Град

старо-језеро-конкурс-(5)

Поводом обележавања Светског дана вода на Старом језеру организована је изложба старих и фотографија пристиглих на конкурс Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Мирослава Наранчић, секретарка поменутог Секретаријата истакла је да фотографије приказују језеро какво је некада изгледало и какво је данас.

-Зелена оаза на Старом језеру најпрепознатљивија по језеру. Прошло је тачно две деценије од рекултивације овог простора које је непрепознатљиво у односу на оно какво је некада било. Штеванчева бара је заправо проширење речног тока некадашње реке Галадске и једина је водена површина која се налази 500 метара од градског језгра. Старо језеро је комплекс и чине га ободни канали, језеро, уређене зелене површине и мобилијар за све узрасте. Део је  Блока 9 у оквиру ког су и Велики парк и спортски центар су огроман потенцијал града.

На фото-конкурс на тему „Старо језеро, некад и сад“ пристигла су 44 рада ученика виших разреда основних школа „Свети Сава“, „Фејеш Клара“, „Жарко Зрењанин“ и „Ђура Јакшић“. Најбоља три су награђена, а пригодне поклоне уручио је Ђорђе Тешин, члан Градског већа. Прво место припало је Христини Милетин, друго Марку Зубанову и треће Дариу Гребецу.

-За конкурс сам чула у школи и решила да учествујем – сазнајемо од Христине, иначе ученице шестог разреда ОШ „Свети Сава“. – Фотографију је настала у јуну. Њоме је обухваћен поглед са моста и фонтана што ми је и најлепше.

Завод за јавно здравље у континуитету контролише воду у ободним каналима и у самом језеру, рекла је др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију.

-Контрола се обавља једном месечно, а лети два пута. Квалитет је такав да су то воде пете класе. У самом језеру је подземна вода, у ободном каналу је површинска. Повишене су вредности биохемијске потрошње кисеоника и хемијске потрошње кисеоника, што је одраз органског загађења. У води се налазе аератори који побољшавају њен квалитет, посебно лети – навела је  др Брусин Белош.

Изложба фотографија биће постављена и у Културном центру до 3. априла.

А.Ђ.

 

 

игралисте

Нова игралишта обрадоваће малишане у Башаиду, Новим Козарцима и Великом Селу, као и у Микронасељу, насељу Стрелиште и Вашаришту.

Ово је један од пројеката који је за КИКИНДСКИ портал најавио градоначелник Младен Богдан, истичући да планови за изградњу игралишта постоје већ неколико година, али су околности у претходном периоду успориле њихову реализацију.

-То смо планирали 2025. године. Међутим, ситуација која се дешавала и у држави и у друштву нас је мало омела. Ипак, од тих планова нисмо одустали и у 2026. години започињемо оно што смо тада замислили. Сигуран сам да ће ова игралишта обрадовати и родитеље и наше најмлађе суграђане, јер су управо породице годинама уназад тражиле овакве садржаје- каже градоначелник.

Пројекат се реализује уз подршку више партнера. Четири игралишта биће финансирана кроз пројекат компаније НИС „Заједници заједно“, док се преостала два граде уз подршку покрајине и Министарства за бригу о породици, и уз учешће града.

Градоначелник је упутио и апел грађанима да нове просторе за игру чувају и користе.

– Молим све суграђане да воде рачуна о њима, да се справе и простор не уништавају. Са друге стране, важно је и да се игралишта користе – јер би било штета да после труда и улагања остану празна- поручио је Богдан и подсетио да изградња игралишта није могућа на свакој локацији, чак и када постоји иницијатива грађана.

Ново игралиште ниче и у Новим Козарцима

-Парцеле морају бити сто одсто у власништву града, морају бити на безбедној удаљености од саобраћаја и не смеју да имају подземне инсталације попут гасовода или водовода. Често се дешава да добијемо петицију за неку локацију, али када се све провери у катастру, испостави се да она није погодна- објаснио је градоначелник.

Три игралишта у граду биће изграђена у: насељу Стрелиште, на углу улица Браће Средојев и Вашариште и у Микронасељу. Једно игралиште планирано је и у Новим Козарцима, где су радови већ започели, а нова игралишта добиће и малишани у Банатском Великом Селу и Башаиду.

Ј. Ц.

предсколска-медаља-(2)

На Међународном сајму образовања у Новом Саду, Предшколској установи ,,Драгољуб Удицки“  уручена је Велика златна медаља. За награду је конкурисао вртић ,,Колибри“ са пројектом ,,Заједно смо безбеднији“ реализован прошле године и који је укључио  велики број учесника уз подршку Црвеног крста и ватрогасаца из НИС-а. Програм ,,Смањење ризика од елементарних непогода и других опасности“ је први пут у држави, обухватио најмлађу популацију, децу од једне до седам година и то из вртића „Колибри“.

Директорица, Кристина Дрљић, напомиње да су награде процена успешности сваке установе и да још успешније интегрише све чланове великог тима како би функционисали још боље.

-Подсетићу да смо у протеклим годинама добили највиша признања. На Сајаму образовања 2022. године сребрну медаљу за уређење простора у реализацији васпитно образовног рада. Већ наредне године на истој манифестацији припала нам је златна повеља за рад. Ту су и златне медаље за драмско извођење представа , за спровођење програма ,,Године узлета“,за подршку првих карика у васпитно образовном ланцу у раду са децом јасленог узраста. Све је крунисано прошле године „Светосавском наградом“  за значајне резултате и допринос развоју предшколског образовања и васпитања. Добили смо и највишу оцену екстерне комисије, нисмо стали. Настављамо и даље да се развијамо и унапређујемо све сегменте рада у нашим вртићима – истакла је Дрљић.

Подсетимо и да је показна вежба била евакуације у случају земљотреса и пожара и да јој је претходио је циклус едукације запослених, деце и родитеља. Настао је филм, ауторско дело васпитача, који приказује кроз све фазе и сегменте рада на пројекту. У филму је музичка нумера чији аутори су деца и васпитачи, а овим пројектом биће обухваћени сви вртићи на територији града.

јефимија-темисвар-(2)

Чланице плесног студија „Јефимија“ учествовале су на такмичењу у Темишвару. У суседној Румунији наступиле су са две кореографије и освојиле прво и друго место.

-Ово је наше треће учешће у такмичењу где смо представљали наш град, Руско Село и нашу државу Србију. Пласирали смо се на такмичење у Шпанији у Барселони у септембру ове године што је за нас велики успех – истакла је Снежана Аћамовић.

Следеће надметање чланице „Јефимије“ очекује већ 27.марта у Кањижи где се одржава Интернационални плесни фестивал у Кањижи.

Увелико теку припреме за трећи ,,Рускоселски фестивал плеса“ који се организује поводом Светског дана плеса. И ове године биће донаторског карактера јер ће два прикупљена средства бити упућена Предшколској установи ,,Драгољуб Удицки“ односно вртићу ,,Бубамара“ у Руском Селу.  Фестивал је у недељу, 29. марта са почетком у 16 часова.

А.Ђ.

козарци-скола-свестеник

Ученике другог разреда Основне школе „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца недавно су посетили свештеник Александар Секулић, његова супруга Снежана Савичић Секулић, првакиња београдске опере и ћерка Јања, као и Драгана Д. Мирковић, композитор и текстописац. Пријатељство започето пре неколико месеци наставља да расте и продубљује се, а све је почело захваљујући пријатељству учитељице Неле Дамјанов и Драгане Д. Мирковић.

-У разговору са Драганом споменула сам да у разреду имам троје ученика са извесним здравственим проблемима јер знам да је и она током младости имала тегоба. Наш разговор препричала је свом пријатељу свештенику Александру Секулићу који служи у цркви Александра Невског у Београду. Изразио је жељу да помогне и то је и учинио за једно дете из мог разреда. Пожелео је да га упозна и да нас угости. Напоменула сам да је у мом одељењу седморо ђака и да су сви они ради да сазнају ко је свештеник Александар, на шта нас је он пред Нову годину позвао у Београд.

Учитељица Нела и њени ђаци отишли су у Београд где су обишли знаменитости, а примио их је и патријарх Порфирије, о чему је „Комуна“ и писала. Сада је дошао ред на доброг домаћина да буде угошћен, тако да је средином фебруара дошао у Нове Козарце.

-Деца су се јако зближила са свештеником Александром и дочекала су га  срдачно и са осмесима. Гануло ме је реченица Александрове супруге Снежане која је рекла да је дошла да види дечију лепоту. Најпре смо били у школи где су деца рецитовала, певала и глумила, али и упознала их са школском зградом. Сви смо уживали када је у нашој учионици запевала првакиња београдске опере Снежана Савичић Секулић. Као прави домаћини, родитељи ученика, припремили су послужење и традиционална јела – прича Дамјанов.

Београђани су читав дан провели са децом. Посетили су цркву Светог Илије у Новим Козарцима и Народни музеј у Кикинди где су се уз кустосе упознали са поставкама, а за децу су организоване радионице.

-Пријатељство ћемо градити и даље. У сталном смо контакту са породицом Лекић и оно што деца жељно ишчекују јесте посета београдском Зоо врту. Наиме, док смо били код патријарха он је их је питао да ли су посетили животиње у зоолошком врту, што тада није било могуће јер је био затворен. Тада им је рекао да ће их водити у Зоо врт и они су то запамтили и само о томе причају – открила нам је учитељица Нела.

Са друге стране Снежана Савичић Секулић потрудиће се да организује одлазак у позориште како би мали Козарчани одгледали представу за децу.

А.Ђ.

сајан-цисцење-села-(7)

Мештани Сајана, уз подршку Месне заједнице, учествовали су у пролећном чишћењу села. Акцији су се одазвали чланови удружења, волонтери, млади, мештани, али и ученици од виших разреда Основне школе „Мора Карољ“, њих шездесетак. Сакупљено је педесет великих врећа отпада, истакао је председник Савета МЗ Золтан Тот.

-Акцијом смо обухватили све улице, али и прилазне путеве ка селу. Хвала свима који су учествовали, а посебно ђацима, који и на овај начин уче да чувају и воде рачуна о животној средини – рекао је Золтан Тот.

Како истиче наш саговорник сви који су били у могућности помогли су да се уреди село.

-Сав отпад који се накупио током зимских месеци је уклоњен, а одзив је био одличан. Поред тога што смо уредили село, ово је била прилика и да се дружимо и проведемо време заједно. Посебно бих се захвалио нашим пензионеркама које су, по завршетку акције чишћења, за све учеснике припремиле мекике – навео је Тот.

У Сајану већ за две недеље очекују пријатеље и госте. У организацији Друштва за неговање традиције и обичаја „Делибаб“ у суботу, 11. априла, биће организоване 31. Ускршње народне игре. Циљ је да се деца упознају са народним обичајима који се везују за ускршње празнике, али и да се угосте малишани из других средина. И овога пута биће организована изложба фарбаних ускршњих јаја и такмичење у ускршњим играма. За најуспешније предвиђене су и награде. Тог дана за све посетиоце биће отворена и Завичајна кућа у Сајану која чува начин на који се некада живело.

А.Ђ.

 

васар-басаид-март-2026-(3)

Први овогодишњи робни вашар у Башаиду окупио је велики број посетилаца и продаваца. Могло се наћи све од игле до локомотиве. Доступна је била роба широке потрошње, воће, поврће, намештај, ситна живина, огрев, саднице, ствари за кућу, алати, радне машине и још много тога.

Продавци, али и купци дошли су из читавог северног Баната. Међу њима је био и Рудолф Херцег из Новог Кнежевца који је посетиоцима понудио уникате предмете од дрвета.

-Тацне за предјела, месо или колаче и сталци за цвеће највише се траже, тако да сам се потрудио да донесем поменуте предмете. Од материјала користим дрво ораха, кајсије, брескве. Почео сам пре две године да се бавим овим послом и од тада редовно долазим на вашар у Башаиду – истакао је Херцег.

Живко Дражић из Кикинде хвалио је домаће кокошке које је продавао, као и украсне коканкине.

-Има интересовања. Сви питају и за једне и за друге коке. Одувек су у мојој кући. И моји родитељи су имали домаћу живину, а ја сам наставио ту традицију. Ништа нема боље од домаће супе – закључио је Дражић.

Горан Радуловић из Зрењанина имао је јединствену понуду- мноштво репродукција слика на платну:

-Интересовање купаца је одлично. Осим разноврсне понуде, цена, која је повољна, одређује колико ћу слика продати. Различити су укуси тако да имам иконе, природу, коње, море и друго. Долазио сам и претходних година и био сам задовољан. Надам се да ће тако бити и ове. Нисмо далеко, први комшилук, тако да ћу сигурно бити редовно на овом вашару.

Суграђанка Душица Микалачки у Башаид је донела ручно рађен накит, али и икебане са цвећем од воска.

-Први пут излажем на овом вашару и нисам очекивала оволику гужву. Накит израђујем епоксидне смоле која је савремени је полимерни материјал. То је тренутно врло тражено и прави је хит, посебно међу младима. Поред минђуша, ланчића, привезака, правим и украсне тацне за послужење хране. Оне се израђују на дрвеној подлози. Производи су другачији, јаче сијају и имају интересантан изглед и то је оно што привлачи купце. Цвеће, али и свеће разних облика правим од воска и у њих се могу додати дифузери да дуже задрже мирис. Посао није компликован, ни тежак уколико га радите са вољом и љубављу – прецизирала је Микалачки.

Вашар у Башаиду, после оног у Сенти, највећи је у овом делу Банату и организује се сваке друге недеље у месецу, све до октобра.

А.Ђ.

фејес-клара-дан-сколе-(7)

Основна школа „Фејеш Клара“ првог дана пролећа обележава свој дан. За 214. рођендан уприличена је приредба под називом „Наша прича, једна књига“ у Народном позоришту за ученике, запослене, родитеље и пријатеље установе.

 

-Школа је основна давне 1812. године и првих година рада настава се реализовала у многобројним објектима у граду – истакла је директорица Хермина Чемере. –  Давне 1893. године се приступило изградњи нове школске зграде које је завршена након три године. Због своје лепоте и архитектонске вредности зграда је под заштитом државе, а наша зграда једна је од две најстарије образовне установе у граду.

 

У приредби, коју су осмислили наставници и учитељи, учествовала је већина ученика од првог до осмог разреда, а како и приличи јединој школи са наставом на мађарском језику, била је двојезична. Овом приликом додељене су похвалнице најуспешнијим ђацима који су од 1. септембра били успешни на такмичењима и конкурсима.

-Желели смо да испричамо причу о детињству, о првим школским данима, све до развоја детета у тинејџера, о првим љубавима. Акценат је на заједништву, мултикултуралности међу генерацијама. Ово је била прилика да наша публика чује и види рецитале, песме, игре на српском, мађарском, немачком и енглеском језику – навела је Хермина Чемере.

Ова година је, истиче наша саговорница, посебно значајна у школској историји.

-Након што је у претходном периоду објекат реконструисан споља, недавно је започела и комплетна реконструкција унутрашњости зграде. Радови су од изузетног значаја за нашу школу, јер овако обимно улагање нисмо имали више деценија уназад. Ни запослени ни ученици не могу да дочекају завршетак радова и да наставу реализујемо у бољем и лепшем простору – прецизирала је Чемере.

Дан школе обележава се првог дана пролећа у знак сећања на Фејеш Клару, студенткињу медицине и истакнуту чланицу Народноослободилачке  борбе. Убијена је 1943 у 22. години живота, тако да ова установа обележава младост, снови и љубав према животу  који су прекинути у трену. Први дан пролећа симболизује и младост, лепоту и буђење живота. Школа има 204 ученика.

А.Ђ.

седница-јп-језеро-(1)

На 15. седници Скупштине града већином гласова укинут је Културно – спортски центар „Језеро“, а основано је Јавно предузећа за спорт „Језеро“. Ову одлуку критиковали су одборници опозиције, а тачку на расправу ставио је градоначелник Младен Богдан:

-Са радницима ће бити потписани нови уговори, запослени ће наставити да раде свој посао и неће бити отпуштања, како инсинуирате. Ми се боримо за боље коефицијенте и веће плате свих који су радници „Језера“.  Сматрам да смо требали и раније да укинемо установу, а оснујемо Јавно предузеће управо због бројних бенефита јер ће функционисати лакше и другачије, а радници ће имати бољи статус. Ми нисмо ти који стављају катанце и затварају фирме. Удара на градски буџет неће бити јер се оснива ново јавно предузеће и неће бити ребаланса због тога. Ребаланса ће бити, али због 200 милиона динара који ће ускоро бити уплаћени од Управе за капитална улагања за реконструкцију Основне школе „Фејеш Клара“.

На питање о реконструкцији „Језера“ први човек града је рекао:

– Реконструкција крова, коју је покренула локална самоуправа, изнад затвореног базена биће брзо завршена након чега ће бити у потпуности функционалан и безбедан за коришћење. Након тога сешћемо сви заједно и договорити се о томе где и како треба уложити средства добијена од продаје одмаралишта у Прчњу. Као што смо обећали тај новац биће утрошен како бисмо побољшали садржаје намењене деци и омладини. Осим овог и крајем године потписали смо уговор са Покрајинским секретаријатом за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу  о финансирању израде пројектне документације за изградњу новог затвореног и отвореног базена за коју је планирано да се ради у две фазе.

У образложењу стоји да је дошло до проширења обима делатности Културно-спортског центра„Језеро“ које  установа у постојећем правном облику није била у могућности да испуни. Оснивањем Јавног предузећа за спорт„Језеро“ пословање ће бити рационалније и економичније. Циљеви оснивања су развој и унапређење спорта и културе, окупљања и свестрано и активно учествовање у спорту деце, омладине и одраслих, рекреација деце и одраслих, спортско образовање, стварање материјалних и стручних услова за омасовљење и унапређење спорта, обезбеђивање наменског и целисходног коришћења пословног простора у јавној својини, као и развој и унапређење обављања делатности од општег интереса. За вршиоца дужности директора именован је Драган Пецарски, који је и у КСЦ „Језеро“ био на истој функцији.

Како је в.д. директору Културног центра Марку Марковљеву истекао мандат, на ову функцију именована је Долорес Немет, дипломирани туризмолог, запослена у Туристичкој организацији града.

Одборници су већином гласова подржали измене и допуне Статута ПУ „Драгољуб Удицки“ и Центра за социјални рад, као и одлуке о организацији Градске управе, о главном урбанисти.

Гласано је и за покретање поступка израде и доношења „Плана развоја културе града Кикинде за период од 2026. до 2029. године и Акционог плана за његово спровођење“.

А.Ђ.

ИМГ-20260320-122931

Седницом Скупштине града Кикинде председавала је Милица Трипиновић Попов, као најстарија одборница с обзиром на то да је Душан Попесков, досадашњи председник локалног парламента, поднео оставку, а заменица Гордана Трнић Иличић није присуствовала.

На предлог градоначелника Младена Богдана на место заменице градоначелника именована је Биљана Кикић, која ће како је истекао предлагач допринети развоју града. Ову функцију обављао је Дејан Пудар, који је поднео оставку. На место чланице Градског већа за социјалну политику, пошто је Жељко Раду, који је био на овој функцији, поднео оставку 22. децембра прошле године, именована је Тамара Радловић, дипломирана правница. Након положене заклетве ступиле су на функцију.

За новог председника Скупштине тајним гласањем изабран је Дејан Пудар којег су предложили одборници владајуће већине и који је након полагања заклетве преузео ову функцију и наставио да води седницу. Од 34 присутних одборника за је гласало 28.