April 18, 2026

Град

preduzetnici-konkurs

Grad raspisao konkurs za podsticaje preduzetništvu: Opredeljeno tri miliona dinara

Aleksandra Djuran March 17, 2026

Lokalna samouprava raspisala je  javni konkurs za dodelu podsticaja za razvoj preduzetništva, mikro, malih i srednjih preduzeća na teritoriji grada. Cilj je podrška razvoju, osavremenjivanju, proširenju i povećanju obima proizvodnje, stabilizacije proizvodnje, investiranja u savremena sredstva za rad i proizvodnju, radi povećanja konkurentnosti privrednih subjekata, te ukupnog razvoja preduzetništva i privrede.

Pravo na podsticaje za razvoj preduzetništva imaju mikro, mala i srednja preduzeća do 100 zaposlenih, a za ovu meru opredeljeno je tri miliona dinara dinara, i to za sufinansiranje nabavke mašina i opreme, nove i polovne do sedam godina starosti. Najmanji iznos sredstava koji se može odobriti po projektu je 75.000 dinara, a najveći je 400.000 dinara.

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća (prema klasifikaciji Agencije za privredne registre) koja posluju na teritoriji grada Kikinda. Učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 50% vrednosti predmetnih mašina i opreme sa uračunatim PDV-om (ukoliko je prodavac opreme u sistemu PDV-a).

Bespovratna sredstva se ne mogu koristiti za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Rok za podnošenje prijava je 9. april, do 15 časova. Neće se uzimati u razmatranje neblagovremene i nepotpune ili nepravilno popunjene prijave, prijave koje nisu podnete od strane ovlašćenih lica, kao ni prijave koje nisu predmet konkursa. Odobrena sredstva se koriste isključivo za namene za koje su dodeljena, a korisnik sredstava je dužan da Gradskoj upravi dostavi definisanu ugovorom dokumentaciju o realizaciji projekta, materijalni dokaz o nabavci mašine ili opreme, kao i o namenskom korišćenju dodeljenih sredstava u propisanom roku.

Za dodatne informacije zainteresovanima su na raspolaganju zaposleni u Sekretarijatu za projekte – Odsek za projekte, svakog radnog dana u periodu od 8 do 15 časova.

 

 

mbogdan7

Niti stručni, niti studentski, već politički skup

Jelena Trifunović March 16, 2026
Studentska tribina o navodno zdravoj okolini održana je u kafiću, taman da između dva gutljaja espresa, stane i po koja dobro poznata, politička parola.
Da ne bude zabune, na tribini je broj studenata bio zanemariv, pa je jasno da je epitet studentski samo dekoracija za plasiranje političke platforme.
– Ono što nije sporno to je da ovo nije bio stručni skup, nego politički. Nije mi poznato da se stručni skupovi organizuju po kafanama, uz svo uvažavanje predavača. Koliko sam mogao da čujem i pročitam, teme su bile u vezi životne sredine i zagađenja vazduha i vode. Jesu aktuelne teme, ali sam očekivao mnogo više. Nema svakodnevnih životnih tema za narod i predloga za rešavanje, čak ni onoga o čemu su pričali. Ugalj i Kikinda baš i nemaju neku vezu. Pitanje pijaće vode u gradu je rešeno, rešava se i u selima. Ja kada pričam sa narodom, pričam o konkretnim stvarima. Lepo je znati teoriju, mada i oko toga bi mogli bolje da se pripreme, kako je bilo oko zagađenja pre 40, 20 godina, a kako je sad i koji su planovi države oko toga. Zanimljivo je što se na ovakvim skupovima nikada ne pominje uticaj zagađenja od NATO bombi nakon agresije. Po strukturi prisutnih, primeti se da i nisu baš zainteresovali svoje vršnjake i generaciju- ocenio je gradonačelnik Mladen Bogdan i naglasio da je “sporno to što je domaćin skupa pravno lice koje neovlašćeno posluje u gradskom objektu”.
-U prvostepenim sudskim postupcima je presuđeno u korist Grada, čeka se potvrđivanje na drugostepenim. U svakom slučaju, gradski poslovni prostori, koje u zakup uzimaju pravna lica za ugostiteljske delatnosti, nisu i ne mogu biti prostori za organizovanje političkih aktivnosti- istakao je Bogdan.
audio-knjige-(2)

Biblioteka u Kikindi uvodi audio-knjige: Čitajte ušima uz aplikaciju „KnjigaPriča“

Tijana Despotovski March 16, 2026

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ uvodi novu uslugu koja čitaocima omogućava da knjige ne samo čitaju, već i – slušaju. Od sada, svi članovi biblioteke mogu besplatno da koriste audio-knjige putem aplikacije „KnjigaPriča“, što predstavlja savremen način pristupa literaturi.

Nova usluga predstavljena je u biblioteci, a kako je objasnio Nenad Iđoški, direktor i suosnivač platforme „KnjigaPriča“, saradnja je počela pre nekoliko meseci.

– Ova usluga omogućava članovima vaše biblioteke da besplatno slušaju audio-knjige. Mi sarađujemo sa devet gradskih biblioteka, a nakon razgovora sa Dunjom Brkin Trifunović uvideli smo da postoji interesovanje da se ova usluga uvede i u Kikindi – rekao je Iđoški.

Korišćenje aplikacije je jednostavno. Članovi biblioteke najpre skeniraju QR kod i popunjavaju zahtev za pozajmicu, nakon čega biraju do tri audio-knjige koje žele da slušaju. Biblioteka zatim proverava da li je članarina aktivna i korisniku šalje uputstvo za pristup aplikaciji.

Audio-knjige se mogu slušati na mobilnim telefonima i tabletima, i na android i na „epl“ uređajima, a korisnici istovremeno mogu da pozajme do tri naslova na period od 21 dan.

Fond trenutno obuhvata oko 245 audio-knjiga, a očekuje se da će se uskoro dodati i novi naslovi.

– Fond se stalno proširuje. Trenutno imamo preko 240 naslova, a nedavno smo dobili veliki broj novih knjiga od jednog izdavača koje su sada u procesu objavljivanja – dodao je Iđoški.

Prema rečima v.d. direktora Narodne biblioteke „Jovan Popović“, Dunje Brkin Trifunović, ova usluga može biti posebno korisna različitim grupama korisnika.

– Svakako mladima i deci, jer su navikli na tehnologiju i često im je zanimljivije da slušaju knjige. Ovo je značajno i za osobe sa oštećenjem vida, ali i za zaposlene ljude koji nemaju vremena da sednu i čitaju. Sada mogu da slušaju knjigu dok obavljaju druge aktivnosti – istakla je ona.

Ona dodaje da bogat izbor omogućava čitaocima da pronađu knjigu po svom ukusu.

– Među 245 naslova verujem da svako može da pronađe nešto za sebe. Potraga za knjigom je na neki način i potraga za sopstvenim čitalačkim putem, a mi smo tu da pomognemo čitaocima da ga pronađu – rekla je Brkin Trifunović.

Iskustva drugih biblioteka koje već koriste ovu platformu pokazuju da su korisnici veoma zadovoljni. Kako je istaknuto, ova usluga omogućava siguran i kompletan pristup audio-knjigama, što je posebno važno kada je reč o školskoj lektiri.

Uvođenjem audio-knjiga Narodna biblioteka „Jovan Popović“ pravi korak ka modernizaciji bibliotečkih usluga, omogućavajući da knjiga bude dostupna čitaocima u svakom trenutku – bilo da su kod kuće, u šetnji ili na putu.

T. D.

kikinda-trg-crkva

Kvalitet života u gradovima u Srbiji: Sombor prvi, Kikinda u prvih deset

Jelena Trifunović March 16, 2026

Preliminarni rezultati istraživanja percepcije građana pokazali su da su Sombor, Šabac i Pirot gradovi u kojima su najkvalitetniji uslovi za život u Srbiji, a na visokom devetom mestu našla se Kikinda- piše magazin Forbes Srbija.

Na listi prvih 10 našlo se ukupno šest vojvođanskih gradova- Sombor, Vršac, Subotica, Sremska Mitrovica, Kikinda i Novi Sad. Na začelju liste su Vranje, Novi Pazar i Zaječar.

Primera radi, Beograd se našao na 14. mestu, Zrenjanin na 16, a Užice na 19. mestu.

Građani su gradove ocenjivali kroz 10 dimenzija/kategorija odnosno 54 indikatora. Sombor je bio prvoplasirani u osam kategorija: bezbednost i zdravstvo, obrazovanje i ljudski kapital, mobilnost i pristupačnost, stanovanje, socijalna inkluzija i jednakost, ekonomija i tržište rada, životna sredina i klima, te javne usluge i uprava.

Zanimljivo je da je u kategoriji digotalna spremnost Kikinda prva, a Sombor drugi, dok je u kategoriji kultura i razonoda, Sombor na drugom mestu posle prvoplasiranog Pirota.

– Kako su građani obuhvaćeni ispitivanjem ocenjivali samo svoje prebivalište, može se zaključiti da su Somborci najponosniji na svoju zajednicu i u njoj vide bolje šanse za napredak nego Zaječarci – navodi Forbes Srbija.

Da su rezultati istraživanja vrlo zanimljivi, ocenjuje i gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Biti na 9. mestu od 28 gradova pokazuje da ipak ovi ovde ljudi rade nešto. Posebno kada vidite da je istraživanje radio „Forbs Srbija”, u saradnji sa medijima, koji blago rečeno, nisu naklonjeni vlasti. Apropo svih kritika, manje osnovanih, više onih neutemeljenih, iznošenja neistina, obmanjivanja javnosti i negiranja rezultata, ono što ne možete da sakrijete je ono se golim okom vidi. Mnogo toga je urađeno u poslednjih 10 godina, posebno u privredi i komunalnoj infrastrukturi. Da li je dovoljno? Nije. Važno je da znate potrebe i probleme naroda u svakom kraju grada i sela. Ljudi vide da se jedno po jedno rešava. Pokrenuli smo dosta važnih i krupnih stvari ove godine i očekuje nas još puno toga da uradimo- ocenjuje Bogdan.

U ovom istraživanju građani su birali između unapred definisanih izjava o svom gradu, broj ispitanika je odabran proporcionalno veličini svakog grada, a ispitanici su bili unapred upoznati s kojim ciljem se sprovodi istraživanje.

Rezultati istraživanja percepcije građana biće upotrebljeni za izradu Indeksa najboljih gradova Srbije (Best City Index). Na izradi ovog rangiranja radi Ekonomski fakultet u Nišu, uz podršku projekta UR Wise koji finansira Evropska unija.

brojanje-zeceva

Đaci sa lovcima u akciji brojanja zečeva na Mlaki

Tijana Despotovski March 15, 2026

Lovačko udruženje „Kikinda“, u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada Kikinde, organizovalo je jutros tradicionalno sezonsko brojanje zečeva na potesu Fazanerije „Mlaka“. Akciji su se pridružili i učenici Osnovne škole „Jovan Popović“, koji su imali priliku da deo dana provedu u prirodi i iz neposredne blizine saznaju više o divljači i očuvanju lovišta.

Okupljanje je bilo u 8 časova kod restorana „Lovac“, odakle su učesnici krenuli na teren. U akciji je, prema raspoloživim informacijama, učestvovalo oko 60 ljudi, među kojima su, pored članova Lovačkog udruženja i đaka šestog i sedmog razreda, bili i izviđači.

-Ovo je bila prilika da se najmlađi upoznaju sa načinom na koji se prati brojno stanje divljači, ali i da razumeju zbog čega su ovakve aktivnosti važne. Brojanje zečeva deo je redovnih sezonskih aktivnosti na osnovu kojih se kasnije izrađuje dokumentacija i planiraju dalji koraci u upravljanju lovištem – saznajemo od predstavnika Sekretarijata.

Poseban značaj akcije ogleda se i u edukativnom karakteru. Boraveći u prirodi i upoznajući lovna područja Kikinde, deca su imala priliku da grad i njegovu okolinu vide iz drugačije perspektive, ali i da saznaju da divljač predstavlja prirodno bogatstvo koje treba čuvati.

Saradnja lokalnih institucija, lovačkih organizacija i škola na ovaj način doprinosi razvijanju svesti kod mladih o značaju zaštite životne sredine, odgovornog odnosa prema prirodi i očuvanja živog sveta u okruženju.

mokrin-deponija-kamera-(6)

Na deponiji u Mokrinu postavljene kamere: Novi korak u sprečavanju stvaranja divljih smetlišta

Aleksandra Djuran March 13, 2026

Na divljoj deponiji u Mokrinu postavljene su kamere koje će doprineti da se više ne odlaže otpad na izlazu iz sela. Bespravno smetlište ruglo je sela i već dvadesetak godina ona predstavlja problem. Značajna sredstva svake godine izdvajaju se za njeno uređenje, međutim, vrlo brzo nakon čišćenja, ponovo se na ovoj lokaciji stvori nova deponija.

Video nadzor, šest kamera, doprineće da se jedan od najvećih problema u Mokrinu reši, istakao je gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je zajedno sa članom Gradskog veća Bojanom Mikalačkim i predsednikom Saveta MZ Mokrin Goranom Ristićem bio na deponiji.

-Postavljanje kamera je pilot projekat. Ukoliko se pokaže uspešan video nadzor ćemo postaviti i u ostalim mesnim zajednicama. Pored toga što će kamere sprečiti bespravno odlaganje otpada, odvratiće i sve one koji su to planirali. Apelujem na Mokrinčane da sada ne stvore novu divlju deponiju nego da otpad odlažu na propisan način. Ogromna sredstva izdvajamo godinama unazad da uredimo deponiju koja se svake godine iznova stvara. Novac koji ulažemo u čišćenje mogli smo da utrošimo na druge projekte koji bi doprineli lepšoj životnoj sredini u selu.

Važno je i da se prijave osobe koje bacaju smeće na divljoj deponiji. Bez prijave nadležne službe ne mogu adekvatno da reaguju i da sankcionišu sve koji nepropisno odlažu otpad. Komunalne kazne su uvećane i kreću se od 25.000 do 150.000 dinara.

-Divlja deponija zauzela je veliku površinu i ona je i najveći problem sa kojim se suočavamo – precizirao je Ristić. – Sada je već stigla do samog ulaza u selo. Pored kamera, pojačana je i kontrola poljočuvara, tako da se nadam da ćemo uspeti u nameri da stanemo na put nesavesnim meštanima, ali i firmama koje takođe otpad odlažu na ovom mestu. I sami Mokrinčani svesni su problema i u poslednje vreme sve više njih dolazi i nudi svoju pomoć.

Svake godine mesna zajednica utroši od 200.000 do 400.000 dinara za uređenje ovog prostora i već nakon nekoliko dana ona ponovo nikne. Krajem prošle godine utrošeno je čak 12 miliona dinara koje su obezbedili Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i grad.

-Sve manje je onih koji smeće odlažu na ovom prostoru, što je za pohvalu – zaključio je Ristić.

Samo u protekloj godini, pored 12 miliona za mokrinsku, izdvojeno je  i desetak miliona dinara za čišćenje deponija u Bašaidu i na potesu ka Ruskom Selu.

A.Đ.

 

tawipop-ai-generated-8601784-1280

U susret Svetskom danu prava potrošača: Posebna pažnja zaštiti penzionera

Aleksandra Djuran March 13, 2026

Svetski dan prava potrošača obeležava se u nedelju, 15. marta. Cilj kampanje jeste informisanje građana i jačanje njihove svesti o pravima u ovoj oblasti sigurnost i tačne informacije o proizvodima prilikom kupovine, kvalitetne usluge, reklamacije i korektan odnos proizvođača i trgovaca prema kupcima.

-Na ovaj dan podsećamo na značaj kontinuirane zaštite i unapređenja prava svih građana na tržištu, kao i na potrebu dodatne brige o najranjivijim kategorijama potrošača – istakao je za naš portal Darko Cvijan iz Udruženja potrošača Kikinde. – Posebnu pažnju potrebno je posvetiti penzionerima, koji se često suočavaju sa različitim oblicima nepoštene poslovne prakse, nedovoljno jasnim ugovornim odredbama, kao i agresivnim načinima prodaje robe i usluga. Zbog nedovoljne informisanosti, ali i specifičnih životnih okolnosti, stariji građani su često izloženi većem riziku od donošenja nepovoljnih potrošačkih odluka.

Veoma je važno kontinuirano informisanje i edukacija penzionera o njihovim pravima, kao i obezbeđivanje dostupne stručne podrške u rešavanju potrošačkih problema i reklamacija. Jačanjem svesti o potrošačkim pravima i mehanizmima zaštite doprinosi se sigurnijem i pravednijem tržištu za sve građane.

-U narednom periodu nastavićemo sa aktivnostima usmerenim na informisanje građana, pružanje savetodavne pomoći i unapređenje nivoa zaštite potrošača, sa posebnim akcentom na podršku penzionerima. U planu je organizovanje edukacija da im ukažemo na najnovije malverzacije i da ih savetujemo kako da se zaštite – naveo je Cvijan i dodao da je ovogodišnja tema „Sigurni proizvodi- zadovoljni potrošači“.

Svetski dan prava potrošača predstavlja priliku da institucije, organizacije za zaštitu potrošača i privredni subjekti zajednički ukažu na važnost poštovanja potrošačkih prava i unapređenja tržišne prakse, uz poseban fokus na zaštitu starijih sugrađana. Zaštita potrošača nije samo zakonska obaveza, već i važan pokazatelj društvene odgovornosti i brige za najosetljivije članove društva.

pcele-med

Borba protiv falsifikovanog meda: Pčelari traže strože kazne

Tijana Despotovski March 12, 2026

Savez pčelarskih organizacija Srbije pokrenuo je inicijativu da se falsifikovanje meda u našoj zemlji proglasi krivičnim delom. Cilj je strože kažnjavanje proizvođača i trgovaca koji na tržište plasiraju proizvode koji se predstavljaju kao med, a po sastavu to nisu. Pčelari ističu da bi takva promena zakona mogla značajno da zaštiti i potrošače i poštene proizvođače.

Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, problem falsifikovanog meda prisutan je već godinama i predstavlja jedan od najvećih izazova za domaće pčelarstvo.  Lokalni pčelar Saša Čolak, koji se pčelarstvom bavi četiri decenije i dugogodišnji je bivši predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, smatra da je svaka inicijativa u pravcu strožeg kažnjavanja falsifikata dobrodošla.

-Svaka inicijativa u tom pravcu je dobra jer smo mi pčelari već opterećeni brojnim problemima – od klimatskih uslova, trovanja pčela do napada štetočina. A onda se suočavamo i sa falsifikovanim medom. Nešto što je falsifikat ima nižu cenu u odnosu na originalan proizvod i mi dobijamo nelegalnu konkurenciju – kaže Čolak.

On objašnjava da je važno jasno definisati šta se smatra falsifikatom.

-Moramo da razgraničimo šta je falsifikat. Ako se u med doda određena količina šećernog sirupa ili druge supstance, po mom mišljenju to je već falsifikat, jer taj proizvod više ne odgovara standardu kvaliteta. Postoje i proizvodi koji izgledaju kao med i nude se kao med, a po sastavu su nešto sasvim drugo – ističe on.

Poseban problem je, kako naglašava, to što potrošači danas gotovo da nemaju način da sami prepoznaju falsifikat.

-Izuzev laobratorijske analize, ne postoji ništa što potrošači mogu pouzdano da urade da razlikuju pravi med od falsifikovanog. Toliko su hemijski usavršili falsifikate da sve one „cake“ sa interneta – sa čačkalicom, paljenjem ili pravljenjem kuglice – više ne važe. Čak i ja, posle 40 godina bavljenja pčelarstvom, ne mogu sa stoprocentnom sigurnošću da kažem da li je nešto falsifikat ili pravi med – objašnjava on.

Zbog toga pčelari rešenje vide pre svega u sistemskim kontrolama.

-Ako se ova inicijativa izgura, onda bi trebalo da krenu ozbiljne kontrole nadležnih institucija i primene sankcija, a ne samo pretnje onima koji su uhvaćeni u krivotvorenju meda. To je jedini način da se zaštite i pčelari i potrošači – smatra Čolak.

On dodaje da su upravo potrošači ti koji najčešće stradaju od falsifikata.

-Ljudi kupuju med za svoje bolesno dete ili roditelje, a dobiju nešto što po zakonu ne bi smelo ni da se nazove med – zaključuje Čolak.

Pčelari zato očekuju da će inicijativa o proglašavanju falsifikovanja meda krivičnim delom dovesti do strožih kontrola i kazni, što bi moglo da doprinese uređenju tržišta i većem poverenju potrošača u ovaj prirodni proizvod.

T. D.

novi-kozarci-mesna-zajednica-naslovna

Uređene prostorije Mesne zajednice u Novim Kozarcima

Tijana Despotovski March 12, 2026

U proteklom periodu uređene su prostorije Mesne zajednice Novi Kozarci, kako bi ovaj prostor bio lepši, funkcionalniji i prijatniji za rad zaposlenih, ali i za sve meštane koji u MZ dolaze zbog različitih administrativnih i svakodnevnih potreba.

Posebnu zahvalnost iz Mesne zajednice uputili su svom meštaninu Milanu Jovaniću, koji je radove izveo nesebično i potpuno besplatno. Kako ističu, ovakvi primeri solidarnosti i spremnosti da se pomogne svom selu predstavljaju pravi primer zajedništva i zaslužuju posebno poštovanje.

Sav neophodan materijal za izvođenje radova obezbedila je Mesna zajednica Novi Kozarci.

Iz Mesne zajednice zahvaljuju svima koji na bilo koji način doprinose da Novi Kozarci budu uređenije i lepše mesto za život.

T. D.

DVD-Sajan

Hrabrost bez plate, ponos bez granica: DVD Sajan

Tijana Despotovski March 12, 2026

Dobrovoljno vatrogasno društvo Sajan, jedno od najaktivnijih i najbrojnijih u opštini Kikinda, dobitnik je gradskog priznanja za 2025. godinu. Za članove društva to nije samo nagrada, već potvrda da njihov dugogodišnji humanitarni rad ima dubok značaj za zajednicu.

-Prvi put smo konkurisali za nagradu 2024. godine jer smo tada bili najuspešniji, ali nismo dobili. Nagovorili su me da ponovo podnesemo prijavu 2025. godine. Iskreno, nisam se nadao da ćemo dobiti nešto – kaže predsednik društva Aleks Nađ.

-Ova nagrada nam mnogo znači jer vidimo da se isplati trud i humanitarni rad i da se ceni naš dugogodišnji posao.

Tradicija dobrovoljnog vatrogastva u Sajanu traje duže od jednog veka. Društvo je osnovano 1911. godine, a ljubav prema ovom pozivu često se prenosi generacijama u porodicama.

-Ovaj posao se nasleđuje sa oca na sina, ali i sa majke na ćerku – ističe Nađ.

Kroz društvo je prošlo više od 500 članova, a danas broji oko 120 aktivnih dobrovoljaca. Među njima je oko 45 dece i mladih uzrasta od šest do 18 godina, oko 70 odraslih i nekoliko počasnih članova.

U rad društva uključen je i značajan broj mladih spremnih da pomognu zajednici, ne tražeći ništa za uzvrat. Zahvaljujući udaljenosti od Kikinde, dobrovoljci iz Sajana često su prva jedinica na terenu.

-Mi smo prva linija. Udaljeni smo 20 kilometara i možemo brzo da reagujemo pre dolaska profesionalaca jer smo dobro obučeni – naglašava Nađ.

Poslednjih godina broj požara je smanjen, čemu su doprineli edukacija meštana i uključivanje mladih u rad društva.

-Decu učimo od malih nogu da budu primerna, da poštuju pravila, budu humana i pruže pomoć u svakoj situaciji, ne samo prilikom požara – kaže predsednik.

Operativna jedinica poseduje specijalizovanu obuku za šumske požare, vremenske nepogode i potrage, a dobrovoljci su spremni da pomognu i van svoje teritorije.

-Možemo da šaljemo naše dobrovoljce u pomoć širom Srbije – dodaje Nađ.

Društvo je aktivno i u društvenom životu sela — učestvuje u radnim akcijama, dežurstvima, manifestacijama i brojnim vatrogasnim takmičenjima.

-Zbog velikog angažovanja, rezultati se dobro kotiraju – ističe on.

Posebno se izdvajaju sportsko-stručni uspesi. Na opštinskom takmičenju 2023. godine osvojene su tri zlatne, dve srebrne i jedna bronzana medalja, a na okružnom nivou tri zlata. Na državnom takmičenju u Novom Sadu podmladak je osvojio treće mesto, dok su juniori postali šampioni Srbije i plasirali se na Evropsku olimpijadu.

U julu 2024. godine juniori su učestvovali na Vatrogasnoj olimpijadi u Italiji, gde su osvojili bronzanu medalju po CTIF kriterijumima — uspeh koji je bio ponos ne samo za društvo već i za celo selo.

-Na ovaj način dokazali smo da se svaki rad, trud, upornost, a pre svega humanost vrednuje i nagrađuje – naglašava Nađ.

U društvu ističu da je njihov najveći cilj da nastave da razvijaju mlade i neguju prave vrednosti.

-Nastojaćemo da ostanemo dostojni ovih medalja, da podržavamo naše članove, da ih edukujemo i naučimo pravim vrednostima — da budu dobri vatrogasci, ali pre svega dobri ljudi – poručuje predsednik.

U vremenu kada se dobrovoljni rad sve ređe ističe, dobrovoljni vatrogasci iz Sajana ostaju simbol solidarnosti i zajedništva. Njihova spremnost da pomognu drugima, često bez ikakve naknade, pokazuje da prave vrednosti i dalje žive u malim sredinama — tamo gde se hrabrost ne meri rečima već delima.

T. D.