Град Архиве | Паге 351 оф 362 | Кикиндски портал

316875122_846906063223525_2532863249202926110_н

Милан је једва преживео саобраћајну несрећу: Данас преноси важну поруку

Jelena Trifunović Децембер 1, 2022

Пожаревљанин Милан Митић (34) имао је 22 године када је тешко страдао у саобраћајној несрећи. Вожња мотора у алкохолисаном стању замало га је коштала живота. Био је 40 дана у коми са фрактуром лобање, али живот му је пружио другу шансу. Данас је користи да би преносио важну поруку.

-Било је то 2010. године. Друг и ја смо, видно пијани изашли из кафића и сели на моторе и брзином од 170 км на сат улетели у кривину. Мој мотор испрва није хтео да упали, као да ми је сам Бог давао знак, али ја сам био тврдоглав и ђавоље упоран да кренем. Мимоишли смо се са санитетом, а они су унутра прокоментарисали: ове ћемо ноћас да сакупљамо. Свега неколико минута касније, тако је и било. У кривини сам полетео, ударио у ивичњак и главом поломио три дрвена стуба која су држала трем од продавнице.

Нисам носио кацигу, а друг јесте. Он је поломио руку и оперисао дискус хернију, док сам ја био животно угрожен. Имао сам фрактуру лобање. Током периода у коми добио сам три бактерије, плућа су ми се напунила водом, добио сам сепсу – своје драматично искуство Милан је поделио вечерас на трибини посвећеној возачима мотоцикла и мопеда и њиховом безбедном учешћу у саобраћају.

-Био сам млад, луд, тврдоглав, нисам хтео да слушам шта су ми родитељи говорили, због чега се данас кајем. Шансе да преживим биле су један према 10 милиона. Данас је мој циљ да обилазим градове и преносим лично искуство у нади да други неће радити то што сам радио ја- истакао је Милан. Данас ради у Градској управи Пожаревца и активно учествује на оваквим трибинама.

У Кикинди је у протеклих пет година погинуло пет мотоциклиста. У половини случајева мотоциклисти страдају сами, без учешћа другог возила, а разлози су брзина, непажња, алкохол- предочио је руководилац Института за безбедност саобраћаја Славен Мановић.

-Градска управа у Кикинди је пропознала важност овог проблема и посветила му пажњу. Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја од 161 локалне самоуправе, Град Кикинда се налази на 118 месту. У односу на број становника, има велики број погинулих и повређених у саобраћајним незгодама. За последњих пет година погинуло је 25 особа, од којих су пет мотоциклисти. У односу на друге градове, висок је проценат употребе кацига у Кикинди, то могу да похвалим – рекао је Мановић.

Трибину у Центру за стручно усавршавање организовао је градски Савет за безбедност саобраћаја. Присутни су са пуном пажњом испратили поучно предавање које никог није оставило равнодушним. А свако би требало да га одслуша јер учешћем у саобраћају сносимо одговорност за сопствени, али и за туђе животе.

Дучић: Донације предшколцима, првацима и саобраћајној полицији

Трибини је присуствовао и члан Градског већа Мирослав Дучић који је указао на бројне активности градског Савета за безбедност саобраћаја. Усмерене су ка различитим циљним групама, а све зарад повећања безбедности свих учесника у саобраћају.

-Предшколцима ћемо поделити бустер седишта, а поклон пакете добиће и прваци: књигу Пажљивко, флуоресцентни прслук и блинкер светла за бицикле. Град је припремио и донацију у опреми за саобраћајну полицију. Уручићемо им читач тахографа, несесер за увиђаје и додатну опрему коју су тражили- истакао је Дучић.

Из градског буџета пољопривредницима ове године додељено 15 милиона

Igor Crnogorac Децембер 1, 2022

Из буџета града у овој години је за програме подршке пољопривреди и руралном развоју издвојено 15 милиона динара. За 18 мера стигло је 605 захтева пољопривредних газдинстава, од којих су одбијена само 22 – због непотпуне документације или јер су средства за одређену меру већ била утрошена, каже руководилац Одсека за пољопривреду Градске управе, Далибор Оличков.

– Најинтересантније су биле мере набавке опреме за систем „кап по кап“ и за бушење бунара, затим мере подршке младима у руралним подручјима, субвенционисање трошкова осигурања усева и набавке опреме за пчеларство. За те четири мере било је издвојено око 8,5 милиона динара, што је више од половине буџета за ове програме. Потрудићемо се да, и наредних година, финансирамо мере које су највише тражене – објашњава Оличков

Највише захтева, укупно 194, поднето је из газдинстава која се баве ратарством и то за меру осигурања усева.

– Много захтева имали смо и за нову меру у оквиру сточарства, која је ове године први пут уведена и односи се на субвенционисање трошкова матичења – каже Оличков. – У те сврхе утрошено је милион динара.

С обзиром на то да је буџет остварен у потпуности, у Одсеку за пољопривреду су сигурни да ће за следећу годину моћи да траже и више новца, као и да ће задржати мере за које је била највећа заинтересованост. Кажу да су у сталном контакту са пољопривредницима како би сагледали њихове потребе за унапређење производње и како би што боље расподелили буџетска средства.

У овој области, Град Кикинда ће ускоро остварити још једну значајну сарадњу. На иницијативу запослених на Пољопривредном факултету у Новом Саду, ова установа и локална самоуправа ускоро ће потписати споразум о сарадњи којим ће бити омогућена размена информација, знања и искустава, каже Оличков.

Студентима ће бити омогућена практична настава на газдинствима и на огледним пољима Пољопривредне стручне службе. Такође, постојање споразума омогућиће Факултету и Граду да, са пројектима у области пољопривреде, заједно аплицирају за приступ ИПА фондовима.

Састали се са Тамаром Вучић: Представници Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије“ настављају битку за увођење терапије

Jelena Trifunović Децембер 1, 2022

Представници Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије” у Министарству спољних послова састали су се са Тамаром Вучић, првом дамом Србије и проф. др Сањом Радојевић Шкондрић, директорком Републичког фонда за здравствено осигурање. Тема састанка била је терапија за ову ретку болест и значај њене што раније примене у нашој земљи. Како истиче суграђанин Давор Терзин, представили су рад удружења и предали део документације о терапији и клиничним испитивањима.

-Познат нам је хуманитарни рад госпође Тамаре Вучић која је својим залагањем значајно допринела да се на листу лекова о трошку фонда уведу терапије против, такође ретких болести, спиналне мишићне атрофије и цистичне фиброзе. На састанку смо представили са чиме се наша деца и ми као родитељи сусрећемо, јер ахондроплазију сви повезују са ниским растом, али није само то, већ дуги низ компликација које ова болест носи са собом. Терапија те компликације минимизира или потпуно сузбија- указује Давор Терзин, отац троипогодишње Сташе којој је дијагностикована ова ретка болест.

Јелена Хађасија, Данијела Стојановић и Давор Терзин, сво троје родитељи деце са ахондоплазијом истакли су на састанку да је приоритет у раду удружења увођење терапије о трошку РФЗО, али и ширење свести и едукација о овој болести као и помоћ родитељима и одраслима који се са њом суочавају. Терапија годишње за дете кошта више од 270.000 евра, а лек се успешно користи у Италији, Аустрији, Немачкој, Словенији, Русији.

– Наша деца иду у вртић и школе, па је потребно и да јавност упознамо са овом болешћу. Да би се терапија увела и у нашој земљи, постоје одређене процедуре и ми предузимамо даље кораке. Дуг је пут, али смо истрајни. Састанак је био веома успешан, Тамара Вучић и Сања Шкондрић исказале су разумевање и подршку за нашу борбу и упутиле нас на даље кораке. У овом моменту индиковано је десетак деце за терапију- наводи Давор. Наду и оптимизам улила му је и најава ће се приликом разматрања буџета за 2023. годину узети у обзир и терапија за ахондоплазију.

-Захваљујемо се свима који нам пружају максималну подршку на овом нашем путу и подржавају кампању #хоћударастем- истиче.

Сајт са бројним корисним информацијама о овој болести, приручник као и стручни скуп, такође су у плану Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије“ за наредни период.

Светски дан борбе против ХИВ-а и АИДС-а – „Изједначимо!“

Igor Crnogorac Децембер 1, 2022

Светски дан борбе против ХИВ-а и АИДС-а, 1. децембар, одвија се ове године под слоганом „Изједначимо!“. Из Заједничког програма Уједињених нација за ХИВ и АИДС (УНАИДС) позивају да се размотре неједнакости које коче напредак у завршетку пандемије АИДС-а, са циљем да се до 2030. године оконча ова глобална претња по здравље.

Повећана рањивост на вирус често је повезана са правним и социјалним факторима, са изложеношћу ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним и квалитетним услугама превенције, тестирања и лечења ХИВ инфекције, наводе у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Пандемија узрокована ХИВ-ом је, до краја 2021. године, према проценама УНАИДС-а, однела више од 40 милиона живота, док је више од 84 милиона људи било инфицирано. У истој години 1,5 милион људи је новоинфициран, што је за трећину мање у односу на 2010. За исти период, међу децом је забележено смањење нових ХИВ инфекција за 50 одсто.

Ипак, уз све већи приступ ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних ХИВ-ом, ова болест постала је хронично здравствено стање које омогућава зараженима да воде дуг и продуктиван живот.

У прошлој години 76 одсто одраслих и 52 одсто деце која живе са ХИВ-ом у свету примало је доживотну антиретровирусну (АРВ) терапију. Ова терапија је комбинација неколико лекова који се узимају сваког дана. Она не може да излечи ХИВ, односно да га уклони из организма, али може да га потисне и држи под контролом.

На тај начин значајно се смањује количина вируса у организму, што омогућава имуном систему да се опорави, чиме се смањује и могућност добијања инфекција које могу бити фаталне. Такође, што је веома значајно, смањује ризик од преношења ХИВ-а.

Ризик од инфицирања ХИВ-ом је за ризичне групе, у односу на општу популацију, већи: 35 пута међу особама које инјектирају дроге, 30 пута за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка епидемије, 1985. године, до данас, у Србији су регистроване 4.524 особе инфициране ХИВ-ом, од којих су 2.152 особе оболеле од АИДС-а, док је 1.336 умрло. Само ове године дијагностиковано је 152 инфицираних, што је за четвртину више него у истом периоду 2021. Међу пријављеним ХИВ позитивним особама било је 18 пута више мушкараца него жена и већина је узраста од 20 до 49 година.

Међутим, подаци показују и то да се велики број инфицираних не тестира благовремено, што смањује могућност успешног лечења и превенције преношења вируса.

На подручју Севернобанатског округа, од 2000. до 2022. године регистровано је 22 позитивних на ХИВ, и сви су мушкарци средњих година, каже др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ) у Кикинди.

– Неопходно је добро информисање и одговорно сексуално понашање јер је боље улагати у превенцију него у лечење. Такође, веома је важно откривање вируса на време јер је, уз благовремено узимање терапије нове генерације, могућ квалитетнији живот и мање заражавање – истиче др Пецарски.

У активности поводом Дана борбе против ХИВ/АИДС-а, и ове године укључио се и кикиндски Црвени крст.

– Цео децембар је у знаку едукација које организујемо у средњим школама јер сматрамо да је информисање младих о ХИВ-у и АИДС-у од изузетног значаја – каже Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда.

Из кикиндског ЗЗЈЗ подсећају да се код њих, сваког радног дана, од 8 до 14 сати, може проверити ХИВ статус, као и зараженост хепатитисом Б и Ц. Тестирање је бесплатно, добровољно, анонимно и поверљиво.

Скупштина усвојила извештај о деветомесечној реализацији буџета: Настављају се улагања за бољи живот грађана

Jelena Trifunović Новембер 30, 2022

Градска каса у првих девет месеци ове године приходовала је 2,283 милијарде динара што је 70 одсто у односу на годишњи план, док су расходи нешто мањи и износе две милијарде и 11 милиона динара односно 62 одсто плана. Консолидовани извештај о реализацији буџета у периоду од јануара до септембра, образложила је на данашњој седници градске скупштине заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-План по ком поредимо износи 3,243 милијарде динара. Реализација прихода је добра и већа у односу на прошлу годину када је, за исти период, износила 66 одсто. За око 211 милиона смо прикупили и наплатили више прихода у односу на лане. Прикупљено је више новца од пореза, али и од рудне ренте. Више је приходовано од пореза на добит и капиталне добитке, пореза на зараде, пореза на имовину, као и пореза на пренос апсолутних права. Од рудне ренте буџет је приходовао 342 милиона што је 118 милиона више него 2021.године- рекла је заменица градоначелника.

-Код расхода, текућа потрошња је у складу са планираном, док су код комуналних услуга расходи већи због поскупљења што нам је и био сигнал да ову ставку коригујемо код ребаланса. Нешто нижи проценат расхода је због инвестиција које ће бити реализоване у последњем кварталу године. Завршена је изградња канализације у насељу Шумице, највећи део пројекта Еколејкс, део завршних радова на пијаци, трафо станица у индустријској зони Расадник, улагања у ПУ „Драгољуб Удицки“ пред нову школску годину као и у месне заједнице, радови на отвореним базенима и поставка лед расвете у СЦ „Језеро“. Реализација инвестиција је, ипак, свега 26 одсто јер ће највећи део бити реализован у последњем кварталу, очекујемо још око 200 милиона. Следи реконструкција водовода, извођач ће идуће недеље бити уведен у посао. Завршена је реконструкција саобраћајница у индустријској зони Расадник у вредности 42 милиона, а креће и отплата пројекта лед расвете, то чека на извршење- детаљно је предочила Јакшић Киурски.

Лукач: Капитални пројекти и преговори са инвеститорима

Улагања у квалитетнији живот свих грађана на територији града Кикинде, биће настављена, а у току су преговори са десетак инвеститора-указао је на данашњој седници градске скупштине градоначелник Никола Лукач.

-Поносан сам и задовољан резултатима у протеклих девет година у Кикинди и десет година у Србији, политика Александра Вучића и Српске наредне странке је да бринемо о грађанима. Нећемо се зауставити када је у питању брига о младима и о најстаријима. Лепо је чути како се на десетине породица вратило у наш град и када видимо да се више деце рађа. У току су, али и предстоје нам значајна улагања, поменућу само нека: реконструкција болнице, брза саобраћајница Сомбор-Кикинда, фабрика воде, отварање граничног прелаза, водовод и канализација, пијаца, реконструкција зграде РФЗО и ПИО фонда, нова зграда Центра за социјални рад, улагања у школе, спорт, културу, месне заједнице, путну инфраструктуру.

-Са десетак инвеститора преговарамо да дође бар једна фабрика и у томе имамо подршку покрајине и републике. Гледамо да овде дођу квалитетније фирме, са већим платама. Наш циљ остаје да свако село буде понос, а треба напоменути и да су око 50 кућа добили млади брачни парови у селима, и биће их још, укупно скоро 70. Грађани можда дуго чекају да се реализују неки пројекти, али хвала на разумевању да ћемо све решавати, по приоритетима- истакао је градоначелник Лукач.

Средњерочни план града

Скупштина је усвојила одлуку о покретању поступка за израду и доношење средњерочног плана града чију важност је образложио Саша Танацков, члан Градског већа.

-План развоја града до 2030. године као кровни документ смо усвојили, а разрада овог стратешког документа је средњерочни план који се доноси за период од три године. Поклапа се за буџетом и пројекцијама за наредне две године. Средњерочни план прецизно разрађује шта ће бити урађено које године и која средства су потребна. Предвиђа и анализу претходног периода. Примера ради, у Плану развоја града имали смо привредни развој, планирана је изградња индустријске зоне Расадник, то смо и завршили. Инвестиција вредна 82 милиона динара је заједничко финансирање Министарства привреде и града. Такође, у сегменту екологије, завршили смо најобимније радове из прекограничног пројекта „Еколејкс“- истакао је Танацков.

Расписан конкурс за годишње награде и признања Града – предлози се примају до 20. децембра

Igor Crnogorac Новембер 30, 2022

Комисија за доделу Награде града Кикинде и градских признања расписала је Јавни позив за подношење предлога за доделу Награде града Кикинде и градских признања за 2022. годину.

Награда града Кикинде, као највише признање, додељује се физичком лицу за дугогодишњи рад, лично залагање и изузетне резултате у свим областима стваралаштва, чиме је дат трајан допринос развоју града Кикинде.

Градска признања додељују се физичким или правним лицима са пребивалиштем, седиштем на територији града Кикинде, за значајна остварења у области културе, образовања, здравства, привреде и предузетништва, спорта, хуманости и добротворног рада, постигнута у години у којој се признање додељује.

Предлоге за доделу награда и признања града Кикинде могу поднети предузећа, установе, друге организације, органи и асоцијације, групе грађана и појединци са територије града Кикинде.

Предлог се доставља у писаној форми и треба да садржи податке о кандидату и исходима његовог рада, образложење, назнаку области за коју се кандидат предлаже и евентуалне доказе који потврђују наводе образложења.

Предлоге треба доставити до 20. децембра 2022. године, на адресу:

Град Кикинда

Градска управа

Канцеларија бр. 80

Трг српских добровољаца 12

23300 Кикинда,

са назнаком: за награду Града Кикинде.

Кроз совембарске радионице у музеју прошло 400 деце

Jelena Trifunović Новембер 30, 2022

И овај Совембар у Народном музеју Кикинда био је прилика за учење, дружење и забаву. Трајао је од 2. до 26. новембра. Креативна, драмска, истраживачка, ликовна и вајарска радионица биле су посвећене познатим суграђанкама- совама утинама којима је Кикинда била и остала омиљено зимовалиште.

-У програмима Совембра учествовало је око 400 деце различитих узраста, основаца, предшколаца…За свакога је било понешто, Имали смо радне листове за млађу децу и за ону мало старију којима је посебна занимљиво било и истраживање гвалица. То је интересантан начин да сазнају чиме се сова храни- наводи Славица Цвијетић, музејски водич.

Совембар у музеју организовали су посећивали и вртићи и школе. Суботом се, на радионице, долазило породично, са децом за коју је ово одличан начин да сазнају више не само о совама и природи, већ и да се посетом музеју заинтересују за друге садржаје ове установе културе. Сви програми били су бесплатни.

Нису заборавили некадашњи празник: СУБНОР обележио 29. новембар

Jelena Trifunović Новембер 29, 2022

Обележавање некадашњег празника, 29. новембра, уприличили су чланови СУБНОР-а у месном одбору у Банатском Великом Селу. Том приликом додељене су и захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора ове борачке организације: постхумно Ђури Дотлићу, секретару МО Бранку Марчети, Миодрагу Обрадовићу и савету Месне заједнице Банатско Велико Село.

– Некадашњи Дан Републике био је понос и традиција заснован на НОБ-у и другом заседању АВНОЈ-а. Традиција да се овај дан у име Градског одбора СУБНОР-а Кикинда обележава у Месном одбору у Банатском Великом Селуа, наставила се и ове године уз пригодну вечеру и обраћање председника великоселског одбора Драгана Бранковића и председника Градског одбора СУБНОР-а Саве Ореља који је и уручио захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора- наводе у кикиндском СУБНОР-у.

После завршетка Другог светског рата 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био је један од највећих празника у Југославији. Распадом СФРЈ престаје обележавање овог празника који је званично укинут тек 2002. године одлуком Савезне скупштине СРЈ.

Средства НИС-а за опремање још једне гинеколошке ординације

Jelena Trifunović Новембер 29, 2022

Овогодишњим конкурсом Нафтне индустрије Србије „Заједници заједно“ Дому здравља Кикинда опредељено је 10,5 милиона динара за набавку нове медицинске опреме. Диспанзер за жене добиће гинеколошку столицу прилагођену и особама са инвалидитетом, четири електрична двосекцијска кревета за прегледе, аутоклав, ултразвучни апарат, два колпоскопа и пет апарата за стерилизацију. Директорица Дома здравља др Биљана Марковић указује да ће бити опремљена још једна ординација у Диспанзеру за жене:

-Овај конкурс НИС-а био је намењен директном улагању у јавно здравље, конкретно подршци и развоју репродуктивног здравља у циљу подизања наталитета. Пошто је још једна докторка која је завршила специјализацију гинекологије летос почела да ради, сада имамо три докторке у Диспанзеру за жене. Имаћемо две докторке у првој и једну у поподневној смени, па нам је потребно опремање још једне комплетне ординације у Диспанзеру за жене- каже за Кикиндски портал др Марковић.

Средства НИС-а на конкурсу „Заједници заједно“ Дому здравља опредељена су и прошле године. За пројекат енергетске ефикасности, замену котлова и опремање четири котларнице, ова установа добила је четири милиона динара. Пред грејну сезону, нове котлове на гас добили су друга и трећа здравствена станица у Кикинди, као и амбуланте у Башаиду и Мокрину.

-Котлови су били стари по 20, 30 година, често су се кварили, трошили су много више гаса и непрекидно је котлар морао да буде уз њих. Ови нови раде по принципу проточног бојлера. Очекујемо да ће се утрошак гаса смањити, а колика ће бити уштеда, пратићемо и знати по завршетку грејне сезоне- истиче др Марковић.

Уз подршку локалне самоуправе нови котао и у Првој здравственој станици

-Имали смо непредвиђену ситуацију. Покварио се котао у првој здравстеној станици, иако није стар. Већ је неколико пута поправљан. Са захтевом да нам помогне да решимо тај проблем, обратили смо се локалној самоуправи, која нам је определила средства у износу од милион динара за нови котао. Радови су, такође, завршени пре почетка грејне сезоне – истиче др Марковић.

Због мањка лекара ангажовали пензионере

Иако Дом здравља већ дуже време има отворен конкурс за запошљавање лекара, заинтересованих нема. Овој здравственој установи недостаје пет доктора. Проблем су, делимично решили, ангажовањем три лекара која су у пензији.

Озваничена сарадња „Гусала“ и Музичке школе: За очување музичке традиције и још виши ниво културе и образовања

Igor Crnogorac Новембер 29, 2022

Директори Академског друштва за неговање музике „Гусле“ и Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ данас су потписали уговор о сарадњи. У просторијама Школе овом чину присуствовала је чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

Маргита Детари, директорица Музичке школе истакла је да је потписивање уговора само озваничило већ постојећу сарадњу.

– Заједнички циљ је неговање и развој музике Кикинде, Баната и Србије. Музичка школа треба да даје допринос свуда где се промовише музика и наш задатак јесте да описмењујемо ученике и да их оспособљавамо и за самосталне и за наступе у ансамблима, хоровима и оркестрима. „Гусле“ су изузетна установа у којој ће стечено знање моћи да примењују јер, наравно, ми се не ограничавамо само на озбиљну музику. Сматрамо да треба да будемо активни у свим жанровима – рекла је Маргита Детари.

АДЗНМ „Гусле“, као установа културе и образовна установа придаје велики значај формалном образовању, рекао је директор Зоран Петровић.

– Важно је то што се, и у „Гуслама“ и у Музичкој школи, трудимо да, уз помоћ квалитетних кадрова, подстакнемо младе да остану у нашем граду да бисмо, аутентичним програмима, подигли ниво културе и образовања. У „Гуслама“ смо увек спремни да организујемо едукације за ученике и све који желе да напредују.

У областима учења и истраживања сарадња већ постоји и она ће се наставити на обострано задовољство, закључено је приликом потписивања уговора.

– Ово је пример добре праксе који ће, надам се, инспирисати и остале образовне и институције културе да га следе – изјавила је Валентина Мицковски. – Један од бенефита за Музичку школу је тај што ће ученици бити у могућности да део својих активности фокусирају на очување традиције и културног наслеђа уз помоћ „Гусала“, док ће члановима овог друштва бити доступнија класична музика.

Уговор о сарадњи потписан је на неодређено време, а из обе установе већ најављују нове, заједничке активности, мајсторске радионице и наступе својих чланова, ученика и наставника.