Град Архиве | Page 3 of 345 | Кикиндски портал

Радост за најмлађе у тишини Великог петка: Заједничко фарбање јаја у порти храма

Tijana Despotovski April 10, 2026

У духу традиције и заједништва, у порти Храм Светих Козме и Дамјана данас у 11 часова организовано је традиционално фарбање васкршњих јаја, које је окупило око стотину деце – основаца и предшколаца, као и њихове родитеље, вероучитеље и свештенство.

Иако је Велики петак дан туге и сећања на страдање Исуса Христа, у порти храма данас је владала посебна, тиха радост – она која долази из дечје искрености и заједничког стварања. Малишани су са великим ентузијазмом бојили јаја, свако на свој начин, уносећи у овај обичај лични печат и значење.

Осмогодишњи Филип Гавранчић одлучио се за зелену боју.

-Офарбао сам јаје у зелено јер ми је то омиљена боја. Први пут сам дошао у храм да фарбам јаја и јако ми је лепо. Верујем да ћу доћи и следеће године, а надам се да ћу моћи и у недељу да учествујем у дечијој туцанијади.

Слично узбуђење дели и Вукашин Милић (11).

-Први пут сам овде и супер ми је. Офарбао сам јаје у бело, али планирам још да га украшавам. Донећу га у недељу да се такмичим и надам се победи. Препоручио бих свим другарима да дођу сваке године на Велики петак.

Десетогодишња Дуња Буква већ има искуства.

-Долазим већ пет година. Данас сам офарбала јаје у црвено јер то представља Исусову крв. Кад се вратим кући, фарбаћу јаја за породицу. У недељу ћу вероватно доћи на такмичење.

И деветогодишња Ања Стојков показал је да разуме симболику празника.

-Офарбала сам јаје у црвено због Исуса Христа и нацртала крст као симбол цркве. Први пут сам овде и баш ми је лепо. Доћи ћу и следеће године.

Присутнима се обратио старешина храма, отац Бобан Петровић, који је захвалио свима који су помогли организацију, посебно родитељима и представницима Црвеног крста. Он је истакао да је циљ оваквих окупљања да се деци приближи вера кроз радост и заједништво.

-Свесни смо да је Велики петак тужан дан, али се трудимо да створимо радост код деце. Срећан сам што се одазвао велики број деце и родитеља. Позивамо да деца посте данас и сутра, макар ова два дана симболично, како би у недељу могла да се причесте – поручио је отац Бобан.

Он је најавио и новину – прво такмичење у туцању васкршњих јаја, које ће бити организовано у недељу, уз награде за победнике, али и поклоне за све учеснике.

Поред духовног и едукативног значаја, догађај је имао и хуманитарни карактер. И ове године припремљени су пакети помоћи за породице којима је подршка најпотребнија – укупно 33 пакета, симболично у част Христових година. Најзначајнији допринос дала је Татјана Косић из Америке са својим удружењем и донаторима.

За наредни период најављен је и васкршњи концерт донаторског карактера, који ће бити одржан 18. априла у 19 часова, са циљем прикупљања средстава за изградњу звоника – будућег украса храма и града.

Т. Д.

Ноћ географије први пут у нашем граду: О освајању врха света говорио планинар Небојша Бошњак

Aleksandra Djuran April 8, 2026

У Кикинди је први пут обележена Ноћ географије. У центри за стручно усавршавање организовано је занимљиви вече под називом „Географија из другог угла“ у оквиру ког је планинар Небојша Бошњак говорио о својим искуствима у походу на највишу врх света Монт Еверест.

-До сада сам шест пута био на Хималајима и планирам да одем и седми пут – рекао је Небојша Бошњак. – Већ 30 година путујем у овај део света где имам многобројне пријатеље, пре свега становнике који су најпознатији по називу Шерпаси. Пре 3.500 година у долини реке Дуд Коси доселили су из Кине и изградили заједницу која не постоји нигде на свету. Будисти, по верском опредељењу, имају начела не убиј ништа што је живо, не кради, не лажи. У њиховој заједници већ четири века није се догодило ниједно убиство, нити крађа, а нема ни лажи. Живе у складу са природом која је неописива. Међу њима имам пријатеље које радо посећујем, био сам у њиховим кућама гост на ручковима и вечерама, био сам на венчањима и другим радосним догађајима и увек када одем доживим ново искуство.

Бошњак је три пута „освојио“ Еверест, два пута Гранд Парадизо, Грос Глогнер, Килиманџаро, Дамаванд. Заједно са Весном Миладинов, такође нашом суграђанком, пре шест година, освојио је врх Ајланд Пик висок 6.189 метара. Весна је тамо прославила свој 52. рођендан.

-Током последњег похода на Хималаје снимио сам и филм који сам приказао онима који су дошли да чују моја искуства. Када одем у место Намче Базар носим одавде мокрински сир, ајвар, кекс и све оно што немају, а знам да ће бити срећни и радосни, само зато што се видимо – додао је Небојша Бошњак који је присутне упознао и са искуствима из Непала, али и Катмандуа.

Председник Актива географа Мирослав Грујић истакао је је манифестација први пут организована у Србији.

-Ноћ географије иницирао француски Национални географски комитет 2017. године. Наредне године манифестација се проширила на читаву Француску, па на читав свет. Нама је част што смо, у сарадњи са Српским географским друштвом, успели да и Кикинда буде на мапи света и од ове године па надаље обележаваћемо Ноћ географије. Циљ је да се ова наука промовише. За први пут одабрали смо да представимо Хималаје. Мало је људи на читавој планети који су успели да освоје Монт Еверест, који су недостижни за многе од нас, а ми у Кикинди имамо њих двоје и они су причали о својим искуствима, те је зато и ово вече имало назив „Од Паноније до крова света“ – навео је Грујић.

Актив географа има 12 чланова и њихова жеља је да је истакну као науку која је проткана у све сфере живота.

А.Ђ.

Мотиви свакодневног живота и портрети, међу којима је највише Рома, на самосталној изложби Милорада Кнежевића

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Поводом обележавања Међународног дана Рома у Галерији Културног центра отворена је изложба слика Милорад Кнежевић из Башаида. Аутор кроз свој уметнички израз негује мотиве свакодневног живота, традиције и окружења из којег потиче, дајући лични печат темама које приказује.

-Ово је моја прва самостална изложба. Био сам запослен у НИС-у и фабрици „Тоза Марковић“ као дизајнер. Сликам портрете на којима су моји пријатељи, међу којима су и Роми. Моја помајка је била Ромкиња и отуда љубав према њиховој култури и народу – казао је Кнежевић.

Још одмалена, како истиче, желео је да студира, али породична ситуација је била таква да је завршио занат за металостругара.

-Када сам се запослио у Нафтагасу завршио сам тадашњу Вишу педагошку школу у Београду. Једно време био сам запослен и у „Ливници“ и где год да сам радио на зидовима сам оставио траг осликавајући их. Срећан сам што су моје слике, кроз ову изложбу, доступне већем броју суграђана. Волим да сликам портрете јер на тај начин представим особу, кроз сваку црту лица. Моји Роми воле коње тако да има слика са њима, а ту си и портрети Ђорђа Балашевића и Николе Тесле – истакао је Кнежевић.

Отварању изложбе присуствовали су представници града на челу са градоначелником Младеном Богданом, чланови Националног савета ромске националне мањине и Жељко Раду, в.д. директор Канцеларије за инклузију Рома са седиштем у Новом Саду.

-Увек истичем да је Кикинда пример добре праксе, када је унапређење положаја Рома у питању. Међународни дан Рома прилика је да се скрене пажња на моје сународнике и дан када се наш глас чује мало више. Проблема је много, али оно што увек напомињем јесте да смо сиромашни зато што необразовани, а необразовани зато што смо сиромашни. Једини излаз из тог зачараног круга јесте да што више промовишемо и истичемо образовање Рома – навео је Раду.

Портрети су настајали годинама, а Кнежевић је неколико година био запослен и у школи где је предавао ликовно. Како је већ 13 година у пензији има пуно времена да ствара слике.

А.Ђ.

Стипендије Фонда за младе таленте: И суграђани Милица, Ненад и Матеј међу најбољим студентима србије

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Фонд за младе таленте ове године стипендира до 1.111 најбољих студената завршне године основних и интегрисаних академских студија и до 500 студената завршне године мастер академских студија са високошколских установа чији је оснивач Република Србија. Доситеја стипендија пружа моралну и финансијску подршку талентованим студентима како би могли да се посвете студијама и развоју својих потенцијала. Међу добитницима има и наших младих суграђана, а између осталих, стипендију је добила Милица Адамовић, студенткиња четврте године Медицинског факултета у Новом Саду на смеру медицинска рехабилитација.

-Драго ми је што Фонд за младе таленте препознаје и вреднује труд и рад свих нас који студирамо и трудимо се да стекнемо што више знања која ћемо користити у раду. Средства која су обезбеђена у оквиру стипендије искористићу за даље усавршавање у оквиру струке – рекла је Милица чији просек је 9,25.

Матеј Имброњев добио је Доситеју захваљујући просеку 9,96, док је Ненаду Ердељану припала са просеком 9,43. Обојица су студенти шесте, завршне, године Медицинског факултета у Београду, на смеру општа медицина.

-До краја школовања остало ми је још три испита, а током свих шест година трудио сам се да сваку област, о којој сам учио, савладам што боље могу. Бити лекар је позив који носи велику одговорност према онима које лечите, њиховим породицама, али и према самој професији. Част је што сам међу одабранима који су добили Доситеја стипендију и потрудићу се да је оправдам својим радом и усавршавањем – казао је Ненад.

Стипендија на месечном нивоу износи 36.000 динара, а добија се током десет месеци. Стипендисти постају део заједнице најбољих студената, што отвара врата за професионално повезивање и будуће сарадње. Они који приме ову стипендију имају обавезу да након завршетка студија раде у Србији најмање пет година. Тиме држава директно улаже у свој најквалитетнији кадар и подстиче их да остану у својој земљи.

А.Ђ.

Фекална канализација на Стрелишту градиће се без застоја

Aleksandra Djuran April 7, 2026

Изградња фекалне канализације на Стрелишту поново је настављена. Радови започети у мају прошле године, морали су да се обуставе, а о разлозима је, приликом посете градилишту, говорио градоначелник Младен Богдан:

-Задовољан сам што су машине и радници поново на терену и што је коначно настављена реализација капиталног пројекта на Стрелишту. Извођач радова имао је проблема на терену попут подземних вода, инсталација које су се налазиле на траси, нафтовода, канала и других. Било је неопходно урадити нови катастарски план, али и препројектовање. Пуно пута мештани Стрелишта обраћали, с правом, су нам се са питањима када ће радови поново почети, а ми из локалне самоуправе константно смо се налазили између две „ватре“. Пошто је документација решена, било је потребно да се ураде анекси уговора и тада смо већ ушли у касну јесен и зиму када није било могуће било шта радити.

Са доласком лепог времена изградња фекалне канализације је настављена, што су посебно поздравили мештани овог насеља Драган Умићевић и Душан Љубоја.

-Дошао сам из Загреба и настанио сам се са супругом на Стрелишту пре више од 30 година – рекао је Умићевић. – Све време живимо без канализације и није лако. Пуно ће нам значити.

Љубоја кућу на Стрелишту има 22 година, а последњих седам живи у њој:

-Саградио сам салаш јер волим природу и лепо је и мени и супрузи да живимо овде. Хвала представницима града на овом подухвату јер сви јако добро знамо који је проблем када имате септичку јаму. Канализација ће допринети да сви ми имамо бољи стандард и живот на Стрелишту.

Рок за извођење је 540 календарских дана инвеститор радова је Министарство за заштиту животне средине, а после потписивања Анекса уговора вредност посла је 300.930.612 динара са ПДВ-ом.

-Застоја више неће бити и мештани Стрелишта могу да буду спокојни, што су нам гарантовали и извођачи радова, али и надзор. Наши суграђани који живе у овом насељу на канализацију су чекали јако дуго и сада ће је коначно и добити. И сам сам био љут због застоја, али на неке ствари могли смо да утичемо јако мало, а на већину нисмо – закључио је градоначелник Богдан и подсетио да је изградња фекалне канализације у овом делу града комплексан задатак и да су до сада сви причали о њој, али да се једино садашња власт ухватила у коштац са свим проблемима и није одустајала:

-О фекалној канализацији у овом насељу прича се од када је оно настало. Део проблема је био и тај што је Стрелиште изграђено без потребних дозвола и није било легализовано. То је изазвало највеће проблеме и управо је то разлог што нисмо желели у ранијем периоду да обећавамо оно што не можемо да испунимо.

Фекална канализације се гради по новој технологији у односу на гравитациони систем канализације, какав је до сада био у Кикинди. Због специфичности терена, нижег нивоа земљишта у односу на железничку пругу и постојећег градског система, класична гравитациона канализација није била изводљива те је једино решење вакуумска технологија. Простор је комплексан, пун постојећих инсталација, нафтовода и канала.

Пројектом је обухваћено 4.472 метра вакумске канализационе мреже, 114 вакумских шахтова, потисни вод од 546 метара и вакумску станицу, чија локација омогућава и једноставно прикључење будуће фазе – Железничког Новог Реда.

А.Ђ.

Историјат шума у Кикинди: Од дудових дрвореда до климатских промена

Aleksandra Djuran April 7, 2026

Миодраг Радовановић, дипломирани инжењер шумарства, запослен у ЈП „Кикинда“ у Историјском архиву одржао је предавање на тему „Шуме у Кикинди – некад и сад“. Како истиче истражујући историјске чињенице за докторску дисертацију дошао је до занимљивих чињеница и података о почетку шумарства у нашем граду.

-Успео сам да пронађем мапе које датирају из друге половине 18. века, као и податке о историјату шума. Што се тиче саме пошумљености ситуација је, мање, више, иста. У 18 и 19. веку било је шума, али како је више становника живело на салашима у атару око града, сви они су имали одређени број дрва који се, ипак, не могу квалификовати као шуме. Шума је површина већа од пет ари са максималном покровношћу, а таквих није било пре два века. У трећем аустријском војном премеру, крајем 18. и почетком 19. века, има података о зачетку пошумљавања – наводи наш саговорник.

За нашу средину били су карактеристични дрвореди дудова, настали у другој половини 19. века.

-Они су се налазили поред свих главних саобраћајница, па их је било на наковачком путу, башаидском друму, путу према Мокрину. Они су и први зачеци ветрозаштитних појасева, какве данас имамо. Тада су имали другу улогу, с обзиром на то да је свиларство било развијено, они су се садили због узгоја свилене бубе. Поред њих највише је било багрема, а саднице су у то време, додељиване пољопривредницима који су имали њиве поред пута и њихова обавеза је била да их засаде испред парцела у размаку од шест метара – каже наш саговорник.

Како време пролази ситуација се мења.

-Имамо измењене еколошке услове. Подземних вода малтене да нема, а режим падавина је потпуно другачији. Разним теренским истраживањима зна се да на овом терену, иако их није било, могу да се подигну шуме. Неопходно је садити отпорније врсте са јаким кореновим системом и да буду адаптивне да могу да поднесу садашњу климу. Из 1861. године пронашао сам извештај о успостављању чуварске службе како би се сачувале младе саднице, а исто је и данас – додао је Радовановић.

Овом приликом закључено је да је неопходно да се сви ангажују како би наша средина била што пошумљенија. Њихов значај је вишеструк у свим сферама живота. Свест да их је неопходно чувати и неговати развија се од најмањег узраста.

-Сада има више потенцијала за подизање шума, иако се налазимо у степској зони, где то није лако – прецизирао је Миодраг Радовановић.

А.Ђ.

Од 9. до 12. априла акција појачане контроле саобраћаја: Oткривањe саобраћајних прекршаја

Aleksandra Djuran April 7, 2026

Од 9. до 12. априла биће организована акција појачане контроле саобраћаја усмерена на откривање прекршаја непоштовање ограничења брзине кретања возила, управљање возилом под дејством алкохола или психоактивних супстанци, некоришћење сигурносног појаса, непоштовање ограничења брзине кретања возила, нарочито у зони пешачких прелаза, као и других прекршаја којима се угрожава безбедност учесника у саобраћају.

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодиле су се 93 саобраћајне незгоде у којима су повређена 32 лица. На територији Полицијске управе у Кикинди није било саобраћајних незгода претходног дана.

Из МУП-а апелују на возаче да повећају опрезност и смање брзину кретања возила нарочито у зонама пешачких прелаза.

-Не управљајте возилом уколико сте претходно конзумирали алкохол или друге супстанце које негативно утичу на опажање и предузимање радњи. Покажите додатну пажњу и обзир уколико у
возилу превозите дете – истичу у МУП-у.

Кикинда међу најуспешнијим градовима у издавању дозвола за градњу, показује анализа НАЛЕД-а

Aleksandra Djuran April 6, 2026

У Србији је током 2025. поднето укупно 162.746 захтева за грађевинске дозволе, што је шест одсто више него претходне године, а отприлике за толико је порасла и вредност самих пројеката, што указује на наставак раста инвестиционе активности, показује најновија анализа НАЛЕД-а, заснована на подацима Агенције за привредне регистре.

Према поментој анализи Кикинда спада међу најуспешније градове у издавању дозвола за градњу, а ту су и Сремска Митровица, Сомбор и Крушевац, Смедерево, Зрењанин, Чачак, Вршац, Краљево и Пирот.

Највећи пораст забележен је код потражње локацијских услова, за које је поднето 20.923 захтева, што је готово осам процената више него 2024. и рекорд је у последњих пет година. Најбољи резултати остварени су у последњем кварталу, што указује на позитиван замах, чији наставак се може очекивати и током 2026.

Све локалне самоуправе су, у просеку, издавале локацијске услове у року од 21 дана, што потврђује усклађеност са максималним законски прописаним роковима, имајући у виду да је за њихово издавање предвиђен рок од пет радних дана од тренутка прибављања свих неопходних података од имаоца јавних овлашћења, који су у обавези да доставе одговоре у року од 15 радних дана. На употребне дозволе се чекало, у просеку, 13 дана, а на грађевинске осам.

За Хану Докић (14) прикупљено 272 хиљаде 930 динара: Све ближе куповини неопходних колица

Aleksandra Djuran April 6, 2026

На Варошком тргу у Мокрину организован је хуманитарни слатко- слани базар. Овом приликом сакупљено је 272 хиљаде 930 динара која су донирана за помоћ Мокринчанки четрнаестогодишњој Хани Докић, сазнајемо од Зорице Лазић која је иницирала хуманитарну акцију:

-Поносна сам на све наше мештане који су учествовали и који су се одазвали акцији. Сакупили смо више од свих очекивања и драго ми је због тога.

Хани је са две године постављена дијагноза мишићна спинална атрофија. Са десет година дошло је до погоршања болести и са 11 је почела да користи колица.

-Средства су јој неопходна за куповину колица која ће јој омогућити да се лакше креће и да преброди све баријере на тротоару и уопште на путу од школе до куће, а које јој отежавају живот. Колица постоје само у Швајцарској и њихова цена је четрдесетак хиљада евра. Део средстава је већ прикупљен, а сада је, уз помоћ људи добре воље, циљ близу, што ће Хани омогућити да квалитетније живи – напоменула је наша саговорница.

Хана, чији су родитељи су Мокринчани, са породицом живи у Новом Саду и ученица је прве године Гимназије „Исидора Секулић“.

Број жиро рачуна на који је могуће уплатити средства за Хану Докић је 200716000000315750 банка Поштанска штедионица.

А.Ђ.

Неприлагођена брзина доминантни фактор најтежих саобраћајних незгода, истичу у МУП-у

Aleksandra Djuran April 6, 2026

Током претходне недеље на путевима у Републици Србији догодило се 646 саобраћајних незгода у којима су погинула четири, а повређено је 255 лица. Током претходне недеље на подручју Полицијске управе Кикинда догодило се 13 саобраћајних незгода у којима је повређено пет особа.

Анализе показују да је неприлагођена брзина и даље доминантни фактор настанка најтежих саобраћајних незгода. Поред тога, некоришћење сигурносног појаса значајно повећава ризик од смртног исхода, како код возача тако и код путника. Посебно забрињава и непрописно и небезбедно кретање пешака коловозом, што често доводи до трагичних последица.

Из МУП-а апелују на све возаче да прилагоде брзину условима на путу , поштују саобраћајне прописе и да обавезно користе сигурносни појас. Пешаке подсећају да користе пешачке прелазе и да се крећу на безбедан начин, водећи рачуна о сопственој видљивости.