Град

пцеле-мед

Савез пчеларских организација Србије покренуо је иницијативу да се фалсификовање меда у нашој земљи прогласи кривичним делом. Циљ је строже кажњавање произвођача и трговаца који на тржиште пласирају производе који се представљају као мед, а по саставу то нису. Пчелари истичу да би таква промена закона могла значајно да заштити и потрошаче и поштене произвођаче.

Према подацима Савеза пчеларских организација Србије, проблем фалсификованог меда присутан је већ годинама и представља један од највећих изазова за домаће пчеларство.  Локални пчелар Саша Чолак, који се пчеларством бави четири деценије и дугогодишњи је бивши председник Савеза пчеларских организација Војводине, сматра да је свака иницијатива у правцу строжег кажњавања фалсификата добродошла.

-Свака иницијатива у том правцу је добра јер смо ми пчелари већ оптерећени бројним проблемима – од климатских услова, тровања пчела до напада штеточина. А онда се суочавамо и са фалсификованим медом. Нешто што је фалсификат има нижу цену у односу на оригиналан производ и ми добијамо нелегалну конкуренцију – каже Чолак.

Он објашњава да је важно јасно дефинисати шта се сматра фалсификатом.

-Морамо да разграничимо шта је фалсификат. Ако се у мед дода одређена количина шећерног сирупа или друге супстанце, по мом мишљењу то је већ фалсификат, јер тај производ више не одговара стандарду квалитета. Постоје и производи који изгледају као мед и нуде се као мед, а по саставу су нешто сасвим друго – истиче он.

Посебан проблем је, како наглашава, то што потрошачи данас готово да немају начин да сами препознају фалсификат.

-Изузев лаобраторијске анализе, не постоји ништа што потрошачи могу поуздано да ураде да разликују прави мед од фалсификованог. Толико су хемијски усавршили фалсификате да све оне „цаке“ са интернета – са чачкалицом, паљењем или прављењем куглице – више не важе. Чак и ја, после 40 година бављења пчеларством, не могу са стопроцентном сигурношћу да кажем да ли је нешто фалсификат или прави мед – објашњава он.

Због тога пчелари решење виде пре свега у системским контролама.

-Ако се ова иницијатива изгура, онда би требало да крену озбиљне контроле надлежних институција и примене санкција, а не само претње онима који су ухваћени у кривотворењу меда. То је једини начин да се заштите и пчелари и потрошачи – сматра Чолак.

Он додаје да су управо потрошачи ти који најчешће страдају од фалсификата.

-Људи купују мед за своје болесно дете или родитеље, а добију нешто што по закону не би смело ни да се назове мед – закључује Чолак.

Пчелари зато очекују да ће иницијатива о проглашавању фалсификовања меда кривичним делом довести до строжих контрола и казни, што би могло да допринесе уређењу тржишта и већем поверењу потрошача у овај природни производ.

Т. Д.

нови-козарци-месна-заједница-насловна

У протеклом периоду уређене су просторије Месне заједнице Нови Козарци, како би овај простор био лепши, функционалнији и пријатнији за рад запослених, али и за све мештане који у МЗ долазе због различитих административних и свакодневних потреба.

Посебну захвалност из Месне заједнице упутили су свом мештанину Милану Јованићу, који је радове извео несебично и потпуно бесплатно. Како истичу, овакви примери солидарности и спремности да се помогне свом селу представљају прави пример заједништва и заслужују посебно поштовање.

Сав неопходан материјал за извођење радова обезбедила је Месна заједница Нови Козарци.

Из Месне заједнице захваљују свима који на било који начин доприносе да Нови Козарци буду уређеније и лепше место за живот.

Т. Д.

ДВД-Сајан

Добровољно ватрогасно друштво Сајан, једно од најактивнијих и најбројнијих у општини Кикинда, добитник је градског признања за 2025. годину. За чланове друштва то није само награда, већ потврда да њихов дугогодишњи хуманитарни рад има дубок значај за заједницу.

-Први пут смо конкурисали за награду 2024. године јер смо тада били најуспешнији, али нисмо добили. Наговорили су ме да поново поднесемо пријаву 2025. године. Искрено, нисам се надао да ћемо добити нешто – каже председник друштва Алекс Нађ.

-Ова награда нам много значи јер видимо да се исплати труд и хуманитарни рад и да се цени наш дугогодишњи посао.

Традиција добровољног ватрогаства у Сајану траје дуже од једног века. Друштво је основано 1911. године, а љубав према овом позиву често се преноси генерацијама у породицама.

-Овај посао се наслеђује са оца на сина, али и са мајке на ћерку – истиче Нађ.

Кроз друштво је прошло више од 500 чланова, а данас броји око 120 активних добровољаца. Међу њима је око 45 деце и младих узраста од шест до 18 година, око 70 одраслих и неколико почасних чланова.

У рад друштва укључен је и значајан број младих спремних да помогну заједници, не тражећи ништа за узврат. Захваљујући удаљености од Кикинде, добровољци из Сајана често су прва јединица на терену.

-Ми смо прва линија. Удаљени смо 20 километара и можемо брзо да реагујемо пре доласка професионалаца јер смо добро обучени – наглашава Нађ.

Последњих година број пожара је смањен, чему су допринели едукација мештана и укључивање младих у рад друштва.

-Децу учимо од малих ногу да буду примерна, да поштују правила, буду хумана и пруже помоћ у свакој ситуацији, не само приликом пожара – каже председник.

Оперативна јединица поседује специјализовану обуку за шумске пожаре, временске непогоде и потраге, а добровољци су спремни да помогну и ван своје територије.

-Можемо да шаљемо наше добровољце у помоћ широм Србије – додаје Нађ.

Друштво је активно и у друштвеном животу села — учествује у радним акцијама, дежурствима, манифестацијама и бројним ватрогасним такмичењима.

-Због великог ангажовања, резултати се добро котирају – истиче он.

Посебно се издвајају спортско-стручни успеси. На општинском такмичењу 2023. године освојене су три златне, две сребрне и једна бронзана медаља, а на окружном нивоу три злата. На државном такмичењу у Новом Саду подмладак је освојио треће место, док су јуниори постали шампиони Србије и пласирали се на Европску олимпијаду.

У јулу 2024. године јуниори су учествовали на Ватрогасној олимпијади у Италији, где су освојили бронзану медаљу по ЦТИФ критеријумима — успех који је био понос не само за друштво већ и за цело село.

-На овај начин доказали смо да се сваки рад, труд, упорност, а пре свега хуманост вреднује и награђује – наглашава Нађ.

У друштву истичу да је њихов највећи циљ да наставе да развијају младе и негују праве вредности.

-Настојаћемо да останемо достојни ових медаља, да подржавамо наше чланове, да их едукујемо и научимо правим вредностима — да буду добри ватрогасци, али пре свега добри људи – поручује председник.

У времену када се добровољни рад све ређе истиче, добровољни ватрогасци из Сајана остају симбол солидарности и заједништва. Њихова спремност да помогну другима, често без икакве накнаде, показује да праве вредности и даље живе у малим срединама — тамо где се храброст не мери речима већ делима.

Т. Д.

пиxел-миxер-црасх-тест-1620608-1920

На подручју Полицијске управе у Кикинди јуче (среда) догодила се једна саобраћајна незгода у којој су повређена четири особе. Истог дана на путевима у Републици Србији догодиле су се 103
саобраћајне незгоде, у којима је погинуо један и повређено 36 учесника у саобраћају.

Од почетка године у саобраћајним незгодама погинуло је 16 пешака, што представља озбиљно упозорење на безбедност најрањивијих категорија учесника у саобраћају.

Свакодневно се дешавају саобраћајне незгоде са пешацима, чак и на пешачким прелазима, из МУП-а апелују на возаче да у зонама пешачких прелаза смање брзину возила како би могли безбедно да се зауставе и пропусте оне који намеравају да пређу коловоз.

Апел се односи и на пешаке да коловоз прелазе искључиво након што се увере да то могу урадити на безбедан начин. Пешаци, нарочито ноћу и у условима смањене видљивости и на путевима ван насеља, у обавези су да носе светлоодбојни прслук или други рефлектујући материјал, како
би возачи могли благовремено да их уоче.

кнут-филм-(2)

У београдској Ложионици одржана промоција документарног филма „Од Кикинде до Нарвика“, остварења које осветљава страдање српских логораша депортованих у Норвешку током Другог светског рата.

 

Догађај је окупио бројне званице, међу којима су били шеф посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Србије Миленко Јованов, градоначелник Кикинде Младен Богдан са најближим сарадницима, народни посланици  Љубица Врањеш и Лав Пајкић, као и представници Амбасаде норвешке у Србији, Министарства спољних послова. Аутор филма је Кнут Фловик Торесен, норвешки писац и историчар из Арендала, места поред Нарвика, који је и бивши официр норвешких оружаних снага,  а циљ му је био да очува културу сећања на жртве чија се судбина не заборавља ни деценијама касније, далеко од отаџбине.

 

-Пројекција филма подсећа нас на једно од најтежих поглавља у историји Кикинде. Судбина наших суграђана који су 1942. године интернирани у логоре код Нарвика опомиње нас колико је важно да чувамо сећање на њихову жртву и страдање. Из те трагедије настало је и искрено пријатељство између Кикинде и Нарвика, које траје деценијама и показује да и из најтежих времена може проистећи разумевање и солидарност међу народима. Наша је дужност да памтимо прошлост, да поштујемо жртве и да истовремено гледамо у будућност, градећи друштво засновано на миру, слободи и међусобном поштовању – истакао је овом приликом градоначелник Богдан.

А.Ђ.

 

рак-канцер-1

Март је месец посвећен борби против рака, када се јавност додатно информише о распрострањености малигних болести, значају превенције и улози организованих скрининга у раном откривању болести. Стручњаци подсећају да је рак, уколико се открије на време, излечив у више од 90 одсто случајева.

-Када се болест открије у раној фази, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених особа знатно бољи – истиче др мед. Ана Ђурин, специјалиста социјалне медицине.

Процене показују да током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболи од рака, док један од осам мушкараца и једна од једанаест жена изгуби живот од неке малигне болести.

Оптерећење раком у Севернобанатском округу

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, тумори су у 2024. години били други водећи узрок смрти у Севернобанатском округу са учешћем од 22 одсто, одмах после болести срца и крвних судова које чине око 52 одсто укупног морталитета.

Током 2024. године на нивоу округа од малигних тумора оболело је 1.065 особа — 540 мушкараца и 525 жена, док је од рака преминула 461 особа (245 мушкараца и 216 жена).

Код мушкараца су најчешћи били рак плућа, дебелог и завршног дела црева и простате. Код жена малигни процеси најчешће су били локализовани на дојци, дебелом и завршном делу црева, плућима и грлићу материце.

Малигни тумори плућа и бронха представљају водећу локализацију у оболевању и умирању код мушкараца, док су код жена трећи по учесталости узрок оболевања и други узрок смртности од рака. Током 2024. године од рака плућа и бронха оболело је 137 особа, а преминуло 114.

Рак дојке је најчешћи малигни тумор код жена у нашем округу — 120 жена је оболело, а 46 изгубило живот у току 2024. године.

Колоректални карцином је друга по учесталости локализација рака код мушкараца и жена — 151 особа је оболела, док је 60 преминуло.

Код мушкараца, рак простате је трећи по учесталости, са 84 оболела и 23 преминула пацијента. Рак грлића материце је четврти по учесталости код жена — дијагностикован је код 30 жена, док је 12 преминуло.

-Рак је болест старије популације — стопе оболевања нагло расту после 55. године, а највише су после 75. године живота. Када је реч о смртности, стопе код оба пола почињу да расту након 60. године – наводи др Ђурин.

Превенција — најефикаснија заштита

Стручњаци наглашавају да се на чак две трећине фактора ризика може утицати.

-Око 40 одсто малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама — престанком пушења, умереним конзумирањем алкохола, одржавањем здраве телесне тежине, правилном исхраном, физичком активношћу, избегавањем прекомерног излагања сунцу и заштитом од инфекција које могу довести до рака – објашњава др Ана Ђурин.

Она додаје да вакцинација има важну улогу у превенцији.

-Вакцинација деце против хепатитиса Б и ХПВ вируса значајно смањује ризик од рака јетре и рака полних органа.

Скрининг спасава животе

Скрининг подразумева рано откривање рака код особа које још немају симптоме. У Србији се спроводе национални програми скрининга за рак дојке, рак грлића материце и колоректални рак.

На скрининг рака дојке позивају се жене од 50 до 69 година на мамографију сваке друге године. Скрининг на рак грлића материце обухвата жене од 25 до 64 године које се позивају на гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Тестирање на рак дебелог црева намењено је грађанима оба пола од 50 до 74 године и обавља се једном у две године.

 

На нивоу Севернобанатског округа, организовани скрининг рака дојке спроводи се у Сенти од 2013. године, док је у Ади, Чоки, Новом Кнежевцу, Кањижи и Кикинди започет од септембра 2025.

Током 2025. године у Сенти је обављено 575 мамографских прегледа, при чему су код четири жене откривене малигне промене. У осталим општинама округа урађено је 306 прегледа, а рак дојке је дијагностикован код три жене.

-Апелујемо на грађане да редовно иду на превентивне прегледе. Правовремена дијагностика значи и правовремено лечење. Позивамо све жене да се одазову позиву на мамографију — тај преглед може спасити живот – поручује др Ана Ђурин.

Т. Д.

расписан-конкурс-за-награду-дусан-васиљев-за-2022-годину

Жири у саставу Ђорђе Писарев, Селимир Радуловић и Радован Влаховић констатовао је да су на конкурсу за награду „Душан Васиљев“, коју расписује град, пристигла 62 наслова. Након пажљивог прегледања и ишчитавања, жири је донео одлуку да у ужи избор за награду уђе следећих осам књига: „Две могућности маштања“ Васе Павковића, „Итака од облака“ Олена Планчак Сакача, „Пастир и рунолист“ Небојше Лапчевића, „Исповести венецијанског кловна“ Игора Мировића, „Све су смрти (само) део нашег сата: 77 песама о смрти“ Зорана Богнара, „Имена таме“  Бојана Јовановића, – „Анђели у капи мастила“ Гордане Ђилас, „Кртице“  Владимира Копицла

Најужи избор биће објављен 17, а коначна одлука 22 марта.

Награда „Душан Васиљев” основана је одлуком Културно просветне заједнице 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника односно песника експресионистичке идеологије.После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општинеКикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новомПравилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигусавременог аутора која је објављена на српском језику.

 

 

пензионер-синдикат-субин

Синдикална организација пензионера Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца унапређује програме подршке и друштвеног живота својих чланова, нудећи бројне погодности — од здравствених услуга и правне помоћи до културних садржаја и организованих путовања у земљи и иностранству.

-Бринемо о нашим најстаријим члановима и пратимо њихове потребе. Данас пензионери имају више слободног времена и желе да путују и да се друже, па смо у сарадњи са туристичким организацијама обезбедили промотивне и приступачне аранжмане – каже председник синдикалне организације Радован Субин.

Члановима су доступни колективно осигурање од последица несрећног случаја, бесплатна правна помоћ, помоћ у огреву, зимници и пакетима подршке, као и попусти у здравственим установама и оптикама. Посебну погодност представља сарадња са клиникама чије медицинске екипе, по потреби, долазе и на кућну адресу пензионера ради вађења крви и неопходних анализа. Омогућена је и помоћ при одласку на бесплатно бањско лечење преко ПИО фонда.

Велики значај има сарадња са Народним позориштем у Кикинди, које пензионерима обезбеђује 50 одсто попуста на улазнице, док ће део карата бити и бесплатан. У плану је сарадња и са позориштима у Зрењанину, Сомбору и Суботици.

-Прошла су времена када су пензионери тражили само материјалну помоћ. Данас им је потребан активан друштвени живот. Наша путовања су лепа, пуна музике и дружења — пензионери се препороде и једва чекају наредно окупљање – истиче Субин.

План путовања обухвата једнодневне излете и вишедневне аранжмане — од крстарења Тисом и излета на Авалу, до одмора у бањама, планинским центрима и туристичким дестинацијама у Србији и региону. Обезбеђени су повољни услови плаћања, а за поједине програме и бесплатан превоз.

Чланство није ограничено само на пензионере нити на место становања — могу се учланити сви од 18 до 118 година који прихватају статут и редовно плаћају чланарину. Поред чланова из северног Баната, синдикат окупља и грађане из више градова Србије, а интересовање постоји и у иностранству.

Организација бележи сталан раст — незванично броји око 9.500 чланова, док је прошле године приступило око хиљаду нових.

-Жао нам је што немамо адекватне просторије. Имамо бројне планове — курсеве, здравствене семинаре и нове активности — али радимо у малом простору који скупо плаћамо – додаје Субин.

Заинтересовани грађани могу се учланити сваког уторка и четвртка у просторијама синдиката у Немањиној 1, од 10 до 12 часова.

Т. Д.

 

студенти

За све заинтересоване будуће студенте и њихове родитеље Висока школа струковних студија за образовање васпитача, у суботу, 21. марта, од 13 до 14 часова, организује Дан отворених врата.

У јединој високошколској установи у Кикинди основне струковне студије трају три године и носе 180 ЕСПБ бодова, а школа нуди два студијска програма струковни васпитач деце предшколског узраста и струковни социјални радник. За оне који желе да наставе образовање, нуди су и програм струковни мастер васпитач.

Дан отворених врата је прилика да заинтересовани сазнају све о студијским програмима, пријемном испиту, начину рада школе, могућностима уписа, као и о томе шта будуће студенте очекује током школовања.

А.Ђ.

БОЛНИЦА-И-МЛАДЕН-У-КРУГУ

Пропагандно гласило НОВА С још једном је ширењем дезинформација покушало да обмане јавност, а низ неистина је, очигледно тендециозно, пласиран о кикиндској Болници.

Општа болница у Кикинди није комплетно реконструисана, како се то истиче у тексту са два анонимна саговорника, већ се завршава део пројекта, наглашава градоначелник Младен Богдан.

-Завршени су грађевински радови у оквиру прве фазе. Да би та фаза била окончана, потребно је опремање медицинском опремом и намештајем. Очекујемо средства за ту намену од Покрајинске владе, како би се прва фаза у потпуности завршила, а након тога наставила друга фаза радова. Имамо ситуацију да се стално говори како се нешто реконструише, а онда се поставља питање ко ће ту да ради. Истина је да морамо створити добре услове за рад стручњака, како би они могли да пруже најсавременију здравствену услугу и негу нашим суграђанима- наглашава Богдан.

Лажи су изнете и када је реч о медицинском кадру и показују очигледно непознавање овдашњих прилика у здравству.

– Не разликовати Дечју клинику од дечјег одељења довољно говори о томе. Добро познајем ситуацију у нашој Болници, јер смо стално у контакту и имамо одличну сарадњу. Дерматолог не ради из пензије, већ у Болници раде два дерматолога. Пулмолог није преминуо, како се то наводи, већ је ангажован пулмолог из ВМЦ Ниш, док је на субспецијализацији једна млада лекарка. Патолог и онколог су ангажовани по уговору о допунском раду јер су два лекара на специјализацији. У болници је запослено укупно 85 лекара, 21 на специјализацији. Има 10 одељења и 5 дневних болница. Свакодневно се у њој лечи између 100 и 110 пацијената. У ОБ Кикинда на дечјем одељењу раде четири педијатра, сви су субспецијалисти, неонатолози, кардиолог и пулмолог , као и педијатар на позицији в. д. директора који дежура на одељењу- конкретан је градоначелник.

-Напомињем да је ово прва и највећа комплетна реконструкција болнице од њеног оснивања, једно од најзначајнијих улагања у граду у последњих неколико деценија. Проблем са недостатком стручног кадра, који постоји, није специфичан само за Кикинду, многи лекари желе да раде и живе у већим центрима. Локална самоуправа настоји да привуче младе стручњаке, пре свега наше Кикинђане, и да створи услове за рад и оних који нису из града- истиче Богдан.