На данашњи дан, 2014. године тадашњи премијери Србије и Румуније Александар Вучић и Виктор Понта свечано су отворили међународни гранични прелаз Наково – Лунга. Отварање прелаза олакшало је комуникацију грађана са обе стране границе, али и оснажило економске, привредне и културне везе.
-У претходних осам година, до краја септембра ове године, преко овог граничног прелаза званично је прешло 943.695 путника. Истовремено су отворена још два Врбица – Валкањ (188.999 путника) и Јаша Томић – Фењ (603.496 путника). За све ово време, преко три нова гранична прелаза, је прешло 1.736.190 путника, што значи да ја на прелазу код Кикинде, било 54,35 % од укупног броја- прецизан је члан Градског већа Саша Танацков.
Објашњава да када томе додамо да свакодневно Кикинђани запослени у фабрици “Зопас” у Великом Семиклушу, њих око 200, мора да путује преко граничног прелаза Српска Црња – Жомбољ због ограниченог радног времена прелаза код Накова, доћи ћемо до податка да би преко ГП Наково – Лунга до сада одавно имали више од милион путника, односно просечно само у овој години минимално 50.000 више регистрованих прелазака.
-Захваљујући отвореном граничном прелазу сада у Кикинди у фабрици “Зопас” ради скоро 700 људи, средствима ЕУ, Владе Републике Србије, Града Кикинде и ЈП „Путеви Србије” изградили смо гранични прелаз у складу са важећим међународним стандардима, бициклистичку стазу са соларном расветом и видео надзором, реконструисали смо део међународног државног пута…Следећи циљ је радно време 24/7 као и дозвољен прелазак аутобусима- наводи Танацков.
Савремену и квалитетну наставу данас је немогуће замислити без примене дигиталних технологија. Од Министарства просвете, основним и средњим школама на територији Града Кикинде, стигла је вредна опрема која ће бити значајна подршка у свакодневној настави.
-Значајна наставна средства додељена су школама. Министарство просвете кренуло је у процес дигитализације школа и ми сад радимо на пројектима дигиталних школа односно дигиталних компетенције како бисмо реализовали различите садржаје на дигитални начин.
-Полицајац сам од 1984.године, данас у пензији. Учествовао сам у свим дејствима на Косову и Метохији, провео дана и дане са колегама на терену. Нажалост, из Полицијске управе Кикинда погинуло је девет људи, а петнаест је рањено. Бивши сам припадник Посебних јединица полиције од оснивања до распуштања 2002. године. Удружење ветерана ПЈП је младо удружење, основано пре три године. Ово признање ми много значи- искрен је суграђанин Никола Марјановић.
Медаље „Ђенерал Божидар Јанковић-Освећено Косово” уручио је Петар Јовановић, заменик председника Удружења ветерана ПЈП. Удружење је основано са циљем очувања сећања на постојање ове јединице, као и њене погинуле, нестале, преминуле и пензионисане припаднике, бриге о породицама чланова, али и у циљу неговања традиције ПЈП, прикупљања и публиковања историјске грађе и сарадње са сродним организацијама.
Из појединих градова већ су објављене информације о смањењу броја становника. Јасно је да је такав тренд присутан и у Кикинди.
-Многе од заразних болести могу се пренети полним путем. Пре месец и по дана имао сам пацијента за кога сам посумњао да има мајмунске богиње. Испоставило се да је тачно. Све те новооткривене болести често су вирусног порекла и могу се пренети и интимним контактом, при чему се не мисли на сексуални однос већ контакт коже са кожом, слузнице са слузницом. На вечерашњем предавању, средњошколцима сам говорио о полно преносивим болестима, од сифилиса који није ствар прошлости, о гонореји, херпесу, хуманим папилома вирусима и кондиломима који су најчешћи међу младима и најлакше се преносе. Кондом није стопостотна заштита, јесте од ХИВ-а и сифилиса скоро стопостотна, али код кондилома кондом пружа заштиту свега 70 одсто. Зато је вакцинација против хуманог папилома вируса важна, посебно код девојчица- истиче др Голушин.
-Све креће од едукације. Вакцинација против хепатитиса Б и хуманог папилома вируса је доступна. Код младих су најчешће полне инфекције кондиломи и трихомонас код девојака- наводи др Голушин и додаје да полно преносиве болeсти не лечи само једна струка.
Трагичност савременог друштва огледа се у великом раслојавању, непоштовању и кршењу свих друштвених и правних норми обичног човека. Постајемо драматично и трагично постојање људске цивилизације иза које се чује само крик измрцвареног човека, наводи уметник који је у Кикинди излагао први пут за време бомбардовања 1999.године.
-У Кикинди сам 2002. учествовао на вајарском симпозијуму. Тада сам овде био први пут, са вајарима из Италије, Шпаније, колегиницом из Београда. Равница је оставила на мене утисак. Живео сам неко време и у Сомбору, а данас у Суботици. Равница је саставни део и ове ликовне слојевитости- указује уметник чију изложбу „Трагови идентитета“ посетиоце Галерије „Тера“ могу погледат до краја новембра.
Суграђанка Гордана Кежић (23) ове године је дипломирала психологију на Филозофском факултету у Новом Саду где је и уписала мастер студије. Склоност ка цртању показује од најранијег детињства. Таленат и технику цртања усавршавала је као полазник стрип радионице „Епика“ у Културном центру. Управо ова установа је и домаћин њене прве изложбе.
