U dvorištu Srednje stručne škole „Miloš Crnjanski“ već godinama živi jedan neobičan „stanovnik“ – mačka koju svi znaju pod imenom Crnjanski. Iako formalno nije deo nastavnog kadra, ova crna lepotica postala je nešto mnogo više – prava školska maskota i tihi svedok svakodnevice učenika.
Kako priča Minja Balint, učenica druge godine smera arhitektonski tehničar, ime je nastalo spontano, ali sasvim logično.
– Naš razredni starešina Vanja Tomašev se dosetio imena. Mačka je crne boje, a škola nosi ime Miloša Crnjanskog, pa je to nekako bilo savršeno. To je mačka, ali u ulozi mačora – kroz osmeh objašnjava Minja.
Iako niko sa sigurnošću ne zna kada se tačno pojavila, jedno je izvesno – Crnjanski je tu već godinama.
– Kad sam ja došla u prvi razred, ona me je već „dočekala“. Sada sam druga godina i ona je svakog dana tu. Sigurno je već tri-četiri godine u školi – kaže učenica.
Njeno prisustvo učenici su brzo prihvatili, a vremenom su je i zavoleli. Iako nije preterano naklonjena maženju i uglavnom „gleda svoja posla“, Crnjanski zna kada je vreme za druženje.
– Najčešće nam prilazi za vreme velikog odmora, kad želi da joj damo nešto da jede – priča Minja.
Dane provodi u školskom dvorištu, ne napuštajući svoj „teren“. Retko ulazi unutra, i to uglavnom na poziv učenika. Jedan takav trenutak ostao je posebno upamćen.
– Uneli smo je jednom na novogodišnju radionicu. Svi su je mazili, hranili, pravili smo joj mašnice… bilo je baš lepo – priseća se Minja.
Briga o ovoj neobičnoj „učenici“ podeljena je među svima. Nema jednog zaduženog, ali zato ima mnogo dobrih namera.
– Ponekad joj dajemo granule, a često delimo sa njom i užinu – dodaje ona.
Vremenom, Crnjanski je postao više od slučajnog gosta – danas je, kako učenici kažu, i nezvanično maskota škole. Njeno prisustvo unosi posebnu toplinu u školske dane i podseća na važnost brige i empatije.
– Meni je jako draga jer je stalno tu. Obraduje me kad je vidim. Drago mi je što su je svi prihvatili – iskreno kaže Minja.
Sudeći po svemu, Crnjanski će još dugo ostati deo školskog života, tihi saputnik generacija koje dolaze. Jer, ne uče se sve lekcije iz udžbenika – neke se nauče upravo u školskom dvorištu, uz jednu crnu mačku koja je pronašla svoj dom.
T. D.
