Град

данијела-бјељац

После две деценије професионалног рада и укупно 33 године проведене у Црвеном крсту Кикинда, од чега 13 као волонтер и 20 као запослена, Данијела Бјељац више неће обављати дужност секретара ове хуманитарне организације.

Како наводи, свој професионални ангажман наставиће ван седишта Црвеног крста Кикинда, али остаје верна хуманитарној мисији организације и враћа се у редове волонтера.

– Велико ми је задовољство што сам као секретар, а претходно и као програмски сарадник Црвеног крста Кикинда, имала прилику да сарађујем са свима вама, за опште добро људи у потреби и корисника наших програма и активности, а посебно оних најугроженијих. Након 13 година волонтерског стажа и 20 година професионалног рада, радујем се повратку у редове волонтера и остајем верна организацији, њеним принципима и хуманитарној мисији – навела је Бјељац.

Саопштила  је да је дужност секретара предала дугогодишњем колеги и сараднику Бели Шаму, који ће убудуће руководити организацијом Црвеног крста Кикинда.

Бјељац је упутила захвалност свим сарадницима и пријатељима са којима је годинама реализовала бројне хуманитарне акције.

– Посебна захвалност упућена је жени огромног срца, нашој председници Маријани Мирков, за три деценије подршке, одрицања и разумевања. Хвала свима на сарадњи и прилици да чинимо добре ствари заједно – поручила је доскорашња секретарка.

Током свог дугогодишњег рада у Црвеном крсту Кикинда, Данијела Бјељац била је један од носилаца бројних хуманитарних, здравствено-превентивних и едукативних програма, као и акција добровољног давалаштва крви, пружајући значајан допринос раду једне од најактивнијих организација Црвеног крста у Србији.

 

представа-курија

Да је градска управа односно Туристичка организација Града Кикинде направила пун погодак довођењем представе „Само нек иде редом“ у наш град, показало је синоћно препуно двориште Курије. Тражило се место више за ову црнохуморну комедију о наследству.

Немања Јаничић, један од глумаца у овом комаду Кикинђанима је већ добро познато лице:

-Ово је већ четврта или пета година узастопце да долазим у Кикинду на Културно лето и заиста је фантастично. Ова публика је одлична и зна да гледа добре комедије. Знају да награде аплаузом и знају да се насмеју и нама је то јако значајно.

Потом је открио и детаље саме радње овог комада:

-Представа је класична комедија менталитета. Деда, који је преминуо, имао је три унука и заплет настаје око питања кога је деда више волео.

Иначе, овај глумац наводи да је у последње време врло тражен за разне серијске формате, али да увек радо игра овакве позоришне комедије, јер му је непосредан контакт с публиком важан. То доказује и својим летњим ангажманом на Гардошу, где га, по његовим речима, сваке вечери уживо гледа преко 600 људи, а тако је било и ове кикиндске вечери.

Поред Јаничића у подели за овај комад су и Никола Тришић, Никола Миленковић и Ђорђе Стојковић, који се већ неколико пута поклањао севернобанатској публици:

-Мени је ово већ треће гостовање у Кикинди. Био сам 2018. с представом „Боје штека“ , а прошле године сам с колегама Немањом Јаничићем и Мирком Васиљевић играо у кикиндском позоришту „Мамбо италијано“. Захвалан сам Кикинђанима што сам тада имао прилику да играм и на овдашњим позоришним даскама, јер то је то био посебан осећај-наводи овај популарни глумац, мада, наводи Стојковић,  приступ отвореним и затвореним сценама се доста разликује, али, како каже, глумци увек пружају максимум, свеједно какав је амбијент.

Стојковић се и дотакао критика „софистициранијих“ позоришних гледалаца који сматрају да су летње такозване „тезгарошке“ представе често тривијалне и лаке:

-Људима требају и тежи и лакши садржаји, али људи кад оду на одмор читају мало лакше штиво. Тако је и са представама и мислим да овакве лаке комедије боље легну на ову врућину, као неко расхлађење. А с друге стране не мислим да је комедија као жанр лака, штавише, то је најтежи жанр и најтеже је насмејати човека, а ми смо то успели вечерас овде у Кикинди, задовољан је овај популарни драмски уметник.

Догађају је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу.

Н.С.

имаге1-(5)

Матеј Имброњев, овог јула, студије медицне завршио је у року и као један од најбољих студената Медицинског факултета у Београду са просеком 9,98. Током читавог школовања имао је само једну деветку, све остало су биле десетке. Како каже медицина није била његов избор, она је одабрала њега:

-Никада нисам успео да замислим себе у неком другом позиву. Што сам дуже студирао, то сам био сигурнији да нисам донео одлуку само разумом, већ да сам препознао нешто што је у мени одавно постојало. Медицина је за мене управо таква, не тек занимање, већ позив који је, на неки необјашњив начин, одувек био део мог бића.

На почетку студија просек му није био циљ, занимало га је знање и да разуме он што учи и управо је усмереност ка знању, а не ка бројкама, на крају донела и висок просек.

-Било је пуно времена проведеног над књигом, одрицања, непроспаваних ноћи и тренутака када је требало направити избор између тренутног задовољства и дугорочног циља. Ипак, никада нисам желео да медицина постане једина димензија мог живота. Трудио сам се да сачувам време за породицу, пријатеље, путовања и књиге, јер верујем да управо ширина интересовања и искустава обликује човека и једног дана га чини бољим лекаром – каже Матеј.

Медицина је веома компетитивна професија у којој се лекари често вреднују кроз различите показатеље, попут просека, броја научних радова, цитираности и других академских достигнућа. Ипак Матеј сматра да је најважније да се не изгуби она првобитна нит, љубав према човеку и жеља да му се помогнемо.

-Знање и успех имају прави смисао тек када остану у служби те идеје. Највећа вредност студија за мене нису само знање и вештине које сам стекао. У мој живот ушетали су људи са којима делим слична интересовања, вредности и поглед на свет. Медицина је била оно везивно ткиво које нас је спојило, али су пријатељства која су из тога проистекла одавно прерасла границе факултета и остала један од најдрагоценијих делова тог искуства – прецизира Матеј Имброњев.

Тренутно одрађује приправнички стаж, који траје шест месеци. После интензивних година студирања, ово је уједно и први период у којем има мало више времена за себе, па настоји да га искористи и за одмор и за лични развој.

-Након завршетка приправничког стажа и положеног државног испита волео бих да се запослим и наставим да учим кроз свакодневни клинички рад, док чекам прилику за специјализацију. Када је реч о избору специјализације, мислим да је то процес који траје од првог дана студија. Оно што нам се допада на папиру често се промени када из амфитеатра пређемо на одељење и видимо како заправо изгледа свакодневни рад. Тренутно ме највише привлачи дерматовенерологија. То је област која обједињује клинички рад, дијагностичко размишљање, могућност дугорочног праћења пацијената и интензиван научни развој. Ипак, сматрам да је прерано говорити са потпуном сигурношћу, јер медицина увек има начин да вас изненади и покаже нешто ново – закључио је Имброњев.

А.Ђ.

етно-камп-р-село-2

Етно кућа „Торонтал” у Руском Селу и овог лета постала је место где се традиција преноси на најлепши могући начин – кроз дечју игру, песму, дружење и старе занате. На традиционалном Етно-кампу одржаном од 27. до 31. јула, окупило се више од 110 деце из Кикинде, околних општина, али и Немачке, Аустрије, Мађарске и других европских земаља, која су током пет дана учила о културном наслеђу својих предака и стварала успомене за цео живот.

Лепе утиске са кампа преноси десетогодишњи Нико Мартоноши, који живи у Немачкој. Његови родитељи потичу из Руског Села и Нове Црње, па распуст проводи код баке и деке.

-Први пут сам учествовао на кампу, а сестра је већ долазила. Допало ми се баш све, од радионица до дружења са вршњацима, због чега бих радо поново дошао- каже Нико.

Једна од дугогодишњих предавача, Марика Јонаш из Нове Црње, већ две деценије ради са децом.

– Децу учимо ткању, грнчарији и другим старим занатима, јер желимо да знања која су некада била део свакодневног живота не падну у заборав. Најлепше је видети колико их то занима и са колико ентузијазма раде – истиче Јонаш.

Председник Удружења „Торонтал”, Шандор Талпаи, напомиње да камп има много шири значај од самог учења старих заната.

– Израда грнчарије, дуборез, батик, пустовање вуне, везивање перлица, ткање и други занати само су део онога што деца овде уче. Подједнако је важно да негујемо мађарске народне игре, песме и обичаје. Иако нас је, нажалост, све мање, посебно припадника националних мањина, ове године оборили смо рекорд по броју учесника. То нам показује колико родитељи желе да њихова деца сачувају везу са својим пореклом – наводи Талпаи.

Сваке године камп окупља бројне малишане који живе у иностранству, а распуст проводе у завичају својих родитеља и бака и дека.

– Родитељи који живе у иностранству планирају годишње одморе тако да деца могу да дођу у Руско Село на камп. То је прилика да стекну нова пријатељства, науче нешто о традицији и проведу време са вршњацима који живе овде – истиче Талпаи.

Камп је намењен деци основношколског узраста, а многи бивши учесници данас се враћају као волонтери и помажу млађима што потврђује да је ова манифестација, одржана 25. пут, омиљено место окупљања, на којем се традиција преноси са генерације на генерацију, стварајући лепе успомене и брижно чувајући идентитет заједнице.

 

неса-ердељан-(2)

Суграђанин Ненад Ердељан младић је за пример. Са 25 година постао је доктор медицине, а студије, једног од најтежих факултета, завршио је у року, за шест година. Београдски студент, овог јула, малтене, истог дана када се пре шест година уписао, успешно је одбранио дипломски рад и закорачио у стварни живот.

Ненад Ердељан Медицински факултет завршио је са просеком 9,53.  Како наводи са 18 година веома је незахвално донети одлуку чиме желиш да се бавиш остатак живота:

-Највише су ме привлачила знања из биологије и хемија, а пресудан тренутак за коначну одлуку био је тест професионалне оријентације на почетку четврте године средње школе. Поред тога што је потврдио моје интересовање за медицину, тај тест је препознао и моју јасну одлучност да помажем другима, дозу хуманости и спремност да се посветим људима. Иако је неписано правило да студенти из Кикинде увек бирају Нови Сад, ја сам одлучио да упишем Медицински факултет у Београду јер сам  желео већи изазов и веровао сам да могу то да могу да му одговорима — што се на крају испоставило као потпуно тачно.

На студијама медицине најважније је добро се организовати и успешно ускладити изузетно напоран и обиман рад са приватним животом.

-Пут медицине јесте дуг, захтеван и препун изазова који од вас траже озбиљне жртве. Ипак, велика је заблуда да мора да се учи  24 сата дневно и да живот у потпуности стаје; уз добитну комбинацију континуираног учења током целе године, добре самодисциплине и неопходне пауза за кафе, изласке и хобије, успех је и те како остварив. Што се тиче самог просека, поред пуке посвећености, сналажљивости па и неизбежне дозе среће на испитима, преломна тачка у мом студирању били су клинички предмети од четврте године надаље. Главни рецепт за висок просек на крају се своди на темељност — да се сваком предмету, волели га или не, приступи озбиљно, уз паметно коришћење свих расположивих ресурса.

Након шест година, Ненад је задовољан стеченим знањем, али и лекцијама које су превазилазиле уџбенике. Савет за све који се одлуче за медицину јесте да што пре схвате да све зависи искључиво од њих самих. Наводи да кључ успеха лежи у практичној настави одласку на дежурства и проналажењу асистента или професора који је вољан да вас усмери.

-Из личног искуства бих свима топло препоручио живот у студентском дому — то су незаборавне године, непроцењива пријатељства, дружења и искуства која се памте за цео живот. С друге стране, када је реч о друштвеном животу, можда сам очекивао више дружења, на крају сам изузетно срећан јер сам остао окружен оним правим људима, мојим најбољим пријатељима, колегама и будућим лекарима. Са великим радовањем и нестрпљењем очекујем да заједно започнемо стаж и постанемо стабилан ослонац лекарске професије у Србији – каже Ненад.

Стажирање ће ускоро да започне на Универзитетском клиничком центру Србије у Београду.

-Жеља ми је да тај период искористим максимално и да део стажа искомбинујем са радом на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој. Надам се прилици у оквиру програма за запошљавање најбољих дипломаца, где бих са својим просеком конкурисао за жељену специјализацију. Што се тиче самог усмерења, двоумим се између интерне медицине и педијатрије, док би моје уже области интересовања биле хематологија или ендокринологија.

А.Ђ.

беби-пакети

У периоду од априла до јуна 117 породица добило је најлепши поклон – принову. За њих је уприличена традиционална подела беби пакета, коју Град Кикинда организује као знак пажње и подршке новим суграђанима и њиховим породицама.

Међу новопеченим родитељима су и Кристијан и Марија Олах из Кикинде.

– Деа нам је прво дете и све нам је ново. Сналазимо се добро, а овакав поклон ће нам доста значити. Леп је осећај када видите да град мисли на вас и вашу бебу- рекао је Кристијан.

Ивана Кубет из Бочара, мајка троје деце, каже да је свака подршка добродошла.

–Најмлађи је Вељко, а ту су и сестре од пет и годину и по дана, Вања и Ема. Овакви поклони заиста олакшавају почетак- рекла је Ивана.

И суграђанка Јелена Ћирић, која је недавно на свет донела друго дете, истиче да су овакве мере значајна подршка породицама.

– Тодор је рођен у мају и стигао је на свет 17 година после моје ћерке. Сваком родитељу значи када зна да није сам. Свака помоћ је добродошла- казала је Јелена.

Окупљене је поздравио градоначелник Младен Богдан.

– Најлепше од свега је што имамо оволики број новорођене деце у претходна три месеца. Посебно ме радује што су родитељи, и поред високих температура, довели и своје бебе да нам улепшају овај дан- рекао је Богдан.

Данашња подела беби пакета донела је и новину. После више година, садржај пакета је измењен како би био што кориснији младим породицама. Вредност пакета је око 13.000 динара.

– Желели смо да осавременимо беби пакете и уведемо нешто што су нам сами родитељи истицали као потребу. Зато ће и убудуће поклон укључивати ауто-седишта за децу. Времена се мењају, мењају се и потребе породица, а наша жеља је да им помогнемо на најбољи могући начин- истакао је градоначелник.

За многе родитеље овај дан није био само прилика да преузму поклон, већ и да са својим најмлађима направе прве породичне фотографије у Градској кући и поделе радост са другим породицама које су, баш као и они, започеле једно ново животно поглавље.

 

 

само-нек-иде-редом

Љубитељи позоришта имаће прилику да у суботу, 1. августа, уживају у хит комедији „Само нек’ иде редом“. Представа ће бити изведена у дворишту Курије, са почетком у 20.30 часова, у оквиру манифестације “Кикиндско лето”, а улазак је бесплатан.

На сцени ће се публици представити глумци Немања Јаничић, Никола Миленковић, Никола Тришић и Ђорђе Стојковић, који кроз духовите дијалоге, низ комичних неспоразума и препознатљив хумор доносе причу о обичним људима који се, у жељи да реше један проблем, упадају у све већи вртлог неочекиваних ситуација. Представа је заснована на брзом ритму, духовитим обртима и препознатљивим животним ситуацијама, због чега је освојила симпатије публике широм Србије.

„Само нек иде редом” је урнебесна траги-комедија која приповеда о родбинским несугласицама,мукама и похлепи.

Организатори позивају суграђане да уживају у вечери испуњеној смехом и добром атмосфером, у амбијенту дворишта Курије.

Представа је део програма „Кикиндског лета“, које и ове године доноси низ културних, музичких и забавних садржаја за све генерације током августа.

огњена-марија-2026-(6)

Светом литургијом, резањем колача, освештањем босиљка и воде, код црквице на Водицама , Српска православна црква и њени верници обележили су страдање Свете Марине или Огњене Марије, како је још наш народ зове. На Водицама је 1865.године подигнута црквица посвећена светитељки Марини, а сваке године на овом месту окупи се велики број посетилаца из Кикинде и околних места.

Дуња Гавранчић напомиње да је други пут дошла на Водице:

-Служба је посебно лепа на овај дан. На овом месту осети се посебан мир.

Суграђанка Славица верује да је место око црквице свето:

-Кад год могу дођем овде. Вода је лековита у то сам сигурна. Недавно сам била и на Косову у посету манастирима. Нисам видела лепше светиње и нисам присуствовала лепшој литургији.

И Олга Мартинов посети Водице за Огњену Марију када год је у прилици:

-Дошла сам са сестром и пријатељицом и срећне смо што смо овде где је увек лепо и влада посебна атмосфера. И младима говорим да дођу и поседе овде, запале свећу и одморе се од свакодневних брига.

Ове године четири породице прихватиле су се да буду кумови славе и то Раде Петровић, Браниславе Катаи, Анђелије Пјевалице и Милан и Ивана Пашић.

-Кумство смо прихватили јер верујемо да је ово место свето – наводи Милан Пашић. – Ћерка је рођена баш на Огњену Марију и пуни седам година, те смо желели и да на овај начин обележимо радост њеног рођења.

Како је, по предању вода која постоји на овом месту лековита, стрпљиво се чекало у реду како би се однела кући и свакодневно по мало пила. Према легенди, извор лековите воде открио је случајно пастир који се ту умио, а имао је ране по телу и ногама. Након што је и преноћио на овом месту, ране су нестале, а народ је почео овде да проналази лек за кожу и очи.

 

Протојереј отац Бобан Петровић, старешина храма Светих Козме и Дамјана подсетио је да се на овом месту не окупљају само православци, него и људи других вероисповести.

– Вода коју имамо овде је здрава и лековита, што нам је подарио Бог. Народ се у великом броју окупио на Светој литургији. Ово место је свето и на нама је да улажемо у њега. Ове године окречили смо црквицу, а оно што нас очекује је да уредимо и њену унутрашњост. У плану је и замена крова на кућици која је намењена за чувара. Преносимо традицију овог места млађима, али се морамо потрудити да им оставимо објекат у што бољем стању – казао је протојереј Петровић.

За Огњену Марију сваке године на Водице долазе и суграђанке које славе имендан. Многе од њих умесе колач који се освешта, а након литургије поделе га посетиоцима.

У црквеном календару Света мученица Марина један је од најпоштованијих женских празника.Верује се да је грмљавина на Огњену Марију лош знак. То може да значи да је пред нама тешка и сушна година, а старији тврде да грмљавина указује на болест и сиромаштво. Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови, како у кући, тако и у пољу. Такође се верује да се на Огњену Марију не ваља купати у „великим водама“, јер су бројни случајеви утапања баш на овај дан.

А.Ђ.

струја-2

Услед планираних радова на електричној мрежи сутра, 31. јула, без струје ће од 10 до 12 часова  становници улица Николе Тесле од Југовићеве до Војводе Путника и Браће Лаковић од Николе Тесле до Јована Поповића

 

АКЦИЈА-САОБРАЦАЈ-(5)

Од данас, 30. јула до 2. августа спроводи се Централна акција појачане контроле саобраћаја усмерена на откривање прекршаја управљања возилом под дејством алкохола или психоактивних супстанци, непрописиног превоза деце и других прекршаја којима се угрожава безбедност учесника у саобраћају.

Апелује се на све учеснике у саобраћају да доследно поштују саобраћајне прописе, не управљају возилом под дејством алкохола или других психоактивних супстанци које негативно утичу на опажање и предузимање радњи, поштују ограничења брзине, користе сигурносни појас, Превозе децу на прописан начин, уз употребу безбедносног седишта или подметача, у складу са висином детета, на начин како је предвидео произвођач возила.

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодило се 96 саобраћајних незгода у којима нема погинулих, а повређено је 50 лица.