Град Архиве | Паге 349 оф 362 | Кикиндски портал

Град помаже социјално угрожене суграђане: За лекове и медицинска помагала два милиона

Jelena Trifunović Децембер 8, 2022

Суграђани који због лоше материјалне ситуације нису у могућности да купе потребне лекове или медицинска помагала, и у години на измаку могли су да рачунају на помоћ Града. За ту сврху у градком буџету у 2022. години било је опредељено два милиона динара. Једнократну помоћ одобрава Комисија коју, поред запослених у надлежном секретаријату, чине лекари специјалисте, директор Дома здравља, директор Центра за социјални рад и координатор Црвеног крста.

-Комисија за једнократну помоћ у куповини лекова, медицинских помагала и помоћи у лечењу још један је начин како да се помогне суграђанима који због ниских или недостатка примања, нису у могућности да приуште потребну терапију, помагала или лечење које није покривено код РФЗО- каже за Кикиндски портал Младен Богдан, председник Комисије.

-Постојање Комисије се показало заиста потребном. Заседамо једном месечно и просечно се разматра 15 до 20 захтева који се подносе у градској управи. Право на остваривање ове једнократне помоћи имају социјално угрожени суграђани који имају преписану терапију која се не издаје на рецепт него ју је потребно купити. Ту спадају различити медикаменти, ортопедска и друга помагала, као и лечења која не покрива РФЗО. Захтеви се пре свега односе на пунолетна лица, међутим у више наврата на овај начин, знатним новчаним средствима, помогнуто је и лечење деце. Један број наших суграђана нажалост није у могућности себи да обезбеди потребну терапију. Град Кикинда им помаже путем ове Комисије како би могли да дођу до тих лекова. Важно нам је да свима који имају здравствене проблеме помогнемо колико можемо у сарадњи са здравственим установама и Центром за социјални рад. Само заједно можемо на прави начин да будемо ту за грађане- истиче Богдан.

У овогодишњој градској каси опредељено је и три милиона динара за финансијску подршку за лечење малолетне деце оболеле од тешких и ретких болести. Томе је претходила иницијатива групе суграђанки „Маме солидарно“ чију је петицију подржало више од 3.000 грађана. Приликом усвајања буџета, надлежни у локалној самоуправи указали су да ће, уколико буде потребе, тај износ намењен лечењу деце повећати. На срећу, испоставило се да за тим није било потребе- до сада је утрошена четвртина опредељених средстава.

Гостовање ловаца из Књажевца у Кикинди

Igor Crnogorac Децембер 7, 2022

Ловци братског удружења из Књажевца били су гости кикиндских ловаца протеклог викенда. Сарадња и дружење трају већ 15 година, а овога пута сусрет је протекао у лову на зечеве и фазане у делу атара код Галада. За госте који су први пут ловили на нашем подручју, изненађујуће искуство било је ловити по банатском дубоком орању што је, како су закључили, далеко напорније него ловити у брдима.

Сусрету су присуствовали и градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирослава Наранчић. Градоначелник Лукач и гост, председник Ловачког удружења и Скупштине општине Књажевац, Марко Стојановић, усагласили су се на теме од заједничког интереса и договорили почетак сарадње локалних самоуправа.

Мирослава Наранчић обећала је стручну помоћ ловцима ради заштите дивљих животиња ограничавањем и контролисањем употребе хемијских средстава у пољопривреди.

Ловачко удружење Књажевац основано је 1897. године и једно је од првих у Србији. Ловиште је лоцирано на источним падинама Старе планине, надморске висине од 400 до две хиљаде метара. Лове се срне, лисице, дивље свиње, вукови и јелени. Удружење газдује на око 60 хиљада хектара површине и има око 400 чланова.

Књажевачки ловци поделили су своја искуства у борби против афричке куге коју су, на њихово подручје, донеле дивље свиње из Бугарске. Интензивним ловом и смањењем популације спречено је ширење болести на домаће свиње, истакли су гости.

Ловци из Кикинде поделили су своју забринутост због смањења популације дивљачи.

– У нашем ловишту на опадање броја дивљачи утичу интензивна пољопривредна производња на великим парцелама, неконтролисана употреба хемијских средстава, уништавање природних станишта и нагли пораста броја шакала – рекао је председник Ловачког удружења „Кикинда“, Младен Бањац.

Како би се ублажиле последице ових појава, предузимају се конкретне активности: лове се штеточине, лисице и шакали, буше се бунари и износи храна у ловиште, постављају се појила. У изради вештачких ремиза – засада за исхрану и заклон дивљачи, као и у пошумљавању, кикиндски ловци имају помоћ локалне самоуправе, речено је на скупу.

Једини начин на који Ловачко удружење може да освари приход јесте ловни туризам који ће употпунити и проширити туристичку понуду града и у чему је и локална самоуправа препознала заједнички интерес – рекао је Бањац. он је додао да су, ове године, у нашем граду ловили гости из Грчке, Кипра, Аустрије и Црне Горе, и очекује се долазак групе ловаца из Мађарске.

Организовано ловство на нашем подручју започело је 1885. године оснивањем “Великокикиндског ловачког друштва”, једног од најстаријих у Србији.

Данас Ловачко удружење „Кикинда“ броји око 160 чланова и газдује ловиштем „Варошки рит”, укупне површине 30.529 хектара. Лове се фазани, зечеви и срне.

Дружење чланова удружења из Књажевца и Кикинде настављено је на вечери у ловачком објекту на Млаки. Договорено је да кикиндски ловци за три недеље отпутују у Књажевац, у лов на вукове и дивље свиње.

Ново из престонице бундеве: Путер од лудаје, укусан и здрав

Jelena Trifunović Децембер 7, 2022

Пољопривредно газдинство Крстоношић посвећено је производњи здраве хране. Производњу хладно цеђених уља, почели су пре две године. Њихови производи наишли су на велико интересовање купаца, а недавно су проширили асортиман производњом биљних путера. Пробна серија путера од семена лудаје голице планула је током протеклих Дана лудаје. Укусан и здрав намаз произведен је без икаквих додатака, а погодан је и за вегетаријански или постан режим исхране.

-Добија се од благо печеног семена голице када се самеље на млину велике снаге и са великим бројем обртаја. Није потребно додавати ни кап уља, никакву течност, ни зрно соли нити шећера, само 100 одсто семе голице. Помеша се са сопственим уљем и претвори у пасту, попут путера од кикирија, истом технологијом се добија.Неутралног је укуса, ни слано ни слатко. Као намаз је најпопуларнији, а има доста рецепата на интернету како се све може употребити- каже Владимир Крстоношић.

Ово пољопривредно газдинство производи хладно цеђења уља од осам врста сировина- сунцокрета, лана, кикирикија, конопље, уљане репице, мака, уљане тиквице и црног кима. Све биљке успевају на севернобанатским пољима.

-Неке од ових уљарица сами производимо, а неке набављамо у компензацији за услуге цеђења. Почели смо пре тачно две године, када смо крајем новембра набавили пресу у чему нам је значајно помогао конкурс града. Производимо и протеинска брашна од пет врста уљарица. У почетку је продаја надмашила наша очекивања, а сада се то стабилизовало. У међувремену смо почели смо да снабдевамо једну продавницу здраве хране у Београду и једну у Косовској Митровици.

Голица је специфична врста бундеве чије семе нема опну. Семе је богато аминокиселинама, здравим масноћама, протеинима и витаминским комплексом. Поред путера од семена лудаје голице, ПГ Крстоношић производи и путер од кикирикија.

Теглица од 280 грама путера од семена бундеве кошта 650 динара, док теглица од 300 гр путера од кикирикија стаје 400 динара. Иста је запремина, али разлика у маси настаје због тога што кикирики садржи већи проценат масноће, а лудаја суве материје. Цене уља крећу се од 350 динара за уље од сунцокрета или уљане репице (0,75 л) па до најскупљег- уља од црног кумина (1 дл кошта 800 динара и 2,5 дл 1800 динара).

(ВИДЕО) Повратак на село: Породична оаза породице Ћук

Jelena Trifunović Децембер 6, 2022

Село хвали, а у граду живи- не важи у случају породице Ћук. Ивана и Горан, родитељи четворогодишње Саре и тромесечне Софије, одлучили су да своју породичну оазу направе на селу. Ту су видели могућност да живе комфорније, здравије и деци пруже свакодневни додир са природом.

Горан је као дечак са породицом избегао из Хрватске, а Ивана је из Новог Кнежевца. После подстанарског живота у Кикинди, прилику да дођу до свог крова над главом пружио им је програм доделе сеоских кућа избеглим лицима који је Комесаријат за избеглице реализовао са Градом.

Свој дом су пронашли у Руском Селу.

Кикинђани гости на обележавању славе Удружења пензионера у Темишвару

Igor Crnogorac Децембер 6, 2022

Представници Града Кикинде, Градског удружења пензионера и Културног центра Кикинда данас су били гости Удружења пензионера у Темишвару поводом њихове славе, Светог Николе.

– Ово је, заправо, наставак сарадње јер се нисмо посећивали у време пандемије. Наши пријатељи из Темишвара били су у Кикинди у току Дана лудаје и сада им ми, за њихову славу, узвраћамо посету. Негујемо лепе везе које се не своде само на дружење; трудимо се да, са заједничким пројектима аплицирамо код невладиних организација у Румунији и Србији – рекао је Милан Периз, председник кикиндског удружења пензионера.

Повељу о сарадњи два удружења потписала су пре више од деценије. Николае Влад, председник удружења пензионера Темишвара, поздравио је госте и пожелео да се лепа сарадња настави још дуго година.

Догађају су присуствовали и председник Скупштине града, Младен Богдан, секретари секретаријата, Мирослава Наранчић и Богдан Тасовац, и директор Културног центра, Марко Марковљев.

– Чланове два удружења повезују заједничке активности и дружење које је изузетно значајно за грађане трећег доба. Показали смо да подржавамо и помажемо наше Удружење пензионера и сада, и на овај начин, желимо да промовишемо сарадњу два града – рекао је Младен Богдан.

У програму прославе наступили су хорови и фолклорна група кикиндског Удружења, и уручене су захвалнице, а затим су гости и домаћини посетили Божићни вашар.

Мигранти посетили кикиндски Музеј

Jelena Trifunović Децембер 6, 2022

Занимљива музејска тура –од упознавања са историјатом града и локалним наслеђем кроз сталну музејску поставку, преко учешћа у радионици истраживања совиних гвалица па до изложбе о фудбалу „Збирка у шеснаестерцу” организована је данас за групу од 24 миграната из Марока и Авганистана. Међу посетиоцима кикиндског Народног музеја био је и Салман Ахнуш (25) из Марока. Пре скоро два месеца напустио је родну земљу, а у Прихватном центру у Кикинди борави тек пет дана.

-Кикинда као мали град ми се свиђа и у кампу су пријатни према нама. Ово је лепа прилика да научим нешто више о култури и историји Кикинде. Наша култура се доста разликује. Завршио сам за кувара. Желим да идем у Италију, тамо имам пријатеља који ће ме запослити да радим грађевинске послове. Мароко је отворена земља за туристе, али је тамо скуп живот, млади људи немају посла, лоша је економска ситуација. Тамо су моја жена и син, очекујем да ми се касније и они придруже у Италији- рекао је Ахнуш.

Јелена Станаревић из Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију подсећа да је и прошлогодишња организована посета миграната музеју имала позитиван одјек.

-Посету музеју организовали смо у склопу инклузије и интеграције. Желели смо да укључимо избеглице из Прихватног центра у Кикинди, да им улепшамо дан и да нешто науче о граду у ком се налазе. У посети је 12 миграната из Марока и 12 из Авганистана. Тренутно је у Прихватном центру у Кикинди око 400 миграната из Бангладеша, Индије, Сирије, Пакистана, Авганистана, Марока- рекла је Станаревић.

Обилазак Музеја започет је упознавањем са незаобилазном музејском атракцијом, мамутицом Киком.

-Драго нам је да мигрантима укажемо добродошлицу. Мислим да је важно да будемо гостољубиви и покажемо им наслеђе града у ком тренутно бораве. Према новој дефиницији донетој летос на генералној конференцији ИКОМ-а, музеј је отворено и инклузивно место чији је задатак да угости како редовне посетиоце, тако и маргинализоване и мањинске групе- указао је Драган Киурски, кустос педагог Народног музеја.

Потписани нови колективни уговори са „Топланом“ и ЈП „Кикинда“: Додатне погодности за запослене

Igor Crnogorac Децембер 6, 2022

Радници јавних предузећа „Кикинда“ и „Топлана“ биће боље плаћени за дежурства, ноћни рад, рад викендом и празницима, повећана су им солидарна давања и издвајања за лечења и опоравак у бањама. Имаће и права на слободне дане за процес вантелесне оплодње и бригу о деци, као и стопостотну надокнаду у случају лечења од малигнитета. Све ово обухваћено је новим колективним уговорима који су данас, у Градској кући, потписали представници Града Кикинде, два јавна предузећа и Савеза самосталних синдиката.

Потписивању су присуствовали градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.

– Направили смо још квалитетнији, бољи колективни уговор, и постигли смо договор у корист свих запослених у овим јавним предузећима. Сматрам да, заједничким трудом и разговором, увек можемо да дођемо до најбољих могућих решења, како за положај запослених, тако и за побољшање услуга које ова предузећа пружају грађанима Кикинде – изјавио је Лукач.

Нови колективни уговори важе три године. Претходно су већ потписани са директним буџетским корисницима, а сада је то учињено и са предузећима чији је оснивач Град и која запошљавају више од 200 људи.

Дијана Јакшић Киурски нагласила је да су одредбе уговора усклађене са свим законским и подзаконским актима, као и да њихова реализација неће угрозити финансијску стабилност и ликвидност ових предузећа.

– У новим уговорима такође су чвршће дефинисани одређени критеријуми, да не би било злоупотребе, како би помоћ добијали они којима је заиста потребна – рекла је заменица градоначелника. – Када је реч о основама за повећање зараде, дата су и већа права у односу на то како налажу Закон о раду и грански колективни уговор. Посебно је стављен акценат на здравствену заштиту запослених јер је радник најважнији ресурс. За сваку похвалу је то што ће на терет послодавца бити обезбеђена средства за превентивне прегледе и за превенцију радне инвалидности. Сви радници, пословодство, оснивачи и репрезентативни синдикат задовољни су потписаним колективним уговорима.

Са заменицом градоначелника сложио се и председник Основне организације Самосталних синдиката за комуналне делатности у Јавном предузећу „Кикинда“, Никола Војновић. Он је оценио да је нови колективни уговор један од најбољих и да су у синдикату задовољни постигнутим.

Председник Већа Савеза самосталних индиката за Кикинду, Чоку, Нову Црњу и Нови Кнежевац, Илија Дрљић, истакао је да су данас потписани колективни уговори међу најбољима у држави и да је Град показао висок ниво разумевања када је у питању брига о запосленима.

– Добијена су повећања зараде од пет до десет одсто по сату за дежурства. За рекреативни опоравак и одмор у фонд се издваја 0,75 одсто; солидарно давање, које се редовно исплаћује, повећано је на 41 хиљаду динара. Топли оброк сада је дефинисан на 250 динара дневно, а регрес ће бити 75 одсто просечне бруто зараде у Републици увећане за 33 хиљаде, што је сада око 89 хиљада динара на годишњем нивоу. Повећане су и накнаде за прековремени рад, рад суботом и на државни празник, прве две 30, а за рад на празник 120 одсто. Посебна брига исказана је за акутне проблем и проширење породице: за вантелесну оплодњу добијаће се десет радних дана, до сада се нису добијали слободни дани, а за бригу о детету до 12 година, обезбеђено је пет радних дана – објаснио је Дрљић.

Он је додао да су колективни уговори са директним буџетским корисницима веома слични данас потписанима, осим у деловима издвајања за топли оброк и регрес и солидарних давања која су, код њих, нешто мања. У овом Синдикату су, кажу, задовољни што Град поштује одредбе потписаних уговора, па се и њихова реализација никада не доводи у питање.

У „Еђшегу“ Микулаш донео деци пакетиће

Igor Crnogorac Децембер 5, 2022

Уочи католичког празника Сент Миклоша, Културно-уметничко друштво „Еђшег“ је и ове године, у сарадњи са Основном школом „Фејеш Клара“, припремило програм о овом свецу, после којег Микулаш, како се још назива овај светац, доноси деци пакетиће.

– Представили смо деци легенду у којој три сестре не могу да се удају јер су превише сиромашне. Микулаш долази и убацује им новац кроз димњак, да би им помогао. Обичај је да, уочи овог празника, деца очисте своју обућу и оставе је испред куће, како би Микулаш видео да су вредна и да помажу у кући, и зато ујутро добијају поклоне – каже редитељ Шандор Кираљ.

У препуној сали „Еђшега“ малишани су стрпљиво гледали представу, а затим су Микулашу рецитовали песмице њему у част.

– Први пут сам дошао на представу, свидела ми се. И већ сам добио пакетић – каже шестогодишњи Теодор Чекуш.

Ноеми Будаи има 11 година. Позирала нам је са пакетићем чим је сишла са сцене.

– Нисам овде први пут, долазим сваке године. Микулаш дели поклоне деци која су била добра – каже Ноеми.

У представи о Микулашу играли су ђаци завршних разреда Школе „Фејеш Клара“ са којима ради наставница Виолета Момић. Један од глумаца вечерас је био и Мате Комарек, ученик шестог разреда.

– Волим да будем у представи са својим другарима. Микулаш сваке године долази у „Еђшег“ и свој деци доноси поклоне – објашњава Мате.

Иначе, у „Еђшегу“ ради и драмска секција за млађе полазнике која се, у преводу, зове „Неваљала деца“, каже редитељ Кираљ. Сваке године, поред инсценација и представа поводом празника, у сарадњи са Школом „Фејеш Клара“, припремају и једну представу за децу са којом, затим, наступају на такмичењима школа и позоришта.

Педесеторо суграђана дало драгоцену течност: Међу даваоцима и градоначелник Лукач

Jelena Trifunović Децембер 5, 2022

У Црвеном крсту Кикинда одржана је редовна акција добровољног давања крви. Одазвало се 52 суграђана, од којих је педесеторо дало драгоцену течност док су две особе одбијене због медицинских разлога. Међу даваоцима је било 17 жена.

Данашњој акцији добровољног давалаштва придружио се и градоначелник Никола Лукач који је својим примером уједно и апеловао на суграђане да постану део велике хумане заједнице добровољних давалаца. Подсетимо да је наредна акција у кикиндском Црвеном крсту заказана за 22. децембар.

Давалац крви може бити свака здрава, одрасла особа, старости од 18-65 година код које се лекарским прегледом и провером крвне слике, односно нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити ни њу, нити особу којој би се та крв применила.

Давање крви је корисно осим за оне који примају трансфузију и за саме даваоце крви јер даје осећај задовољства да је спасен или побољшан квалитет живота најмање једној особи, а најчешће бар три и више, јер се из дате јединице крви припреме (одвоје) и еритроцити, плазма и тромбоцити који се могу применити онима којима су потребни.

Кикинда и на овом плану хуманости има чиме да се подичи јер има безмало 1.900 давалаца крви.

(ВИДЕО) Од Банке хране Војводине донације за Народну кухињу и „Кутију жеља“

Jelena Trifunović Децембер 5, 2022

Банка хране Војводине донирала је 240 паковања супе у коцкама и слане грицкалице Црвеном крсту Кикинда за потребе корисника Народне кухиње. Први пут прикључила се и традиционалној акцији града „Кутија жеља“ како би се припремили новогодишњи пакетићи за децу. Хуманитарна организација која се бави прикупљањем вишкова хране и и њеном дистрибуцијом социјално угроженима неколико месеци раније, донирала је пакете хране Народној кухињи и „Нашој кући“.

-Сарађујемо са бројним компанијама и нисмо први пут у Кикинди. За наредну годину планирамо више акција- рекао је Срђан Будимчић, директор Банке хране Војводине.

Донација кикиндском Црвеном крсту намењена је за 220 породица корисника Народне кухиње. Средства за функцинисање Народне кухиње обезбеђују се у градском буџету.

-Издвајамо значајна средства за програм Народне кухиње. Имамо одличну сарадњу са Банком хране Војводине као и са Црвеним крстом како бисмо заједнички помогли социјално угроженим грађанима. „Кутија жеља“ обрадоваће малишане ево већ десети пут, прикључују нам се бројне компаније и удружења, а друге локалне самоуправе узимају ово као модел. Први пут нам се прикључује и Банка хране Војводине истакао је градоначелник Лукач.

Секретарка Црвеног крста Данијела Бјељац наводи да допунске артикле хране за припрему куваних јела за Народну кухињу обезбеђују Црвени крст Србије и Војводине.

-Од великог значаја су нам и донације компанија и појединаца како би се програм одвијао несметано- указала је Бјељац.

Међународни дан волонтера

Пети децембар обележава се као Међународни дан волонтера. Црвени крст је највећа и најстарија волонтерска организација у земљи. У Кикинди окупља 60 старијих и више од стотину младих волонтера. Честитке поводом овог датума, упутили су волонтерима градоначелник Никола Лукач и секретарка ЦК Кикинда Данијела Бјељац.