Pred punom salom, na velikoj sceni Narodnog pozorišta Kikinda, odigrana je premijera komada “Šećer je sitan, osim kad je kocka”. Nakon “Heroja nacije” i ova druga ovosezonska premijera, ponovo je dodeljena rediteljki Dajani Josipović. U podeli su se ovog puta našli Mihajlo Laptošević, Anđela Kiković, Marina Vodeničar i Miljan Davidović.
Tekst Nikole Pejakovića je premijerno izveden pre osam godina na otvaranju Teatra na brdu i do danas uspešno opstaje na repertoaru ovog pozorišta, ali i sa uspehom gostuje i po regionu. Reč je o komediji situacije koja prikazuje svakodnevicu jednog urbanog bračnog para i njihove odnose sa prijateljima i komšijama. Uz mnogo inteligentnih dosetki i oporog humora, kikindska publika je na premijeri mogla da se istovremeno i zamisli i nasmeje.
Tragom Pejakovićeve poetike išla je i rediteljka Dajana Josipović, koja je težište komada postavila na tekstualnu ravan, a glumci su se uglavnom kretali u zadatim dramskim koordinatama. Međutim, bilo je trenutaka kad su kreacijom prelazili rampu, na radost kultivisane kikindske publike, koja je aplauzom i smehom propratila neke od kalamburnih situacija ove gorko-slatke drame.
Iako su u centru zbivanja beogradski bračni par i njihovi odnosi s komšijama i prijateljima, kroz komad provejava i specifičan dinarski, dovitljivi humor. I glumci i rediteljka su te okidače radnje dobro prepoznali, pa su akteri na sceni suptilno naglašavali takva dramska mesta. Komad je uigran i precizno vođen.
Predstava je prvobitno bila predviđena za malu scenu, ali je interesovanje publike poslenike iz kikindskog pozorišta nagnalo da se izvođenje ovog komada premesti na veliku. Pokazalo se da kikindski teatar s razlogom favorizuje savremeni repertoar i da ovdašnja publika najviše voli gorko-zašećerene komade. Uz to, očigledno se i ovdašnji glumci u ovovremenskim ulogama odlično snalaze.
Ukratko, “Šećer” je po formatu vrlo blizak TV sitkomima, i stoga je gotovo sigurno da će i ova, na momente namerno melodramski zašećerena predstava, imati dug pozorišni život.
Dok ugledni švajcarski list „Neue Zürcher Zeitung“ oštro kritikuje nemačkog kancelara Fridriha Merca zbog zloupotrebe paragrafa 188 Krivičnog zakonika, koji se od alata za zaštitu lokalnih političara pretvorio u represivno oružje protiv sopstvenog naroda, Srbija se sve jasnije profilisala kao pravi bastion slobode govora u Evropi. U Nemačkoj hiljade istraga protiv građana zbog kritike vlasti svedoče o „efektu hlađenja“ demokratije, a u Srbiji predsednik Aleksandar Vučić istrajava na principu tolerancije prema oštrim, često i brutalnim kritikama, odbijajući da ide putem nemačke represije i to uprkos tome što je lično meta koordinisanog talasa mržnje i pretnji.
U Nemačkoj, kako ističe novinar Sebastijan Lange u NZZ-u, paragraf 188 postao je sredstvo vrhunskih moćnika da ućutkaju svaku neprijatnu kritiku. Umesto da štiti opštinske odbornike, zakon služi kancelaru Mercu i njegovim saradnicima da pokreću hiljade postupaka protiv građana koji ih na društvenim mrežama nazivaju „narodnim štetočinama“ ili „slabićima“. Specijalizovane advokatske kancelarije love uvrede po internetu, a sudovi su preopterećeni. Merc je lično postao simbol ove prakse, još iz perioda opozicije podneo je stotine tužbi, a agencije poput „So Done“ sistematski skeniraju mreže i finansiraju se uzimajući polovinu odštete, pretvarajući državni aparat u lični izvor prihoda i političke kontrole.
Potpuno suprotno tome, Srbija na čelu sa predsednikom Vučićem pokazuje zavidnu otpornost na govor mržnje. Predsednik je tokom protekle godine bio izložen brutalnom talasu uvreda, laži i pretnji, koje su sastavni deo blokaderskog nasilja. Učesnici protesta i blokada na društvenim mrežama objavili su hiljade pretnji smrću i vulgarnih uvreda upućenih njemu i članovima njegove porodice. Ti napadi neretko prelaze u otvorenu kriminalizaciju ličnog života i porodice, ali država nije posezala za masovnim krivičnim gonjenjem običnih građana zbog izrečenih reči, što svedoči o dubokoj razlici u političkoj kulturi.
Na nedavnoj konferenciji za novinare predsednik Vučić je jasno poručio da neće ići stopama nemačkog kancelara. „Neću raditi isto što i Merc“, izjavio je, naglašavajući da veruje u snagu argumenata, a ne u represiju državnog aparata protiv slobodnog izražavanja mišljenja, ma koliko ono bilo neprijatno ili nefer. Time je još jednom potvrdio da Srbija bira put otvorenog dijaloga umesto nemačkog modela koji podrazumeva poseban tretman za političare.
Dok Fridrih Merc koristi paragraf 188 kao lični štit i izvor finansiranja kroz masovne tužbe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazuje pravu državničku zrelost. On ne samo da trpi najteže napade, već aktivno osuđuje one koji prelaze granicu verbalnog nasilja i ulaze u pretnje i kampanju laži usmerenu protiv njega i njegove porodice. Time Srbija dokazuje da je moguće braniti dostojanstvo institucija bez gušenja slobode govora, lekcija koju Berlin očigledno još nije spreman da nauči.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Fridrih Merc pokazao se kao tipičan predstavnik evropske političke elite koja slobodu govora vidi samo kao privilegiju za sebe i svoje. Umesto da se suoči sa kritikom, on je pretvorio pravosuđe u oruđe lične odmazde, finansirajući se i politički jačajući preko tužbi protiv sopstvenog naroda, klasičan primer moćnika koji se plaše da izađu iz svojih kabineta. Nasuprot njemu, naš predsednik ostaje primer političara koji, uprkos brutalnim napadima, lažima, pretnjama svojoj porodici i kriminalizaciji ličnog života, odbija da uvede nemački model cenzure. To ne znači da treba tolerisati one koji šire mržnju i pretnje, takvi zaslužuju jasnu osudu i zakonsku reakciju kada pređu u direktno nasilje.
U četvrtom krugu popularnog šou programa “Nikad nije kasno” na Prvoj televiziji, naša sugrađanka Slavka Francuski Mika ponovo je oduševila publiku i žiri. Ipak, oštra konkurencija i kvalitet i drugih takmičara, presudili su da Mika svoj prolaz u polufinale potraži preko baraža. Dva učesnika direktno su prošla u peti krug, dok će se preostalih troje, među kojima je i Slavka, putem glasova publike boriti za još jedno preostalo mesto u polufinalu.
U obaveznom delu programa Mika je izvela pesmu “Ne vjerujem nikom više” od Šemse Suljaković, na šta je Alen Islamović, jedan od članova žirija, oduševljeno prokomentarisao kako je mnogo puta nastupao sa Šemsom, ali da nikad nije video bližu intonaciju i boju glasa, nego što je imala Mika pevajući tu numeru. Njegovo oduševljene podelio je i Saša Milošević Mare.
Ovog puta Mikina podrška u studiju ponovo je bila ćerka Dunja, koje je pobrala sve simpatije svojom spontanošću. Pevajući sve vreme bodrila je mamu Slavku, a Mare je oduševljeno dodao da je i Dunja, poput Mike, već dobro poznata širem auditorijumu. Dodatnu naklonost stekle su i podatkom da se njih dve pesmom same probijaju kroz život, s obzirom da je Mika samohrana majka.
Druga, duetska numera koju je Slavka izvela, bila je “Gde god pođem tebi idem” koju u originalu izvode Šako Polumenta i Stoja, a te večeri je Mikin kolega na bini bio Aleksandar Saško Popović. I ova numera je izazvala oduševljenje publike u studiju i žirija.
VAŽNA PODRŠKA
-Moja ćerka mi je zaista najveća podrška, ali sam jako zahvalna i Kikindskom portalu, kao i mojim Kikinđanima, koji me bodre i prate moje nastupe u ovom šou programu-kaže Mika. -Publika je moj vetar u leđa i nadam se da će tako biti i ovog puta i da će prevaga otići na moju stranu, jer, videli ste u prošloj emisiji, ljudi vole moju profesionalnost i način pevanja i odnos glasova publike je bio 80:20 u moju korist. Uzdam se zato i ovog puta kako u naše sugrađane, tako i u gledaoce iz drugih gradova – uverena je Slavka. Glasanje traje do utorka uveče. Link se nalazi na zvaničnoj stranici “Nikad nije kasno”, a podršku Miki sugrađani mogu dati i putem društvenih mreža.
Zanimljiv je podatak da je Slavka nedavno pevala i u Švajcarskoj na pedesetom rođendanu svoje koleginice iz ovog šou programa. Jednostavnost, spontanost,, šarm i sigurnost u interpretaciji, preporučili su Miku i kod kolega, a tu stepenica je često najteže prebroditi. Miki je to uspelo.
U Nemačkoj je tokom prethodne godine zabeležen značajan porast krivičnih dela sa političkom pozadinom povezanom sa levim ekstremizmom. Prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, broj takvih dela porastao je za više od 35%, dok su nasilni incidenti zabeležili još izraženiji rast od 43%. Ministar unutrašnjih poslova Alexander Dobrindt (CSU) upozorio je da ovakav trend predstavlja ozbiljan izazov za pravni poredak i bezbednost građana, najavivši jačanje primene ustava i odlučniji obračun sa levim ekstremizmom. Ni Srbija, kao deo evropskog prostora, nije ostala po strani. I ovde se u pojedinim protestnim i blokaderskim akcijama sve češće postavlja pitanje gde prestaje politički aktivizam, a gde počinju pritisak, incidenti i otvoreno nasilje. Ono što je posebno alarmantno jeste podatak da koji je našoj redakciji dostavio Centar za društvenu stabilnost da je porast levo-ekstremističkog, Antifa i zeleno-radikalnog nasilja uvećan 187% u odnosu na 2021. godinu.
Zabrinutost u Nemačkoj izazivaju napadi na infrastrukturu i sukobi sa policijom. U pojedinim slučajevima, poput sabotaže elektro-mreže u Berlinu, za koju se vezuje grupa Vulkangruppe, posledice su direktno pogodile desetine hiljada građana koji su usred zime ostali bez električne energije. Nemačke bezbednosne službe već duže upozoravaju na radikalizaciju dela autonomnih i ekstremističkih grupa koje deluju pod parolama antifašizma i klimatskog aktivizma, a koje se sve češće dovode u vezu sa nasilnim metodama, uključujući napade na policiju i kritičnu infrastrukturu.
Slični obrasci mogu se primetiti i u Srbiji tokom pojedinih ekoloških i političkih blokada, iako su neki slučajevi manje radikalni nego u Nemačkoj, brojčano su mnogo češći. U više navrata beleženi su incidenti tokom protesta protiv infrastrukturnih i rudarskih projekata. Blokade puteva, sukobi sa policijom i oštećenje imovine postali su deo pojedinih okupljanja, iako nisu bili odlika svakog protesta.
U nizu slučajeva u Srbiji zabeleženi su ozbiljni incidenti koji su prevazilazili okvir mirnog okupljanja. Tokom ekoloških protesta i blokada puteva protiv projekata rudnika litijuma, pojedini blokaderi pokazali su otvoreno nasilje – fizički su nasrtali na policiju, oštećivali imovinu i napadali prostorije Srpske napredne stranke. U javnosti su zabeleženi brojni slučajevi upada u političke prostorije i napada na aktiviste na terenu.
Konkretno, tokom jula i avgusta 2025. godine u Valjevu je grupa demonstranata razbijala stakla, demolirala i palila prostorije SNS-a, što je dovelo do sukoba, hapšenja i povređenih. U avgustu iste godine u Novom Sadu maskirani blokaderi, naoružani motkama, palicama i pirotehničkim sredstvima, upadali su u više prostorija SNS-a, među njima i na Bulevaru oslobođenja, u Kosovskoj i Stražilovskoj ulici. Tom prilikom demoliran je inventar, paljene su zastave, prosipana farba i fizički su napadani prisutni aktivisti i simpatizeri.
Zabeleženi su i napadi na novinare koji su pokušavali da izveštavaju sa lica mesta. U više navrata, tokom protesta i blokada, snimatelji i reporteri bili su izloženi ometanju, gađanju i upotrebi biber-spreja, što dodatno pokazuje koliko lako nasilna atmosfera može da se prelije i na one čiji je posao da obaveste javnost. Slični incidenti sa bacanjem baklji, kamenica, blokadama magistralnih puteva i železničkih pravaca beleženi su i u Beogradu i drugim gradovima, što dodatno pojačava utisak da se obrazac radikalizacije protesta ne može više ignorisati.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Levičari koji se tako glasno kite „antifašizmom“ i „borbom za pravdu“ još jednom su pokazali svoje pravo lice – nasilje, haos i netrpeljivost prema svemu što nije po njihovoj meri. Umesto da brane demokratiju, oni je ruše ciglama, paljenjem prostorija, napadima na neistomišljenike i sabotažama, dok deo medija i političara sa leve strane takve postupke ili prećutkuje ili opravdava navodnim „društvenim uzrocima“. Levi ekstremizam nije nikakvo manje zlo, već ozbiljna pretnja svakom uređenom društvu. Bilo da se pojavljuje na nemačkim ulicama ili srpskim putevima, njegov rezultat je isti – strah, nestabilnost i urušavanje poretka. Redakcija portala Srpski Ugao stoji na strani reda, zakona i poštenog čoveka, a protiv svakog ekstremizma, posebno onog koji se pokušava predstaviti kao društveni napredak.
Vrhovni sud Republike Srbije doneo je odluku kojom je preinačio ranije presude u sporu između kompanije „3D Projekt“ i Grada Kikinde i odbio tužbeni zahtev u celosti.
Time su oborene odluke Privrednog suda u Novom Sadu i Privrednog apelacionog suda, kojima je Grad Kikinda bio obavezan da isplati oko dva miliona evra odnosno za sporne radove na putu od Iđoša do mosta na Tisi kod Ade odnosno 109,4 miliona dinara sa zateznom kamatom i troškovima postupka.
Vrhovni sud je, kao najviša sudska instanca, odlučujući po reviziji Grada, zauzeo drugačiji stav i pravosnažno okončao postupak u korist Grada Kikinde.
Međutim, odluka dolazi nakon što je novac pomenutoj firmi već isplaćen iz gradskog budžeta, jer su ranije presude bile izvršne i dovele do blokade računa grada.
U trenutku kada su prethodne presude bile na snazi, sprovedena je prinudna naplata iz gradskog budžeta.
Sada, nakon odluke Vrhovnog suda, pravni okvir predviđa mogućnost da se povraćaj traži kroz poseban postupak.
Kako saznaje KIKINDSKI portal, Grad će pokrenuti odgovarajuće pravne procedure za povraćaj novca. Pratićemo dalji pravni epilog.
Ovakav sudski obrt otvara niz pitanja među kojima i pitanje odgovornosti u dosadašnjim sporovima koji su imali direktan uticaj na budžet lokalne samouprave, kao i posledica koje sudske odluke imaju na javne finansije.
Član Gradskog veća Bojan Mikalački prisustvovao je jučerašnjem potpisivanju ugovora u okviru programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća, gde je ukupno 111 mladih porodica širom Srbije obezbedilo svoj dom, od čega 17 na teritoriji Kikinde.
– Svako novo domaćinstvo u našim selima znači život više – novu decu, novu energiju i sigurniju budućnost. Naš cilj je da sela oko Kikinde budu mesta u kojima se ostaje i u koja se ljudi vraćaju- istakao je Mikalački.
Novi domovi biće naseljeni u čak 41 jedinici lokalne samouprave. Mada Vojvodina prednjači, interesovanje je konstantno i u ostalim delovima zemlje.
Od ove godine maksimalan iznos sredstava koji se odobrava po kući povećan na 1.500.000 dinara, ali praksa pokazuje da je moguće pronaći i povoljnije nekretnine. Ovoga puta najjeftinija kuća, površine 95 kvadrata, kupljena je za manje od 600 hiljada dinara u Srpskom Krsturu, u opštini Novi Kneževac.
Ono što je ostalo iza dugogodišnjeg zakupca gradskog lokala na trgu, u kom se nalazio Pab J, skandalozno je i sramotno! Objekat koji je u vlasništvu Grada ostao je u ruiniranom stanju, sa zidovima i izlogom očigledno sa jasnom namerom oskrnavljenim grafitima.
Ovakva destrukcija i bahatost dovoljno govore za sebe, te je svaki komentar suvišan. I sugrađani koji su danas prolazili ovim delom centra grada, ostali su u šoku i neverici, zatečeni sramotnim prizorom.
Kako saznajemo, kontaktirano je i Odeljenje kriminalističke policije PU Kikinda koje je nakon konsultacija sa javnim tužiocem Osnovnog javnog tužilaštva u Kikindi, obavestilo predstavnike Grada da će biti podneta krivična prijava (prema članu 212 Krivičnog zakonika -Uništenje i oštećenje tuđe stvari).
Odnos prema javnoj imovini je ujedno i ogledalo odnosa prema društvu, a upravo oni koji bi držali lekcije o sistemu, nepravdi i odgovornosti, sami su sebe jasno demantovali- na delu!
Srpska dijaspora ponovo pokazuje svoju duboku odanost i neraskidivu vezu sa maticom. Srbi širom sveta, ma gde živeli, uvek su spremni da pruže podršku svom narodu i očuvaju jedinstvo sa Srbijom. Njihova ljubav prema otadžbini i spremnost da pomognu u ključnim trenucima predstavljaju pravi primer nacionalne solidarnosti i ponosa.
O tome svedoči i slika poslata redakciji portala Srpski Ugao ispred crkve Svetog apostola Luke u Vićenci u Italiji, na kojoj se jasno ističu poruke „Kosovo je Srbija“ na italijanskom i srpskom jeziku.
Istovremeno, prijateljska Italija, pre svega kroz stranku Lega, koja je deo vladajuće koalicije, kontinuirano legitimiše teritorijalni suverenitet Republike Srbije. Pozivajući se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, deo stranke Lega i njeni predstavnici odbijaju da priznaju samoproglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Ova principijelna podrška dodatno učvršćuje prijateljske odnose između dva naroda i pokazuje da se poštovanje međunarodnog prava i dalje ceni u italijanskoj politici.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Naša misija je da što više informišemo italijanski narod o ovom pitanju kroz jednostavna i jasna pitanja. Šta bi bilo da region Lacio gde se nalazi Rim sutra proglasi nezavisnost, da se ta oblast odcepi i time ugrozi celokupnu egzistenciju, teritorijalni integritet i identitet Italijana? Da li biste to prihvatili? Baš kao što mi Srbi ne prihvatamo otcepljenje Kosova i Metohije, tako i Lega razume i poštuje taj stav – jer princip je isti za sve narode.
Na predlog Dragana Ristića, dugogodišnjeg fotoreportera nekadašnje „Komune”, Istorijski arhiv Kikinda pristupio je digitalizaciji negativa foto-dokumentacije ovog lista, koju je Ristić prilježno sačuvao.
S obzirom da se radi o zahtevnom i minucioznom projektu, Arhiv je aplicirao i dobio sredstva od Ministarstva kulture Republike Srbije, tako da je već realizovan prvi deo ovog obimnog projekta.
– Za sada je obrađeno i digitalizovano oko 1.200 fotografija koje u najvećoj meri prikazuju vreme s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina dvadesetog veka, kaže v. d. direktora Istorijskog arhiva Katarina Kovačević Janković.
Otvaranje vrtića u Sajanu
– Mogu se videti različite oblasti delovanja ljudi našeg kraja. Ujedno, to je i presek društvenog stanja onog vremena. Ova digitalizacija negativa je dragocen istorijski izvor i predstavlja uvid u političku, privrednu, kulturnu i sportsku istoriju Kikinde poslednjih godina 20 veka- navodi naša sagovornica, dodajući da su dosad presnimljene i postavljene na internet stranicu Arhiva neke od najupečatljivijih fotografija, a prevashodni cilj ovog poduhvata je istorijsko-dokumentarni.
Smotra akcijaša 1989. godine
– U realizaciji ovog projekta imamo i svesrdnu podršku Grada i verujem da će ovo biti zanimljivo mnogim našim sugrađanima, a pogotovo starijim meštanima. Tu se, recimo, mogu videti Zborovi samoupravljača i druge danas zaboravljene društvene aktivnosti koje su imali ljudi onog vremena. Zanimljivo je bilo prepoznati ljude na slikama. Neke aktere smo lako prepoznali na fotografijama, dok su neki za sada ostali anonimni, pa svi koji se eventualno prepoznaju, mogu slobodno da nam se jave, kako bismo imali što obuhvatniju dokumentaciju. „Komuna” je bila i ostala prepoznatljiv brend našeg grada.
Izlazila je u kontinuitetu od 1962. skoro 40 godina i ovo je odličan istorijski osvrt na vremena koja su za nama. Ovako značajna fototeka, nije samo dragocena za naš Arhiv, nego i za širu zajednicu. Za sada je deo digitalizovanog materijala objavljen na našem sajtu- kaže Kovačević Janković dodajući da je u narednim koracima predviđeno da se nastavi sa digitalizacijom i novijeg perioda. Arhiv je već aplicirao kod Ministarstva za nastavak projekta, pa se uskoro očekuje pozitivan odgovor i nastavak digitalizacije. Kad se to bude dogodilo, moguća je, navodi direktorka Arhiva, i fizička postavka najupečatljivijih fotografija.
JOŠ 50.000 FOTOGRAFIJA
Uvidom u sajt Arhiva, uviđamo da su fotografije pregledne, složene po različitim oblastima ljudskog delovanja i lako pretražive.
– Naš prevashodni cilj je bio da ono što prikažemo bude što objektivniji presek ondašnjeg života našeg grada- zaključuje Katarina Kovačević Janković.
Inicijator ovog projekta i dugogodišnji fotoreporter „Komune”, Dragan Ristić, seća se i pojedinih okolnosti koje su obeležile vreme obuhvaćeno digitalizacijom.
– Ovaj projekat se odnosi na period od 1988. do 2002. i obuhvata vreme kad sam bio fotoreporter „Komune”. Sačuvao sam bogatu zbirku negativa i poželeo sam da to podelim s javnošću. Zahvalan sam Vladimiru Sretenoviću koji je presnimavao negative koje sam ustupio, a posebno Istorijskom arhivu koji je imao sluha za ovu moju inicijativu- ističe Ristić, konstatujući da je ukupan broj negativa koji još čekaju na digitalizaciju blizu 1.500. Svaki sa po 36 snimaka, daje ukupno brojku veću od 50.000 fotografija, ali, uveren je Ristić, da će Ministarstvo kulture, s obzirom na to da je prvi deo ovog obimnog posla urađen vrlo profesionalno, i ovog puta izaći u susret, kako bi nastavili sa ovim značajnim projektom.
Štrajk u „Trikotaži”
POŽAR UNIŠTIO DEO SLIKA
– Inače, kad se setim tog vremena, moj prethodnik u „Komuni“ Hrvoje Radovanović je takođe imao veoma bogatu fototeku. U tadašnjoj staroj zgradi „Komune” nisu postojali uslovi za čuvanje negativa, pa je dokumentacija čuvana kod Radovanovića u stanu. Jednom prilikom je izbio požar kod njega i skoro celokupna njegova fototeka, ali i deo moje je izgorela. Srećom, kasnije, u novoj zgradi redakcije bili su dobri uslovi za čuvanje. To je već bila 1988. godina i ta godina je prva obuhvaćena ovom digitalizacijom- kaže Ristić.
Nemačka fabrika Volkswagen u Osnabriku, gde se još uvek sklapaju kabrioleti „T-Rok“ i modeli Poršea, mogla bi već za godinu i po dana početi da proizvodi komponente za izraelski sistem protivvazdušne odbrane „Gvozdena kupola“ umesto putničkih automobila. Kako izveštava austrijski „Der Standard“ pozivajući se na izvore bliske pregovorima, Volkswagen vodi razgovore sa izraelskom kompanijom „Rafael Advanced Defence Systems“ o preorijentaciji fabrike koja zapošljava oko 2.300 radnika, čija bi se proizvodnja automobila okončala sredinom 2027. godine.
Prema pisanju „Der Standard-a“ od 4. aprila 2026. godine, plan podrazumeva da fabrika u Osnabriku proizvodi teške kamione za transport, lansere i generatore za „Gvozdenu kupolu“, ali ne i same rakete presretače. Ovaj potez dolazi nakon što je nemački odbrambeni gigant „Rajnmetal“ odbio da preuzme fabriku za proizvodnju oklopnih vozila na točkovima, ostavivši budućnost lokacije u Donjoj Saksoniji neizvesnom.
Evropska automobilska industrija, suočena sa slabom potražnjom za vozilima, kineskom konkurencijom i visokim troškovima prelaska na električne automobile, sve otvorenije traži spas u sektoru naoružanja koji doživljava pravi procvat zbog geopolitičkih napetosti. Kako dalje prenosi „Der Standard“, francusko-nemačka kompanija KNDS već je preuzela nekadašnju fabriku vozova „Alstom“ u Gerlicu u Saksoniji, gde se sada umesto vagona proizvode delovi za tenkove. Francuski „Reno“ planira da zajedno sa kompanijom „Turgis Gaillard“ proizvodi vojne dronove, dok finska „Valmet Automotive“ preusmerava kapacitete ka oklopnim vozilima kako bi nadoknadila pad porudžbina iz automobilske industrije.
Analitičari poput nemačkog stručnjaka Jirgena Pipera ocenjuju da je ulazak automobilskih proizvođača i dobavljača u odbrambeni sektor „trend“ u Nemačkoj i širej Evropi. Kompanije sa dugom vojnom istorijom, poput Rajnmetala, beleže rekordne profite i rast zaposlenosti, dok automobilski giganti poput Mercedesa smanjuju radnu snagu. Ovaj pomak omogućava prenos znanja iz automobilske proizvodnje – precizne mehanike, elektronike i sistema – direktno u vojnu tehniku.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok Evropa ubrzano preusmerava fabrike ka odbrambenoj industriji, ova vest pokazuje koliko se brzo menjaju industrijski prioriteti u uslovima rastućih bezbednosnih rizika. Sličan zaokret viđen je i u Evropi tokom Drugog svetskog rata, kada su brojne automobilske fabrike sa civilne proizvodnje prešle na vojnu tehniku. U Nemačkoj je fabrika Volkswagen u Volfsburgu umesto „narodnog automobila“ masovno proizvodila vojna vozila Kübelwagen i Schwimmwagen, dok su Daimler-Benz, Opel i BMW izrađivali kamione, tenkove i avionske motore. Na sličan način radile su i britanske, francuske i američke fabrike, od Forda i General Motorsa do Vauxhalla. Automobilska industrija pokazala se kao jedan od ključnih oslonaca ratne mašinerije, jer su njeni pogoni, precizna mehanika i obučena radna snaga mogli brzo da budu prebačeni na proizvodnju oružja i vojnih vozila.
