децембар 6, 2025

Град

ETS-2

У Економско-трговинској школи у Кикинди одржана је дводневна обука за почетнике у пословању, намењена четвртом разреду смера комерцијалиста. Трибину је организовала школа у сарадњи са Регионалним центром за друштвено-економски развој – Банат из Зрењанина, уз подршку Министарства привреде и Развојне агенције Србије. Предавач је био Дејан Ненадовић из РЦР – Банат, док су организациони део у школи водили наставници економских предмета Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.

Матурант комерцијалиста Марко Рађанин рекао је да су оваква предавања веома корисна за њега и остале матуранте ЕТШ.

-Предавање је лепо осмишљено и корисно. Свиђа ми се што смо могли толико тога да сазнамо и што ћемо добити сертификат сa којим касније можемо да отворимо своју фирму. За сада немам конкретну идеју за сопствени бизнис, али ако будем желео, сада тачно знам како то да урадим, јер нам је предавач врло јасно објаснио и приближио тему – истакао је Марко.

Професор Станислав Завишин објаснио је да се сличне трибине у Економској школи организују већ две деценије.

-Овакав вид активности користан је и за ученике, и за школу, и за сам град. За ученике, јер им даје алатке за будући развој. Град ће добити нове, младе предузетнике. А Економска школа на овај начин постаје један од главних покретача стварања младих предузетника у нашем граду – казао је Завишин.

Он је подсетио да просечан предузетник у Србији данас има око 45 година, што није добро за будућност државе.

-Зато ми желимо да добијемо што више младих предузетника. У последње три године, од како реализујемо конкретно ову трибину, у Кикинди су се појавиле фирме чији су оснивачи некада били ученици на овим предавањима. Очекујемо да ће их у будућности бити још више – објаснио је Завишин и додао да ће, након комерцијалиста, исту обуку похађати и матуранти смера економски техничар.

Дејан Ненадовић, пројектни менаџер РЦР – Банат, навео је да је реч о обуци за почетнике у пословању коју ова институција годинама организује у више школа.

-Циљ је да ученицима представимо могућности које имају након школовања. Бавимо се темама као што су мотиви и особине предузетника, кораци у регистрацији компаније, извори финансирања, порези и доприноси. Други део радионице посвећен је писању и изради бизнис плана, где ученици, на основу својих идеја, уче како се тај план припрема – навео је Ненадовић, додајући да се програм, који је конципирала Развојна агенција Србије, тренутно реализује и у Зрењанинској гимназији и на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину.

Један од кључних предности пројекта је сертификат о завршеној обуци о пословању који ученици добијају по завршетку. Тај документ издаје Министарство привреде и он је, наглашава Завишин, одмах иза школске дипломе по значају за свршеног средњошколца.

-Са тим уверењем наши ђаци могу да конкуришу код државних фондова, као што су Национална служба за запошљавање или Фонд за развој Србије, и остваре право на одређена бесповратна средства за отварање фирме. У другим институцијама овакви сертификати се плаћају, док их наши ученици добијају бесплатно – истакао је професор Завишин. Подсетио је и да држава тренутно значајно помаже нове компаније и оне који планирају да покрену посао, па износи за старт-ап подршку иду и до шест милиона динара.

Све већи одзив ученика из године у годину показује да међу младима у Кикинди постоји интересовање за предузетништво. Економско-трговинска школа оваквим програмима не само да оснажује предузетнички дух својих ђака, већ директно доприноси стварању нове генерације локалних привредника, на добитак читаве заједнице.

oslobodjenje-prvi-sv-rat-(1)

Поводом Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату, 20. новембра, положени су венци на спомен костурницу на Железничком гробљу, на спомен плочу бригадиру Ристићу и на споменик краљу Петру I Карађорђевићу. Дужну пошту прецима одали су представници Града Кикинде, Војске Србије, и борачких организација.

Већ током вечери 18. новембра претходнице српске војске почеле су да улазе у наш град. На челу коњичке извиднице ушао је капетан Милан Гудовић, а коначно 20. новембра 1918. у 11 сати у Кикинду, као ослободиоци, ушли су припадници чувеног српског пешадијског Гвозденог пука на челу са бригадиром Драгутином Ристићем и потпуковником Михајлом Ковачевићем. На спомен плочу чувеном бригадиру венац су положили градоначелник Младен Богдан и председник Скупштине града Душан Попесков. Градоначелник  је рекао да је овај датум важан и због чињенице да је први пут српска војска крочила у Кикинду.

-Пре 107 година су испуњени снови српског народа са овог простора да дочекају српску војску и српску заставу, да доживе ослободиоце. Од самог оснивања Кикинде постојала је тежња Срба да се припоје матици, а водећи рачуна о сународницима других националности. Ослобођењем је  и остварена је тежња српског народа у Банату и читавој Војводини да се уједини са Србијом, што је и изгласано 25. новембра на присаједињењу на којем су били и наши преци – истакао је градоначелник Богдан.

Важно је чувати културу сећања на све оне који су се борили, али и дали животе за слободу, рекао је први човек града и додао:

-Сви треба да будемо заједно када се обележавају важни датуми, без обзира на политичке разлике и мишљења.  Неопходно је да млађе генерације сазнају више о учешћу Кикинђана и добровољаца у Првом светском рату

У спомен костурници сахрањено је 184 војника из Србије, Русије и Румуније. Од тог броја 64 је из ондашње Краљевине Србије, 61 је руски, а 21 румунски војник. Међу палим борцима је и 24 Кикинђана.

А.Ђ.

slepi-kozarcanke-(2)

Чланице удружења жена „Нови Козарци“ организацији слепих „Северни Банат” донирале су средства прикупљена на овогодишњој Питијади. Како је истакла председница удружења жена Боја Ољача сваке године новац од продаје пите кромпируше за Гиниса поклања се онима којима је најпотребнији. Ове године одржана је 15. Питијада.

-Наше удружење основано је 1976. године са мисијом да помогне старим и немоћним особама у Новим Козарцима, а како године пролазе ми се трудимо да помоћ пружимо свима. Поред хуманитарног рада желимо да очувамо и промовишемо обичаје, умеће  и стваралаштво жена са села, али и да сачувамо традицију које су донеле наше баке 1945. године када су се доселиле у ове крајеве – навела је Боја Ољача.

Јагода Накрајкућин, председница организације „Северни Банат“  захвалила је Козарчанкама и истакла да свака помоћ добро дође.

-Чланице удружења жена показале су хуманост и доброчинство. Обрадовале су нас и традиционалним јелима питом кромпирушом и колачима које често представљају на свим манифестацијама на којима учествују – напоменула је Јагода Француски.

Удружење слепих „Северни Банат“ има 150 чланова.

А.Ђ.

smart

На јесењој седници Парламента привредника Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа у Кикинди додељене су награде појединцима и привредним друштвима који су својим пословним резултатима обележили прошлу и ову годину.

Награду за регионалног лидера добио је Жива Бајшански, директор и власник „Бајша Аграра“ из Кикинде.

За посебан допринос развоју привреде региона у сектору пољопривреде награђена је фирма „Нинков“ доо из Башаида, док је исто признање у сектору услуга припало предузећу за информатички инжењеринг „BUS Computers“ из Кикинде.

Као и сваке године додељене су и јубиларне награде Привредне коморе, а овогодишњи лауерати су кикиндско приватно трговинско предузеће „Royal Trade“ за три деценије рада, док су поводом 20 година постојања награде припале „Лабинпрогресу“ из Новог Кнежевца, кикиндском „Роломонту“, привредном друштву „Војвођанин“ из Мокрина и башаидском „Ћорић аграру“.

Mediji-(5)

Сакупљање мешаног амбалажног отпада из нових канти је у току – без додатних трошкова за грађане. 

Током месеца новембра успешно је сакупљен отпад са прве руте обухваћене октобарском поделом канти, док ће се преостале руте наставити редовно обрађивати према планираном распореду.

Распоред одвоза, који су грађани добили приликом преузимања канти, доступан је и на званичном сајту компаније FCC ради лакше и брже информисаности.

Важно: нема додатних трошкова за грађане

Још једном наглашавамо да нити додељене канте, нити услуга њиховог пражњења и одвоза мешаног амбалажног отпада неће бити додатно наплаћивани.
Грађани немају никаквих додатних трошкова у вези са овим процесом; комплетна услуга обухваћена је постојећим системом управљања отпадом.

Не бацати запрљану амбалажу у канту за мешани амбалажни отпад!

У канту за мешани амбалажни отпад одлаже се чиста пластична, метална, папирна и картонска амбалажа. Запрљана амбалажа, попут чаша и посуда од јогурта, млека или масних производа, не треба да се одлаже у посуду за мешани амбалажни отпад

Разлог је јасан и еколошки важан: контаминирани отпад ствара непријатне мирисе, може привући животиње и инсекте, али и умањује могућност рециклаже. Чиста амбалажа је кључна за ефикасно управљање отпадом и смањење загађења.

Едукација најмлађих већ од наредне недеље

Од наредне недеље почињу и едукативне радионице за децу у школама и вртићима.
Циљ је да се најмлађима, кроз занимљиве и прилагођене активности, приближе важност рециклаже, селекције отпада и бриге о околини. Улагање у знање деце представља улагање у чистију, здравију и одрживу будућност.

Позивамо све грађане да наставе са одговорним одвајањем амбалажног отпада и тако помогну унапређењу локалног система рециклаже.
Свака правилно одложена амбалажа значи мање отпада на депонијама и више материјала који се може поново искористити, поручују из компаније ФЦЦ.

udruzenje-zena-idjos

У Иђошу већ годинама делује Удружење жена, које посвећено чува и представља традицију свог краја, од обичаја и старих рецепата до културне баштине. Њихов пекмез од лудаје постао је препознатљив знак њихове вештине и чувања традиције на јединствен начин.

Ту је и Удружење винара и виноградара Шасла, познато по неговању виноградарства и производњи квалитетних вина. Заједно доприносе препознатљивости Иђоша у ширем окружењу.

 

 

police-2122394-1920

П. Ј. (1961) из Старе Пазове, осумњичен да је извршио кривично дело убиство, ухаписили су припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди.

Он се сумњичи да је, 9. новембра, на салашу између Башаида и Торде, усмртио осамдесетшестогодишњег мушкарца из Башаида у чијој кући је боравио од почетка новембра.

П. Ј. је одређено задржавање до 48 сати и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину.

bolnica-donacije-(23)

Покрајинска влада ће са укупно 30 милиона динара финансирати набавку медицинске опреме за потребе Института за онкологију Војводине у Сремској Каменици и Опште болнице у Кикинди, одлучено је на данашњој седници Покрајинске владе којој је председавала председница Маја Гојковић.

Кикиндска Болница добиће ендоскопски стуб са гастроскопом и колоноскопом, чија је вредност 14 милиона динара. Та установа тренутно поседује ендоскопски стуб стар око 20 година. Набавка новог апарата неопходна је ради повећања квалитета услуга које се пружају пацијентима, прецизнијих и поузданијих резултата рада, као и веће сигурности лекара и особља.

biblioteka-jubilej-(9)

Народна библиотека „Јован Поповић” у уторак, 18. новембра, низом догађаја обележила је  180 година постојања и рада. Једна од најстаријих установа културе као Српска читаоница отворена је 1. маја 1845. године и од тада до данас није мењала своју намену. Током готово два века постојања, библиотека је чувар писане речи, центар културних дешавања и место сусретања свих генерација читалаца.

 

Свечану академију поводом значајног јубилеја уприличеној у Библиотеци увеличали су гости и представници културног и друштвеног живота града. Све присутне поздравила је Наташа Баштовановић, помоћница покрајинске секретарке за културу, јавно информисање и верске заједнице која је истакла важност ове установе културе. И градоначелник Младен Богдан, обраћајући се присутнима, рекао је да Народна библиотека као установа културе  дубоко уткана у идентитет нашег града.

-Народна библиотека „Јован Поповић“ је један од најсветлијих стубова културе Кикинде. Хвала свима који су 180 година чували књигу и дух знања у нашем граду. У годинама пред нама наш задатак је да очувамо и унапредимо рад најстарије установе културе на овим просторима. Уз тек 250 књига, руком писане новине „Кикиндско звоно“ и снажну жељу за просвећивањем, положени су темељи који су одолели ратовима, селидбама и времену. Из те читаонице настала је јавна библиотека, а од 1952. године носи име Јована Поповића, писца и нашег суграђанина. Од 2.500 књига 1945. до више од 195.000 данас, од једне просторије до девет огранака и статуса матичне библиотеке Севернобанатског округа , ово је прича трајања, раста и преданости – навео је градоначелник Богдан.

Осим неговања писане речи Библиотека је ту да знање чини доступним, прецизирала је в.д. директорица Дуња Бркин Трифуновић.

-За ових 180 година наша установа прошла је кроз ратове и разарања, али када постоји племенит циљ којем тежите, ништа није тешко. Сигурна сам да је то био мотив и наших оснивача који су се одрекли своје имовине у корист других људи. Трудимо се да чувамо пламен знања, да га учинимо доступним свима и да негујемо свест о целоживотном учењу. Сви ми који радимо у овој установи посвећени смо свом послу. Наша зграда је предивна, али она захтева константна улагања у чему имамо помоћ града, покрајине и републике – прецизирала је Дуња Бркин Трифуновић.

Академији је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

-Од оснивања до данас Народна библиотека мењала је свој назив и простор, али од првих дана до данас остала је мисија да се негује култура читања и образовања. Ово је јубилеј свих Кикинђана јер је ова установа храм знања подједнако важан за најмлађе и најстарије суграђане. Хвала свима  који су деценијама чували и сачували наше благо – додала је Маријана Мирков.

Први пут уручене су захвалнице библиотекарима без којих ниједна Библиотека не би постојала, тако да су награђене Марица Миљановић, Љиљана Марковљев и Марија Танацков. Нису заборављени ни највернији читаоци, као ни пријатељи установе.

На сајту Народне библиотеке објављена је дигитална збирка Јована Поповића, а у наредном периоду она ће бити обогаћена новим садржајима. У плану је и раздвајање дечијег и омладинског одељења јер је тинејџерима потребан сопствени кутак.

A.Ђ.

nagrade-biblioteka-7

Народна библиотека „Јован Поповић“ данас обележава велики јубилеј – 180 година постојања, а тим поводом данас су додељене и награде најуспешнијим учесницима литерарног и ликовног конкурса „Моја библиотека“. На конкурс је стигло око 200 радова из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Грчке, на српском и мађарском језику. Жири је доделио више од 30 награда и похвала, а награђено је и осам ликовних радова најмлађих.

-Ове године смо желели да деца пишу баш о библиотеци, као простору маште и знања. Нијансе су одлучивале, а добили смо чак и један „мали роман“ – рекла је в.д. директорка Дуња Бркин Трифуновић, истичући да је циљ да се деца подстакну да пишу, цртају и развијају креативност.

Међу награђенима је и Лара Петков, ученица 5. разреда ОШ „Јован Поповић“, једна од добитника прве награде у литерарној категорији.

-Волим да пишем и веома сам срећна што је баш мој рад добио прву награду. Другарима бих поручила да се не плаше да пробају, осећај је предиван – поручила је Лара.

Павле Ђурин, малишан из вртића „Плави Чуперак“, један је од добитника награде за цртеж на ком је приказана управо библиотека „Јован Поповић“.

-Ја сам пун маште и знам лепо да цртам. Библиотека је најлепша на свету, јер увек има нових и занимљивих књига. За конкурс сам сазнао од васпитачица Дијане и Ренате, које су најбоље васпитачице на свету – објаснио је Павле.

Награде су уручиле библиотекарке које годинама раде са децом, Даринка Маљугић и Оливера Шушница. Конкурс је још једном показао да кикиндска библиотека не само да чува књиге, већ ствара и нове генерације читалаца, негујући љубав према књизи од вртићког узраста.

Т. Д.

Don`t copy text!