Град Архиве | Кикиндски портал

Руско Село обележило Дан ослобођења: Награђена тројица мештана

Jelena Trifunović Оцтобер 5, 2026

Руско Село обележило је Дан ослобођења у Другом светском рату. Поред полагања венаца којим је одата почаст страдалима за слободу, централни део програма била је свечана седница Савета Месне заједнице, на којој је сумиран рад у претходних годину дана и представљени планови за наредни период.

За постигнуте резултате и допринос селу на свечаној седници којој је присуствовао и градоначелник Младен Богдан, плакете су добили Алекса Брстина, ученик генерације ОШ „Глигорије Попов”, Славко Поповић, хуманитарац и Јанош Газо, члан ДВД Руско Село.

Председник Савета МЗ Русино Село Душан Марјановић истакао је да је обележавање Дана ослобођења прилика да се направи пресек урађеног, али и да се поставе циљеви за будућност.

Како је навео, у претходном периоду радило се на санацији јавних објеката и путева, као и на припреми пројектне документације, како би се створили услови за обезбеђивање средстава из различитих извора.

– Битно је да улажемо и да ћемо и даље улагати и наставити да стварамо боље услове за живот наших мештана. Поред средстава из градске касе, важно је да радимо на реализацији пројеката и техничке документације, како бисмо могли да конкуришемо код виших инстанци. То је пример добре праксе који треба да следимо – истакао је председник Савета МЗ.

Као пример издвојио је средства која су обезбеђена санацију објеката. Ловачко удружење „Зец” је прошле године од Покрајинског секретаријата за пољопривреду добило више од 1,5 милиона динара за санацију објекта, док је ове године ДВД Руско Село добило 1,3 милиона динара од Министарства за бригу о селу за санацију објекта и замену столарије.

Значајна инвестиција реализована је и на Дому омладине, где су урађени енергетска санација, изолација и завршна фасада.

Марјановић је подсетио и на уређење паркинга испред Торонтала. Један од позитивних показатеља за Руско Село је и досељавање породица, њих тридесетак настанило се овде у претходном периоду захваљујући програму ресорног Министарства.

– Ми смо село које може да буде пример. По развијености имамо све што је потребно за функционисање и живот како младих, тако и старијих мештана. Имамо идеје и визије за будућност и трудићемо се да их реализујемо – закључио је Марјановић

Четири незгоде током викенда, почела акција РОАДПОЛ

Jelena Trifunović Оцтобер 5, 2026

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде – две са материјалном штетом и две у којима су четири особе задобиле лаке телесне повреде. Настала материјална штета процењена је на 300.000 динара.

Према подацима Полицијске управе у Кикинди, три незгоде догодиле су се због непрописне радње возача, док је у једној узрок био алкохол.

Током контроле саобраћаја откривено је укупно 249 прекршаја. Због управљања возилом под дејством алкохола или психоактивних супстанци из саобраћаја је искључено 16 возача.

Три возача су задржана до 12 часова јер је код њих измерена концентрација алкохола већа од 1,20 промила, односно због утврђеног присуства недозвољених психоактивних супстанци.

Међу евидентираним прекршајима било је 30 због некоришћења сигурносног појаса, чак 133 због прекорачења дозвољене брзине, док је 70 прекршаја сврстано у остале саобраћајне прекршаје.

ДО 11. ОКТОБРА МЕЂУНАРОДНА АКЦИЈА РОАДПОЛ

Од данас почиње и трајаће до 11. октобра међународна акција појачане контроле саобраћаја која се спроводи у 34 европске земље чланице организације РОАДПОЛ (мрежа саобраћајних полиција Европе). Акција је усмерена на откривање и санкционисање прекршаја непрописног коришћења телефона, непрописног коришћења аудио односно видео уређаја, као и некоришћења сигурносних појасева од стране возача и путника у моторном возилу.

– Скрећемо пажњу да непрописно коришћење телефона током вожње повећава ризик од саобраћајне незгоде за четири до чак двадесет пута, што овај прекршај чини једним од тренутно највећих проблема безбедности саобраћаја на путевима.

Апелујемо на возаче да покажу већи степен одговорности и пажње, да не користе мобилни телефон током вожње , јер само тренутак непажње може имати озбиљне последице.

Такође, неопходно је да сви путници користе сигурносне појасеве, како на предњем тако и на задњем седишту, а деца безбедносна седишта на прописан начин, како би одговорним понашањем допринели очувању своје безбедности- истиче се у саопштењу.

Крст код језера у Накову – нови симбол села

Jelena Trifunović Оцтобер 5, 2026

У Накову је данас свечано освештан пет метара висок крст постављен код улаза на језеро, као симбол вере, здравља, среће и добродошлице свима који долазе у ово место.

Крст је Накову поклонио др Милан Бркин, који га је сам израдио. Тежак је око тону, а на њему је исписана молитва „Оче наш“.

Идеја за постављање крста потекла је од Бранислава Чубрила Руса, члана Савета Месне заједнице Наково, који је истакао да је реч о визији која је постојала дуже време.

– Уз Божју помоћ, успели смо да остваримо визију која већ дуже постоји и подигнемо крст који ће бити на здравље и срећу свих Наковчана, путника намерника и људи добре воље. Подигли смо га на месту где се окупља цело село – млади, пензионери, мештани и гости. Све ово добија други смисао, а верујем да ће крст означити Наково на мапи Србије и шире. Надамо се да ће бити заштитник свих грађана и нашег села – рекао је Чубрило.

За свештеника Срђана Вучановића, освештавање крста представља посебан тренутак за Наково и његове мештане.

– Ово је бескрајна радост. Крст је постављен после више десетина година, на радост наших мештана Накова, али и свих који овде долазе. Наше село је мало, али овде живе честити људи. Наша деца ће израстати у лику Васкрсења Христовог. Велика захвалност господину Милану Бркину, аутору крста који ће служити на част, као и Браниславу Чубрилу Русу – поручио је свештеник.

Аутор крста, др Милан Бркин, каже да му је посебно драго што је имао прилику да своје умеће претвори у дар селу.

– Мени је посебно драго што сам добио молбу од драгог пријатеља, који је изразио жељу да се оствари ово дело. Након шест месеци кренуо сам у реализацију. Крст је тежак око тону и носи своје обележје. Ово је дар селу од породице Бркин – рекао је Бркин.

Свечаном освештавању присуствовали су мештани Накова и гости, као и градоначелник Младен Богдан.

Нови крст постао је још једно обележје Накова, али и место које ће подсећати на веру, заједништво и гостопримство овог места.

Нова генерација бруцоша започела студирање

Jelena Trifunović Оцтобер 5, 2026

Висока школа струковних студија за образовање васпитача приредила је свечани пријем за студенте прве године основних студија, чиме је и званично најављен почетак нове наставне године.

У свечаној атмосфери, нове студенте поздравили су представници школе, Студентског парламента и гости из Мађарске.

Свечани програм одржан у суботу обогатили су најмлађи – деца предшколског узраста из Српског културно-образовног и духовног центра „Свети Сава“ из Деске у Мађарској, као и студенткиња друге године Лара Шофејовић.

Након културно-уметничког програма, бруцошима су се обратили в.д. директора др Ангела Месарош Живков, руководилац студијских програма мр Тања Бркљач, председница Студентског парламента Ина Магловски и гошћа из Деске, в.д. директорке српског вртића Сања Симулов.

За нове студенте одржана су и уводна предавања из свих наставних предмета, како би се упознали са садржајем и начином рада током студија.

Ове године Висока школа уписала је укупно 82 студента, а буџетска места попуњена су на оба студијска програма. Уписано је 25 студената на смеру струковни социјални радник, док је на смеру васпитач деце предшколског узраста уписано 57 студената.

Наставна година за све студенте почела је данас.

Новокозарчанке умесиле питу дугу 30 метара и 75 центиметара: Победила пита Душанке Вранковић

Jelena Trifunović Оцтобер 3, 2026

Овогодишња „пита за Гиниса“, коју су припремиле вредне чланице Удружења жена Нови Козарци била је дуга 30 метара и 75 центриметара, надмашивши прошлогодишњи резултат.

На 16. Питијади није недостајало ни пита ни умешних домаћица. У Новим Козарцима пита од кромпира није само специјалитет, већ део породичне и завичајне приче.

–Наши преци су дошли 1945. године из Босне и са собом донели веру, умеће и стваралаштво које се трудимо да сачувамо. Пита од кромпира била је карактеристична за тај крај. Било је много сиромашног света и такорећи, ова пита их је отхранила. Зато се трудимо да на овај начин чувамо традицију. У нашем удружењу има и млађих жена. Оне раде, имају своје обавезе, али када се организују овакве манифестације, увек су ту- каже Боја Ољача, председница Удружења жена Нови Козарци.

А за добру питу, кажу Новокозарчанке, није довољна само добра мера састојака.

– Најважнији је надев, који зависи од укуса, али највеће умеће је развлачење кора. То је умеће са оклагијом које су нам донеле наше баке и мајке. Тесто не сме да буде ни тврдо ни меко, већ такво да може лепо да се развије- открива Ољача.

На такмичење је пристигло 30 пита, које су припремале жене из Нових Козараца, као и чланице других удружења жена из Кикинде, околине и Севернобанатског округа. Пите је оцењивала комисија на челу са Тањом Ножицом, а прво место је освојила кромпируша коју је умесила Новокозарчанка Душанка Вранковић (73).

Пошто није могла да присуствује проглашењу, награду, пехар и слику у њено име преузела је сестра Миља Карановић.

– Питу од кромпира често правимо у селу, али правимо и питу са сиром, лудајом, копривом и другим надевима – рекла је Миља Карановић.

Оклагију преузимају најмлађи

Да ће ову традиција имати ко да настави, показале су најмлађе учеснице Питијаде. Међу вредним рукама које су месиле и развлачиле коре затекли смо осмогодишњакиње, ученице другог разреда ОШ „Иво Лола Рибар“.

– Правимо питу, а ја сам учествовала и прошле године. Поносна сам на нас и на нашу учитељицу Слађану Јаконић и мислим да ће наша пита бити најлепша. Важно је како правимо тесто – открила нам је Мира Буљин, док су вредно спремале питу.

Чувају традицију и представљају село

Заменик председника Савета МЗ Нови Козарци Марко Чавка поздравио је учеснике и госте и похвалио рад Удружења жена.

–Ца много љубави и труда организују манифестацију која је постала препознатљива и ван Кикинде. Кроз своје активности, представљају наше место где год да се појаве–рекао је Чавка и захвалио се свим удружењима која учествују у друштвеном животу Нових Козараца. Посебно је истакао рад КУД-а „Петар Кочић“, као и организаторе данашњег турнира у фудбалу по улицама.

Сав приход од продаје пита намењен је у добротворне сврхе.

Посетиоци Питијаде и овога пута били су у прилици да се на изложеним штандовима упознају са радом удружења: Суваче, Удружења жена Иђош, Ливађанкама из Александрова, Винима Малбашић…

(ВИДЕО) 37. Трка за срећније детињство окупила 3.600 учесника

Jelena Trifunović Оцтобер 3, 2026

Најмасовнија спортско-рекреативна манифестација Црвеног крста и ове године протекла је у знаку спорта, дружења и хуманости. Традиционална „Трка за срећније детињство“, организована 37. пут, окупила је 3.600 учесника који су се надметали у 26 категорија.

У трци су учествовали предшколци, основци и средњошколци, али и одрасли у категорији „Здрав и способан“.

Посебну пажњу и ове године привукла је ревијална трка мајки са бебама. Ивана Попадић, мајка тромесечног Марка, освојила је породични викенд боравак на Вршачком брегу, у одмаралишту Црвеног крста.

-Ово нам је прва трка, планирамо да учествујемо и наредне године. Веома сам срећна због награде- рекла је Ивана Попадић.

Цена стартног броја је 100 динара, а сав приход од прикупљених донација намењен је школама и Предшколској установи „Драгољуб Удицки“.

Међу најмлађима који су први стигли до циља био је предшколац Павле Николин.

-Идем у вртић „Плави чуперак“. Није било тешко. Тренирам фудбал- рекао је Павле.

Председница Спортског савеза Града Јелена Чуданов истакла је да за њу ова манифестација има посебан значај.

-Веома ми је драго што се 37. пут организује „Трка за срећније детињство“. Пре 30 година сам победила на овој трци, са својих десет година, што ме је и усмерило ка атлетици и показало се као добар пут. Важно је дати све од себе, трудити се и успех ће доћи- поручила је Чуданов.

Председница Црвеног крста Кикинда Маријана Мирков захвалила је учесницима, родитељима и наставницима који, како је истакла, заједно чувају традицију ове манифестације.

-Срце нам је пуно као и сваког октобра, јер видимо да ова наша Светосавска улица има другачији изглед – изглед среће и велике хуманости. Ову манифестацију чувамо 37 година и надам се да ћемо је чувати захваљујући вама који сте данас ту као родитељи, учитељи и наставници као и ви, децо, који данас трчите- поручила је Мирков.

Промотери 37. Трке за срећније детињство су Алекса Коцкар и Теодора Станчић, пливачи „Велике Кикинде“ и млади репрезентативци Србије.

Виеw тхис пост он Инстаграм

А пост схаред бy Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Покровитељ манифестације је Град Кикинда, генерални спонзор је „Јазак“, док су пријатељи трке „Зелени драгстор“, „Јафа“ и „Колачић среће“.

Због одржавања манифестације, саобраћај у Светосавској улици је обустављен до 13 часова, на деоници од раскрснице са улицама Михајла Пупина и Моравске до раскрснице са улицама Вука Караџића и Ђоке Радака.

Башаид слави Дан села и Дан школе: Додељене повеље заслужним мештанима

Jelena Trifunović Оцтобер 1, 2026

У Башаиду данас двоструки разлог за славље – 1. октобар обележава се као Дан села, али и као Дан Основне школе „1. октобар“. Дан школе коју похађа око 250 ученика у 18 одељења, обележен је приредбом коју су, овога пута самостално, осмислили ученици.

– Програм су осмислили ђаци седмог и осмог разреда, уз координацију наставнице српског језика која води драмску секцију. Ово је први пут да су ученици самоиницијативно направили програм. Сами су осмислили текст и цео концепт приредбе– каже в. д. директора ОШ „1. октобар“ Мирко Влајков.

Да је одлука да се деци пружи више простора да покажу шта умеју била пун погодак, сматра и Тихомир Фаркаш, члан Градског већа.

– Ми смо уживали у програму. Школи и селу честитам Дан школе и села. Долази креативност деце до изражаја, и то је правац у ком би школа требало да се развија – да деца добијају слободу да се искажу и директно учествују, јер се то показало као пун погодак– рекао је Фаркаш.

Поводом обележавања Дана села, положени су венци на споменик НОБ-у у центру села, а у новотвореној галерији Дома културе уприличена је изложба слика Милорада Кнежевића.

Дан села био је и прилика да се сумира оно што је у Башаиду урађено током претходног периода.

Према речима Анете Јанков, чланице Савета МЗ Башаид, уређење Дома културе одвијало се у две фазе.

– Претходне године смо прво кренули са реновирањем спољашњег дела Дома културе. Урађена је комплетна фасада и замењена столарија. Ове године смо реновирали унутрашњост Дома културе. Посебно место добила је галерија. Од простора ходника направљена је изложбена целина у којој је сада постављена изложба слика Милорада Кнежевића -навела је Јанков.

Обновљени су и тоалети, етно-соба је добила своју намену, а реновирана је и биоскопска сала. Тако је простор који је важан за културни и друштвени живот села добио нови изглед.

Дан села обележен је и доделом признања онима који су својим радом задужили Башаид. Повеље су додељене свештенику Александру Лекићу, сликару Милораду Кнежевићу, Добровољном ватрогасном друштву Башаид, а захвалница ученици Драгани Гавриловић.

У оквиру обележавања Дана села, у Библиотеци је уприличена изложба фотографија Вере Новаковић.

– Фотографијом се бавим откада сам отишла у пензију. Ћерка ми је поклонила фотоапарат и тако сам почела. Уживам да шетам по природи и фотографишем, инспиришу ме годишња доба – каже Вера којој је ово друга изложба..

Празнични дан наставља се уз традиционалне садржаје. У дворишту свечане сале одржава се Крофнијада, док ће Башаид у недељу, 4. октобра, бити домаћин и манифестације „Златни котлић Башаид 2026“.

(ВИДЕО) Међународни дан старијих особа: Године нису препрека за стваралаштво

Jelena Trifunović Оцтобер 1, 2026

Да године нису препрека за стваралаштво, већ животна етапа у којој могу и да се открију нови таленти, показали су корисници Геронтолошког центра Кикинда. Поводом Међународног дана старијих, у Културном центру отворена је изложба њихових радова насталих током радне терапије.

На изложби су се нашли цртежи, слике, мозаици, декупаж и различити ручни радови. Иза њих стоје сати рада, дружења и креативности, али и нешто много важније – осећај да се и даље ствара, учествује и доприноси заједници.

Директор Геронтолошког центра Кикинда Драган Стјепановић честитао је Међународни дан старијих особа.

-Међународни дан старих није везан само за године, већ за квалитет живота и достојанствен живот. Тај дан треба да нам укаже да старим лицима треба свакодневна брига, а не само на тај дан. Изложени радови настали су кроз радну терапију, која корисницима пружа могућност да буду активни, креативни и да пронађу оно што их испуњава. Желим да се захвалим свим корисницима који су дали допринос да ова изложба овако изгледа- рекао је Стјепановић.

Захвалнице за изузетан допринис активностима у оквиру радно-окупационе терапије добиле су Олга Плавкић и Љубица Живојинов, а њихови радови, заједно са радовима других корисника, показали су да креативност не познаје године.

Добродошлицу посетиоцима изложбе пожелела је корисница Геронтолошког центра Драга Стари, која је поручила да је Међународни дан старијих прилика да се друштво подсети знања, искуства и животне енергије старијих суграђана.

-Ово је прилика да се подсетимо да године нису препрека за стваралаштво, дружење, учешће и активност у животу заједнице. Такође, овај дан је и прилика да се подсетимо колико су искуство и животна енергија старих драгоцени. Сваки рад сведочи о стрпљењу, машти и доброј вољи корисника. Драго нам је да смо у прилици да оно што стварамо поделимо са суграђанима- поручила је Стари.

Међу ауторкама радова је и Љубица Живојинов из Кикинде, која је радни век провела у ПИК-у. У дому је почела да слика, а пре неколико месеци прешла је на декупаж.

-Седам година сам у дому. Приватно се нисам никад овим бавила. Овде сам пронашла себе, скраћујем себи време, забављам се и ово ми смирује душу. Треба човек да пронађе себе. Овај вид радне терапије ме заиста опушта- каже осамдесетогодишња Кикинђанка.

Међународни дан старијих особа обележава се 1. октобра, са циљем да се укаже на значај међугенерацијске солидарности, бриге о старијима и стварања услова за квалитетан и достојанствен живот у познијим годинама.

Овај дан установиле су Уједињене нације 1990. године, а први пут је обележен 1. октобра 1991. године.

Виеw тхис пост он Инстаграм

А пост схаред бy Кикиндски портал (@порталкикиндски)

ЕНГЕЛ долази у Кикинду да остане: Нови погон, 150 радних места и производња за светско тржиште

Jelena Trifunović Септембер 30, 2026

Аустријска породична компанија, која широм света запошљава више од 7.000 људи, у наредним недељама почиње пребацивање машина у нови погон у Кикинди. Почеле су и пријаве за запошљавање

Кикинда добија нову инвестицију. Како је наш портал већ обелоданио, аустријска компанија ЕНГЕЛ, светски познати произвођач машина за бризгање пластике и гуме, отвара производни погон у Кикинди, а у наредне три године планира да запосли око 150 радника.

У новој фабрици производиће се машински обрађене металне компоненте, односно прецизни делови који се уграђују у ЕНГЕЛ-ове машине за производњу калупа.

Први конкретни кораци већ су у току. У наредних неколико недеља почеће пребацивање машина, паралелно се формира менаџмент тим, а од данас су отворене и пријаве за запошљавање.

Петер Јунгвирт, директор компаније ЕНГЕЛ Србија, наглашава да је одлука о доласку у Кикинду донета после пажљивог разматрања више могућности и да компанија у нову инвестицију улази са дугорочним планом.

-Компанија ЕНГЕЛ долази са намером да остане. Производни погон који ће бити отворен уклапа се у нашу европску мрежу. Отворићемо 150 нових радних места у наредне три године, а колеге из Аустрије обучаваће раднике у Кикинди. Ми смо послодавац који планира на дуже стазе. Тамо где се скрасимо, тамо и остајемо– поручио је Јунгвирт.

У ЕНГЕЛ-у кажу да су пажљиво испитали све опције, те је одлука ове светски познате компаније донета након детаљне анализе и планирања.

–Пажљиво смо испитали све опције. Кикинда има обучене раднике за ЦНЦ машине, који су овде стекли образовање у средњој школи, као и присуство машинских инжењера. Овде смо затекли и индустријску инфраструктуру која је расла и развијала се током деценија. Такође, важна нам је близина наших фабрика у Чешкој и Аустрији– објашњава Јунгвирт.

Искуство са сличним развојем производње компанија већ има у Чешкој. Тамо је производња расла постепено, а данас ЕНГЕЛ има око 1.000 запослених.

-Почећемо у простору Зопаса, где ћемо на располагању имати 13.000 квадратних метара. Од 150 радника потребно нам је око 110 квалификованих ЦНЦ оператера на машинама, а остало ће бити менаџери са универзитетским дипломама. Потребна нам је обучена радна снага. У наредних неколико недеља почећемо пребацивање машина, тренутно радимо на формирању менаџмент тима, а од данас се примају и пријаве за запошљавање– најављује директор ЕНГЕЛ-а у Србији.

Градоначелник Младен Богдан каже да је долазак ове компаније испуњавање једног од циљева локалне самоуправе – привлачења озбиљних инвеститора који ће дугорочно развијати пословање у граду.

-Чекали смо ову вест већ неко дуже време. Ово је важан дан за Кикинду јер смо испунили један од наших циљева, а то је да се боримо да доведемо озбиљног инвеститора који ће моћи да унапреди привреду и развија добре привредне односе са осталима. У питању је светски позната и призната компанија. Кикинду су видели као град који има вишедеценијско искуство у металској и ауто-индустрији, као и људе са радним искуством и образовањем за те послове– рекао је Богдан.

Према његовим речима, ЕНГЕЛ је од почетка разговора, средином августа прошле године, показао озбиљност, а један од важних задатака локалне самоуправе био је да Кикинда буде изабрана међу више разматраних локација.

-Било је заинтересованих инвеститора, али и ми морамо да филтрирамо оно што нам је важно. ЕНГЕЛ је од самог почетка видело се, по референцама, показао да имају јасан план за будућност. На нама је било да се боримо да њихова одлука буде Кикинда, јер су имали више солуција. У небројено много састанака и разговора видели смо да им је жеља била Кикинда. Важно нам је да ЕНГЕЛ планира дугорочно да остане у нашем граду– нагласио је Богдан.

У процесу избора Кикинде, представницима ЕНГЕЛ-а било је важно и да се упознају са образовним системом и потенцијалом за обезбеђивање квалификоване радне снаге.

Зато су током првих посета обишли и Техничку школу, њену радионицу и упознали се са моделом дуалног образовања.

ЕНГЕЛ је аустријска породична компанија основана 1945. године, а њен оснивач Лудвиг Енгел рођен је у близини Врбаса. Данас компанија има више од 7.000 запослених на три континента, са производним и пословним операцијама у Аустрији, Кини, Јужној Кореји, САД, Мексику и Србији.

АМОРТИЗОВАТИ КРИЗУ, ОТВОРИТИ НОВЕ ШАНСЕ

-Криза је присутна у аутомобилској и металској индустрији, посебно у великим системима, и зато је велики успех довести овакву компанију у наш град. Последице кризе осећају се и у пословању компанија у Кикинди. Имали смо повлачење погона Тиса Аутомотив, што је последица рационализације њиховог пословања, и неке друге компаније су у проблему. Задатак пред нама је да на најбољи начин амортизујемо последице кризе. Активно радимо на томе и надам се да ћемо, уз помоћ Владе Републике Србије и АП Војводине, доћи до позитивних резултата- рекао је градоначелник Младен Богдан.

Дан села у Башаиду: Изложбе, Крофнијада, „Златни котлић”

Jelena Trifunović Септембер 30, 2026

Башаид ће 1. октобра обележити Дан села, а програм доноси неколико културних и традиционалних садржаја, уз окупљање мештана и гостију.

Сутрашњи програм почиње у 11 часова окупљањем гостију у галерији Дома културе, где ће бити отворена и изложба слика Милорада Кнежевића. Пола сата касније, у 11.30 часова, биће положени венци на споменик палим борцима.

Од 12 часова у дворишту свечане сале биће одржана Крофнијада.

У оквиру обележавања Дана села, у Библиотеци у Башаиду до 2. октобра може се погледати изложба фотографија Вере Новаковић под називом „Лепота је у оку посматрача“, која је отворена 28. августа.

Програм се наставља у недељу, 4. октобра, када ће од 9 часова бити одржан „Златни котлић Башаид 2026“.