Град

доб-даваоци-2026-(4)

Светски дан добровољних давалаца крви свечано је обележен у  просторијама Црвеног крста. Признања су уручена најхуманијим суграђанима, добровољним даваоцима крви. Плакету за 50 пута дату крв добило је седморо давалаца, док је њих десеторо драгоцену течност даровало 35 пута.

Миро Недић, медицински је брат је Општој болници и свакога дана сведок је колико је крв неопходна. Већ четири деценије је давалац.

-То је једина течност без које не можемо. Ја сам постао давалац у четвртом разреду Медицинске школе и од тада нисам престајао. Већ 38 година радим у здравству и знам колико су даваоци важни. Некада смо крв давали на Одељењу трансфузије, сада у Црвеном крсту. Једном сам чак платио казну пошто сам возио бицикл поред Гимназије „Душан Васиљев“ јер сам журио да стигнем на време да дам крв – открио нам је  Недић.

И суграђанка Весна Бојић крв је дала више од 35 пута:

-Добровољни давалац постала сам пре 26 година. Мој мотив је моје ћерка. Наиме, њој је била неопходна крв пошто је имала тешку операцију. Тада су јој притекли потпуни незнанци у помоћ и даровали јој најдрагоценије- део себе. Након тога решила сам да постанем давалац и докле год будем могла ја ћу давати крв.

Додељене су и плакете „Широко срце“ за најхуманије средине у 2023 години. То су ЈП „Кикинда“, Техничка школа „Михајло Пупин“ и Месна заједница Мокрин.

-Дати крв је најхуманији чин. Наше ученике који су пунолетни подстичемо да постану даваоци и већина њих се радо одазива акцијама. И део наших запослених такође, из свог примера уче ђаке хуманости – казао је директор Техничке школе „Михајло Пупин“ Милорад Карановић.

Окупљенима се обратила председница Црвеног крста Маријана Мирков која се захвалила даваоцима на хуманости и истрајности.

-Велико вам хвала јер показујете колико сте хумани, а да за то не тражите ништа. Ми славимо вашу доброту и вашу жељу да помогнете онима којима је помоћ најпотребнија – додала је Маријана Мирков.

Протекле године крв је дало 860 давалаца, међу којима је њих 83 који су то урадили први пут. Од укупног броја давалаца 10 процената су жене.

-У претходној години Црвени крст, у сарадњи са Заводом за трансфузијом крви, реализовао је 27 акција добровољног давалаштва крви – сазнајемо од секретарке Црвеног крста Данијеле Бјељац. – Путем акција обезбеђујемо довољне јединице крви тако да наши суграђани у примарној здравственој заштити не треба да брину.  Клуб „25“ који окупља младе даваоце крви реализује едукације за средњошколце и тако их мотивише да постану део породице давалаца.

Светски дан добровољних давалаца крви обележава се 14. јуна, а ове године слоган је „Једна кап хуманости спасава животе“. Давање крви није само медицински чин, већ снажан израз солидарности, саосећања и заједничке одговорности.

Како се истиче, иако су напредак медицине, савремена тестирања и безбедносни системи учинили трансфузију сигурнијом него икада, довољне количине безбедне крви и даље зависе искључиво од људи који редовно и добровољно дају крв.

 

Обележавање овог дана установљено је у знак сећања на дан када је 1868. године рођен Карл Ландштајнер, аустријски биолог и лекар који је заслужан за откриће крвних група код људи, за шта је добио Нобелову награду.

А.Ђ.

 

асфалтирање-1

За рехабилитацију коловоза у улицама Стевана Сремца, Стевана Синђелића, Војводе Путника и Војводе Мишића обезбеђено је 70 милиона динара преко Управе за капитална улагања АП Војводине.

Реч је о значајном инфраструктурном пројекту који ће унапредити безбедност саобраћаја и квалитет путне мреже у деловима града кроз које свакодневно пролази велики број возила.

Градоначелник Младен Богдан данас је у Новом Саду потписао овај уговор о додели средстава по јавном конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката из области саобраћајне инфраструктуре.

– Веома је важна ствар за Кикинду и Кикинђане што смо обезбедили средства за рехабилитацију ових саобраћајница. Захвални смо Покрајинској влади и Управи за капитална улагања што су препознали значај пројекта за наш град. У питању су улице које се интензивно користе, две представљају део транзитног правца, док су преостале веома прометне јер пролазе кроз шири центар града и поред Градске пијаце – наводи Богдан.

Након потписивања уговора, предстоји спровођење административних процедура како би се што пре реализовала јавна набавка и почели радови.

Упоредо са припремама за реконструкцију поменутих улица, у свим деловима града у току је санација ударних рупа.

– Свесни смо да постоје критичне деонице у одређеним улицама, нарочито онима које су оптерећене теретним саобраћајем. Не бежимо од проблема, они су нам познати и свакодневно радимо на њиховом решавању. Управо због тога настављамо улагања у путну инфраструктуру како бисмо побољшали услове за све учеснике у саобраћају – поручио је Богдан.

 

колпинг-меморандум-(4)

У Сајану у Колпинг едукативном центру одржана је панел дискусија посвећена развоју социјалног предузетништва кроз сарадњу локалних самоуправа, цивилног сектора и привреде. Овом приликом потписан је и Меморандум о сарадњи између Колпинг друштва Србије и града Кикинде који су парафирали Мелинда Томић, директорка и Младен Богдана, градоначелник. Циљ је јачање локалног екосистема подршке социјалном предузетништву.

-Локалне заједнице могу да подрже социјална предузећа да се још више развијају – навела је Мелинда Томић, директорица Колпинг друштва Србије. – Пример добре праксе управо је наше предузеће које је имало пуну подршку од Месне заједнице Сајан и града Кикинде. Конкретно, производе које израђујемо локална самоуправа даје као корпоративне поклоне својим гостима.

Друштво у Сајану развија се како би постао регионални центар социјалног предузетништва, истакао је градоначелник Богдан.

-Друштво даје могућност свим заинтересованима да стекну искуство и да науче на који начин могу да развијају социјално предузетништво. На територији града имамо 1.800 регистрованих предузетника и више од половине су власнице жене. Локална самоуправа подржава их сваке године, и на нама је да и даље помажемо развој социјалног предузетништва – прецизирао је први човек града.

Догађају је присуствовала и Данијела Малетић, члан Савета за социјално предузетништво при Министарству за рад, социјална и борачка питања која је навела је да су у овој области неопходна подзаконска акта јер је Закон усвојен 2022. године општи:

-У Србији има свега 26 регистрованих социјалних предузетника, иако ми имамо информацију да по овим принципима у Србији послује више од 500 друштава. Важно нам је и да локалне самоуправе схвате да сваки социјални предузетник решава локални проблем и да са њима може да сарађују и у оквиру јавно-приватног партнерства.

Колпинг друштво у Сајану је основно је 2001. године, подсетио је Золтан Тот, председник Савета Месне заједнице.

-Оваква друштва важна су за мале локалне заједнице јер пружају могућност, пре свега, женама да уче и стекну нове вештине и знања. Социјална предузећа могу да ојачају село јер нуде могућност запошљавања, што помаже у квалитету живота – навео је Тот.

Панел дискусија реализована је у оквиру пројекта „Одрживе заједнице: Јачање социјалних предузећа за локални развој“, који спроводи Смарт колектив у партнерству са Колпинг друштвом Србије и Евроконтактом, уз финансијску подршку Европске уније.

А.Ђ.

маскенбал-библиотека-(11)

Народна библиотека „Јован Поповић“ организује маскенбал за децу, а најмлађи суграђани имаће прилику да на једно вече постану јунаци својих омиљених књига.

Манифестација под називом „Маске међу књигама“ биће одржана 26. јуна од 18.30 до 20 часова у библиотеци. Организатори позивају децу да обуку костиме својих омиљених књижевних ликова и придруже се дружењу испуњеном маштом, књигама и забавом. Циљ маскенбала је да код најмлађих подстакне љубав према читању и приближи им свет књижевности на креативан и занимљив начин.

Пријаве за учешће отворене су до 23. јуна, а заинтересовани се могу пријавити путем имејл адресе kultura@kibiblioteka.org.rs.

Из библиотеке поручују да све учеснике очекује незаборавно дружење у друштву омиљених књижевних јунака.

б4аб282ц-3цд7-4б6ц-а722-9936фе7дц6д4

Матурско вече Економско-трговинске школе ни киша није покварила. Међу 83 ученика најбољи у генерацији је Милош Кресоја са смера економски техничар.

-Био сам одличан ученик током све четири године школовања, а учествовао сам и на такмичењима и у разним школским активностима. Школу ћу памтити по пријатељима, али и знању које сам стекао. Професори су нам увек били на располагању и припремили су нас за живот. Планирам да упишем Економски факултет у Новом Саду, смер пословна информатика – рекао је Кресоја.

Титулу ученика који је највише допринео афирмацији школе добио је Огњен Гуцул који је завршио смер економски техничар:

-Био сам председник Ученичког парламента три године и трудио сам се да организујем велики број акција како за ученике, тако и хуманих. Драго ми је због ове титуле које ми пуно значи.

Кристијан Прељевић, са трогодишњег смера кувар стекао је признање ученика са најбољим просеком.

-Одувек сам волео куварство, а након завршене школе та љубав постала је још већа. У плану ми је да завршим и четврту годину у овој школи. Потрудићу се да будем још бољи у свом послу јер ово занимање је веома тражено – сазнајемо од Прељевића.

Директор Роберт Вуњак има само речи хвале за ову генерацију:

-Ђаци које испраћамо носе пуно знања, награда, похвалница, плакета са собом. Трудили смо се да их припремимо за живот који их очекује и, сигуран сам, да смо успели у томе. Већ наредне школске године имаћемо нове ученике у пет одељења и четири образовна профила: економски техничар, комерцијалиста, кувар, и конобар и трговац.

 

јова-награда-(1)

У акцији „Здраво растимо”, коју је организовао Савез за школски спорт Србије, едукативни кратки филм који су направили ученици шестог и седмог разреда ОШ „Јован Поповић” из Кикинде и њихов наставник физичког васпитања Горан Арнуш, након онлајн гласања, у коначном пласману освојили су друго место.

Подсетимо, њихово двоминутно филмско остварење говори о потреби и значају развијања еколошке свести, а најбољи пример за то је очигледна настава кроз еко башту, коју ова школа гаји с успехом већ неколико година.

Првопласирана, након гласања, била је београдска школа „Ђура Јакшић” са 3.508 гласова, док су Кикинђани сакупили 3.121. Те две школе су дуго водиле мртву трку за чело табеле, а њихов најближи конкурент, школа из Баточине, заостала у коначници за непуних 2000 гласова. Такође, једна награда је додељена и по одлуци стручне комисије, а она је припала смедеревској школи „Јован Јовановић Змај”.

Кикиндској осмолетки као другопласираној, Савез ће доделити камеру и реквизите у вредности 500 евра.

-Ова награда ће нам бити врло корисна, како за наставу физичког васпитања, тако и за слободне наставне активности. Захваљујемо се свима на подршци-нагласила је директорка ОШ „Јован Поповић” Јелена Крвопић, додавши да ће и у наредном периоду школа наставити са активностима које су се показале успешним и креативним и у којима ђаци уживају.

Н.С.

матура-техницка-2026-(13)

Техничка школа „Михајло Пупин“, већ по традицији, отворила је матурске вечери средњих школа. Ове године највећа средња школа у граду испратила је 172 матураната из седам одељења. Ученица генерације је Катарина Голић из Мокрина, која је титулу  стекла захваљујући такмичењима и успеху који је постигла током четворогодишњег школовања на смеру техничар информационих технологија.

-Школу сам представљала на такмичењима из математике и основа електротехнике. Из математике сам у првој, другој и четвртој години била на републичком  такмичењу, док сам из основа електротехнике у првој и другој години била друга у држави – каже Катарина која се двоуми између два факултета ПМФ-а и ФТН-а у Новом Саду.

Титула спортиста генерације на равне части поделили су Немања Балабан рукометаш, првотимац „Кикинде Гриндекса“ и Никола Исаков, џудиста који је завршио смер електротехничар за електронику на возилима.

-Био сам други на шампионату Србије за јуниоре, а сребрну медаљу освојио сам и на школском такмичењу, такође у јуниорској категорији. Ове године био сам први на Школској олимпијади Војводине. Џудо тренирам већ шест година и планирам да наставим да се бавим овим спортом. Жеља ми је да упишем факултет у Нишу и пређем у клуб „Кинезис“ – навео је  Никола.

Немања је завршио смер техничар за компјутерско конструисање на ЦНЦ машинама:

-Рукомет тренирам осам година и за школу сам освојио треће место на олимпијади, били смо други и у републици и у Војводини. Наставићу да се бавим овим спортом, а у плану ми је и да упишем факултет у Београду, смер ИТ.

Техничка школа ове године има и најматуранта Дома ученика „Никола Војводић“. То је Бранислав Груборовић из Мола.Он је такође завршио смер техничар за компјутерско конструисање на ЦНЦ машинама.

-Најматурант сам постао захваљујући залагању у Дому ученика у разним активностима. Представљао сам интернат на музичким такмичењима пошто свирам хармонику и освајао сам најчешће друга места. Ове четири године остаће ми у најлепшем сећању, иако је у почетку било тешко – рекао је Бранислав.

Директор Милорад Карановић каже да су сви запослени у школи поносни на ову генерацију.

-Наредни корак је упис нове генерације ученика у нашу школу. У седам одељења места има за 196 ђака. Сигурни смо да ће упис проћи одлично, као и ранијих година – закључио је Карановић.

А.Ђ.

 

бели-локвањи-(2)

Старо језеро красе бели локвањи који се налазе на два места у делу некадашњег базена. Иницијатива да се водена биљка заснује на омиљеној зеленој оази потекла је од суграђана.

-Пре три године суграђани су нам понудили локвање које имају у својим језерима у двориштима, како би никли и на Старом језеру – сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и развој. – Ризом биљке је постављен у глинену подлогу и тако спуштен на дно језера. Већ на пролеће 2024. године укорењена и адаптирана биљка је на површини језера  избацила свој први лист.

Локвањи се, како појашњава наша саговорница, постављају у дубину, у глинене посуде.

-Имали смо и помоћ од запослених у „Тери“ од које смо добили глину неопходну за размножавање локвања. Прве године они нису били приметни и мали број суграђана приметио је новину у некадашњем олимпијском базену – додаје Наранчић.

Бели локвањ се раширио и ове године заокупља пажњу суграђана. Цвета и изгледа јако лепо. Мирослава Наранчић напомиње да суграђани не треба да дирају биљку која је заштићена врста у флори Србије.

Цвет локвања је симбол нежности и чедности, а део имена потиче из грчке митологије у којој постоји прича о томе како се једна од нимфи преобратила у локвањ. Поред тога што лепо мирише, биљка има и лековита својства те се користи и у козметичке сврхе.

А.Ђ.

појас-богородице-портал

Часном појасу Пресвете Богородице, једној од најпоштованијих реликвија у православном свету, поклонило се више од милион верника у Храму Светог Саве у Београду, где је био изложен 16 дана.

У вишекилометарским колонама људи из целе земље и иностранства, који су стрпљиво чекали прилику да се поклоне светињи, били су и Кикинђани. Своје незаборавне утиске, који сведоче о посебној атмосфери заједништва, вере и мира, поделили су са читаоцима „Комуне“ и КИКИНДСКОГ портала.

Незаборавно и посебно емотивно искуство пренела нам је суграђанка Јелена Средић, која је у Храму Светог Саве била са својим једногодишњим сином Стефаном.
– У Београду смо били од раног јутра, а светињи смо пришли тек увече. Чекали смо више од 10 сати, али ми то није тешко пало. Стефан је био изненађујуће миран. Тај тренутак када уђете у Храм, тај мир и топлина, то се не може описати. Када смо целивали појас, осетила сам велику радост и захвалност што смо имали ту прилику- прича Јелена.

– Искрено, имала сам мало страх како ће све изгледати, али смо се ипак одлучили да кренемо. Породица је била уз мене, знала сам да ће све бити у реду. Стефан је успео и да одспава у колицима. Било је лепо организовано и све је прошло у миру и најбољем реду- преноси нам своје искуство млада суграђанка.

Даринка Маљугић из Мокрина истиче да је цео доживљај био изузетан.
– Утисак је био невероватан, достојанствен, миран, испуњен неким блаженством и спокојем. Нико није био нервозан, нико није правио проблеме, чак ни породице са малом децом нису желеле да иду преко реда, иако им је то било омогућено- истиче она.

Додаје да се овакво искуство не може лако описати речима.
– То једноставно мора да се доживи. То је заиста нешто што се памти и јединствена прилика. Ми жене, на пример, не можемо да одемо на Свету Гору, али је зато светиња дошла нама. Тај мали напор који смо уложили уопште није био терет, већ благословена прилика коју нисам желела да пропустим- каже Даринка Маљугић.

Посебне утиске у дану који је протекао у дугом чекању, али и у стрпљењу и разумевању међу верницима, има и Тања Ножица.
– Ми смо чекали 12 сати. Стали смо у ред у пола девет ујутру, а светињи смо се поклонили око пола девет увече. Утисак је заиста невероватан. Посебно ме је дотакло то стрпљење, јер се у Храму задржиш можда 10–15 минута, а толико сати чекаш да би ушао и целивао појас Пресвете Богородице. Људи су долазили из Подгорице, Лознице, Сремске Митровице, Македоније… Сви смо били као једно- наводи Тања Ножица.

Истиче да је читава организација била одлична и да су понели утисак општег реда и мира.
– Сви смо дошли са истим циљем, да уђемо у Храм, да се поклонимо и целивамо светињу. Тај осећај јединства и заједништва се заиста осетио на сваком кораку. Сви су били стрпљиви и достојанствени- прича Ножица.

Према предању, Појас Пресвете Богородице једина је сачувана реликвија која је припадала Богородици, због чега има посебно место у православној традицији. Верници му се вековима обраћају у молитвама, посебно за здравље, пород и духовни мир.

Богородичин појас чува се у манастиру Ватопед на Светој Гори, где представља изузетно важан део духовне баштине и традиције православног света.

Ј. Ц.

свети-сава-дјаци-генерације-(4)

Запослени и ученици Основна школе „Свети Сава“,  организовали су свечаност у Народном позоришту, током које су уручена признања ученику генерације, ђацима који су освојили једно од прва три места на републичким такмичењима, као и носиоцима дипломе „Вук Стефановић Караџић“. Ово је била прилика да се додели и награда „Милена Гирић“.

Најбољи у овој генерацији је Никола Томић који остварио запажене резултате на такмичењима:

– У петом и осмом разреду био сам ученик „Хипо“ такмичења. Ове године успео сам да дођем и до европског финала у Италији. И из географије сам био успешан. Прошле године, као седмак, освојио сам другу, а ове године трећу награду на Националној географској олимпијади. Труд и рад се исплате, а то потврђује и ова титула.

Ученицима који су у току школске године постигли најбоље резултате из биологије додељена је награда „Милева Гирић“. Књигу и таблет уручио је син Мирослав Гирић који је заједно са сестром Јеленом установио ово признање:

-Награда је успостављена у знак сећања на моју мајку која је била наставница биологије у школи „Свети Сава“ скоро читав радни век. Ово је четврта година како је додељујемо, а мотив нам је да ученике заинтересујемо за биологију и да их охрабримо да остваре што боље резултате из овог предмета.

Ове године награда је припала Марини Рофа и Вукашину Дукићу, ученицима петог разреда.

-Награда ми пуно значи јер волим биологију. Имала сам максималан број бодова на окружном такмичењу, а припремала ме је наставница Данијела Тртић – истакла је Марина.

Књигу и таблет добио је и Вукашин који је такође освојио 100 бодова на окружном такмичењу:

-Питања нису била тешка, а помогао ми је и наставник Немања Божовић са којим се припремао. Радује ме што сам награђен.

Директорица школе Гордана Рацков честитала је малим матурантима успешан завршетак основне школе.

-Година је била веома плодоносна. Имамо четворо Вуковаца, шесторо ученика који су освојили једно од прва три места на републичким такмичењима. Наше најуспешније ђаке моћи да виде сви суграђани с обзиром на то да ће се наћи на билборду – додала је Рацков.

Ове школске године 53 ђака завршило је осми разред у овој школи.

 

 

 

error: Content is protected !!