјуу за британски магазин Тхе Ецономист, у којем је одбацио тврдње да подржава крајњу десницу у Европи.

„Ја подржавам нормалне људе. Оно што ви називате крајњом десницом, то чините погрешно“, рекао је Маск током разговора са главном уредницом магазина.

„Шта је ту екстремно?“

Говорећи о политици у Европи, Маск је рекао да захтеви попут безбедних граница, сигурних градова и одговорне јавне потрошње не представљају екстремизам.

„Реците ми, шта је од овога крајње десно? Безбедне границе, безбедни градови и одговорна јавна потрошња.“

Он је потом оптужио медије да европску десницу „лажно, обмањујуће и бесмислено“ представљају као крајњу десницу.

„Молим вас да овај део не избаците из интервјуа“, поручио је Маск током расправе са уредницом Тхе Ецономиста.

„Данас би и Обаму назвали Трампом“

Маск је оценио да се политички центар током последњих десет до петнаест година значајно променио.

Као пример навео је да би данас многи, када би им се прочитао говор Барака Обаме или Хилари Клинтон уз тврдњу да га је одржао Доналд Трамп, одмах оценили да је реч о неприхватљивим ставовима.

„А онда бисте им рекли: То је заправо био говор Обаме. То је био говор Хилари Клинтон.“

Према његовим речима, управо то показује колико су се променили критеријуми у политичкој дебати и начин на који се одређени ставови данас представљају у јавности.

Оштра расправа о Британији

Током интервјуа Маск се сукобио са уредницом и око ситуације у Великој Британији. Док је она тврдила да Лондон остаје безбеднији од већине америчких градова и да његове оцене о стању у земљи нису засноване на чињеницама, Маск је одговорио да Британија иде у погрешном правцу због, како је рекао, све већег броја људи чије су вредности супротне западним.

Он је поновио да верује како ће се, уколико се тај тренд настави, у будућности појавити озбиљне друштвене тензије.

Извор: балканwатцх

Саопштење Градског одбора Српске напредне странке

Jelena Trifunović Јулy 24, 2026

Кад политички анонимус покуша себи да да на значају па коментарише Миленка Јованова, добијемо опскурни покушај нижеразредног играча Ђиласове странке која ће се у неком од наредних истраживања јавног мњења наћи у категорији “остали”. Тако је извесна Ђиласова посланица, Тања Раца, за коју нико чуо није у ауторском тексту, Шолаковог гласила, коментарисала Миленка Јованова и буџет града Кикинде.

С обзиром да дели ставове највећег тајкуна у историји Србије, Драгана Ђиласа, који се за само неколико година преко грбаче народа енормно обогатио и инкасирао 619 милиона евра, могла би да одговори да ли је бар мало срамота да уопште спомиње новац грађана или мисли да је наступила колективна амнезија и да се времена жутих лопова нико више не сећа. Разорили су земљу, пола милиона људи оставили на улици, дуговали и Богу и народу, дечије додатке, материјалне надокнаде, рачуне плаћали нису, здравство оставили на дну, школе и болнице у распаду, али џепове тајкуна рашивали и проширивали. Шта каже посланица за коју нико чуо није колико су јој познати токови новца њеног шефа Зорана Милешевића који је инкасирао од грађана Кикинде? Кад ће тај новац бити враћен у буџет? На чијим је рачунима завршио? Колико је приватних часова посланица одржала и колики је порез платила држави? Или га је утајила? Типичан модус операнди или са ким си, такав си. Друштво највећих лопова и дрогираних кокошака, тајкуна и насилника стало је мирно пред командом опскурних ликова који би да играју у Премијер лиги а завршише у бетон лиги.

Једно запамтите, поштен човек који се бори и воли своју земљу, живи нормалним животом, хода подигнуте главе, прича и пева међу својим људима под шатором или ведрим небом, сасвим је свеједно, зове се Миленко Јованов. Дотична посланица, за коју је ретко ко чуо дели исте вредности са Мариником Тепић о геноциду у Сребреници и Ђиласовом „Платформом за европску Србију” где се АП Војводини додељује позивни број +384. То су фундаменталне разлике у политикама које поменута не разуме. Да купи квалитетну књигу или огледало, било би мудрије. Једно је сигурно, победиће храбри народ који је сачувао земљу од вас блокадера и насилника, победиће Александар Вучић и Уједињена Србија, а Миленка Јованова ћете гледати још дуго. Можда нешто и научите, мада…- поручује у свом саопштењу Градски одбор Српске напредне странке Кикинда.

Бесплатна летња школа стоног тениса за децу од 6 до 10 година

Jelena Trifunović Јулy 24, 2026

Стонотениски клуб „Галадска“ отвара врата најмлађима који желе да направе прве спортске кораке. Током августа биће организована бесплатна Летња школа стоног тениса, намењена деци узраста од шест до десет година, која ће кроз игру, дружење и тренинге имати прилику да упознају један од најдинамичнијих и најздравијих спортова.

Школица ће трајати од 1. до 31. августа, а тренинзи ће се одржавати сваког радног дана. Организатори истичу да је циљ да се деца, у пријатној и подстицајној атмосфери, упознају са основама стоног тениса, стекну нове другаре и развију љубав према спорту.

Стони тенис се сматра једним од најбољих базичних спортова за децу, јер истовремено развија физичке и менталне способности. Редовним тренинзима побољшавају се концентрација и памћење, развијају брзина реакције, координација покрета, спретност и способност брзог доношења одлука. Осим тога, спорт позитивно утиче на самопоуздање и навику здравог начина живота.

Из клуба позивају родитеље да искористе прилику и бесплатно упишу своје дете у летњу школу, где ће уз стручан рад, игру и дружење провести активан распуст.

За додатне информације и пријаву заинтересовани могу да се обрате Стонотениском клубу „Галадска“ позивом или СМС поруком на број 069/510-25-26, а тренинзи ће се одржавати у просторијама клуба у Доситејевој 53 у Кикинди.

Обезбеђено 30.000 туристичких ваучера: Од 3. августа пензионери могу до 10.000 динара за одмор

Jelena Trifunović Јулy 24, 2026

Влада Србије усвојила је нову уредбу о ваучерима, као подршку грађанима и домаћем туризму. За ову годину обезбеђено је 30.000 ваучера у вредности од по 10.000 динара, намењених пензионерима чија пензија не прелази 80.000 динара.

Пријављивање ће се обављати на шалтерима Поште Србије, а ваучери ће моћи да се искористе у местима широм земље, од бања, планина, сеоских домаћинстава, језера…

Урош Кандић, државни секретар у Министарству туризма и омладине рекао је да пријављивање почиње 3. августа у 8 часова, на шалтерима Поште широм Србије.

Пре тога ће, како каже, бити пријављивање угоститеља који желе да учествују у овој акцији.

“То ће кренути 25. јула у поноћ и трајаће до 31. августа када ће бити објављена листа угоститеља који учествују у томе, и грађани ће онда имати времена да резервишу смештај. И након тога, у понедељак, 3. августа, на шалтерима Поште ће моћи да предају своје пријаве”, рекао је Кандић.

Што се тиче процедура пријављивања, Кандић је истакао да ништа није мењано у односу на претходне године, осим категорија становништва на које се мера односи. Према његовим речима, највеће интересовање је за Врњачку бању, Соко бању, Златибор, као и бање у Топличком округу.

“Балкан Wатцх” анализира: Да ли “АИ” ствара нову глобалну економију?

Jelena Trifunović Јулy 23, 2026

“АИ” је за само неколико година постао много више од технолошке иновације. Док компаније улажу стотине милијарди долара у развој инфраструктуре, а државе све отвореније третирају производњу чипова као питање националне безбедности и економске конкурентности, поставља се питање да ли свет улази у нову фазу развоја глобалне економије. Подаци показују да се инвестициони циклус више не односи само на развој софтвера, већ и на дата центре, рачунарску инфраструктуру и енергетику.

До пре неколико година развој вештачке интелигенције посматран је пре свега кроз напредак алгоритама и нових дигиталних алата. Данас је слика потпуно другачија. “АИ” покреће талас улагања у фабрике чипова, дата центре, електроенергетске системе и рачунарску инфраструктуру, мењајући токове капитала и приоритете највећих светских економија. Све више показатеља указује да се не развија само нова технологија, већ и нови економски модел заснован на рачунарској снази као једном од највреднијих ресурса савременог света.

“АИ” више није само софтвер

Већина људи развој “АИ” и даље повезује са цхатботовима, генераторима слика или дигиталним асистентима. Међутим, оно што остаје ван фокуса јесте огромна физичка инфраструктура која омогућава рад ових система. Сваки напреднији “АИ” модел захтева хиљаде серверских процесора, графичких акцелератора, огромне количине меморије, стабилно напајање електричном енергијом и дата центре пројектоване да раде без прекида 24 часа дневно.

Управо због тога се тржиште вештачке интелигенције данас више не развија само кроз софтверске иновације. Све већи део инвестиција усмерен је ка изградњи инфраструктуре која може да подржи развој “АИ” технологија. Према проценама “Голдман Сацхс-а”, између 2026. и 2031. године глобална улагања у рачунарску инфраструктуру, дата центре и енергетику могла би да достигну око 7,6 билиона долара, што показује да “АИ” постаје један од највећих инвестиционих циклуса савремене економије.

Сличан закључак износи и МцКинсеy, који процењује да ће развој “АИ” инфраструктуре захтевати вишебилионска улагања у нове дата центре и пратећу енергетску мрежу како би се задовољила растућа потражња за рачунарском снагом.

Да ли “АИ” мења тржиште рада?

Вештачка интелигенција данас више није тема која се тиче искључиво технолошких компанија. Њена примена све више утиче на начин на који компаније запошљавају, организују рад и планирају будуће инвестиције. Због тога је једно од најважнијих економских питања наредне деценије како ће “АИ” променити тржиште рада и да ли ће број нових радних места успети да надомести она која ће нестати.

Одговор није једноставан. Међународни монетарни фонд процењује (Интернатионал Монетарy Фунд, ИМФ) да би “АИ” могао да утиче на око 40 одсто радних места на глобалном нивоу, при чему тај проценат у развијеним економијама достиже и 60 одсто. Међутим, утицај не значи нужно гашење радних места. У многим случајевима “АИ” мења начин на који се посао обавља, преузима поједине задатке или повећава продуктивност запослених, док ће у другим занимањима аутоматизација вероватно смањити потребу за људским радом.

Процене водећих економских институција показују да међу стручњацима не постоји потпуни консензус. “Голдман Сацхс” процењује да би око 300 милиона радних места широм света могло бити изложено аутоматизацији, али истовремено очекује да ће “АИ” отворити потпуно нова занимања и повећати продуктивност у бројним секторима.

Светски економски форум (Wорлд Ецономиц Форум, WЕФ) процењује да би до 2030. године могло бити угашено око 92 милиона радних места, али и отворено око 170 милиона нових, што би представљало нето раст запослености.

Да ли “АИ” може да изазове несташицу занатлија?

Док се највећи део расправе о “АИ” води око судбине канцеларијских занимања, много мање пажње посвећује се другом тренду који се већ назире. Развој вештачке интелигенције не захтева само напредније алгоритме, већ и изградњу огромне физичке инфраструктуре. Нови дата центри, електроенергетски системи, оптичке мреже и фабрике чипова не могу да настану без људи који их пројектују, граде и одржавају.

Управо због тога поједини аналитичари упозоравају да би “АИ” могао да повећа потражњу за занатским и техничким занимањима. Најновија анализа компаније “Рандстад” показује да потражња за квалификованим занатима расте три пута брже од потражње за канцеларијским пословима. Посебно расте потреба за електричарима, ХВАЦ инжењерима, вариоцима, грађевинским радницима, техничарима за роботику и стручњацима за индустријску аутоматизацију, који представљају основу за изградњу “АИ” инфраструктуре.

Истовремено, исти извештај упозорава да тржиште рада већ показује знаке озбиљног притиска. Послодавци све теже проналазе квалификоване занатлије, а просечно време потребно за запошљавање стручњака у овим областима постало је дуже него код великог броја канцеларијских занимања. Другим речима, највећа препрека даљем развоју “АИ” можда неће бити недостатак капитала или технологије, већ недостатак људи који могу да изграде инфраструктуру на којој “АИ” почива.

Да ли “АИ” враћа вредност занатима?

Током већег дела 20. и почетком 21. века развијене економије пролазиле су кроз снажан процес урбанизације и трансформације тржишта рада. Све већи број људи напуштао је пољопривреду, занате и производњу, док су канцеларијски послови и високо образовање постајали симбол професионалног успеха. У многим земљама стручне школе и занатска занимања постепено су губили друштвени престиж, што је дугорочно допринело мањку квалификованих техничких радника у бројним секторима. ОЕЦД (Органисатион фор Ецономиц Цо-оператион анд Девелопмент) упозорава да су управо демографске промене, дигитализација и неусклађеност између образовања и потреба тржишта рада међу главним узроцима данашњих несташица радне снаге.

Развој “АИ” не представља узрок овог проблема, али би могао да га додатно нагласи. Како расте потреба за изградњом дата центара, електроенергетске инфраструктуре и нових индустријских капацитета, повећава се и потражња за занимањима која захтевају практична знања и стручне вештине. Истовремено, део административних и рутинских канцеларијских послова могао би постепено да буде аутоматизован, чиме се први пут после више деценија отвара питање да ли ће тржиште рада поново повећати вредност занатских и техничких професија.

Историја показује да се тржиште рада готово никада није трајно опирало великим технолошким променама. Индустријска револуција преусмерила је радну снагу из пољопривреде у фабрике, док је дигитална револуција убрзала прелазак ка услужним и канцеларијским занимањима. Због тога се поставља питање да ли би “АИ” могао да означи почетак нове фазе у којој ће практичне вештине поново добити већи економски и друштвени значај.

Ако је претходних тридесет година симбол професионалног успеха био рад за рачунаром, није искључено да би наредна деценија могла поново повећати вредност занимања која се обављају на терену, у производњи и на великим инфраструктурним пројектима. “АИ” можда неће променити само начин на који радимо, већ и начин на који друштво вреднује различите врсте рада.

Док део рутинских канцеларијских послова постаје подложнији аутоматизацији, раст улагања у “АИ” инфраструктуру повећава значај занимања која захтевају практичне вештине. Поједини аналитичари већ упозоравају да би управо недостатак електричара, ХВАЦ техничара, вариоца, монтера и других стручњака могао постати једно од највећих ограничења даљег развоја “АИ” инфраструктуре.

Дугорочне промене на тржишту рада показују да су производна и занатска занимања током друге половине 20. века постепено губила удео у укупној запослености развијених економија. Према анализама ОЕЦД-а, њихов удео смањен је са приближно 40–50 одсто током 1950-их и 1960-их година на око 20–25 одсто почетком 21. века. Управо због тога данас се све чешће поставља питање да ли би развој вештачке интелигенције могао да преокрене вишедеценијски тренд и поново повећа значај практичних и техничких занимања.

Зашто су чипови постали нови стратешки ресурс?

Последњих неколико година развој “АИ” све је снажније повезан са тржиштем полупроводника. Док се пажња јавности углавном усмерава на нове моделе вештачке интелигенције, иза њих стоји глобални ланац производње чипова, који постаје једно од кључних питања економске конкурентности, технолошког развоја и националне безбедности. Полупроводници више нису само компонента електронских уређаја, већ основа развоја дата центара, суперрачунара, аутономних система и готово свих савремених “АИ” технологија.

Управо због тога Сједињене Америчке Државе, Кина, Европска унија, Јапан и Јужна Кореја улажу десетине и стотине милијарди долара у развој домаће производње чипова и настоје да смање зависност од страних добављача. За разлику од претходних деценија, када су се полупроводници посматрали првенствено као индустријска компонента, данас се све чешће третирају као стратешки ресурс чија доступност може утицати на развој привреде, одбрамбених система и технолошку самосталност држава.

Промене су већ видљиве на тржишту. Све више произвођача серверских процесора закључује дугорочне уговоре са великим купцима, док раст потражње за “АИ” инфраструктуром повећава притисак на производне капацитете и ланце снабдевања. То показује да се конкуренција више не води само око развоја нових производа, већ и око сигурности испорука, производних капацитета и дугорочних партнерстава, што представља значајну промену у односу на период када су серверски процесори били знатно доступнији.

Утицај вештачке интелигенције не завршава се на развоју чипова и дата центара. “АИ” се све више користи и у енергетском сектору, где омогућава прецизније прогнозирање потражње за нафтом и гасом, оптимизацију производње, логистике и управљање енергетским системима. Тиме вештачка интелигенција постаје не само велики потрошач енергије, већ и алат који мења начин функционисања енергетског тржишта. Управо због тога “Балкан Wатцх” је у претходној анализи указао да би промене на тржишту енергената, у комбинацији са убрзаним развојем “АИ”, могле да представљају један од кључних фактора нове фазе глобалне економије.

Како “АИ” мења светску трговину?

Вештачка интелигенција данас више није покретач само технолошких иновација, већ све видљивије утиче и на међународну трговину. Док се јавност углавном фокусира на развој нових “АИ” модела, раст потражње за чиповима, серверском опремом, мрежном инфраструктуром и дата центрима већ мења структуру светске робне размене. Према анализи МцКинсеy Институте, управо је трговина робом повезаном са “АИ” била један од главних покретача раста глобалне трговине током 2025. године.

Посебно је значајан податак да су извоз полупроводника, серверске опреме и мрежних система чинили приближно трећину укупног раста светске трговине у посматраном периоду. Истовремено, испоруке “АИ” хардвера порасле су за готово 40 одсто, што показује да развој вештачке интелигенције више није ограничен на софтвер, већ постаје снажан покретач производње, логистике и међународне размене робе.

Шта “АИ” значи за земље које не производе чипове?

Развој “АИ” не значи да ће свака држава постати произвођач полупроводника или градити сопствене велике “АИ” моделе. Међутим, готово свака економија може пронаћи своје место у новом ланцу вредности. Неке земље улажу у дата центре, друге развијају софтверска решења, треће јачају енергетску инфраструктуру, док поједине покушавају да привуку инвестиције у високотехнолошку производњу и дигиталне услуге. Све то показује да се “АИ” економија не гради искључиво око чипова, већ око читавог екосистема који их прати.

За земље попут Србије највећи потенцијал вероватно није у производњи најнапреднијих процесора, већ у развоју образовања, софтверске индустрије, дигиталне инфраструктуре и стручних кадрова који ће омогућити примену “АИ” у привреди. Дугорочна конкурентност све више ће зависити од способности држава да развију знање, енергетску стабилност и дигиталне капацитете потребне за нову економију.

“Балкан Wатцх” закључак

Посматрано у целини, развој “АИ” данас се више не може посматрати искључиво као технолошка револуција. Раст улагања у чипове, дата центре, енергетску инфраструктуру, промене на тржишту рада и трансформација међународне трговине указују да се мења начин на који функционише савремена економија. “АИ” постаје покретач нових инвестиционих циклуса, нових индустрија и нових образаца глобалне конкуренције.

Да ли “АИ” заиста ствара нову глобалну економију, још је рано дати коначан одговор. Међутим, показатељи говоре да се свет већ налази у периоду дубоких промена у којем рачунарска снага, подаци, енергија и стручни кадрови постају једнако важни као што су у претходним деценијама били нафта, индустријска производња или глобални ланци снабдевања. Управо зато питање више није да ли ће “АИ” променити економију, већ колико брзо ће државе, компаније и друштва успети да се тој промени прилагоде.

Извори: МцКинсеy Глобал Институте, Геополитицс анд тхе Геометрy оф Глобал Траде: 2026 Упдате; МцКинсеy Глобал Институте, Цолоцатион Дата Центерс: Тхе Инфраструцтуре Раце Бехинд АИ; Интернатионал Монетарy Фунд (ИМФ), АИ Цан Лифт Глобал Гроwтх; Интернатионал Монетарy Фунд (ИМФ), Артифициал Интеллигенце; Органисатион фор Ецономиц Цо-оператион анд Девелопмент (ОЕЦД), Мацроецономиц Продуцтивитy Гаинс фром Артифициал Интеллигенце ин Г7 Ецономиес; Wорлд Ецономиц Форум (WЕФ), Футуре оф Јобс Репорт; Голдман Сацхс Ресеарцх; Рандстад Ресеарцх.

Напомена: Анализа је заснована на јавно доступним подацима и истраживањима међународних економских институција, истраживачких организација и компанија које прате развој тржишта рада, вештачке интелигенције и глобалне економије.

Овај текст, као и многе занимљивости на порталу “Балкан Wатцх” можете прочитати кликом на линк.

Клинци су хит! Не чекају да им неко да џепарац, решили да га сами зараде

Jelena Trifunović Јулy 23, 2026

Док многи њихови вршњаци траже начине да испуне летње дане на распусту, група малишана из Кикинде спојила је предузимљивост, одговорност и љубав према животињама.

Деца узраста од 12 до 14 година осмислила су једноставну, али сјајну идеју да зараде џепарад – шетају псе онима који због посла, обавеза или врућина немају времена.

У симпатичном огласу на друштвеним мрежама поручују: „Ако ви немате времена да шетате пса – ту смо ми!“, уз обећање да ће се према сваком љубимцу опходити као да је њихов.

Осим шетње, нуде и игру, пажњу, свеж ваздух и пуно љубави, а истичу да посао желе да раде одговорно и поуздано. Њихова порука је искрена и разоружавајућа:

„Радимо ово јер нам треба џепарац!“

Ако вам обавезе не дозвољавају да изведете свог љубимца у шетњу или једноставно желите помоћ, можда ћете управо овим младим суграђанима пружити прилику да остваре свој циљ, а ваш пас добије нову дозу пажње, игре и кретања.

Широм Новог Сада осванули графити: „Стоп +384!“ и „Стоп сепаратизму!“

Jelena Trifunović Јулy 23, 2026

Док се државно руководство грчевито бори у међународној заједници за сваки педаљ своје земље, за то време блокадери, под плаштом политичке борбе, покушавају да наметну питање сецесије северне српске покрајине.

Није први пут да држава Србија пролази кроз овакве сценарије.

Држава Србија већ је прошла кроз једно разбијање и одузимање територије, док се данас државно руководство бори у међународној заједници да сачува суверенитет и поврати контролу над јужном српском покрајином.

Такође, до сада смо се безброј пута уверили да блокадерима ништа није „свето“, да им је политичка борба заснована на прљавим играма, разним манипулацијама и, пре свега, на лажима. Циљ је да се Србија распарча, ослаби и подели!

Такође, блокадерима није први пут да покушавају да наметну питање сецесије северне српске покрајине. Блокадери данима, кроз своје пропагандне медије, покушавају да пласирају причу о позивном броју резервисаном за Војводину +384!

На овај покушај блокадера стиже јасна порука из Новог Сада!

Наиме, током ноћи широм Новог Сада осванули су графити са порукама „Стоп +384!“ и „Стоп сепаратизму!“. Иако су Новосађани по природи мирни и љубазни, овим порукама показују да им се овакви наративи неће наметати и да се противе идејама које могу угрозити јединство и стабилност Србије.

Општи рат међу блокадерима због Црте: Штимац закуцао Ђиласа после катастрофалног рејтинга

Jelena Trifunović Јулy 23, 2026

Како портал 24 седам наводи у даљем тексту: Истраживање Црте изазвало сукоб у опозицији. Владимир Штимац прозвао Драгана Ђиласа због рејтинга ССП-а, док део опозиције оспорава резултате анкета.

Најновије истраживање организације Црта изазвало је прави политички земљотрес у опозиционом блоку. Уместо заједничког наступа против власти, уследио је обрачун дојучерашњих савезника, међусобне оптужбе и отворени сукоби на друштвеним мрежама, а у центру свега нашао се лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас.

Према резултатима истраживања, на питање за кога би грађани гласали када би парламентарни избори били одржани ове недеље, ССП је освојио свега 0,9 одсто подршке, што је резултат који ову странку оставља далеко испод изборног цензуса.

Штимац први повукао обарач

Катастрофалан резултат није прошао без реакције ни унутар опозиционог блока. Један од најгласнијих подржавалаца блокадерског покрета Владимир Штимац јавно је прозвао Драгана Ђиласа, алудирајући да лидер ССП-а већ данима наступа као неко ко одређује правила опозицији, иако, како показују резултати истраживања, за то нема политичко упориште.

Ипак је најјаче што Драган из ССП-а иде около, гостује и поставља услове већ две недеље и неке закључке даје, кад оно 0,9%, а ботови који га подржавају иду около, трују и нападају народ и студенте. Сад ће због овог твита да ме нападну Ксенџа и екипа – написао је Штимац.

Његова објава покренула је нови талас међусобних оптужби међу опозиционим активистима и присталицама блокадерског покрета, који су се последњих дана више бавили једни другима него политичким противницима.

Опозиција заратила сама са собом

Резултати Цртиног истраживања додатно су оголили проблем који у опозицији постоји већ месецима. Док поједине странке инсистирају да управо оне треба да предводе будући опозициони блок, истраживање показује да део њих практично више нема политичку тежину међу бирачима.

Уместо преиспитивања сопствене политике, уследио је нови талас међусобних обрачуна. Штимчев напад на Ђиласа само је један у низу јавних сукоба који последњих недеља потресају опозициони блок, у којем готово свакодневно долази до размене оптужби између политичких странака, блокадера и њихових најгласнијих присталица.

Истраживање „Фактор плуса“ трн у оку блокадера

Да Ђиласови виртуелни мегафони не могу да се помире са чињеницом да им је шеф дотакао само дно, најбоље показује хистерија која је завладала на друштвеним мрежама. Будући да Ђиласа и његовог ССП-а буквално нема ни на мапи – како у истраживању „Црте“ (где има срамних 0,9%), тако ни у анкетама „Фактор плуса“ – његови верни ботови су упали у тешку параноју. Немоћни да прихвате сурову политичку реалност да су им лидера грађани послали у зону статистичке грешке, они су прогласили рат свим истраживачким агенцијама и прогласили њихове проценте за „лаж“.

Најбољи доказ овог очајничког покушаја одбране Ђиласовог пропалог рејтинга јесте објава његовог верног јуришника под надимком „Цонсиглиере“, који је у налету беса запретио затвором и лустрацијом свима који се баве статистиком: „Запамтите ова истраживања, у слободној Србији мораће да се објасни зашто су се лажирала истраживања и због кога и са којим циљем…“ Ова агресивна реакција јасно показује да Ђиласова интернет пешадија радије бира претње и теорије завере него суочавање са суровом истином – да им лидера не жели ни један једини одсто грађана Србије.

Криза поверења или политичка реалност?

Последњи догађаји показују колико су односи унутар опозиционог блока постали нестабилни. Уместо заједничке стратегије, све чешће се воде јавни сукоби између дојучерашњих савезника, док резултати истраживања изазивају више међусобних оптужби него политичких одговора.

Посебно је занимљиво да је управо истраживање организације Црта, којој је део опозиционе јавности годинама поклањао велико поверење, овога пута постало предмет оспоравања када су објављени резултати који нису ишли у прилог појединим опозиционим актерима.

Тиме је отворено питање да ли опозиција улази у период у којем ће се, уместо борбе за гласове грађана, водити борба за политички опстанак унутар сопствених редова.

Извор: 24 седам