Na današnji dan, 2014. godine tadašnji premijeri Srbije i Rumunije Aleksandar Vučić i Viktor Ponta svečano su otvorili međunarodni granični prelaz Nakovo – Lunga. Otvaranje prelaza olakšalo je komunikaciju građana sa obe strane granice, ali i osnažilo ekonomske, privredne i kulturne veze.
-U prethodnih osam godina, do kraja septembra ove godine, preko ovog graničnog prelaza zvanično je prešlo 943.695 putnika. Istovremeno su otvorena još dva Vrbica – Valkanj (188.999 putnika) i Jaša Tomić – Fenj (603.496 putnika). Za sve ovo vreme, preko tri nova granična prelaza, je prešlo 1.736.190 putnika, što znači da ja na prelazu kod Kikinde, bilo 54,35 % od ukupnog broja- precizan je član Gradskog veća Saša Tanackov.
Objašnjava da kada tome dodamo da svakodnevno Kikinđani zaposleni u fabrici “Zopas” u Velikom Semiklušu, njih oko 200, mora da putuje preko graničnog prelaza Srpska Crnja – Žombolj zbog ograničenog radnog vremena prelaza kod Nakova, doći ćemo do podatka da bi preko GP Nakovo – Lunga do sada odavno imali više od milion putnika, odnosno prosečno samo u ovoj godini minimalno 50.000 više registrovanih prelazaka.
-Zahvaljujući otvorenom graničnom prelazu sada u Kikindi u fabrici “Zopas” radi skoro 700 ljudi, sredstvima EU, Vlade Republike Srbije, Grada Kikinde i JP „Putevi Srbije” izgradili smo granični prelaz u skladu sa važećim međunarodnim standardima, biciklističku stazu sa solarnom rasvetom i video nadzorom, rekonstruisali smo deo međunarodnog državnog puta…Sledeći cilj je radno vreme 24/7 kao i dozvoljen prelazak autobusima- navodi Tanackov.
Savremenu i kvalitetnu nastavu danas je nemoguće zamisliti bez primene digitalnih tehnologija. Od Ministarstva prosvete, osnovnim i srednjim školama na teritoriji Grada Kikinde, stigla je vredna oprema koja će biti značajna podrška u svakodnevnoj nastavi.
-Značajna nastavna sredstva dodeljena su školama. Ministarstvo prosvete krenulo je u proces digitalizacije škola i mi sad radimo na projektima digitalnih škola odnosno digitalnih kompetencije kako bismo realizovali različite sadržaje na digitalni način.
-Policajac sam od 1984.godine, danas u penziji. Učestvovao sam u svim dejstvima na Kosovu i Metohiji, proveo dana i dane sa kolegama na terenu. Nažalost, iz Policijske uprave Kikinda poginulo je devet ljudi, a petnaest je ranjeno. Bivši sam pripadnik Posebnih jedinica policije od osnivanja do raspuštanja 2002. godine. Udruženje veterana PJP je mlado udruženje, osnovano pre tri godine. Ovo priznanje mi mnogo znači- iskren je sugrađanin Nikola Marjanović.
Medalje „Đeneral Božidar Janković-Osvećeno Kosovo” uručio je Petar Jovanović, zamenik predsednika Udruženja veterana PJP. Udruženje je osnovano sa ciljem očuvanja sećanja na postojanje ove jedinice, kao i njene poginule, nestale, preminule i penzionisane pripadnike, brige o porodicama članova, ali i u cilju negovanja tradicije PJP, prikupljanja i publikovanja istorijske građe i saradnje sa srodnim organizacijama.
Iz pojedinih gradova već su objavljene informacije o smanjenju broja stanovnika. Jasno je da je takav trend prisutan i u Kikindi.
-Mnoge od zaraznih bolesti mogu se preneti polnim putem. Pre mesec i po dana imao sam pacijenta za koga sam posumnjao da ima majmunske boginje. Ispostavilo se da je tačno. Sve te novootkrivene bolesti često su virusnog porekla i mogu se preneti i intimnim kontaktom, pri čemu se ne misli na seksualni odnos već kontakt kože sa kožom, sluznice sa sluznicom. Na večerašnjem predavanju, srednjoškolcima sam govorio o polno prenosivim bolestima, od sifilisa koji nije stvar prošlosti, o gonoreji, herpesu, humanim papiloma virusima i kondilomima koji su najčešći među mladima i najlakše se prenose. Kondom nije stopostotna zaštita, jeste od HIV-a i sifilisa skoro stopostotna, ali kod kondiloma kondom pruža zaštitu svega 70 odsto. Zato je vakcinacija protiv humanog papiloma virusa važna, posebno kod devojčica- ističe dr Golušin.
-Sve kreće od edukacije. Vakcinacija protiv hepatitisa B i humanog papiloma virusa je dostupna. Kod mladih su najčešće polne infekcije kondilomi i trihomonas kod devojaka- navodi dr Golušin i dodaje da polno prenosive bolesti ne leči samo jedna struka.
Tragičnost savremenog društva ogleda se u velikom raslojavanju, nepoštovanju i kršenju svih društvenih i pravnih normi običnog čoveka. Postajemo dramatično i tragično postojanje ljudske civilizacije iza koje se čuje samo krik izmrcvarenog čoveka, navodi umetnik koji je u Kikindi izlagao prvi put za vreme bombardovanja 1999.godine.
-U Kikindi sam 2002. učestvovao na vajarskom simpozijumu. Tada sam ovde bio prvi put, sa vajarima iz Italije, Španije, koleginicom iz Beograda. Ravnica je ostavila na mene utisak. Živeo sam neko vreme i u Somboru, a danas u Subotici. Ravnica je sastavni deo i ove likovne slojevitosti- ukazuje umetnik čiju izložbu „Tragovi identiteta“ posetioce Galerije „Tera“ mogu pogledat do kraja novembra.
Sugrađanka Gordana Kežić (23) ove godine je diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde je i upisala master studije. Sklonost ka crtanju pokazuje od najranijeg detinjstva. Talenat i tehniku crtanja usavršavala je kao polaznik strip radionice „Epika“ u Kulturnom centru. Upravo ova ustanova je i domaćin njene prve izložbe.
