Град

mesarovic-(7)

У оквиру акције „Србија наша породица – Кикинђани Кикинђанима“, посвећене представљању резултата рада, развојних пројеката и планова за будућност града и државе, наш град посетила је потпредседница Владе Србије и министарка привреде Адријана Месаровић. Заједно са домаћинима Миленком Јовановим, шефом посланичке групе Српске напредне странке у Народној скупштини, Станиславом Хрњак, шефом посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Војводине, градоначелником Младеном Богданом, грађанима, представницима државних, покрајинских и локалних институција разговарано је о ономе што је урађено у претходних 13 година, али и о пројектима који ће тек бити реализовани.

-Као Кикинђанин могу да сведочим о томе да су нам до пре 13 година говорили да у граду нема потребе за изградњом Индустријске зоне јер неће доћи ниједан инвеститор пошто смо далеко од ауто пута и зато што нису заинтересовани за долазак у наш град – прецизирао је Миленко Јованов. –   Показало се да то није тачно. Када имате способне људе, какав је председник Александар Вучић, који има план, програм, идеју и који се бори за сваки део Србије, онда имате и инвеститоре. Сада размишљамо о томе како да попунимо нову Индустријску зону, на улазу у град, а пре 13 година је стара зона код ЖАК-овог стадиона, била затрављена. Вода, која је годинама била супротна дефиницији, имала је и укус и мирис и боју, данас је хемијски и бактериолошки исправна за пиће, захваљујући Влади Србије која је инвестирала у фабрику воде. Покрајинска влада сада улаже у изградњу мини постројења за пречишћавање пијаће воде у селима, тако да ће сви имати квалитетну воду. Није изостало ни инвестирање у објекте. Комплетно се реконструише Општа болница за коју је бивша власт предвидела затварање. У сваком смислу су је деградирали у жељи да је затворе и сведу на већи Дом здравља, а да се велики број пацијената усмерава на Сенту и Зрењанин. Свака просторија у Болници биће потпуно реновирана од пода до плафона и биће модеран здравствени центар. Обнавља се зграда Културног центра, реконструише се Гимназија „Душан Васиљев“. Очекује нас изградња брзе саобраћајнице „Осмех Војводине“ која ће допринети да коначно Кикинда постане транзитно место. Свако ко из Румуније жели да иде на запад овуда ће бити најкраћи пут. Потребне су нам још две фабрике како би незапосленост била још мања, а већ наредне недеље министарка Адријана Месаровић имаће разговоре о овој теми.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Министарка Месаровић прецизирала је да је императив политике владајуће структуре Србије да се са грађанима што више разговара, како би Кикинда имала још боље услове живота:

-Од 2012. године, урушавање Кикинде је заустављено, захваљујући политици председника Александра Вучића. Посебно се то односи на привредни амбијент јер смо успели да отворимо нова радна места и доведемо инвеститоре. Данас смо поносни на привредно – економску слику Кикинде, а како би била још боља већ наредне недеље разговараћемо са потенцијално великим инвеститором који може да уложи у нову Индустријску зону јер је капацитет постојећих зона попуњен. „Смајли“ ће ваш град учинити конкурентнијим и на нама је да се боримо да испунимо сва очекивања грађана са којима смо данас разговарали. Кикинђани најбоље знају шта им је најпотребније везано за инфраструктурна и друга улагања. Свака породица и сваки појединац нам је важан и важно је да ослушкујемо њихове потребе.

Градоначелник Богдан истакао је одличну сарадњу са Републиком и Покрајином и додао:

-Подсетили смо на то како је катастрофално изгледала Кикинда некада, а како је данас потпуно другачије. Поред свега набројаног ту је и реконструкција Основне школе „Фејеш Клара“, као и изградња фекалне канализације у насељу Стрелиште, што нам је било међу приоритетима. По завршетку радова очекујемо да се овај посао настави и у Железничком Новом Реду. Са нестрпљењем чекамо да започну радови на брзој саобраћајници који ће оживети наш град. Надам се да ћу ускоро моћи своје суграђане да обрадујем синформацијом да нам долази значајан инвеститор. Важно нам је и да квалитетне, младе људе, вратимо у родни град, по завршетку студија.

 

Скупу је присуствовало и више покрајинских секретара у Влади Војводине, као и челници покрајинских институција, представници локалне власти, јавних институција и предузећа. Организован је и базар домаћих произвођача, занатлија и удружења, који су представили своје производе и активности.

-Са произвођачима сам разговарала о томе на који начин држава може да помогне њихово пословање и на која тржишта могу да пласирају робу. Свако од њих истакао је да је у претходних неколико година користио подршку Министарства привреде, а посебно бих истакла оне који се баве старим занатима. Од 2012. године у Кикинди расте број привредника. Сада их је 1.864 регистрована предузетника, мимо привредних субјеката. Међу њима је 700 жена предузетница и 400 је младих до 35 година. Влада Републике Србије чврсто стоји и уз Метанолско-сирћетни комплекс, разматрамо развојне планове и радимо на томе како да се промени део технологије која се примењује, а самим тим доћи ћемо до новог технолошког производа и конкурентности.Чекамо анализу у ком технолошком правцу ћемо га развијати. Циљ је да за крајњим производом постоји потреба. Запослени у МСК редовно добијају зараде без дана кашњења, а све захваљујући стабилној држави – навела је министарка Адријана Месаровић.

Спортски колективи промовисали су спорт, тимски дух и здрав начин живота, за најмлађе је бити организован посебан дечији кутак „Кикинда какву желим“, где су деца цртала, играла се и учествовала у креативним радионицама уз аниматоре.

 

 

nato-venci-14
Чланови удружења „Српски ратни ветерани“ сутра, 31. маја у 19 сати испред споменика „Туга”, паљењем свећа и ношењем знака „Таргет“ обележиће  годишњицу бомбардовања Кикинде од стране НАТО агресора.

У ноћи између 31. маја и 1. јуна 1999. године Кикинда је ракетирана са четири бомбе, а мета су били објекти у некадашњој касарни „Серво Михаљ”.

Наш град бомбрдован је у току НАТО агресије на СР Југославију. Из Авиана у Италији полетели су авиони који су ушли у нашу земљу из правца Хрватске, дошли до Кикинде и гађали касарну.

 

pijaca-ponuda-tresnje-(5)

На зеленој пијаца богата је понуда сезонског воћа и поврћа. На тезгама доминира млади кромпир, црвени и бели, чија је цена од 100 до 150 динара за килограм и она је, малтене, изједначена са ценом старог кромпира који се продаје од 80 до 100 динара такође за килограм. Ту су и млади црни и бели лук и за везу треба издвојити 40 односно 100 динара.

Најтраженије су јагоде. Сада се увелико продају домаће, из баште, и цена им је од 300 до 350 динара за килограм.

-Ово су јагоде Милана Влајкова који има 1,5 јутро под овим воћем. Ова година је била знатно боља у односу на прошлу када је било пуно мање рода. Прве јагоде коштале су 700 динара за килограм, а сада су упола ниже. Биће их, како сада ствари стоје, још две недеље – сазнајемо од продавачице.

Трешње, чија берба је почела прошле недеље, крећу се од 300 до 500 динара за килограм. Произвођачи, са којима смо разговарали, напомињу да су ове године задовољни родом.

Мира Рацков на својој тезги нуди и беле трешње:

-Оне су најбоље за слатко и цена им је 200 динара за килограм. Производим и холандске кале, 50 динара за комад, које могу да опстану 30 дана, као и холандске руже, без трња, које продајем по истој цени. Захтевне су за узгој и морају да буду у пластенику, али су и јако лепе.

Млада зелен и шаргарепа су 180 и 140 динара за везу, келераба је 80 динара, краставци салатари су 250 динара колика је и цена парадајза, тиквице и карфиол су 200, паприка „бабура“ је 400, а млади купус је 80 динара за килограм. Млади спанаћ је врећа 100 динара.

У понуди још увек има расада. Парадајз је прошао, али су ту паприка, тиквице, целер, лубенице и диње. Цена је од 50 до 150 динара за комад, а у јеку сезоне износила је 250 динара.

 

А.Ђ.

jefimija-ples-r-selo-(7)

Студио плеса ,,Јефимија“ у недељу, 31. маја у ОШ ,,Глигорије Попов” у Руском Селу организује завршни концерт плесних и фолклорних група.

Гости на концерту биће малишани из вртића „Бубамара“ из Руског Села и чланови културно-уметничких друштава ,,Извор“ из Накова и ,,Ђура Јакшић“ из Српска Црња.

Дефиле учесника је у 17 сати када је и први део концерта у којем ће се представити плесне групе. У 19 часова је други део концерта са фолклорним ансамблима.

silja-4

У вртићу „Шиља” у Новим Козарцима одржана је прва „Шиљина штафета”, која је окупила сву децу из вртића, као и њихове родитеље.

Кроз осмехе, добро расположење и спортске игре, учесници су се надметали у различитим активностима – полигонским задацима, штафетним играма, трчању у џаку и надвлачењу конопца. Циљ оваквог спортског дружења био је развијање тимског духа, подстицање сарадње и, пре свега, заједничка игра и забава деце и родитеља.

Организатори истичу да ће „Шиљина штафета” од ове године постати традиционална манифестација и да ће се реализовати сваког пролећа у вртићу.

За организацију и реализацију активности били су задужени васпитачи Соња Ћирић, Ивана Остојић, Соња Карановић и Александра Манџуковић, уз велику подршку стручног сарадника за физичко васпитање Дејана Ивановића.

okrugli-sto-EU-(3)

У оквиру програма „ЕУ ИНТЕГРА“, подршка Европске уније у интегралном територијалном развоју, у Градска кућа је домаћин тематских округлих столова, као део процеса израде територијалне стратегије. Програм пружа техничку подршку за израду територијалних стратегија за десет територија широм Србије, међу којима је и наш град.

-Циљ је да се унапреде капацитети локалних самоуправа за планирање и спровођење интегралног и одрживог територијалног развоја – истакао је ово приликом Виктор Вељовић, менаџер за развијање капацитета у оквиру програма „ЕУ ИНТЕГРА“ – Део је ширег процеса увођења инструмената територијалног развоја прописаног од стране Европске уније, а ради бољег разумевања интегралних територијалних инвестиција. Са партнерима из Кикинде заједно ћемо осмислити територијалну стратегију која је основ за конкурисање за средства које одобрава Европска унија за пројекте.

Тематски округли столови су важан за израду стратегије и окупљају представнике локалних самоуправа, јавног, приватног и цивилног сектора.

Подршка ЕУ интегралном територијалном развоју – ЕУ ИНТЕГРА јача локалне самоуправе у Србији применом европских модела интегралног територијалног развоја. Програм са 15 милиона евра финансира ЕУ, координише Министарство за европске интеграције, и спроводе Стална конференција градова и општина и Канцеларија Уједињених нација за пројектне услугe. Иницијатива подржава локалне самоуправе у три региона: Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Војводина.

cvrcak-koncert-(5)

Дечији хор „Црвчак“, који функционише у оквиру Академског друштва за неговање музике „Гусле“, одржао је у Културном центру свој први самостални концерт. Диригенткиња хора, Бранислава Гецић, по занимању васпитач, овај ансамбл води заједно са Олгом Мандић из Основне музичке школе „Слободан Малбашки“.

– Кроз хор је прошло много деце, а тренутно бројимо 20 чланова узраста од четири до једанаест година. На репертоару имамо староградске, рок и дечије песме. Велика нам је част што смо имали прилику да наступамо прошле године на отварању „Сувача демо феста“. Овим путем, позивамо заинтересоване малишане да буду део наше приче, да крену са нама да певају и уживају- рекла је Бранислава Гецић.

Гости програма били су Црквено певачко друштво „Коло“ из Меленаца основано 1872. године.

-Ово је први пут да наш дечији хор наступа ван Меленаца и њихово прво званично гостовање. Састав је променљив, а тренутно имамо 33 активна члана, док у оквиру КУД-а „Коло“ функционише и велики црквени хор од 25 чланова. Надамо се да је ово тек почетак једног лепог и дуготрајног пријатељства- каже Игор Адамов, руководилац тамбурашке и певачке секције.

mamutska-osa

Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, на основу бројних пријава о појави инсекта који подсећа на стршљена, обавештава грађане да се ради о мамутској оси.

Реч је о веома корисном инсекту који није агресиван и не напада људе. Мамутске осе појављују се у периоду од половине маја до половине јуна. Одрасле јединке, величине око 6–7 цм, хране се нектаром и значајни су опрашивачи.

Мамутске осе се најчешће налазе у близини трулих пањева, а њихова већа бројност указује на пренамножење неке врсте тврдокрилаца, јер се управо у њима развијају њихове ларве.

slepi-poezija-(6)

У организацији слепих „Северни Банат“  организована је промоција књига поезије чији су аутори Ратомир Шћепић, Јелка Бота и Јагода Накрајкућин, више пута награђивани и објављивани.

Јелка Бота пише песме од ране младости и има пет самосталних збирки. Последњу под називом „Све моје“ је написала са Јагодом Накрајкућин:

-Пишем различиту поезију. Моје песме говоре о ономе што је дубоку у човеку, о ономе што осећамо, што свако од нас носи, о животу. Волим да пишем о деци и за децу. Сматрам да нема више добрих бајки и наши најмлађи треба да читају приче које ће им развијати машту.  И хаику поезија је део мог стваралаштва.

На евиденцији организације „Северни Банат“ је 150 чланова од којих је 20 одсто активно, окупља се и учествује у раду организације, додала је Јагода Накрајкућин која је и председница организације.

-Моје песме посвећену су завичају и родном Банату. У књизи постоји и посвета – напоменула је Накрајкућин.

Ратомир Шћепић представио је трећу самосталну књигу „Љубав је јача од свега“.

-Објединио сам породицу, љубав, духовност, родољубивост. У збирци је шездесетак песама и у првом делу „Изданци моје душе“ пишем о мојим праунуцима, у другом делу је љубавна поезија и у трећем делу су родољубиве песме – истакао је Шћепић

Промоцији књига присуствовала је и чланица Градског већа Маријана Мирков .

-Уметност и књижевност не познаје препреке и овај догађај то и потврђује. Доказ је и да снага емоције пронађе свој пут. Локална самоуправа је ту да подржи ово и слична удружења – додала је Маријана Мирков.

Књиге су штампане су средствима Министарства културе.

А.Ђ.

policija-opste-(5)

Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди, поднели су кривичну пријаву против Д.Д. (1995) из Кикинде, због постојања основа сумње да је починила кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја, саопштила је Полицијска управа Кикинда.

Осумњичена је, 10. маја ове године, управљајући путничким возилом на улици у Кикинди, ударила дете које је ступило на коловоз из травнате површине, ван пешачког прелаза.

Од задобијених повреда, 23. маја 2026. године, дечак је преминуо.

error: Content is protected !!