Град

излозба-драга-3

У Галерији „НОВА“ Народног музеја  вечерас је свечано отворена гостујућа изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“, реализована у сарадњи са Музејом рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Поставка ће бити доступна посетиоцима месец дана.

Коаутор изложбе, виши кустос историчар Александар Марушић, рекао је да је поставка до сада гостовала широм земље.

-Мали јубилеј је данас у Кикинди јер ова изложба гостује 35. пут – истакао је Марушић, подсећајући да је први пут представљена у Горњем Милановцу, месту рођења краљице Драге.

Према његовим речима, циљ поставке није глорификација, већ разумевање историјске личности.

-Она се не глорификује кроз ову изложбу, већ желимо да се њен живот сагледа из једног другачијег угла — да се види да је била, као и сви ми, обична особа од крви и меса.

Марушић је нагласио да изложба указује и на образованост и културни профил краљице Драге.

-Она је била образована, говорила је француски и немачки језик. Показали смо њене песме, као и чланке који сведоче о томе колико је радила на себи.

Посебну пажњу привукао један од најпотреснијих експоната.

-Овде се може видети део оригиналне завесе у коју су Обреновићи били замотани и бачени са прозора. То говори не само о начину убиства, већ и о намери да буду понижени и као личности сатрти – објаснио је Марушић.

Изложба обухвата око тридесет експоната, што представља око 60 одсто оригиналне поставке, док остатак није могао да путује.

Према речима аутора, поставка омогућава посетиоцима да стекну целокупнију слику о краљици Драги, али и о Србији друге половине 19. века.

-Важно је да посетиоци виде колико је радила на себи, колико је читала, преводила и писала, али и да кроз експонате сагледају трагедију наше националне историје – нагласио је Марушић.

В.д. директора музеја Милош Пушара истакао је да сам назив изложбе указује на сложеност историјске личности краљице Драге.

-Назив је интересантан јер слава симболизује краљицу и династију, а анатема је онај наратив који се створио о самој краљици. Неки је сматрају најодговорнијом особом за крај династије Обреновић и у биолошком и у династијском смислу – рекао је Пушара.

Он је нагласио да је изложба значајна и као почетак сарадње две установе културе, као и да се очекују пратећи програми.

-Надамо се пратећем садржају у виду историјских часова и радионица. Ови садржаји доприносе популаризацији музеја, а ово је уједно и почетак сарадње са Музејом рудничко-таковског краја – додао је он.

Пушара је подсетио и на историјску повезаност два града.

-Један куриозитет који повезује Кикинду и Горњи Милановац јесте да је велики број њихових и наших суграђана био интерниран у северну Норвешку – рекао је он.

Изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме” доноси причу о животу Драге Машин — између двора, политичких интрига и трагичног краја 1903. године — позивајући посетиоце да ову историјску личност сагледају изван стереотипа и предрасуда.

Т. Д.

 

ИМГ-а915цаф84829447827372ц2а8ац82д81-В

На великој сцени Народног позоришта, тридесетак ученика Гимназије „Душан Васиљев“ синоћ је приредило музичко-сценски спектакл – пети јубиларни гимназијски мјузикл под називом „Онда и сад“.

Публика је имала прилику да ужива у програму који је спојио рок и поп класике еx-југословенске и светске сцене, уз плесне кореографије и сценске детаље који су призивали дух прошлих времена. Гимназијалци су играли чак и коло, али и показали како се игра уз антологијску „Макарену“, док је читав наступ завршен овацијама публике.

Према речима професорке Снежане Замуровић, овогодишња тема била је поређење касних осамдесетих година и савременог доба, представљено на ведар и забаван начин.

-Сценографија је приказала породицу из 1986. године – старински телевизор, хеклерај, девојчицу која чита књигу и дечака који игра фудбал – насупрот породици из 2026. године, где дечак игра игрице са слушалицама на ушима, а девојчица време проводи на ТикТоку.

Професорица Замуровић радила сценарио и режију, а професорица музичког, Драгана Армацки, радила је са солистима, ревидирала одабир песама и помогла извођачима да се припреме.

-У мјузиклу је учествовало 30 ученика, од којих је 27 наступало као глумци, певачи и плесачи, док су троје били помагачи. Међу учесницима су били и ученици без музичког образовања који су показали своје таленте и по први пут заблистали на сцени – испричала је Замуровић.

Мјузикл је припреман од децембра, а упркос непредвиђеним околностима и импровизацијама због изостанка двоје ученика пред сам наступ, програм је успешно изведен. Сала је била пуна, а публика насмејана током вечери испуњене песмом и игром.

Ученица трећег разреда Гимназије, Ена Гогић, наступила је у улози звезде на телевизији у „старој“ породици и извела песму „Како сам те вољела“ групе Магазин, док је у савременом делу приче певала нумеру „Мy хеарт wилл го он“ из филма „Титаник“.

-За мјузикл смо се спремали око три месеца. Наравно, ништа без наше професорке Снеже Замуровић која је све то осмислила. Ја сам пресрећна и презадовољна како је синоћни наступ прошао. Мислим и да су сви професори у публици били задовољни и поносни. Сматрам да смо представили школу на диван начин. Моја породица и пријатељи су били да ме гледају и рекли су да је наступ био одличан, као и да је ово најбољи мјузикл од свих до сад – поделила је са нама Ена.

Њена вршњакиња Хелена Грујић тумачила је мајку у савременој породици и поручила да мјузикл приказује разлике у породичним и школским односима некада и данас, уз закључак да свака генерација има своје предности и мане.

-Сматрам да је наступ прошао одлично, имам пуно утисака. Све смо супер урадили: и наступ за који смо дуго вежбали али и импровизације које смо убацивали у ходу у току самог извођења. Све је то захваљујући професорици Снежи. Следеће године ћу се дефинитивно пријавити опет. Пробе су биле веома занимљиве, пуно смо се смејали и дружили, лепо смо се проводили и зближили са људима са којима иначе не бисмо имали прилике толико блиско да се упознамо – истакла је Хелена.

Организатори најављују репризу почетком априла, намењену грађанству, док је синоћно извођење било пре свега за наставнике и родитеље.

Т. Д.

њива-атар-војводина-пољопривреда-

Крајем јануара завршен је први круг лицитације за издавање државне земље у закуп. Надметање је, као и ранијих година, обављено електронски преко Министарства пољопривреде односно Управе за пољопривредно земљиште. Ратари су, у десет катастарских општина, на располагању имали 1.633 хектара државних ораница по Годишњем програму мера заштите пољопривредног земљишта из 2025. и површина од 34 хектара према програмима из 2019, 2020. и 2022. године, сазнајемо од секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирославе Наранчић.

-Површина од 34 хектара поново је стављена на лицитацију с обзиром на то да су раскинути уговори са закупцима услед неиспуњавања услова. Електронским путем, поднето је 18 пријава од којих једна није испуњавала услове. Земља у државном власништву издата је на 15 година, осим парцела у катастарској општини Банатска Топола где је закуп на годину дана због спорних имовинско-правних и својинских односа – истакла је наша саговорница.

Највиша понуђена цена по хектару је 55.500 динара за земљу у Новим Козарцима, док је најнижа цена за хектар излицитирана у Мокрину, 11.000 динара.

-Укупно је у првом кругу издато 55,1604 хектара државне земље. У току је потписивање уговора о закупу између Управе за пољопривредно земљиште и закупаца. По завршетку овог поступка, расписаће се и друго јавно надметање за давање у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у јавној својини на територији града. Очекујем да ће други круг лицитације бити током марта – навела је Наранчић.

Највише земље за надметање било је у катастарским општинама Иђош и Сајан, где је и најмање парцела излицитирано. Наиме, у поменутим селима углавном су на располагању слатине, пашњаци и трстици, те како земља није обрадива и није високог квалитета мало је и заинтересованих за њу.

А.Ђ.

трависдмцхенрy-нурсе-1796924-1280

У локалној самоуправи могу да се поднесу захтеви за финансијску подршку за лечење малолетне деце са пребивалиштем на територији града. Подршка је намењена различитим видовима лечења и медицинских интервенција, како у земљи, тако и у иностранству. Градоначелник Младен Богдан за наш портал истакао је да је циљ да се помогне породицама:

-У градском буџету за ову годину опредељено је три милиона динара за ову врсту помоћи. Поједини суграђани можда нису чули за ову подршку, а, на жалост, имају болесно дете, те је на нама да им укажемо на њу. Финансијска помоћ одобрава се за трошкове лечења, набавку лекова и медицинско-техничких помагала, оперативне захвате, дијагностичке поступке, као и за трошкове превоза до здравствене установе која се не налази у нашем граду или у нашој земљи. Такође, подршка обухвата и друге медицинске процедуре у Србији и иностранству, укључујући обезбеђивање лечења у одговарајућој здравственој установи у Србији уз ангажовање иностраног здравственог стручњака.

Важно је напоменути да је циљ да се финансирају они трошкови које не обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање.

-Примера ради некада постоји потреба за скупим леком, додатним лечењем или терапијама које су препоручене од стране домаћих и страних лекара и стручњака и најчешће се обављају у приватним клиникама. Те трошкове ми покривамо, као и боравак родитеља или старатеља који иде са дететом – казао је први човек града.

Поступак за остваривање права на финансијску подршку покреће се на захтев родитеља или усвојиоца, старатеља или хранитеља, уз обавезну претходну сагласност надлежног Центра за социјални рад.

-Комисија која одлучује о захтеву чине само лекари специјалисти из разних области. Износ који издвајамо исти је неколико година уназад и није га било потребе увећавати, што указује на то да, на срећу, немамо новооболеле деце од ретких болести. Град је ту да помогне и све хуманитарне акције чији је циљ прикупљање помоћи за лечење – прецизирао је градоначелник Богдан.

Захтев се подноси на писарници Градске управе, уз пратећу документацију, у затвореној коверти са обавезном назнаком: „Комисији за утврђивање испуњености услова за финансијску подршку за лечење малолетне деце – Захтев за финансијску подршку за лечење малолетне деце“.

А.Ђ.

милан-јованиц

Хол Дома културе у Новим Козарцима заблистао је у новом руху захваљујући заједничком труду и несебичном залагању мештана. Радови на комплетном реновирању, започети су почетком јануара и трајали су око 20 радних дана.

– Месна заједница је обезбедила сав потребан материјал, али посебно желим да истакнем да овај пројекат не би био реализован без људи великог срца. Наш суграђанин Милан Јованић је понудио своју помоћ и потпуно бесплатно извео све радове. Захвалност дугујемо и Уметничкој галерији „Здравко Мандић” која је поклонила уметничке слике и тиме дала посебан печат овом простору. Ово је доказ да слогом и заједничким радом можемо да урадимо велике ствари за наше Нове Козарце- истиче Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице.

Обновљени хол сада представља пријатнији и лепши простор за сва будућа културна дешавања, док из Месне заједнице најављују додатна улагања у Дом културе.

 

мтс-5г-турнир

Спортска хала СЦ „Језеро“ била је вечерас домаћин 5Г МТС каравана, манифестације која је окупила ученике основних школа, гејмере и бројну публику. У оквиру програма одржани су турнир у баскету 3×3 и гејминг такмичење у више дисциплина, уз пратећи програм и директан пренос.

Догађај је организован у сарадњи Телеком Србије, локалне самоуправе и Арена Спорта, у оквиру пројекта „Моје право да бирам спорт“. Како је истакао представник компаније Телеком Србија, Бојан Матић, циљ каравана је да се деца врате спортским теренима и да се спорт поново приближи школама.

-У Кикинди је учествовало 12 екипа у баскету, уз додатно учешће ученика ОШ „6. октобар“, док је за гејминг турнир било пријављено 106 такмичара. Ово је први пут да се 5Г МТС караван појављује у Кикинди, заиста је леп одзив, што се тиче школа и гејмера, као и публике. До сада смо обишли дванаест градова а до краја априла планирамо још десетак. Ово је млад пројекат који је тек прошле године стартовао у Србији и планирамо да га наставимо – рекао је Матић.

У баскету 3×3 победу је однела екипа ОШ „Жарко Зрењанин“, док су екипе ОШ „Вук Караџић“ и „Јован Поповић“ освојиле друго и треће место. Капитен победничког тима Балша Ивковић, четрнаестогодишњак, нагласио је да им је победа много значила.

-Прва утакмица је била јако добра за обе екипе. Били смо у еуфорији после полуфинала и то нам је помогло да победимо. Хвала саиграчима и тренеру Владимиру Шурлану на свему што ме је научио – рекао је Ивковић.

Кошаркашке екипе освојиле су вредне награде: за прво место, таблет уређаје за све чланове екипе, за друго место – бежичне слушалице, док су чланови екипе која је освојила треће место добили кошаркашке лопте.

Паралелно са спортским надметањима одржан је гејминг турнир у дисциплинама ФИФА 26, НБА 2К26 и УФЦ 5. Прво место у УФЦ категорији освојио је Вук Бадрљица, у НБА 2К26 Богдан Ђуровић, а најбољи у ФИФА 26 био је Лав Николић.

Организатор турнира Иван Јанковић истакао је да је одзив био изузетан.

-Презадовољни смо Кикиндом. Имате врхунске гејминг играче, надамо се поновном дружењу код вас. Када су у питању награде, прво место у свакој дисциплини добија по гејмерску столицу, друга места добијају игрице за Сонy 5, док гејмери који су освојили трећа места добијају дресове репрезентације.

Петнаестогодишњи Вук Бадрљица, победник у УФЦ категорији, рекао је да му је ово прво учешће на оваквом турниру.

-Поносан сам на свој успех. Следеће године ћу се опет пријавити. Сонy играм отприлике три године. У конкуренцији нас је било петнаест играча.

И Давид Николић, који је на гејминг турниру освојио треће место, радо ће се пријавити и наредне године.

-Имам деветнаест година и ово ми је први  пут да учествујем у оваквом турниру. Било ми је јако лепо. У конкуренцији је било шеснаест такмичара. Сматрам да сам могао и боље. Играње игрица није ми хоби али играм око две године.

Учеснике и публику током дана бодрио је и Немања Блажић, јавности познат као Трики, који је похвалио квалитет игре и нагласио да деца у Кикинди и даље воле баскет.

-Одмах после прве утакмице у Кикинди, ја сам људима из организације рекао да је квалитет игре у рангу финала у неком другом граду. Надао сам се да ће се баш моји Кикинђани истаћи и нису ме изневерили. Стварно сам пресрећан, јер се свака утакмица играла тврдо. Што се мене тиче, ја сам свуда. Био сам недавно у Лос Анђелесу код Богдановића да снимамо. Радим свој камп, бићу у Требињу овог лета. Сад са МТС караваном путујем по целој Србији.

Члан Градског већа задужен за образовање Тихомир Фаркаш оценио је да је манифестација успешно окупила школе са територије општине и захвалио организаторима на, како је навео, „сјајној акцији“ и подршци развоју спорта међу младима.

Пренос турнира емитован је на каналу Арена Спорт 3.

Т. Д.

ИМГ-6245

Поводом блокаде путева од стране пољопривредника огласио се и градоначелник Младен Богдан.

-Блокаде путева, изласци на улице, спречавање кретања и људи, али и добара и услуга нити је циљ, нити је начин да се дође до решења. То није пут којим треба да се иде. Видео сам како то изгледа на блокираним деоницама, велики број аутомобила стајао је у колони, а људи у њима чекали су да оду на лекарски преглед, посао. Онемогућено им је да дођу до здравствене установе или до фирме па је и посао тих људи доведен у питање. Исто тако, захтеви пољопривредника постављени су тако да не могу да буду испуњени и сматрам да је то био циљ.

 

Решење треба тражити за преговарачким столом, изричит је први човек града:

-Пољопривредници који негодују треба да се одазову позиву министра пољопривреде Драгана Гламочића на разговор и да у институцијама потраже решење за своје проблеме. На кључној раскрсници код Башаида, где је била блокада, највише пољопривредника који блокирају пут било је из Новог Милошева. То је тактика јер нико не иде на блокаде путева у својим местима, већ се сакупљају на кључним раскрсницама како би их било више. Када поставе захтеве које је немогуће испунити шаљу политичку поруку и притисак да се тензије не смањују. Забрана увоза одређених пољопривредних производа, коју траже, аутоматски је и забрана извоза. То није реално у либералној тржишној економији. Верујем да постоје одређене ствари у пољопривреди које нису добре, али оне су предмет разговора и договора.

Градоначелник Богдан поставио је и питање исправности млека које су пољопривредници делили људима у колонама.

-Леп је то гест, али да ли је то млеко прегледано и исправно? Пропуштају се, како смо обавештени, грађани који су здравствено угрожени и труднице. Ко је тај који ће донети процену о томе, и да ли то значи да се тражи медицинска документација од људи?

 

басаид-дом-богдан-(8)

У Месној заједници Башаид у току је  обнова Дома културе. Радови на овом објекту одвијају се фазно. Адаптација је започета прошле године и тренутно се у потпуности санира простор у приземљу, истакнуто је приликом обиласка објекта градоначелника Младена Богдана, члана Градског већа Бојана Микалачког, донедавно председника Савета МЗ Башаид, и чланице Анете Јанков.

-Најпре је адаптиран крова и просторије на спрату које користе чланови Културно уметничког друштва „Башаид“ и ђаци школе „1. октобар“. Радови су обухватили и комплетну замену столарије на прозорима и вратима, постављање нових подова на првом спрату  и кречење. На спрату је урађен и нови санитарни чвор, као и нова лед расвета–  рекао је Микалачки. – Мештани су сопственим снагама обновили биоскопску салу, а и фасада је била у јако лошем стању, тако да је и она у највећем делу реконструисана.  У приземљу су адаптирани санитарни чворови, поставља се нови под, замењена је столарија и у овом простору налазиће се Библиотека, Галерија и етно соба, док ће просторију на спрату користити удружење жена.

Зграда је центар културног окупљања, користе је разна удружења и млади, те је зато и приоритет што се тиче улагања. Средства за обнову фасаде издвојена су из буџета локалне самоуправе око два милиона динара и Месне заједнице.

-У градском буџету у овој години издвојено је више средстава за улагање у месним заједницама. – предочио је градоначелник Богдан. – Свако наше село има Дом културе које је место окупљања свих мештана, али и гостију тако да је и наш циљ да они буду што уређенији. Модеран и функционалан изглед допринеће да се у њима организује што више културних и других манифестација. Овом приликом желим и да похвалим мештане Башаида који су се организовали и уредили део простора. Убеђен сам да ћемо врло брзо присуствовати и првом културном догађају у обновљеном простору. Чим временски услови дозволе у центру села започеће и изградња новог, модерног дечијег игралишта за шта је средства обезбедила Покрајина. Такође, наставиће се и изградња капеле за коју је у плану да се ове године и заврши.

Микалачки је додао и да ће се, као члан Градског већа, залагати да свака месна заједница има Дом културе попут башаидског.

Осим Дома културе у Башаиду се уређују и две свечане сале у непосредној близини Месне заједнице које се издају, а средства се враћају у буџет.

А.Ђ.

блокада-паори

Протест је право. Блокада – није.

Мањи део пољопривредника са севера Баната одлучио је да буде “солидаран” са колегама из Шумадије и Мачве, па су организовали вишечасовну блокаду дела магистралног пута код Башаида.

Ускраћивање слободе кретања другима правдају позивањем на солидарност.  Ипак, неспорно је да код блокаде путева солидарности нема, већ само чињенице да се права свих других возача, путника, радника газе и да је реч о малтретирању грађана. Све друго је замена теза.

То што неко неће на време или уопште стићи на посао, код лекара, у школу или на факултет, није никаква “солидарност” нити борба за права, већ принуда.

И док удружења пољопривредника одбијају дијалог са ресорним министром, а захтеви се своде на забрану увоза одређених производа, пре свега млека, јасно је да су протести политички мотивисани.  Ако не желите разговор, већ блокаду – онда је јасно да вам решење није приоритет.

Уместо разговора и тражења конкретних решења, бира се блокада као прва и основна тактика. То јесте знак да је у питању политички перформанс и намера да се произведе тензија, а не борба за опстанак домаће производње.

 

 

 

 

 

 

 

гускови-40-финале-(1)

Гусан Кобра -Свемирац власника Милоша Ђукића у финалу 40. Светског првенства у надметању гускова, после 17 минута борбе, у бег је натерао  Тајсон Мирка Ристића, и тако освојио гушчарски трон. Миљеник Ђукића има три године и три пута је био у финалу, двогодих и једногодишњака, и сва три пута је изгубио.

-Гушчарством се бавим већ 18 година. Са девет година, 1996. сам избегао са породицом из Босне и у Мокрину заволео гусане. Кобра – Свемирац има три године и ово му је прва и најважнија титула.  Има изузетну генетику и желим да се захвалим Миодрагу и Горану  Трнићу и Горану Србљину. Неопходно је пуно неге, љубави, стрпљења, рада да би постао шампион, али и спортске среће. Шампиону следи пензија. Живеће у мом дворишту као краљ  до краја живота- истакао је Милош Ђукић.

У категорији двогодаца Мирослав Челекетић борио се против самог себе. Гусак Професор био је бољи од Капетана Куке.

-Први пут су два моја гусана у финалу. Моја предвиђања да ће победити Професор су се и обистинила. Био је бољи и то се видело. Читаве године гускове треба пазити, мазити, тренирати, посветити им пажњу, дати им добру храну и воду, омогућити му да је сам у дворишту да би чувао своје женке. Генетика је такође важна, а колико је јака Професор ће показати у такмичењу следеће године – навео је Челекетић.

Код младих су до самог краја дошли гусан Слободана Кришана и Пегаз Давора Ладичорбића који је и победио у финалу.

Председник Удружења „Бело перо“ Живица Терзић подсетио је на почетке:

-Удружење је на почетку основало тадашњих девет чланова, а сада их имамо 90. Више чланова значи и више такмичара, тако да их у претходних неколико година имамо око 140 у све три категорије надметања. Надамо се да ће се наша манифестација унапредити у годинама које долазе, иако већ јесте светска. Било је покушаја да се прошири, па су доносили гусане из Ветерника да учествују, међутим није то та раса и већ после тридесетак секунди надметање се заврши – сазнајемо од Терзића.

Манифестацији су присуствовали градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Бојан Микалачки.

-Светско првенство у надметању гускова јединствена је манифестација коју одликује традиција, а такмичења у проистекла из природног нагона гусана да се боре за љубав женки. Ову прилику искористио сам да разговарам са представницима Света Месне заједнице и мештанима и већ сада могу да најавим да ће за седам до десет дана бити постављен видео надзор на депонији ван села која је чишћена крајем године. Циљ је да спречимо да се дивље сметлиште прошири. Осим тога ускоро ће се наставити санација Омладинског дома чију салу користи велики број мештана – прецизирао је градоначелник Богдан.

Добро утренирани и у пратњи верних пратиља бели „гладијатори“ даће све од себе да освоје гушчарски трон.

-Месна заједница у сарадњи са локалном самоуправом помаже једну од најатрактивнијих манифестација у Мокрину – казао је Горан Ристић, председник Савета МЗ. -На свима нама је да заједнички унапређујемо гушчарство које је традиција нашег места.

А.Ђ.