Grad Arhive | Page 349 of 362

Grad pomaže socijalno ugrožene sugrađane: Za lekove i medicinska pomagala dva miliona

Jelena Trifunović December 8, 2022

Sugrađani koji zbog loše materijalne situacije nisu u mogućnosti da kupe potrebne lekove ili medicinska pomagala, i u godini na izmaku mogli su da računaju na pomoć Grada. Za tu svrhu u gradkom budžetu u 2022. godini bilo je opredeljeno dva miliona dinara. Jednokratnu pomoć odobrava Komisija koju, pored zaposlenih u nadležnom sekretarijatu, čine lekari specijaliste, direktor Doma zdravlja, direktor Centra za socijalni rad i koordinator Crvenog krsta.

-Komisija za jednokratnu pomoć u kupovini lekova, medicinskih pomagala i pomoći u lečenju još jedan je način kako da se pomogne sugrađanima koji zbog niskih ili nedostatka primanja, nisu u mogućnosti da priušte potrebnu terapiju, pomagala ili lečenje koje nije pokriveno kod RFZO- kaže za Kikindski portal Mladen Bogdan, predsednik Komisije.

-Postojanje Komisije se pokazalo zaista potrebnom. Zasedamo jednom mesečno i prosečno se razmatra 15 do 20 zahteva koji se podnose u gradskoj upravi. Pravo na ostvarivanje ove jednokratne pomoći imaju socijalno ugroženi sugrađani koji imaju prepisanu terapiju koja se ne izdaje na recept nego ju je potrebno kupiti. Tu spadaju različiti medikamenti, ortopedska i druga pomagala, kao i lečenja koja ne pokriva RFZO. Zahtevi se pre svega odnose na punoletna lica, međutim u više navrata na ovaj način, znatnim novčanim sredstvima, pomognuto je i lečenje dece. Jedan broj naših sugrađana nažalost nije u mogućnosti sebi da obezbedi potrebnu terapiju. Grad Kikinda im pomaže putem ove Komisije kako bi mogli da dođu do tih lekova. Važno nam je da svima koji imaju zdravstvene probleme pomognemo koliko možemo u saradnji sa zdravstvenim ustanovama i Centrom za socijalni rad. Samo zajedno možemo na pravi način da budemo tu za građane- ističe Bogdan.

U ovogodišnjoj gradskoj kasi opredeljeno je i tri miliona dinara za finansijsku podršku za lečenje maloletne dece obolele od teških i retkih bolesti. Tome je prethodila inicijativa grupe sugrađanki „Mame solidarno“ čiju je peticiju podržalo više od 3.000 građana. Prilikom usvajanja budžeta, nadležni u lokalnoj samoupravi ukazali su da će, ukoliko bude potrebe, taj iznos namenjen lečenju dece povećati. Na sreću, ispostavilo se da za tim nije bilo potrebe- do sada je utrošena četvrtina opredeljenih sredstava.

Gostovanje lovaca iz Knjaževca u Kikindi

Igor Crnogorac December 7, 2022

Lovci bratskog udruženja iz Knjaževca bili su gosti kikindskih lovaca proteklog vikenda. Saradnja i druženje traju već 15 godina, a ovoga puta susret je protekao u lovu na zečeve i fazane u delu atara kod Galada. Za goste koji su prvi put lovili na našem području, iznenađujuće iskustvo bilo je loviti po banatskom dubokom oranju što je, kako su zaključili, daleko napornije nego loviti u brdima.

Susretu su prisustvovali i gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, i sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, Miroslava Narančić. Gradonačelnik Lukač i gost, predsednik Lovačkog udruženja i Skupštine opštine Knjaževac, Marko Stojanović, usaglasili su se na teme od zajedničkog interesa i dogovorili početak saradnje lokalnih samouprava.

Miroslava Narančić obećala je stručnu pomoć lovcima radi zaštite divljih životinja ograničavanjem i kontrolisanjem upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi.

Lovačko udruženje Knjaževac osnovano je 1897. godine i jedno je od prvih u Srbiji. Lovište je locirano na istočnim padinama Stare planine, nadmorske visine od 400 do dve hiljade metara. Love se srne, lisice, divlje svinje, vukovi i jeleni. Udruženje gazduje na oko 60 hiljada hektara površine i ima oko 400 članova.

Knjaževački lovci podelili su svoja iskustva u borbi protiv afričke kuge koju su, na njihovo područje, donele divlje svinje iz Bugarske. Intenzivnim lovom i smanjenjem populacije sprečeno je širenje bolesti na domaće svinje, istakli su gosti.

Lovci iz Kikinde podelili su svoju zabrinutost zbog smanjenja populacije divljači.

– U našem lovištu na opadanje broja divljači utiču intenzivna poljoprivredna proizvodnja na velikim parcelama, nekontrolisana upotreba hemijskih sredstava, uništavanje prirodnih staništa i nagli porasta broja šakala – rekao je predsednik Lovačkog udruženja „Kikinda“, Mladen Banjac.

Kako bi se ublažile posledice ovih pojava, preduzimaju se konkretne aktivnosti: love se štetočine, lisice i šakali, buše se bunari i iznosi hrana u lovište, postavljaju se pojila. U izradi veštačkih remiza – zasada za ishranu i zaklon divljači, kao i u pošumljavanju, kikindski lovci imaju pomoć lokalne samouprave, rečeno je na skupu.

Jedini način na koji Lovačko udruženje može da osvari prihod jeste lovni turizam koji će upotpuniti i proširiti turističku ponudu grada i u čemu je i lokalna samouprava prepoznala zajednički interes – rekao je Banjac. on je dodao da su, ove godine, u našem gradu lovili gosti iz Grčke, Kipra, Austrije i Crne Gore, i očekuje se dolazak grupe lovaca iz Mađarske.

Organizovano lovstvo na našem području započelo je 1885. godine osnivanjem “Velikokikindskog lovačkog društva”, jednog od najstarijih u Srbiji.

Danas Lovačko udruženje „Kikinda“ broji oko 160 članova i gazduje lovištem „Varoški rit”, ukupne površine 30.529 hektara. Love se fazani, zečevi i srne.

Druženje članova udruženja iz Knjaževca i Kikinde nastavljeno je na večeri u lovačkom objektu na Mlaki. Dogovoreno je da kikindski lovci za tri nedelje otputuju u Knjaževac, u lov na vukove i divlje svinje.

Novo iz prestonice bundeve: Puter od ludaje, ukusan i zdrav

Jelena Trifunović December 7, 2022

Poljoprivredno gazdinstvo Krstonošić posvećeno je proizvodnji zdrave hrane. Proizvodnju hladno ceđenih ulja, počeli su pre dve godine. Njihovi proizvodi naišli su na veliko interesovanje kupaca, a nedavno su proširili asortiman proizvodnjom biljnih putera. Probna serija putera od semena ludaje golice planula je tokom proteklih Dana ludaje. Ukusan i zdrav namaz proizveden je bez ikakvih dodataka, a pogodan je i za vegetarijanski ili postan režim ishrane.

-Dobija se od blago pečenog semena golice kada se samelje na mlinu velike snage i sa velikim brojem obrtaja. Nije potrebno dodavati ni kap ulja, nikakvu tečnost, ni zrno soli niti šećera, samo 100 odsto seme golice. Pomeša se sa sopstvenim uljem i pretvori u pastu, poput putera od kikirija, istom tehnologijom se dobija.Neutralnog je ukusa, ni slano ni slatko. Kao namaz je najpopularniji, a ima dosta recepata na internetu kako se sve može upotrebiti- kaže Vladimir Krstonošić.

Ovo poljoprivredno gazdinstvo proizvodi hladno ceđenja ulja od osam vrsta sirovina- suncokreta, lana, kikirikija, konoplje, uljane repice, maka, uljane tikvice i crnog kima. Sve biljke uspevaju na severnobanatskim poljima.

-Neke od ovih uljarica sami proizvodimo, a neke nabavljamo u kompenzaciji za usluge ceđenja. Počeli smo pre tačno dve godine, kada smo krajem novembra nabavili presu u čemu nam je značajno pomogao konkurs grada. Proizvodimo i proteinska brašna od pet vrsta uljarica. U početku je prodaja nadmašila naša očekivanja, a sada se to stabilizovalo. U međuvremenu smo počeli smo da snabdevamo jednu prodavnicu zdrave hrane u Beogradu i jednu u Kosovskoj Mitrovici.

Golica je specifična vrsta bundeve čije seme nema opnu. Seme je bogato aminokiselinama, zdravim masnoćama, proteinima i vitaminskim kompleksom. Pored putera od semena ludaje golice, PG Krstonošić proizvodi i puter od kikirikija.

Teglica od 280 grama putera od semena bundeve košta 650 dinara, dok teglica od 300 gr putera od kikirikija staje 400 dinara. Ista je zapremina, ali razlika u masi nastaje zbog toga što kikiriki sadrži veći procenat masnoće, a ludaja suve materije. Cene ulja kreću se od 350 dinara za ulje od suncokreta ili uljane repice (0,75 l) pa do najskupljeg- ulja od crnog kumina (1 dl košta 800 dinara i 2,5 dl 1800 dinara).

(VIDEO) Povratak na selo: Porodična oaza porodice Ćuk

Jelena Trifunović December 6, 2022

Selo hvali, a u gradu živi- ne važi u slučaju porodice Ćuk. Ivana i Goran, roditelji četvorogodišnje Sare i tromesečne Sofije, odlučili su da svoju porodičnu oazu naprave na selu. Tu su videli mogućnost da žive komfornije, zdravije i deci pruže svakodnevni dodir sa prirodom.

Goran je kao dečak sa porodicom izbegao iz Hrvatske, a Ivana je iz Novog Kneževca. Posle podstanarskog života u Kikindi, priliku da dođu do svog krova nad glavom pružio im je program dodele seoskih kuća izbeglim licima koji je Komesarijat za izbeglice realizovao sa Gradom.

Svoj dom su pronašli u Ruskom Selu.

Kikinđani gosti na obeležavanju slave Udruženja penzionera u Temišvaru

Igor Crnogorac December 6, 2022

Predstavnici Grada Kikinde, Gradskog udruženja penzionera i Kulturnog centra Kikinda danas su bili gosti Udruženja penzionera u Temišvaru povodom njihove slave, Svetog Nikole.

– Ovo je, zapravo, nastavak saradnje jer se nismo posećivali u vreme pandemije. Naši prijatelji iz Temišvara bili su u Kikindi u toku Dana ludaje i sada im mi, za njihovu slavu, uzvraćamo posetu. Negujemo lepe veze koje se ne svode samo na druženje; trudimo se da, sa zajedničkim projektima apliciramo kod nevladinih organizacija u Rumuniji i Srbiji – rekao je Milan Periz, predsednik kikindskog udruženja penzionera.

Povelju o saradnji dva udruženja potpisala su pre više od decenije. Nikolae Vlad, predsednik udruženja penzionera Temišvara, pozdravio je goste i poželeo da se lepa saradnja nastavi još dugo godina.

Događaju su prisustvovali i predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan, sekretari sekretarijata, Miroslava Narančić i Bogdan Tasovac, i direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev.

– Članove dva udruženja povezuju zajedničke aktivnosti i druženje koje je izuzetno značajno za građane trećeg doba. Pokazali smo da podržavamo i pomažemo naše Udruženje penzionera i sada, i na ovaj način, želimo da promovišemo saradnju dva grada – rekao je Mladen Bogdan.

U programu proslave nastupili su horovi i folklorna grupa kikindskog Udruženja, i uručene su zahvalnice, a zatim su gosti i domaćini posetili Božićni vašar.

Migranti posetili kikindski Muzej

Jelena Trifunović December 6, 2022

Zanimljiva muzejska tura –od upoznavanja sa istorijatom grada i lokalnim nasleđem kroz stalnu muzejsku postavku, preko učešća u radionici istraživanja sovinih gvalica pa do izložbe o fudbalu „Zbirka u šesnaestercu” organizovana je danas za grupu od 24 migranata iz Maroka i Avganistana. Među posetiocima kikindskog Narodnog muzeja bio je i Salman Ahnuš (25) iz Maroka. Pre skoro dva meseca napustio je rodnu zemlju, a u Prihvatnom centru u Kikindi boravi tek pet dana.

-Kikinda kao mali grad mi se sviđa i u kampu su prijatni prema nama. Ovo je lepa prilika da naučim nešto više o kulturi i istoriji Kikinde. Naša kultura se dosta razlikuje. Završio sam za kuvara. Želim da idem u Italiju, tamo imam prijatelja koji će me zaposliti da radim građevinske poslove. Maroko je otvorena zemlja za turiste, ali je tamo skup život, mladi ljudi nemaju posla, loša je ekonomska situacija. Tamo su moja žena i sin, očekujem da mi se kasnije i oni pridruže u Italiji- rekao je Ahnuš.

Jelena Stanarević iz Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju podseća da je i prošlogodišnja organizovana poseta migranata muzeju imala pozitivan odjek.

-Posetu muzeju organizovali smo u sklopu inkluzije i integracije. Želeli smo da uključimo izbeglice iz Prihvatnog centra u Kikindi, da im ulepšamo dan i da nešto nauče o gradu u kom se nalaze. U poseti je 12 migranata iz Maroka i 12 iz Avganistana. Trenutno je u Prihvatnom centru u Kikindi oko 400 migranata iz Bangladeša, Indije, Sirije, Pakistana, Avganistana, Maroka- rekla je Stanarević.

Obilazak Muzeja započet je upoznavanjem sa nezaobilaznom muzejskom atrakcijom, mamuticom Kikom.

-Drago nam je da migrantima ukažemo dobrodošlicu. Mislim da je važno da budemo gostoljubivi i pokažemo im nasleđe grada u kom trenutno borave. Prema novoj definiciji donetoj letos na generalnoj konferenciji IKOM-a, muzej je otvoreno i inkluzivno mesto čiji je zadatak da ugosti kako redovne posetioce, tako i marginalizovane i manjinske grupe- ukazao je Dragan Kiurski, kustos pedagog Narodnog muzeja.

Potpisani novi kolektivni ugovori sa „Toplanom“ i JP „Kikinda“: Dodatne pogodnosti za zaposlene

Igor Crnogorac December 6, 2022

Radnici javnih preduzeća „Kikinda“ i „Toplana“ biće bolje plaćeni za dežurstva, noćni rad, rad vikendom i praznicima, povećana su im solidarna davanja i izdvajanja za lečenja i oporavak u banjama. Imaće i prava na slobodne dane za proces vantelesne oplodnje i brigu o deci, kao i stopostotnu nadoknadu u slučaju lečenja od maligniteta. Sve ovo obuhvaćeno je novim kolektivnim ugovorima koji su danas, u Gradskoj kući, potpisali predstavnici Grada Kikinde, dva javna preduzeća i Saveza samostalnih sindikata.

Potpisivanju su prisustvovali gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, i Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika.

– Napravili smo još kvalitetniji, bolji kolektivni ugovor, i postigli smo dogovor u korist svih zaposlenih u ovim javnim preduzećima. Smatram da, zajedničkim trudom i razgovorom, uvek možemo da dođemo do najboljih mogućih rešenja, kako za položaj zaposlenih, tako i za poboljšanje usluga koje ova preduzeća pružaju građanima Kikinde – izjavio je Lukač.

Novi kolektivni ugovori važe tri godine. Prethodno su već potpisani sa direktnim budžetskim korisnicima, a sada je to učinjeno i sa preduzećima čiji je osnivač Grad i koja zapošljavaju više od 200 ljudi.

Dijana Jakšić Kiurski naglasila je da su odredbe ugovora usklađene sa svim zakonskim i podzakonskim aktima, kao i da njihova realizacija neće ugroziti finansijsku stabilnost i likvidnost ovih preduzeća.

– U novim ugovorima takođe su čvršće definisani određeni kriterijumi, da ne bi bilo zloupotrebe, kako bi pomoć dobijali oni kojima je zaista potrebna – rekla je zamenica gradonačelnika. – Kada je reč o osnovama za povećanje zarade, data su i veća prava u odnosu na to kako nalažu Zakon o radu i granski kolektivni ugovor. Posebno je stavljen akcenat na zdravstvenu zaštitu zaposlenih jer je radnik najvažniji resurs. Za svaku pohvalu je to što će na teret poslodavca biti obezbeđena sredstva za preventivne preglede i za prevenciju radne invalidnosti. Svi radnici, poslovodstvo, osnivači i reprezentativni sindikat zadovoljni su potpisanim kolektivnim ugovorima.

Sa zamenicom gradonačelnika složio se i predsednik Osnovne organizacije Samostalnih sindikata za komunalne delatnosti u Javnom preduzeću „Kikinda“, Nikola Vojnović. On je ocenio da je novi kolektivni ugovor jedan od najboljih i da su u sindikatu zadovoljni postignutim.

Predsednik Veća Saveza samostalnih indikata za Kikindu, Čoku, Novu Crnju i Novi Kneževac, Ilija Drljić, istakao je da su danas potpisani kolektivni ugovori među najboljima u državi i da je Grad pokazao visok nivo razumevanja kada je u pitanju briga o zaposlenima.

– Dobijena su povećanja zarade od pet do deset odsto po satu za dežurstva. Za rekreativni oporavak i odmor u fond se izdvaja 0,75 odsto; solidarno davanje, koje se redovno isplaćuje, povećano je na 41 hiljadu dinara. Topli obrok sada je definisan na 250 dinara dnevno, a regres će biti 75 odsto prosečne bruto zarade u Republici uvećane za 33 hiljade, što je sada oko 89 hiljada dinara na godišnjem nivou. Povećane su i naknade za prekovremeni rad, rad subotom i na državni praznik, prve dve 30, a za rad na praznik 120 odsto. Posebna briga iskazana je za akutne problem i proširenje porodice: za vantelesnu oplodnju dobijaće se deset radnih dana, do sada se nisu dobijali slobodni dani, a za brigu o detetu do 12 godina, obezbeđeno je pet radnih dana – objasnio je Drljić.

On je dodao da su kolektivni ugovori sa direktnim budžetskim korisnicima veoma slični danas potpisanima, osim u delovima izdvajanja za topli obrok i regres i solidarnih davanja koja su, kod njih, nešto manja. U ovom Sindikatu su, kažu, zadovoljni što Grad poštuje odredbe potpisanih ugovora, pa se i njihova realizacija nikada ne dovodi u pitanje.

U „Eđšegu“ Mikulaš doneo deci paketiće

Igor Crnogorac December 5, 2022

Uoči katoličkog praznika Sent Mikloša, Kulturno-umetničko društvo „Eđšeg“ je i ove godine, u saradnji sa Osnovnom školom „Feješ Klara“, pripremilo program o ovom svecu, posle kojeg Mikulaš, kako se još naziva ovaj svetac, donosi deci paketiće.

– Predstavili smo deci legendu u kojoj tri sestre ne mogu da se udaju jer su previše siromašne. Mikulaš dolazi i ubacuje im novac kroz dimnjak, da bi im pomogao. Običaj je da, uoči ovog praznika, deca očiste svoju obuću i ostave je ispred kuće, kako bi Mikulaš video da su vredna i da pomažu u kući, i zato ujutro dobijaju poklone – kaže reditelj Šandor Kiralj.

U prepunoj sali „Eđšega“ mališani su strpljivo gledali predstavu, a zatim su Mikulašu recitovali pesmice njemu u čast.

– Prvi put sam došao na predstavu, svidela mi se. I već sam dobio paketić – kaže šestogodišnji Teodor Čekuš.

Noemi Budai ima 11 godina. Pozirala nam je sa paketićem čim je sišla sa scene.

– Nisam ovde prvi put, dolazim svake godine. Mikulaš deli poklone deci koja su bila dobra – kaže Noemi.

U predstavi o Mikulašu igrali su đaci završnih razreda Škole „Feješ Klara“ sa kojima radi nastavnica Violeta Momić. Jedan od glumaca večeras je bio i Mate Komarek, učenik šestog razreda.

– Volim da budem u predstavi sa svojim drugarima. Mikulaš svake godine dolazi u „Eđšeg“ i svoj deci donosi poklone – objašnjava Mate.

Inače, u „Eđšegu“ radi i dramska sekcija za mlađe polaznike koja se, u prevodu, zove „Nevaljala deca“, kaže reditelj Kiralj. Svake godine, pored inscenacija i predstava povodom praznika, u saradnji sa Školom „Feješ Klara“, pripremaju i jednu predstavu za decu sa kojom, zatim, nastupaju na takmičenjima škola i pozorišta.

Pedesetoro sugrađana dalo dragocenu tečnost: Među davaocima i gradonačelnik Lukač

Jelena Trifunović December 5, 2022

U Crvenom krstu Kikinda održana je redovna akcija dobrovoljnog davanja krvi. Odazvalo se 52 sugrađana, od kojih je pedesetoro dalo dragocenu tečnost dok su dve osobe odbijene zbog medicinskih razloga. Među davaocima je bilo 17 žena.

Današnjoj akciji dobrovoljnog davalaštva pridružio se i gradonačelnik Nikola Lukač koji je svojim primerom ujedno i apelovao na sugrađane da postanu deo velike humane zajednice dobrovoljnih davalaca. Podsetimo da je naredna akcija u kikindskom Crvenom krstu zakazana za 22. decembar.

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

Davanje krvi je korisno osim za one koji primaju transfuziju i za same davaoce krvi jer daje osećaj zadovoljstva da je spasen ili poboljšan kvalitet života najmanje jednoj osobi, a najčešće bar tri i više, jer se iz date jedinice krvi pripreme (odvoje) i eritrociti, plazma i trombociti koji se mogu primeniti onima kojima su potrebni.

Kikinda i na ovom planu humanosti ima čime da se podiči jer ima bezmalo 1.900 davalaca krvi.

(VIDEO) Od Banke hrane Vojvodine donacije za Narodnu kuhinju i „Kutiju želja“

Jelena Trifunović December 5, 2022

Banka hrane Vojvodine donirala je 240 pakovanja supe u kockama i slane grickalice Crvenom krstu Kikinda za potrebe korisnika Narodne kuhinje. Prvi put priključila se i tradicionalnoj akciji grada „Kutija želja“ kako bi se pripremili novogodišnji paketići za decu. Humanitarna organizacija koja se bavi prikupljanjem viškova hrane i i njenom distribucijom socijalno ugroženima nekoliko meseci ranije, donirala je pakete hrane Narodnoj kuhinji i „Našoj kući“.

-Sarađujemo sa brojnim kompanijama i nismo prvi put u Kikindi. Za narednu godinu planiramo više akcija- rekao je Srđan Budimčić, direktor Banke hrane Vojvodine.

Donacija kikindskom Crvenom krstu namenjena je za 220 porodica korisnika Narodne kuhinje. Sredstva za funkcinisanje Narodne kuhinje obezbeđuju se u gradskom budžetu.

-Izdvajamo značajna sredstva za program Narodne kuhinje. Imamo odličnu saradnju sa Bankom hrane Vojvodine kao i sa Crvenim krstom kako bismo zajednički pomogli socijalno ugroženim građanima. „Kutija želja“ obradovaće mališane evo već deseti put, priključuju nam se brojne kompanije i udruženja, a druge lokalne samouprave uzimaju ovo kao model. Prvi put nam se priključuje i Banka hrane Vojvodine istakao je gradonačelnik Lukač.

Sekretarka Crvenog krsta Danijela Bjeljac navodi da dopunske artikle hrane za pripremu kuvanih jela za Narodnu kuhinju obezbeđuju Crveni krst Srbije i Vojvodine.

-Od velikog značaja su nam i donacije kompanija i pojedinaca kako bi se program odvijao nesmetano- ukazala je Bjeljac.

Međunarodni dan volontera

Peti decembar obeležava se kao Međunarodni dan volontera. Crveni krst je najveća i najstarija volonterska organizacija u zemlji. U Kikindi okuplja 60 starijih i više od stotinu mladih volontera. Čestitke povodom ovog datuma, uputili su volonterima gradonačelnik Nikola Lukač i sekretarka CK Kikinda Danijela Bjeljac.

Град