Град

bazeni-1

Отворени базени почеће са радом у суботу, 20. јуна, а током предстојећег викенда улаз ће бити бесплатан за све посетиоце у Кикинди и Банатском Великом Селу. Радно време базена биће од 10 до 18 часова.

Према речима директора Културно-спортског центра „Језеро“ Драгана Пецарског, све је спремно за почетак сезоне. Вода је контролисана и исправна, а квалитет је потврдио Завод за јавно здравље.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

– Очекујемо лепо време и велики број посетилаца. Сви услови за безбедан и пријатан боравак на базенима су обезбеђени – истакао је Пецарски.

Тренинзи спортских клубова већ су почели, а базене користе пливачи и рониоци.

Предстојећи викенд, према прогнози метеоролога, донеће право летње време, што ће обрадовати све који планирају да освежење потраже на отвореним базенима.

 

nakovo-staze-(3)

У Месној заједници Наково завршена је изградња пешачких стаза око језера на ободу села, а како сада изгледа уверили су се градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Бојан Микалачки.  Средства за ову инвестицију, 12,4 милиона динара, опредељена су на конкурсу за унапређење и развој руралне инфраструктуре и услуга Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

 

-Оазу у Накову максимално користе и млади и стари. Свакодневно се мајке са децом у колицима шетају око језера, као и рекреативци – сазнајемо од Бранислава Чубрила из Савета Месне заједнице.  – Стаза је завршена за нешто више од месец да и све је урађено квалитетно. Ту је и дечије игралиште, и терен за балоте.

Изграђено је 2.000 квадрата стаза од бехатон плоча. Како је на поменутој локацији тло водопропусно најпре је постојеће земљиште припремљено, као када се асфалтирају путеви.  Пре само деценију језеро је заправо било стара бара око које је створена огромна дивља депонија.

-Заједничким снагама локалне самоуправе и Месне заједнице, а на захтев мештана Наково је добило зелену оазу коју сви радо користе – рекао је градоначелник Младен Богдан. –  Она није место окупљања само Наковчана него и Кикинђана, Великоселци, па и гости из суседне Румуније. Значајна средства су уложена и хвала Покрајини на издвојеном новцу, а у наредном периоду предстоји нам да изнађемо средства за расвету.

Депонија која је постојала је уклоњена и рекултивисана, а бара је продубљена како би била претворена у језеро. Оно не служи само за риболов, него и за мир и одмор. То су препознале прве комшије из Румуније, из Лунге, који су постали редовни посетиоци.

Пошто се заврши изградња стаза, преостаје осветљење. Струја је доведена и половина простора има расвету и исто треба урадити у другом делу.

А.Ђ.

 

mala-matura-polaganje-(1)

Ученици осмог разреда основних школа широм Србије у понедељак и уторак полагали су тест из српског односно матерњег језика, док је сутра завршни испит из изборног предмета. На територији града у 15 основних школа малу матуру полаже  416 ученика.

Другог дана матуре, након полагања математике, разговарали смо са осмацима из Основне школе „Вук Караџић“. Максим Катаи, истиче да му је тежи био тест из српског језика:

-Лакша ми је била математика. На тесту из српског језика најтежа су ми била последња три питања. Требало је да анализирамо дати текст. Са друге стране тест из математике подједнако је обухватио све области. Планирам да упишем Техничку школу, смер техничар друмског саобраћаја.

Иван Костенко, слаже се са својим другом из разреда.

-И мени је тест из српског језика био пуно тежи у односу на математику. Од задатака најтежи је био из геометрије. Припремали смо се за завршни испит у школи – каже Иван.

И Михајло Миланов истог је мишљења.

-Српски сам лошије урадио, али надам се да ћу са тестом из математике надокнадити бодове. Разумевање текста је било најтеже у српском, док сам из математике највише „муке“ имао са задатком из геометрије у којем је требало да се одреди пролаз кроз пећину – открио нам је Михајло, који, такође, планира да упише Техничку школу “Михајло Пупин”.

Задаци који су задали највише потешкоћа из српског језика су питања из области књижевности, значења појединих речи и разумевања прочитаног текста. Осмаци из основне школе максимално могу да понесу 60 бодова, док на завршном испиту могу да остваре највише 40 бодова.

 

Прелиминарни резултати завршног испита биће објављени 19. јуна, коначни 22. јуна, док ће листа жеља моћи да се подноси 23. и 24. јуна. Коначни распоред ученика по школама биће објављен 29. јуна

dob-davaoci-2026-(4)

Светски дан добровољних давалаца крви свечано је обележен у  просторијама Црвеног крста. Признања су уручена најхуманијим суграђанима, добровољним даваоцима крви. Плакету за 50 пута дату крв добило је седморо давалаца, док је њих десеторо драгоцену течност даровало 35 пута.

Миро Недић, медицински је брат је Општој болници и свакога дана сведок је колико је крв неопходна. Већ четири деценије је давалац.

-То је једина течност без које не можемо. Ја сам постао давалац у четвртом разреду Медицинске школе и од тада нисам престајао. Већ 38 година радим у здравству и знам колико су даваоци важни. Некада смо крв давали на Одељењу трансфузије, сада у Црвеном крсту. Једном сам чак платио казну пошто сам возио бицикл поред Гимназије „Душан Васиљев“ јер сам журио да стигнем на време да дам крв – открио нам је  Недић.

И суграђанка Весна Бојић крв је дала више од 35 пута:

-Добровољни давалац постала сам пре 26 година. Мој мотив је моје ћерка. Наиме, њој је била неопходна крв пошто је имала тешку операцију. Тада су јој притекли потпуни незнанци у помоћ и даровали јој најдрагоценије- део себе. Након тога решила сам да постанем давалац и докле год будем могла ја ћу давати крв.

Додељене су и плакете „Широко срце“ за најхуманије средине у 2023 години. То су ЈП „Кикинда“, Техничка школа „Михајло Пупин“ и Месна заједница Мокрин.

-Дати крв је најхуманији чин. Наше ученике који су пунолетни подстичемо да постану даваоци и већина њих се радо одазива акцијама. И део наших запослених такође, из свог примера уче ђаке хуманости – казао је директор Техничке школе „Михајло Пупин“ Милорад Карановић.

Окупљенима се обратила председница Црвеног крста Маријана Мирков која се захвалила даваоцима на хуманости и истрајности.

-Велико вам хвала јер показујете колико сте хумани, а да за то не тражите ништа. Ми славимо вашу доброту и вашу жељу да помогнете онима којима је помоћ најпотребнија – додала је Маријана Мирков.

Протекле године крв је дало 860 давалаца, међу којима је њих 83 који су то урадили први пут. Од укупног броја давалаца 10 процената су жене.

-У претходној години Црвени крст, у сарадњи са Заводом за трансфузијом крви, реализоваo је 27 акција добровољног давалаштва крви – сазнајемо од секретарке Црвеног крста Данијеле Бјељац. – Путем акција обезбеђујемо довољне јединице крви тако да наши суграђани у примарној здравственој заштити не треба да брину.  Клуб „25“ који окупља младе даваоце крви реализује едукације за средњошколце и тако их мотивише да постану део породице давалаца.

Светски дан добровољних давалаца крви обележава се 14. јуна, а ове године слоган је „Једна кап хуманости спасава животе“. Давање крви није само медицински чин, већ снажан израз солидарности, саосећања и заједничке одговорности.

Како се истиче, иако су напредак медицине, савремена тестирања и безбедносни системи учинили трансфузију сигурнијом него икада, довољне количине безбедне крви и даље зависе искључиво од људи који редовно и добровољно дају крв.

 

Обележавање овог дана установљено је у знак сећања на дан када је 1868. године рођен Карл Ландштајнер, аустријски биолог и лекар који је заслужан за откриће крвних група код људи, за шта је добио Нобелову награду.

А.Ђ.

 

asfaltiranje-1

За рехабилитацију коловоза у улицама Стевана Сремца, Стевана Синђелића, Војводе Путника и Војводе Мишића обезбеђено је 70 милиона динара преко Управе за капитална улагања АП Војводине.

Реч је о значајном инфраструктурном пројекту који ће унапредити безбедност саобраћаја и квалитет путне мреже у деловима града кроз које свакодневно пролази велики број возила.

Градоначелник Младен Богдан данас је у Новом Саду потписао овај уговор о додели средстава по јавном конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката из области саобраћајне инфраструктуре.

– Веома је важна ствар за Кикинду и Кикинђане што смо обезбедили средства за рехабилитацију ових саобраћајница. Захвални смо Покрајинској влади и Управи за капитална улагања што су препознали значај пројекта за наш град. У питању су улице које се интензивно користе, две представљају део транзитног правца, док су преостале веома прометне јер пролазе кроз шири центар града и поред Градске пијаце – наводи Богдан.

Након потписивања уговора, предстоји спровођење административних процедура како би се што пре реализовала јавна набавка и почели радови.

Упоредо са припремама за реконструкцију поменутих улица, у свим деловима града у току је санација ударних рупа.

– Свесни смо да постоје критичне деонице у одређеним улицама, нарочито онима које су оптерећене теретним саобраћајем. Не бежимо од проблема, они су нам познати и свакодневно радимо на њиховом решавању. Управо због тога настављамо улагања у путну инфраструктуру како бисмо побољшали услове за све учеснике у саобраћају – поручио је Богдан.

 

kolping-memorandum-(4)

У Сајану у Колпинг едукативном центру одржана је панел дискусија посвећена развоју социјалног предузетништва кроз сарадњу локалних самоуправа, цивилног сектора и привреде. Овом приликом потписан је и Меморандум о сарадњи између Колпинг друштва Србије и града Кикинде који су парафирали Мелинда Томић, директорка и Младен Богдана, градоначелник. Циљ је јачање локалног екосистема подршке социјалном предузетништву.

-Локалне заједнице могу да подрже социјална предузећа да се још више развијају – навела је Мелинда Томић, директорица Колпинг друштва Србије. – Пример добре праксе управо је наше предузеће које је имало пуну подршку од Месне заједнице Сајан и града Кикинде. Конкретно, производе које израђујемо локална самоуправа даје као корпоративне поклоне својим гостима.

Друштво у Сајану развија се како би постао регионални центар социјалног предузетништва, истакао је градоначелник Богдан.

-Друштво даје могућност свим заинтересованима да стекну искуство и да науче на који начин могу да развијају социјално предузетништво. На територији града имамо 1.800 регистрованих предузетника и више од половине су власнице жене. Локална самоуправа подржава их сваке године, и на нама је да и даље помажемо развој социјалног предузетништва – прецизирао је први човек града.

Догађају је присуствовала и Данијела Малетић, члан Савета за социјално предузетништво при Министарству за рад, социјална и борачка питања која је навела је да су у овој области неопходна подзаконска акта јер је Закон усвојен 2022. године општи:

-У Србији има свега 26 регистрованих социјалних предузетника, иако ми имамо информацију да по овим принципима у Србији послује више од 500 друштава. Важно нам је и да локалне самоуправе схвате да сваки социјални предузетник решава локални проблем и да са њима може да сарађују и у оквиру јавно-приватног партнерства.

Колпинг друштво у Сајану је основно је 2001. године, подсетио је Золтан Тот, председник Савета Месне заједнице.

-Оваква друштва важна су за мале локалне заједнице јер пружају могућност, пре свега, женама да уче и стекну нове вештине и знања. Социјална предузећа могу да ојачају село јер нуде могућност запошљавања, што помаже у квалитету живота – навео је Тот.

Панел дискусија реализована је у оквиру пројекта „Одрживе заједнице: Јачање социјалних предузећа за локални развој“, који спроводи Смарт колектив у партнерству са Колпинг друштвом Србије и Евроконтактом, уз финансијску подршку Европске уније.

А.Ђ.

maskenbal-biblioteka-(11)

Народна библиотека „Јован Поповић“ организује маскенбал за децу, а најмлађи суграђани имаће прилику да на једно вече постану јунаци својих омиљених књига.

Манифестација под називом „Маске међу књигама“ биће одржана 26. јуна од 18.30 до 20 часова у библиотеци. Организатори позивају децу да обуку костиме својих омиљених књижевних ликова и придруже се дружењу испуњеном маштом, књигама и забавом. Циљ маскенбала је да код најмлађих подстакне љубав према читању и приближи им свет књижевности на креативан и занимљив начин.

Пријаве за учешће отворене су до 23. јуна, а заинтересовани се могу пријавити путем имејл адресе kultura@kibiblioteka.org.rs.

Из библиотеке поручују да све учеснике очекује незаборавно дружење у друштву омиљених књижевних јунака.

b4ab282c-3cd7-4b6c-a722-9936fe7dc6d4

Матурско вече Економско-трговинске школе ни киша није покварила. Међу 83 ученика најбољи у генерацији је Милош Кресоја са смера економски техничар.

-Био сам одличан ученик током све четири године школовања, а учествовао сам и на такмичењима и у разним школским активностима. Школу ћу памтити по пријатељима, али и знању које сам стекао. Професори су нам увек били на располагању и припремили су нас за живот. Планирам да упишем Економски факултет у Новом Саду, смер пословна информатика – рекао је Кресоја.

Титулу ученика који је највише допринео афирмацији школе добио је Огњен Гуцул који је завршио смер економски техничар:

-Био сам председник Ученичког парламента три године и трудио сам се да организујем велики број акција како за ученике, тако и хуманих. Драго ми је због ове титуле које ми пуно значи.

Кристијан Прељевић, са трогодишњег смера кувар стекао је признање ученика са најбољим просеком.

-Одувек сам волео куварство, а након завршене школе та љубав постала је још већа. У плану ми је да завршим и четврту годину у овој школи. Потрудићу се да будем још бољи у свом послу јер ово занимање је веома тражено – сазнајемо од Прељевића.

Директор Роберт Вуњак има само речи хвале за ову генерацију:

-Ђаци које испраћамо носе пуно знања, награда, похвалница, плакета са собом. Трудили смо се да их припремимо за живот који их очекује и, сигуран сам, да смо успели у томе. Већ наредне школске године имаћемо нове ученике у пет одељења и четири образовна профила: економски техничар, комерцијалиста, кувар, и конобар и трговац.

 

jova-nagrada-(1)

У акцији „Здраво растимо”, коју је организовао Савез за школски спорт Србије, едукативни кратки филм који су направили ученици шестог и седмог разреда ОШ „Јован Поповић” из Кикинде и њихов наставник физичког васпитања Горан Арнуш, након онлајн гласања, у коначном пласману освојили су друго место.

Подсетимо, њихово двоминутно филмско остварење говори о потреби и значају развијања еколошке свести, а најбољи пример за то је очигледна настава кроз еко башту, коју ова школа гаји с успехом већ неколико година.

Првопласирана, након гласања, била је београдска школа „Ђура Јакшић” са 3.508 гласова, док су Кикинђани сакупили 3.121. Те две школе су дуго водиле мртву трку за чело табеле, а њихов најближи конкурент, школа из Баточине, заостала у коначници за непуних 2000 гласова. Такође, једна награда је додељена и по одлуци стручне комисије, а она је припала смедеревској школи „Јован Јовановић Змај”.

Кикиндској осмолетки као другопласираној, Савез ће доделити камеру и реквизите у вредности 500 евра.

-Ова награда ће нам бити врло корисна, како за наставу физичког васпитања, тако и за слободне наставне активности. Захваљујемо се свима на подршци-нагласила је директорка ОШ „Јован Поповић” Јелена Крвопић, додавши да ће и у наредном периоду школа наставити са активностима које су се показале успешним и креативним и у којима ђаци уживају.

Н.С.

matura-tehnicka-2026-(13)

Техничка школа „Михајло Пупин“, већ по традицији, отворила је матурске вечери средњих школа. Ове године највећа средња школа у граду испратила je 172 матураната из седам одељења. Ученица генерације је Катарина Голић из Мокрина, која је титулу  стекла захваљујући такмичењима и успеху који је постигла током четворогодишњег школовања на смеру техничар информационих технологија.

-Школу сам представљала на такмичењима из математике и основа електротехнике. Из математике сам у првој, другој и четвртој години била на републичком  такмичењу, док сам из основа електротехнике у првој и другој години била друга у држави – каже Катарина која се двоуми између два факултета ПМФ-а и ФТН-а у Новом Саду.

Титула спортиста генерације на равне части поделили су Немања Балабан рукометаш, првотимац „Кикинде Гриндекса“ и Никола Исаков, џудиста који је завршио смер електротехничар за електронику на возилима.

-Био сам други на шампионату Србије за јуниоре, а сребрну медаљу освојио сам и на школском такмичењу, такође у јуниорској категорији. Ове године био сам први на Школској олимпијади Војводине. Џудо тренирам већ шест година и планирам да наставим да се бавим овим спортом. Жеља ми је да упишем факултет у Нишу и пређем у клуб „Кинезис“ – навео је  Никола.

Немања је завршио смер техничар за компјутерско конструисање на ЦНЦ машинама:

-Рукомет тренирам осам година и за школу сам освојио треће место на олимпијади, били смо други и у републици и у Војводини. Наставићу да се бавим овим спортом, а у плану ми је и да упишем факултет у Београду, смер ИТ.

Техничка школа ове године има и најматуранта Дома ученика „Никола Војводић“. То је Бранислав Груборовић из Мола.Он је такође завршио смер техничар за компјутерско конструисање на ЦНЦ машинама.

-Најматурант сам постао захваљујући залагању у Дому ученика у разним активностима. Представљао сам интернат на музичким такмичењима пошто свирам хармонику и освајао сам најчешће друга места. Ове четири године остаће ми у најлепшем сећању, иако је у почетку било тешко – рекао је Бранислав.

Директор Милорад Карановић каже да су сви запослени у школи поносни на ову генерацију.

-Наредни корак је упис нове генерације ученика у нашу школу. У седам одељења места има за 196 ђака. Сигурни смо да ће упис проћи одлично, као и ранијих година – закључио је Карановић.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!