Град

плави-цуперак

Дојавни системи уграђени су у вртићима „Колибри“, „Мики“ и „Плави чуперак“, а и остали вртићи биће обухваћени.

-На конкурсу Покрајинског секретаријата за енергетику, грађевинарство и саобраћај одобрено нам је око пет милиона динара за пројекат енергетске ефикасности у „Плавом чуперку“. Биће уграђене соларне плоче које ће служити за грејање и хлађење. То ће довести до значајних уштеда. У претходном периоду окречен је и комплетан вртић „Невен“, а урађена је и фасада.

Током лета уредиће се и објекти где је то неопходно.

матура-60-год-(2)

Некадашњи ученици друге генерације средње Техничке машинске школе, генерација која је дипломирала школске 1965/1966. године обележили су 60 година од матуре. У тадашња два одељења било је 54 ђака, а протекле суботе окупило се њих 12 који су евоцирали успомене на школске дане.

Живојин Исаков, одазвао се позиву да обележи шест деценија од завршетка средње школе. Како истиче, родом из Новог Милошева, сваког дана путовао је до Кикинде, а школских дана сећа се са сетом:

-Од 54 ученика, колико нас је дипломирало, 29 је живих. Са колегама из разреда који су из Кикинде остао сам у контакту свих ових година. Многи су, попут мене, радни век провели у некадашњој Ливници, па смо тако и остали заједно. Добар део нас добијао је и стипендију из фабрике, тако да смо по завршетку средње школе имали обезбеђена радна места и одмах смо били у прилици да се запослимо.

Окупљање му пуно значи, јер, како вели, средњошколски дани остали су му у најлепшем сећању.

-Од када сам у пензији све ређе виђам своје школске другове, а ово је била прилика и да се сретнем и са онима који већ дуго не живе у Кикинди, попут Јована Мраовића који живи у Крагујевцу и сигурно га нисам видео већ 30 година. Део моје генерације живи у Новом Саду, имамо другара и у Лазаревцу, али и у Марибору у Словенији – наводи Исаков.

Јован Мраовић пошто је био стипендиста фабрике „Застава“ Крагујевац и већ у јулу 1966. године запослио се у поменутој фирми и већ 60 година је Крагујевчанин:

-Остао сам сам и све више се присећам школских дана. Основно образовање завршио сам у школи „Ђура Јакшић“. Нисам желео да пропустим ово окупљање и радовао сам се данима уназад сусрету са некадашњим школским друговима. Срећан сам што смо се окупили – открио нам је Мраовић.

У генерацији су биле и три девојке од којих је једна жива, али јој здравствено стање није дозволило да дође на скуп.

 

Окупљени су се у причи дотакли и разредног старешине професора Драгутина Капуна, који је према њиховим речима, био легендаран наставник, а присетили су се и професорице  Милке Будишин.

А.Ђ.

екологија

Ветрозаштитни појас стар једну деценије, који је био здрав и виталан, уништен је у дужини од скоро два километра на путу ка Банатској Тополи.

-Овај чин људског немара који је изазвао ширење пожара на отвореном проузроковао је непроцењиву еколошку штету. Док надлежне службе годинама улажу напоре у подизање ветрозаштитних појасева и повећање процента пошумљености, у свега неколико минута, људским фактором је нанета озбиљна деградација природног окружења, уз уништавање флоре и фауне на овом подручју- истиче Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине.

задар

Волонтери Црвеног крста Кикинде отпутовали су у Задра где ће, заједно са Удругом удомитеља за дјецу „Осмијех“ из Ђурђевца, учествовати у међународном „Еразмус +“ пројекту размене младих. Кикинђани ће у Хрватској боравити 10 дана током којих ће бити реализован пројекат „Хармонy фор цоннецтион“.

-Ово је друга година сарадње у којој учествује 18 волонтера из нашег града – сазнајемо од секретарке Црвеног крста Данијеле Бјељац. – Ове године тема је ментално здравље.

Циљ програм  је  подстицања младих да размишљају о менталном здрављу.

-Поред учења, ово је прилика да се млади друже, размењују искуства и повежу кроз креативне активности. Пројекат је реализован под окриљем програма који подржава Европска унија, са циљем јачања младих и подстицања интеркултуралне сарадње.

И у наредном периоду Црвени крст наставиће сарадњу са Удругом удомитеља на сличним пројектима.

линглонг-нсз-(3)

Кинеска компанија Линглонг, која у Зрењанину запошљава око 2.500 радника, најавила је ново проширење производних капацитета, што би у наредном периоду могло да отвори између 400 и 800 нових радних места.

Тим поводом, Филијала Кикинда Националне службе за запошљавање, у сарадњи са компанијом Линглонг Зрењанин, организовала је презентацију компаније и услова запослења за све заинтересоване кандидате.

Групно информисање, на које се појавио велики број суграђана, одржано је јуче, након чега су кандидати могли да попуне пријавне формуларе и обаве кратке разговоре са представницима компаније.

-Имамо компанијски превоз из Кикинде и рута је скраћена, тако да до фабрике радници стижу за минимално времена, сат и по времена у одласку и исто толико у доласку  – напомиње Марина Граховац, ХР регрутер у Линглонгу. – Највише нам требају оператери у производњи, на машинама и овог момента неопходно нам је више од стотину радника. Запошљавамо и педесетак људи на одржавању, механичаре и електричаре, а у наредном периоду производња ће се ширити, те ће бити још могућности за запошљавање. Зарада је добра и већа је него у осталим производним компанијама у широј околини. Ради се о појединачним радним местима и не постоји претходно искуство које може да се употреби за рад у компанији, па је неопходна обука за свако радно место. Од радника очекујемо да прате упутства и да се добро сналазе.

Позив је намењен незапосленим лицима, али и свима који разматрају промену посла и желе да се упознају са могућностима које нуди један од највећих послодаваца у региону.

Линглонг је кинески произвођач гума, а фабрика у Зрењанину представља једну од највећих гринфилд инвестиција у Србији последњих година.

Ј. Ц.

 

сова-утина

Пошта Србије издала је две нове поштанске марке у оквиру емисије „Заштићене животињске врсте“, посвећене птицама које су свој дом пронашле у урбаним срединама. У припреми издања, кроз стручно саветовање, учествовали су и представници стручне јавности и организација које се баве заштитом птица.

На маркама су приказане бела рода и утина. Бела рода представљена је кроз колонију у новосадском насељу Клиса, која се сматра највећом ове врсте у Европи. Друга марка посвећена је утини, чије је највеће зимовалиште на Градском тргу у Кикинди.

Уметничку реализацију нових поштанских маркица потписују Мирослав Николић и Анамари Бањац, док су фотографије птица које су послужиле као инспирација за њихов изглед дело чланова и сарадника Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Катарине Пауновић и Александра Вукићевића.

Пошта Србије наставља да промовише природно богатство земље и значај очувања заштићених животињских врста, међу којима посебно место заузимају бела рода и кикиндска утина.

торонтал

Испред Удружења грађана „Торонтал“ и католичког гробља у Руском Селу у току је изградња нових паркинг места, за шта је из градског буџета издвојено 2,5 милиона динара.

Градоначелник Младен Богдан истакао је да је реч о наставку улагања у месне заједнице и подршци садржајима који из године у годину привлаче све већи број посетилаца.

– Биће уређено укупно 24 до 25 паркинг места испред удружења и код католичког гробља. „Торонтал“ се развија, има све више посетилаца и садржаја, па је било важно да се одговори на потребе удружења и уреди простор испред комплекса – рекао је Богдан.

Он је додао да су средства обезбеђена у оквиру програма за уређење путева и тротоара у селима, за шта је укупно издвојено око пет милиона динара.

Председник Удружења грађана „Торонтал“ Шандор Талпаи нагласио је да је овај комплекс постао једна од препознатљивијих туристичких дестинација на територији града Кикинде.

– Развој инфраструктуре значи и развој села. Само ове године посетило нас је око 500 деце на једнодневним екскурзијама. Поред природног амбијента, нудимо радионице старих заната, грнчарију, батик и стазу са препрекама у шуми, што је посебно занимљиво најмлађима – навео је Талпаи.

Нова паркинг места знатно ће олакшати долазак аутобуса и већих група посетилаца, јер је до сада саобраћај био отежан због проласка пољопривредне механизације.

У „Торонталу“ очекују да ће бити уређено тридесетак паркинг места, како би читав простор испред комплекса и католичког гробља био у потпуности прилагођен потребама посетилаца.

базени-1

Отворени базени почеће са радом у суботу, 20. јуна, а током предстојећег викенда улаз ће бити бесплатан за све посетиоце у Кикинди и Банатском Великом Селу. Радно време базена биће од 10 до 18 часова.

Према речима директора Културно-спортског центра „Језеро“ Драгана Пецарског, све је спремно за почетак сезоне. Вода је контролисана и исправна, а квалитет је потврдио Завод за јавно здравље.

– Очекујемо лепо време и велики број посетилаца. Сви услови за безбедан и пријатан боравак на базенима су обезбеђени – истакао је Пецарски.

Тренинзи спортских клубова већ су почели, а базене користе пливачи и рониоци.

Предстојећи викенд, према прогнози метеоролога, донеће право летње време, што ће обрадовати све који планирају да освежење потраже на отвореним базенима.

 

наково-стазе-(3)

У Месној заједници Наково завршена је изградња пешачких стаза око језера на ободу села, а како сада изгледа уверили су се градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Бојан Микалачки.  Средства за ову инвестицију, 12,4 милиона динара, опредељена су на конкурсу за унапређење и развој руралне инфраструктуре и услуга Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

 

-Оазу у Накову максимално користе и млади и стари. Свакодневно се мајке са децом у колицима шетају око језера, као и рекреативци – сазнајемо од Бранислава Чубрила из Савета Месне заједнице.  – Стаза је завршена за нешто више од месец да и све је урађено квалитетно. Ту је и дечије игралиште, и терен за балоте.

Изграђено је 2.000 квадрата стаза од бехатон плоча. Како је на поменутој локацији тло водопропусно најпре је постојеће земљиште припремљено, као када се асфалтирају путеви.  Пре само деценију језеро је заправо било стара бара око које је створена огромна дивља депонија.

-Заједничким снагама локалне самоуправе и Месне заједнице, а на захтев мештана Наково је добило зелену оазу коју сви радо користе – рекао је градоначелник Младен Богдан. –  Она није место окупљања само Наковчана него и Кикинђана, Великоселци, па и гости из суседне Румуније. Значајна средства су уложена и хвала Покрајини на издвојеном новцу, а у наредном периоду предстоји нам да изнађемо средства за расвету.

Депонија која је постојала је уклоњена и рекултивисана, а бара је продубљена како би била претворена у језеро. Оно не служи само за риболов, него и за мир и одмор. То су препознале прве комшије из Румуније, из Лунге, који су постали редовни посетиоци.

Пошто се заврши изградња стаза, преостаје осветљење. Струја је доведена и половина простора има расвету и исто треба урадити у другом делу.

А.Ђ.

 

мала-матура-полагање-(1)

Ученици осмог разреда основних школа широм Србије у понедељак и уторак полагали су тест из српског односно матерњег језика, док је сутра завршни испит из изборног предмета. На територији града у 15 основних школа малу матуру полаже  416 ученика.

Другог дана матуре, након полагања математике, разговарали смо са осмацима из Основне школе „Вук Караџић“. Максим Катаи, истиче да му је тежи био тест из српског језика:

-Лакша ми је била математика. На тесту из српског језика најтежа су ми била последња три питања. Требало је да анализирамо дати текст. Са друге стране тест из математике подједнако је обухватио све области. Планирам да упишем Техничку школу, смер техничар друмског саобраћаја.

Иван Костенко, слаже се са својим другом из разреда.

-И мени је тест из српског језика био пуно тежи у односу на математику. Од задатака најтежи је био из геометрије. Припремали смо се за завршни испит у школи – каже Иван.

И Михајло Миланов истог је мишљења.

-Српски сам лошије урадио, али надам се да ћу са тестом из математике надокнадити бодове. Разумевање текста је било најтеже у српском, док сам из математике највише „муке“ имао са задатком из геометрије у којем је требало да се одреди пролаз кроз пећину – открио нам је Михајло, који, такође, планира да упише Техничку школу “Михајло Пупин”.

Задаци који су задали највише потешкоћа из српског језика су питања из области књижевности, значења појединих речи и разумевања прочитаног текста. Осмаци из основне школе максимално могу да понесу 60 бодова, док на завршном испиту могу да остваре највише 40 бодова.

 

Прелиминарни резултати завршног испита биће објављени 19. јуна, коначни 22. јуна, док ће листа жеља моћи да се подноси 23. и 24. јуна. Коначни распоред ученика по школама биће објављен 29. јуна

error: Content is protected !!