Град Архиве | Паге 349 оф 380 | Кикиндски портал

(ВИДЕО) У „Гуслама“ обележена крсна слава

Igor Crnogorac Фебруарy 15, 2023

После Сретењског концерта, у просторијама Академског друштва за неговање музике „Гусле“ обележена је крсна слава друштва. У присуству бројних званица, гостију и чланова, богослужио је протонамесник Бобан Петровић.

Кумство је преузела Ева Француски Арањош, диригенткиња Хора „Корнелије Станковић“ који је део Друштва.

– Пре свега велика ми је част што сам члан „Гусала“. Веома сам почаствована кумством овако успешној институцији и срећна сам због те своје улоге – рекла је.

Крсну славу Сретење Господње члановима „Гусала“ честитала је Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање.

– Свима у Друштву желим да буду вођени љубављу према музици и очувању културе и традиције нашег народа. Поносимо се „Гуслама“ које су веома важна институција за наш град и наставићемо да их подржавамо.

Вечерашњим концертом са стотину учесника, „Гусле“ су започеле 148. концертну сезону, рекао је директор, Зоран Петровић

– „Гусле“ расту иако се градска популација смањује, и стално нам се побољшава и квалитет програма – рекао је Петровић – Веома сам поносан на сву децу, они су главни мотив за све нас који овде радимо. Ова деца заслужују све најбоље и ми се трудимо да им то и пружимо.

Основано као Певачко друштво, „Гусле“ непрекидно раде од 1876. године. Свој први јавни наступ имали су 14. фебруара, дан уочи Сретења.

Градоначелник Лукач честитао Дан државности

Jelena Trifunović Фебруарy 15, 2023

Градоначелник Никола Лукач честитао је Дан државности.

-Сретење је дан када се срећу зима и пролеће, али и дан када су се доносиле најзначајније одлуке за наш народ. Иако је од почетка Првог српског устанка и доношења Сретењског устава прошло више од два века, вредности које ова два догађаја представљају нису се промениле. Слобода, мир и демократија основне су вредности Србије, тако је било и тако ће увек и бити. Срећан Вам Дан државности- поручио је Лукач.

(ВИДЕО) Ђошановићима стигли дарови од „Хуманих срца“

Igor Crnogorac Фебруарy 14, 2023

Донацију Фондације „Хумана срца” из Београда данас је добила шесточлана породица Ђошановић из Кикинде. У њихову кућу поклоне су донели Николета Ђујић из Фондације, градоначелник Никола Лукач и председник Градског парламента, Младен Богдан.

– Деца су пожелела да добију јакнице, рачунар и школски прибор, који нам је и највећи проблем. Ни супруга ни ја нисмо запослени, али се трудимо да наше четворо деце има све што им треба, све што ја нисам имао – каже отац породице, педесетогодишњи Саша Ђошановић.

Саша каже да прихвата све послове како би обезбедио породицу. Најчешће ради као молер, али се не либи ни најтежих физичких послова.

– Када касно увече дођем с посла и видим децу, сав умор прође – признаје Саша. – Девет година супруга Хелена и ја нисмо могли да имамо децу, били смо и подстанари. Сада смо успели да стекнемо и кућу, која још увек није завршена, али преуређујемо је сви заједно.

Фондација „Хумана срца“ реаговала је на Сашин апел за помоћ деци. Контактирали су локалну самоуправу, уз чију подршку је и остварена ова хуманитарна акција.

– Драго ми је што смо децу обрадовали поклонима уз велику помоћ Фондације „Хумана срца“ у којој препознају захтеве грађана и нас из локалне самоуправе. Деца су будућност и нашег града и државе Србије. Ова породица је пример како се треба борити. Увек ћемо бити ту да им помогнемо – рекао је Лукач.

Четрнаестогодишњи Милош, једанаестогодишњи Момчило, ђак првак Михајло и Милица, која има само пет година, највише су се обрадовали новим патикама, јакнама, ранчевима и лап-топу.

– Драго нам је што грађани Кикинде препознају нашу Фондацију као некога коме се могу обратити за помоћ. Обезбедили смо Ђошановићима и новчану помоћ, како би пребродили овај, за њих тежак период. Надам се да ће се у Кикинди наћи неко ко би желео да запосли Сашу и тако им помогне. Захваљујем се локалној самопуправи за подршку у нашим акцијама – рекла је Николина Ђујић, председница Управног одбора Фондације „Хумана срца“.

Ђошановићи су трећа породица у Кикинди којој су помогли у протеклих неколико месеци. Породици Малешевић обновили су кров, а Зарићима комплетно реновирали и опремили кућу.

Земљотрес у Румунији осетио се и у Кикинди

Igor Crnogorac Фебруарy 14, 2023

У Србији се, у 14 сати и 16 минута, осетило подрхтавање тла. Измерена јачина је 4,9 степени по Рихтеру, а епицентар је био 21 километар од места Таргу Жију у југозападној Румунији. На вишим спратовима у Кикинди осетило се љуљање и подрхтавање.

Земљотрес су осетили и становници дела Бугарске.

Књига о Кузману Рацковићу – сведочанство о задужбинарству и историји града

Igor Crnogorac Фебруарy 13, 2023

Књига „Кузман Рацковић – живот и дело“, историчара Срђана Сивчева и Драгана Белеслића из Клуба историчара, представљена је вечерас у препуној сали Културног центра.

Биографија Кузмана Рацковића

Кузман Рацковић, правник по струци, адвокат, а затим чиновник у Великокикиндском дистрикту: сенатор, судија, и врховни судија од 1861. до 1863. године, био је и велики добротвор.

Његова породица била је међу првима које су досељене у Велику Кикинду. Живео је од 1790. до 1869. године. Суграђани су га поштовали јер се борио за боље услове живота и национално питање Срба који су у Аутроугарској монархији били мањина.

– О овом дародавцу и задужбинару из 19. века веома се мало знало и ту смо и пронашли мотив за писање књиге – каже Драган Белеслић. – Истраживали смо годину дана у различитим фондовима Историјског архива. Прича о Кузману Рацковићу истовремено је и приказ времена и прилика у којима су људи живели од друге половине 18. до краја 19. века – рекао је историчар Драган Белеслић, који је написао први, биографски део књиге.

Хуманитарни рад Рацковића

О задужбинарству Рацковића истраживао је и писао историчар Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.

– Кузман и његова супруга Ана најпознатији су по фондацији, односно заклади, како се то тада звало. Заклада је установљена 1869. године, на основу Кузмановог тестамента. Прва Виша девојачка школа основана је захваљујући том новцу. Сама зграда Школе почела је да се гради 1890. и отворена је 1895. године. Потом је ту била Женска основна школа, затим Државна основна школа. Од 1953. године до данас, у тој згради се налази Основна музичка школа. Из закладе су, такође, исплаћиване стипендије сиромашним ученицима. Према расположивим подацима, од 1905. до 1910. године, 125 ученика добијало је по 50 аустроугарских круна месечно – каже Сивчев.

Он истиче, такође, да је главни мотив истраживања било указивање на чињеницу да је Кикинда, поред Меланије Николић Гајчић, имала и Рацковиће, о којима се врло мало знало.

Подршка Града

Новац за издавање књиге Клуб историчара добио је од локалне самоуправе, по конкурсу за Удружења грађана. Град је препознао значај и величину подухвата који су предузели ови млади историчари, рекао је на промоцији Младен Богдан, председник Градског парламента.

– Срђан и Драган заслужују велике похвале што су обрадили овако важну тему. У књизи је освежено сећање на значајну личност нашег града, великом задужбинару и добротвору о којем се не зна много и који је неправедно пао у заборав. Пружамо пуну подршку овим историчарима. Они су се ухватили у коштац са нечим са чиме се њихови претходници нису усуђивали то да учине – рекао је Богдан. – Добротворни рад је и данас значајан сегмент наших ангажмана. Желимо да, колико смо у могућности, помогнемо сваком суграђанину.

Богдан је истакао да ће Град подржати сваког ко се, на овакав начин, одужује великим људима. Изразио је уверење да ће Клуб историчара разматрати и радити на томе да се пронађу нове теме, како би се још више знало о историји нашег града.

Електронски отпад заменили за саднице смрче

Jelena Trifunović Фебруарy 13, 2023

Историјски архив Кикинда одазвао се акцији слободне школе „Пионир” и заменио је расходовани, електронски отпад за саднице дрвећа. Од „Пионира” је Архив добио саднице смрче, а Срђан Сивчев, вршилац дужности директора и координатор дигиталних процеса Никола Радосавчев су, уз помоћ инжењера шумарства Миодрага Радовановића из ЈП „Кикинда”, засадили саднице на парцели у улици Шумица.

„Пионир” је добио награду за најбољи „Шта нам тешко” волонтерски пројекат за 2022. годину. Акцију замене неисправних или дотрајалих електронских уређаја за саднице покренули су у октобру прошле године када су позвали фирме, школе и појединце да се укључе као донатори електронике или садница.

Волонтерска идеја „Поправи и замени” неформалне групе „Пионир слободна школа” је уз ангажовање и повезивање волонтера и заједнице успешно реализована. Велики број садница замењен је за стару електронику, коју су даље поправљали и која се сада користи у школи или донира другим школама.

Корисници „Наше куће“ у још једној хуманитарној акцији на тргу

Igor Crnogorac Фебруарy 13, 2023

Поводом Дана заљубљених, корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите уприличили су дводневну хуманитарну акцију. На тргу, испред Културног центра данас фотографишу суграђане у срцу или под “љубавним” кишобраном и, на тај начин, прикупљају помоћ за лечење суграђанина, малог Дамјана Петрова.

– Уједно се представљамо Кикинђанима на мало друкчији начин, јер ће их фотографисати и наши корисници. Ми већ дуже време имамо радионице о томе како се користи фото-апарат. Такође, продајемо своје радове са креативних радионица које одржавамо свакодневно – рекла је в. д. директорица Центра, Николета Павлов.

Хуманитарно фотографисање биће организовано и сутра, у просторијама Центра, у Милоша Великог 56, од 10 до 14 сати. Многи суграђани већ данас су искористили прилику да се друже са корисницима „Наше куће“, фотографишу у срцу и купе неку од лепих и корисних рукотворина.

Помен Кости Средојеву Шљуки: Наша је дужност да негујемо сећање на родољубе

Igor Crnogorac Фебруарy 13, 2023

Сећање на истакнуту личност Народоноослободилачког покрета у Кикинди, Косту Средојева Шљуку, обележено је данас на месту његове погибије. На данашњи дан, 1944. године Средојев, секретар Среског комитета КПЈ, убијен код зида кикиндске болнице. На спомен плочу, на том месту, венац су, и ове године, положили чланови СУБНОР-а.

У пригодном програму, прочитан је проглас Централног комитета Комунистичке партије Југославије од 12. јуна 1941. Био је то позив омладини и родољубима да се укључе у Народноослободилачки покрет.

– Овај проглас је у Кикинду донео Жарко Зрењанин Уча. Коста Средојев одмах је започео акцију придобијања бораца. Убрзо затим, формиран је Великокикиндски партизански одред. Нажалост, главнина Одреда је, 4. августа исте године, опкољена са више од хиљаду немачких војника и побијена. Средојев је успео да се спаси и склони на слободну територију. У илегали је наставио да шири револуционарну идеју, мотивишући грађане да се прикључе Народноослободилачком покрету. Немачка полиција желела га је живог, што говори о његовом великом утицају међу становништвом – рекао је председник СУБНОР-а Кикинда, Саво Орељ.

Помену је присуствовао и потомак овог родољуба, Војислав Средојев, који је подсетио на Шљукину погибију.

– Испред болнице договорио је састанак са Стојаном Грујићем за којег кажу да је му је био пријатељ, како би од њега добио пиштољ. Није знао да је Грујића врбовала немачка полиција и да му је замку поставио лично командант Гестапоа у Банату, Јурај Шпилер. На Грујићев знак, појавили су се Немци. Шљука је покушао да прескочи зид болнице, али је био покошен рафалима. Имао је само 25 година.

Наша је дужност да негујемо сећање на Средојева и његове саборце. Много храбрих Кикинђана дало је живот за нашу слободу. То је и нашим потомцима за наук како се воли и брани своја отаџбина, рекао је Орељ.

Почаст Кости Средојеву Шљуки својим присуством одали су и припадници Удружења бораца ратова деведесетих, директорица Болнице, др Весна Томин са сарадницима и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

Залихе крви на ниском нивоу, апел даваоцима

Jelena Trifunović Фебруарy 13, 2023

Из Завода за трансфузију крви Војводине апеловали су на суграђане да се одазову акцијама добровољног давања крви јер су залихе драгоцене течности на ниском нивоу. У Црвеном крсту Кикинда данас је одржана друга фебруарска акција.

-Надамо се да ћемо данас прикупити барем 80 јединица. Залихе крви су на изузетно ниском нивоу стога апелујем на све грађане Кикинде и околине да се одазову нашим акцијама и неком буквално спасу живот. Потребни су нам даваоци свих крвних група. Посебно акцентујемо оне са негативних РХ фактором због њихове веће универзалности и погодности-апеловала је др Неда Коцић из Завода за трансфузију крви Војводине.

О свим терминима овогодишњих акција добровољног давања крви, суграђани могу да се информишу путем летка- календара који је, у сарадњи са Црвеним крстом Кикинда, штампало Јавно предузеће Кикинда и доставља их уз јануарске рачуне за комуналне услуге. Запослени у овом јавном предузећеу, данас су, и личним примером показали хуманост. Јелена Пантелић је, попут бројних својих колега, дугогодишњи давалац драгоцене течности.

-Јавно предузеће Кикинда као предузеће чија је основна делатност у служби грађана и ван својих пословних делокруга, жели да промовише најхумане вредности нашег друштва. Запослени у ЈП Кикинда увек се радо одазивају акцијама добровољног давања крви. Овог месеца штампали смо календар добовољног давања крви као вид информације и подсетника за предстојеће акције. Добровољно давалаштво крви је за даваоце мала ствар, а значи живот онима којима је потребна. За наше предузеће то је друштвена одговорност, тиме показујемо и спремност за бригу о члановима локалне заједнице и дајемо пример другим предузећима и институцијама на територији нашег града- каже Јелена Пантелић, пејзажна архитектица и стручна сарадница за ГИС у сектору водовода и канализације.

У 2023. години 30 акција

Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда истиче да је у овој години повећан број акција у односу на раније. Наредна ће бити одржана 23. фебруара.

-Током 2023. године планирано је 30 акција добровољног давања крви. Календари које је штампало ЈП Кикинда информисаће суграђане о свим терминима како би лакше могли да се организују и одазову акцијама даривања драгоцене течности –наводи Бјељац.

Први пут дали крв

Међу седамнаесторо младих који су данас први пут дали крв су и Милена Николић и Сандра Михаљев. Данашњој акцији одазвало се 64 давалаца, од којих је 57 даровало драгоцену течност, док је седморо одбијено из медицинских разлога. Међу даваоцима је била 21 особа женског пола.

Суграђани на „Сајму завичаја” у Новом Саду

Jelena Trifunović Фебруарy 12, 2023

На четвртом „Сајму завичаја – завичај кроз привреду, туризам и културу” који је отворен у хали „Мастер” Новосадског сајма учествује око 120 излагача из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске и Црне Горе. Међу њима су и чланице удружења жена из Накова, Нових Козараца и Банатског Великог Села, као и представници удружења „Крајишки вишебој”. Учеснике сајма је посетио Младен Богдан, председник градског парламента.

-Важност сајма је у повезивању нашег народа у матици и у региону, Овде можемо да видимо сву особеност и посебност коју је наш народ понео из свих крајева из којих потиче. Ту смо и да пружимо подршку нашим удружењима која се овде представљају. Ово је прилика и да се сусретнемо са пријатељима из региона и договоримо наставак сарадње и заједничке пројекте. Важно је да водимо политику присаједињења и уједињења јер заједно можемо све – рекао је Богдан.

Циљ манифестације је окупљање, повезивање и јачање сарадње институција, организација, завичајних и сродних удружења из Србије и региона. „Сајам завичаја” показује богатство наше културне баштине.

-Донели смо ткање, плетење, вез. Наравно, понели смо и нашу питу кромпирушу чиме смо желели и да представимо манифестацију коју у Новим Козарцима одржамо редовно- „Питијаду“-наводи Радмила Радуловић из Удружења жена Нови Козарци.

Овај традиционални сајам културе, привреде и туризма организује Покрајински Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, а финансијски га подржава Влада Војводине. Манифестацију су отворили покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Александар Софић и директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Александар Ђедовац.