Град Архиве | Паге 4 оф 335 | Кикиндски портал

Жене које су градиле заједницу: представљена монографија о Великокикиндској добротворној задрузи Српкиња

Tijana Despotovski Фебруарy 13, 2026

У Галерији „Нова“ Народног музеја Кикинда вечерас је одржана промоција монографије „Великокикиндска добротворна задруга Српкиња од 1873. до 1947. године“, у организацији Историјског архива Кикинда. О књизи су говорили аутор Срђан Сивчев и лектор Виктор Шкорић, представљајући историјски значај једне од најдуговечнијих и најзначајнијих женских организација у граду.

Аутор је истакао да је истраживање настало као наставак његовог рада о задругама жена других националности које су деловале у Кикинди.

-Она је најстарија у српском народу, основана 1873. године и радила је пуне 74 године, до 1947, када је престала формално да функционише – навео је Сивчев.

Према његовим речима, циљеви задруге били су хуманитарна помоћ сирочади, удовицама, инвалидима и болеснима, стипендирање талентованих ученика и студената, као и просвећивање жена. Оснивање школе омогућило је женама стручно усавршавање, док је 1891. године основано прво српско недржавно забавиште, где су деца могла да похађају предшколски програм на српском језику.

Сивчев је нагласио да је истраживање било изазовно јер је сачувана тек једна кутија оригиналне документације, па су значајни извори били новински текстови и часопис „Женски свет“, који је пратио рад добротворних задруга широм Аустроугарске.

Међу најзначајнијим личностима задруге издваја се њена оснивачица и дугогодишња председница Нина Петровић, истакнута и образована грађанка Велике Кикинде, одликована за хуманитарни рад.

Као занимљивост из историје задруге, издвајају се забаве које је организација приређивала тридесетих година прошлог века на којима су наступали џез оркестри из Великог Бечкерека и Београда, док је Радио Београд снимао емисије и скечеве у сарадњи са чланицама удружења — детаљ који је данас мало познат широј јавности.

Лектор Виктор Шкорић указао је посетиоцима на значај локалне историје.

-Глобална историја је веома истражена, док је локална историја место где је прави крвоток заједнице. Ово је књига о историји Кикинде.

Промоција је окупила публику заинтересовану за локалну прошлост и друштвену улогу жена, а монографија представља допринос проучавању културне и хуманитарне традиције Кикинде.

Т. Д.

Старо језеро богатије за 100 садница четинара

Aleksandra Djuran Фебруарy 13, 2026

На Старом језеру организована је садња у оквиру акције „Најзеленије јелке“. Оаза у ширем центру града богатија је за 100 четинара, а озелењавању су учествовали градоначелник Младен Богдан, ученици ССШ „Милош Црњански, као и запослени у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Јелке, 80 комада, компаније „Јафа“, од којих је 30 подељен о школама за своја дворишта и околину – истакла је секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирославе Наранчић. – Остатак од 50 садница нашло је своје место на Старом језеру, док је исти број четинара обезбедила и локална самоуправа. Део јелки је био до пројекта „Најзеленије јелке“, а новогодишње дрво са рециклажним украсима обогатили су ученици свих основних школе на територији града. Ове године је и две деценије од реконструкције овог простор, који је до тада био запуштен и празан. Сада је Старо језеро омиљено шеталиште свих наших суграђана.

Како је наша средина најнепошумљенија у Србији, циљ локалне самоуправе је да промени ову неславну статистику.

-Имамо 1,16 одсто пошумљених површина и да би достигли два процента потребне су деценије – прецизирао је градоначелник Младен Богдан. – Сваке садне сезоне град се максимално труди да повећа број младица у граду, у селима, али и на осталим локацијама. У овом значајном послу имамо помоћ донатора, али и компанија које су друштвено одговорне и донирају средства за програм пошумљавања и заштиту животне средине. У свакој акцији пошумљавања укључујемо основце и средњошколце јер је то најбољи начин да их научимо да чувају и негују зеленило које имамо.

Овом приликом први човек града подвукао је да локална самоуправа чува свако стабло, а посебно ретка дрва.

-Радимо све што је у нашој моћи и против смо инсинуација и ширења лажи. Све што се ради у складу је са важећим законима и прописима. Не постоји план да било које стабло вадимо и уништавамо, него је наш циљ да свако дрво сачувамо и одржимо што дуже у животу. Све оне који нас прозивају нисмо видели на оваквим акцијама, нити су их покренули како би допринели лепшој и бољој животној средини – додао је Младен Богдан.

У оквиру пројекта „Зелена дела“ град и компанија „Јафа“ прошле године реализовали су и пројекат „Еко кутак“.

А.Ђ.

Најављена манифестација „Фенсерај укуса“: Упућен позив локалним произвођачима да учествују

Aleksandra Djuran Фебруарy 13, 2026

Градска пијаца, у суботу, 21. фебруара, од 18 до 23 сата, биће организован „Фенсерај укуса“. Гастрономска, туристичка и продајна манифестација први пут се организује у нашем граду, истакла је Милица Брљак испред „Фенсераја укуса”, испред организатора манифестације.

-Позивамо све заинтересоване власнике малих и средњих предузећа да се пријаве као учесници. Котизација за продајно место са храном или пићем износи 3.000 динара, док је за рукотворине 2.500 динара. Могу да се пријаве предузетници, носиоци пољопривредних газдинстава, као и физичка лица. Пијаца има стотину тезги и очекујем да ће све бити попуњене са произвођачима из Кикинде, али и осталих војвођанских места. Припремљен је богат програм за децу радионице, а за све остале тамбураши. Овај део програма почиње у 19 и трајаце до 22 сата – навела је Брљак.

Јелена Пантелић из ЈП „Кикинда” навела је да је овакав фестивал део стратешког опредељења предузећа да градска пијаца не буде само продајни простор, већ живо градско средиште, место сусрета, интеракције, културе, промоције локалне привреде и друштвених дешавања.

-Организацијом оваквих манифестација, ЈП „Кикинда“ доприноси унапређењу функције и видљивости градске пијаце, јачању сарадње са локалним произвођачима и стварању додатне вредности за грађане. Ноћни базар на пијаци први пут се организује у нашем граду. Ово је прави начин да се локалним проивођачима пружи прилика да представе своје производе широј публици, остваре директан контакт са потрошачима и допринесу јачању локалне понуде и гастрономске сцене. Подсетићу и да имамо један од најлепших пијачних објеката у Војводини, који желимо максимално да искористимо – напоменула је Пантелић.

Информације у вези са закупом продајног места могу се добити на сајту Фенсерајукуса.рс или на телефон 069/662-090.

А.Ђ.

Лажна еколошка драма: Истина о орезивању гинка и манипулацијама „збораша”

Jelena Trifunović Фебруарy 12, 2026

Још једна у низу блокадерско – згубиданских уличних акција, сада фракције лажних еколога и заштитника животне средине, догодила се у суботу, а имала је за циљ наставак исте препознатљиве праксе манипулација, ширења лажи и таргетирања људи који одговорно и савесно раде свој посао, поштујући све законе и прописе, наводи градоначелник Младен Богдан, поводом суботње акције орезивања стабала на Градском тргу.

– Викенд – акција “збораша”, у најмању руку речено, недовољно стручних и неупућених људи, требало је у очима јавности да представи њихову, тобоже, праведну и херојску борбу против бахате локалне самоуправе, креирајући лажну стварност дезинформацијама, а све опробаним уџбеничким методама покушаја спровођења обојене револуције ширењем страха и изазивањем емоција код људи.

– Да су се мало распитали и информисали, сазнали би због чега и који су разлози мере корективног орезивања стабала и како то доприноси њиховом очувању. Али то и није био циљ, него да се само направи добра прича која би била питка за, већ одавно, пропали и напуштени такозвани “Збор”, ради поновног покушаја регрутовања уличних бораца. Нити је стабло Гинко билобе извађено, нити је било у плану његово вађење, а камоли да је шачица од пар блокадера нешто “јуначки” спасавала, појашњава Богдан.

– Једино што су радили је ометање људи који су тог дана радили свој посао, да би, путем друштвених мрежа, наставили у свом маниру, вређајући раднике и надлежног секретара Секретаријата, правећи од себе праведне осветнике и “борце за систем”, којег су у време своје власти најмање поштовали. Дрво је орезано по свим прописима, ради његове и заштите безбедности пролазника и објеката.

– На месту је и даље где је и било и биће чувано и неговано. А што се тиче “великих еколошких бораца”, пуна су им уста екологије, а нешто их нисмо виђали да су имали било какве активности озелењавања, садње и одржавања дрвећа и зелених површина, нису се понудили да учествују ни у једној градској акцији, али су увек ту само када је потребно нешто спречити, успорити и зауставити. То је њихова политика, закључује први човек града.

У току је уређење амбуланте Дома здравља у Иђошу

Aleksandra Djuran Фебруарy 12, 2026

У објекту Дома здравља у Иђошу у току је адаптација унутрашњости сеоске амбуланте. Након што је прошле године саниран кров који је прокишњавао, ове су издвојена средства за кречење простора и унутрашње уређење. Како напредују радови, који су у започели средином недеље, уверили су се градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Бојан Микалачки, директорица Дома здравља др Биљана Марковић и Иванка Грујић, председница Савета МЗ Иђошу.

Адаптацију простора поздравила је и мештанка Смиљана Карабаш, коју смо затекли у амбуланти.

-Уређење је било преко потребно и, сигуран сам да говорим у име већине мештана, драго ми је што се кречи и адаптира. У селу су махом старија домаћинства и сви често долазимо на прегледе. Сада, док трају радови, лекар ради од 16 до 20 часова, када мајстори који раде заврше са послом – сазнајемо од Смиљане Карабаш.

За потребе Дома здравља у буџету за ову годину издвојено је око 8,5 милиона динара.

-Наша установа има 18 објеката у граду и селима и сви су стари између 30 и 50 година и у сваком су неопходна улагања. У томе имамо значајну подршку локалне самоуправе и поред онога што је ургентно, помажу нам и у куповини неопходних медицинских апарата и опреме. И поред радова, успели смо да организујемо рад у амбуланти тако да је пацијентима лекар доступан – истакла је др Биљана Марковић.

На захтева мештана, али и запослених у амбуланти град је издвојио средства за санацију, додао је градоначелник Богдан:

-На нама је да ослушкујемо потребе свих наших суграђана и, у складу са потребама и њиховим иницијативама, да реагујемо правовремено. Квалитетнија и боља примарна здравствена заштита један је од приоритета и ми ћемо се потрудити да услови за рад буду што бољи. Свесни смо чињенице да је највећи проблем недостатак лекара опште праксе и заједно са Домом здравља трудимо се да привучемо младе докторе у нашу средину – прецизирао је први човек града.

И Иванка Грујић захвалила је локалној самоуправи и напоменула да су и Иђошани задовољни што се улаже у овај објекат.

-Очекујем да се радови ускоро заврше како би и рад амбуланте поново био онакав на који су мештани навикли. У плану за ову годину је да оформимо музеј старих предмета у оквиру Дома културе које сакупљамо. Више удружења бави се очувањем традиције и старих обичаја, а кроз музеј ће сви који дођу у наше село моћи да се упознају са њиховим радом.Осим тога у плану нам је да у оквиру месне библиотеке отворимо читаоницу која ће бити намењена свим становницима и окупљати све генерације – казала је Иванка Грујић.

У амбуланти у Иђошу осим примарне здравствене заштите раде и стоматолошка амбуланта и апотека.

597813036-1439912154805984-3218649181677145360-н

Програм којим ће „Гусле“ обележити „Првих 150 година“ биће богат, динамичан и показаће снагу друштва

Aleksandra Djuran Фебруарy 10, 2026

Гала концерт Академског друштва за неговање музике „Гусле“ под називом „Првих 150 година“, како смо раније писали, биће одржан у хали КСЦ „Језеро“ у недељу, 15. фебруара, у 17 сати. Велики јубилеј, поред тога што је значајан за нашу средину, важан је за читаву земљу, али и окружење, навео је на конференцији за новинаре директор Зоран Петровић.

-У историји културних друштава у Срба „Гусле“ раде без прекида и под непромењеним именом. За све ово време, од 1876. године, мењао се начин рада и прилагођавао, али основна мисија остала је иста – рад са децом и младим људима. Сваке године поставимо себи циљ да будемо бољи него што смо били, а да при том подижемо квалитет. Свечарски концерт, али и слава друштва, биће прилика да скоро сви чланови нашег друштва, и садашњи и некадашњи, заједно буду на сцени – истакао је Петровић.

На концерту се очекује велики број гостију и уважених званица. Обележавање почиње светом архијерејском Литургијом коју ће у 9 часова служити митрополит банатски Никанор у цркви Светог Николе. На самом почетку концерта резаће се славски колач, а кум је протојереј Бобан Петровић.

-Програм ће трајати око три сата, али биће динамичан и богат. Учествује око 500 искључиво наших чланова који су део живота провели у друштву. Сви који су могли, а живе ван Кикинде, па чак и ван Србије, биће део свечарске атмосфере. Од најмлађих чланова од три, па до оних најстаријих са око шездесетак година, са пуно воље и љубави учествују у припремама – додао је уметнички руководилац Игор Попов.

Посетиоци ће имати прилику да виде оно што је у „Гусалама“ настајало у последњих 100 година.

-Потрудили смо се да да оркестар, певачке групе, али и фолклорни ансамбли изведу сегменте онога што су стварали руководиоци друштва пре нас. На сцени ћемо подсетити на игре које су поставили кореографи Средоје Попов, Младен Чуданов, Силвестер Гаће, Бранислав Цуцић, Мира Лукач и ја. Учествују све наше секције јер „Гусле“ су наши чланови који су градили друштво током првих 150 година – прецизирао је Попов.

Покровитељи концерта су град Кикинда, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, а велика захвалност упућена је и запосленима у КЦС „Језеро“ и волонтерима Црвеног крста.

А.Ђ.

Ђаци ССШ „Милош Црњански“ и ове године у пројекту „Супершколе“: Посетом Албанији започели сарадњу са школом из Берата

Aleksandra Djuran Фебруарy 9, 2026

Ученици Средње стручне школе „Милош Црњански“, њих петнаест, и двоје професора недавно је посетило Гимназију „Кристаћ Цапо“ у Берату у Албанији. Размена ученика реализована је у оквиру програма „Супершколе“ који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих.

-Пут у Албанију је и први део пројекта између наше две школе у оквиру мреже РYЦО (Регионал Yоутх Цооператион Оффице). – сазнајемо од професора Вање Томашева. – Наши и ученици школе домаћина заједно су учествовали у едукативним радионицама чији је циљ упознавање других култура, помирење и изградња мира, као и мултикултуралност и превазилажење предрасуда. Наши партнери узвратиће посету од 29. марта до 3. априла и сигуран сам да ће им посета бити занимљива с обзиром на то да долазе из планинског краја у равницу.

Средња стручна школа трећу годину учествује у програм који су подржале владе Албаније, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине школу.

-Ђацима је било јако лепо у Берату. Пуно тога су видели, научили и стекли су нове пријатеље. Домаћини су се побринули да посета буде и забавна, па су наши ученици имали прилику да се упознају са знаменитостима града уписаног на Унескову листу светске баштине. Наше госте упознаћемо се са нашом културом, историјским знаменитостима, начином живота, школским програмом. У плану је обилазак Народног музеја, „Тере“ и других знаменитости Кикинде и околних места јер је један од циљева пројекта да се промовише локално наслеђе – наводи наш саговорник.

У претходна два круга пројекта, који су реализовани од 2023. до 2025. године, кикиндска школа је успешно сарађивала са Гимназијом „Хидајет Лежа“” из Љеша, такође у Албанији. Програм финансирају Европска Унија и немачко Министарство за економску сарадњу и развој. Циљ пројекта је повезивање средњих школа из региона Западног Балкана кроз размену ученика и наставника.

А.Ђ.

Ученици из Сајана међу 300 најбољих младих песника Србије

Tijana Despotovski Фебруарy 9, 2026

Ученици Основне школе „Мора Карољ“ из Сајана остварили су запажен успех на књижевном конкурсу „Најбољи млади песници Србије 2026 – 300 најбољих дечјих песама“, пласиравши се међу најуспешније младе ауторе у земљи. Реч је о Анити Шили, ученици осмог разреда, и Александру Неми, ученику четвртог разреда, чије ће песме бити објављене у штампаном издању збирке.

Овим пласманом ученици су стекли право на диплому за изузетно књижевно достигнуће, а њихов успех добија додатну тежину имајући у виду да српски језик уче као нематерњи.

Ментор у раду била им је Јелена Кнежевић, наставница српског као нематерњег језика, уз чију подршку су ученици развијали свој таленат, креативност и љубав према писаној речи. Како се наводи, њихов резултат потврђује да је поезија универзалан језик који превазилази језичке и културне границе.

Остварено признање представља и резултат подстицајног школског окружења у коме се негују језик, књижевност и уметничко изражавање.

Т. Д.

КУД „Еђшег“организовао покладе: Маскирана деца, песма и игра терали зиму

Aleksandra Djuran Фебруарy 7, 2026

Културно уметничко друштво „Еђшег“ организовало је покладе. Обичај терања зиме организује се у периоду од Света три краља, 6. јануара па све до Пепелне среде односно до почетка великог, четрдесетодневног, поста уочи Ускрса.

-Ово је догађај којем се највише радују деца и првенствено њима је намењен – истакла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“. – У оквиру поклада обичај је да се деца маскирају и у томе им пуно помажу маме и баке, васпитачице и учитељице. Велику помоћ имали смо и од чланова удружења „Кекенд“ који су са малишанима играли народне игре, као и дечије игре које су биле популарне у време када су наше мајке и баке биле мале.

Традиција поклада датира још из паганског периода. Према веровањима, у последњим данима зиме, када су дани све краћи, веровало се да Сунце слаби и да тада оживљавају зли духови који су терани желели игром, поворкама и маскирањем.

-Традиција је и да се пали лутка „Кисе“ и тада деца певају стару народну песму. Симболично, на овај начин терамо зиму и све лоше, а са радошћу дочекујемо пролеће. На дан поклада једу се покладске крофне које су припремиле најстарије чланице „Еђшега“ – појаснила је Рамона Тот.

У покладама су учествовали ученици школе „Фејеш Клара“ , малишани из вртића „Наша радост“, као и ђаци из кикиндских школа којима је мађарски изборни предмет.

-Учествовало 35 деце и овакви догађаји који су, за њих, забавни, најбољи је начин да деци приближимо традицију и да их научимо како су некада живели наши преци. Сви учесници били су маштовити и креативни – додала Вивиен Фазекаш из удружења „Кекенд“.

Покладе су први пут организоване у Мађарској у 15. веку. Према традицији, време поклада је био период избора партнера и венчања, јер је било забрањено одржавати венчања и свадбе током великог поста који је долазио након поклада. Покладе су се завршавале уторком пре Пепелне среде када се одржавала покладна сахрана уз звуке контрабаса. Контрабас се пре поноћи постављао на највећи сто у крчми, покривен белом плахтом, а затим су се око њега запалиле свеће. У присуству свештеника и ожалошћених званица су певали опроштајне ноте до поноћи.

А.Ђ.

Оцењен рекордан број узорака вина: Познати победници иђошке манифестације

Aleksandra Djuran Фебруарy 7, 2026

Покрајинска манифестација „Дани вина“, у суботу, 14. фебруара, биће организована 26. пут. У Удружењу виноградара и винара „Шасла“ из Иђоша сазнајемо да стигао рекордан број узорака вина – 210, који су оцењени у четири категорије: бело, розе,„шилер“ и црвено вино.

-Енолози из Темерина, Чоке, Новог Сада, Тараша и Мужље одлучили су која су вина најбоља. Шарлота Силаг из Темерина са белим вином, италијански ризлинг, средње оцене 19,7 понеће титулу генералног победника манифестације. Такође са белим вином, од сорте сила, градски победник је Тијана Тинтар из Кикинде, чланица „Шасле“ са средњом оценом 19,62. Са црвеним вином, пробус, месни победник је винарија „Кепул“ из Иђоша, са средњом оценом 19,52– сазнајемо од Бранислава Бројчина, члана „Шасле“.

Оцењено је 93 узорака белих, 61 узорак црних, 43 розе и 13 је било „шилер“ вина.

-Констатација је свих 17 оцењивача да је су вина изузетна, а поседно добра су бела вина, која су се показала боља од осталих на оцењивању – истакао је Бројчин.

Додељена је 71 златна медаља, 67 сребрних и 50 бронзаних одличја. Централног дана манифестације, у суботу, у 12 сати, у Дому културе биће освећена вина. Након тога домаћини и гости посетиће виноград Ивана Ђорђева, прошлогодишњег месног победника и симболично започети резидбу, а од 14 сати у Дому културе биће додељена признања. Дегустација вина трајаће од 12.30 до 17 часова. Програм „Дани вина“ се организује под покровитељством Града и Покрајине.

А.Ђ.