Grad Arhive | Page 351 of 380

Nova energija u Novim Kozarcima: samo najbolje za domaćine i za goste

Igor Crnogorac February 6, 2023

Novi Kozarci sigurno nisu jedinstveni po tome što se meštani i rođeni u ovom selu njime ponose. Međutim, po novoj inicijativi, jedinstvu, energiji i entuzijazmu, ovih dana se ističu u širem okruženju.

Iz Saveta Mesne zajednice pozvali su na sastanak dvadesetak Kozarčana, kako bi počeli da rade na tome da njihovo mesto postane još bolje mesto za život. Sastanak nove Radne grupe, kako su je neformalno nazvali, održan je prošlog vikenda.

– Pozvali smo meštane za koje smo smatrali da bi, svojim idejama i angažmanom, mogli da doprinesu radu Mesne zajednice i kvalitetu života u selu, i svi su se odazvali. Pretežno su to ljudi mlađe i srednje životne dobi i to je naša nova energija za boljitak Novih Kozaraca – kaže potpredsednik Saveta Mesne zajednice, Marko Čavka.

Sastanak je, kaže, bio konstruktivan, zabeleženo je mnogo novih predloga i dogovoreno da okupljanja budu redovna, svakog meseca.

– Rešili smo da ne čekamo nešto da dobijemo, da prvo pokušamo što više toga da uradimo sami, pa tek onda da tražimo pomoć institucija. Dogovorili smo se da počnemo s radovima na Parohijskom domu i odmah su se javili ljudi koji će učestvovati u tome. Meštani su vrlo zadovoljni zbog ove nove inicijative i sami nam se javljaju, žele da pomognu.

Centar turističkih manifestacija

Nova energija nije nastala niotkuda – u ovom selu decenijama je aktivan veliki broj udruženja u kojima, uprkos krizama, ne posustaju. Njihov rad najočigledniji je u održavanju već tradicionalnih, ali i novih manifestacija, po čijoj brojnosti su Kozarčani verovatno i prvi na teritoriji Grada.

Najpoznatiji događaj možda je upravo međunarodna manifestacija koja se u ovom mestu održava već dve decenije – takmičenje najjačih ljudi „Strongman“. Organizator je Bodibilding klub „Sloboda“ u Novim Kozarcima, u kojem su uspeli da manifestaciju stave na sportsku mapu takmičenja „Strongman Euro kup“.

Udruženje žena „Novi Kozarci“ organizator je, takođe čuvene, „Pitijade“, a od pre nekoliko godina, žene iz udruženja „Narcis“ redovno održavaju „Pekmezijadu“. Ovo mesto vrlo dobro je poznato i slikarima zbog „Legata Zdravka Mandića“ i međunarodne likovne kolonije koja nosi ime ovog umetnika.

Na „Fijakerijadi“, Konjički klub „Zelenac“, okuplja konjare iz regiona, a Udruženje ribolovaca „Zlatni karaš“ domaćin je „Kozaračkog kotlića“. Sportisti, takođe, ne posustaju – prošle godine na rekonstruisanom stadionu FK „Sloboda“, „Ilija Pantelić“, održan je peti „Royal cup“ – Međunarodni turnir za mlade fudbalere, sa čak 50 ekipa.

Društvenu aktivnost u selu održavaju i Lovačko udruženje „Fazan“ i Udruženje pčelara „Branko Kaurin Musa“. U Mesnoj zajednici aktivno podržavaju rad udruženja jer, kako je ocenjeno, u selo dovode goste iz raznih krajeva i doprinose njegovoj promociji. Za mlađe naraštaje Kozarčana posebno je značajan KUD „Petar Kočić“, u kojem aktivno rade dve folklorne i pevačka grupa.

Obrnuta ekonomska migracija

– Navikli smo na to da meštani putuju u gradove radi posla, međutim, u Novim Kozarcima pomalo se već menja situacija – kaže Marko Čavka. – Fabrika tekstilnih proizvoda „Gordon – Calzedonia“ otvorila je kod nas pogon koji zapošljava 40 radnika, ne samo Kozarčana. Takođe, firma „Jadranka“ na proizvodnji HTZ opreme ima stalno radno angažovano 15 ljudi. Nova radna mesta pomažu da nam mladi ostaju u selu.

Obnavljanje čuvenog motela

Prošle godine bila je slabija finansijska situacija – raspolagalo se samo budžetskim sredstvima u iznosu od oko 11 miliona dinara, kaže Čavka.

– Novac smo uložili u značajan objekat u selu, Vilu, u kojoj su smešteni Umetnička galerija Zdravka Mandića i odeljenje kikindske Narodne biblioteke. Vila je okrečena i uvedeno je grejanje. Takođe, rekonstruisali smo i ofarbali autobuska stajališta i stubove rasvete u dva parka i na trgu. Proteklih godina, uz pomoć Grada, obnovljeno je 70 odsto saobraćajnica u selu, presvučene su novim asfaltnim slojem i sanirane su sve udarne rupe.

Ove godine moguć je završetak radova, čime bi bile obnovljene i saobraćajnice u preostalim, kraćim ulicama u selu. Sledeći korak je rekonstrukcija trotoara na glavnoj ulici, između dva parka, u dužini od jednog kilometra.

Uređenje motela u selu, nekadašnje „Kotarke“ kod stadiona, koju pamte mnoge generacije, biće u fokusu ove godine, kaže Čavka.

– Planirani su i spoljni i unutrašnji građevinski radovi, postavljanje novog krova, centralnog grejanja, nova kuhinja i uređenje sale. Biće to ponovo objekat koji ćemo iznajmljivati meštanima za proslave i daće. Investicija će biti vredna 10 do 15 miliona dinara i realizovaćemo je u saradnji sa Gradom. Radovi bi trebalo da počnu na proleće i da budu završeni do kraja godine.

Još smeliji, ali, kako kažu u Novim Kozarcima, realni planovi, u vezi su sa jezerom Strelište.

– Na ovom jezeru već čitavu deceniju se održava plivanje za časni krst. Pored jezera želimo da izgradimo bungalove za lovce, goste našeg Lovačkog udruženja, za to već imamo projekat. Time bismo, sasvim sigurno, unapredili lovni turizam jer je u našem ataru veoma bogato lovno područje – dodaje Čavka.

Razvoj verskog turizma

U Novi Kozarcima mogu da se pohvale da imaju veoma retku i skupocenu ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice. U Savetu MZ ocenjeno je da je veoma važno Crkvu Svetog Proroka Ilije staviti na mapu verskih objekata i tako privući vernike u ovo mesto.

– Da bismo ozbiljnije mogli da radimo na tome, neophodno je da izgradimo gostoprimnicu, kako bi vernici koji dođu u obilazak Hrama, mogli i da prenoće kod nas – kaže Čavka i dodaje da će se, u narednom periodu ozbiljno raditi na razvoju verskog turizma.

U Mesnoj zajednici ističu odličnu saradnju sa susednim Ruskim Selom, sa kojim će se angažovati na izgradnji osvetljene biciklističke staze između dva mesta. U oblasti sporta, saradnja već postoji – fudbalski klubovi jedni drugima dopunjavaju ekipe pionira i kadeta. Iz obe mesne zajednice tvrde da će volje za zajedničkim nastupima na konkursima uvek će biti.

Privrženost, entuzijazam i angažman meštana sasvim sigurno će doprineti razvoju i novom kvalitetu života, kako bi se u Nove Kozarce sve više ostajalo – i vraćalo.

316219945_710748603714866_1133851849906035372_n

Uprkos krizi: privreda Kikinde u razvoju

Igor Crnogorac February 5, 2023

U Kikindi je u porastu broj privrednih subjekata, pokazuju podaci Regionalne privredne komore (RPK) Severnobanatskog okruga.

– Više firmi se otvara nego što prestaje s radom – kaže Tibor Horvat, predsednik RPK. – U Kikindi radi više od 470 privrednih društava i gotovo 1.500 preduzetnika. Broj preduzetnika konstantno raste – u prvih deset meseci 2022. veći je za 60 u odnosu na isti period prethodne godine. U porastu je i broj privrednih društava i preduzetnika, znači da privreda ne stagnira, nego se razvija.

Ističe da je najjači deo i nosilac privrede metalski sektor, pre svega proizvodnja delova za auto-industriju, a prati ga hemijska industrija.

Snalaženje u krizi i nova ulaganja

Horvat navodi da je privreda je, u prethodnom periodu, imala tri osnovna problema.

– Prvi problem bio je porast cene energenata – ovde je država reagovala i ograničila te cene, zatim šokantan skok cena sirovina, i problem radne snage, posebno sezonske i najviše u proizvodnji semenske robe. Uz to, jako je poskupela logistika, odnosno prevoz robe. Svuda u svetu očekivao se veliki privredni rast posle pandemije. Međutim, počeo je rat, i usledile su visoka inflacija i energetska kriza koje niko nije očekivao u tako velikoj meri. Po tome je prethodna godina bila veoma teška, posebno za poljoprivredu. Porast cena sirovina i veštačkog đubriva, loša sezona i vremenski uslovi, izazvali su rast cena u poljoprivredi i usledila je lančana reakcija.

Predsednik RPK, Tibor Horvat i direktor “Le Belier” Kikinda, Paskal Marmua

Procene su, dodaje, da ni ova godina neće biti laka. Uz postojeće probleme sa cenama, i dalje će poskupljivati hrana jer sirovine potiču iz prošle godine. Najbrže se oporavlja i najmanje oseća IT sektor i, na drugom mestu, logistika.

– Ohrabruje podatak da se u mnogim našim firmama planiraju investicije, posebno u onima sa inostranim vlasnicima. Trend je da lanci snabdevanja budu lokalnog i regionalnog karaktera i tu su mogućnosti da se naše firme uključe, da budu snabdevači većim firmama.

Kao primer, Horvat izdvaja „Le Belier“ koji je, kako kaže, veoma pozitivno orijentisan prema Kikindi. U ovoj kompaniji nameravaju da u naš grad prebace više segmenata proizvodnje iz inostranstva. Plan je da livenje, mašinska obrada i montaža budu u Kikindi u kojoj će se, na taj način, dolaziti do finalnog proizvoda.

Ekologija nije zanemarena

Takođe, u fabrici „Le Belier“, vodi se računa i o životnoj sredini. Kako navodi Horvat, orijentisali su se ka “big green” politici i smanjenju karbonskog otiska – gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte i doprinose globalnom zagrevanju.

U Kikindi severac sa olujnim udarima: Očekuju nas ledeni dani

Jelena Trifunović February 4, 2023

Nije Jadran, nije bura. Severac je i Števančeva bara. Jedna od omiljenih destinacija za odmor i šetnju Kikinđana, opustela je. U vreme fotografisanja, nismo zatekli ni jednog prolaznika niti rekreativca. Samo par labudova. Ne čudi jer jer je ova subota u Kikindi veoma hladna i vetrovita.

Iako je u našem gradu i dalje temperatura iznad nule (u 17 časova izmereno je 1 stepen), severozapadni vetar sa olujnim udarima jačine i do 21 metar u sekundi (76 km/sat) daje osećaj da je znatno hladnije.

U celoj Srbiji na snazi je narandžasti meteo alarm koji označava da su prognozirane opasne vremenske pojave koje mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje. Jak vetar srušio je zid na uglu ulica Jaše Tomića i Dositejeve.

Meteorolozi najavljuju dalji pad temperature i ledene dane. Od četvrtka postepeno otopljavanje.

Čitaoci Kikindskog portala javljaju: Brzo i jednostavno do pošiljke uz Poštin paketomat

Jelena Trifunović February 4, 2023

Poštin paketomat odnedavno je dostupan i u Kikindi. Nalazi se ispred ulaza u glavnu poštu u ulici Generala Drapšina. Da je ova novina zaista brzo, jednostavno i praktično rešenje za korisnike usluga, ukazuju čitaoci Kikindskog portala koji su koristili usluge paketomata i prenose nam svoje utiske.

-Vrlo sam zadovoljna novim paketomatom. Zaista pruža mogućnost da uštedimo vreme jer nema dugog čekanja na šalteru za preuzimanje paketa. Omogućava i da pošiljku preuzmemo u vreme kada nam najviše odgovara. Takođe je interesantno što možemo dobiti više paketa odjednom- zadovoljna sugrađanka podelila je sa nama svoje korisničko iskustvo.

-Preko viber poruke dobila sam link na telefonu koji sam klikom aktivirala, a odmah nakon toga, pojavio mi se sms kod koji je bio prihvaćen od strane aplikacije paketomata. Telefon je signalizirao da prislonim ekran uz displej paketomata, što sam i uradila, nakon čega sam na ekranu pritisnula potvrdu gde mi se pokazalo koja vratanca na paketomatu će mi se otvoriti. Kada sam potvrdila na ok, vratanca su se otvorila i uspešno sam preuzela svoje prispele pakete.

Na paketomatu se mogu isporučiti pošiljke za koje je unapred plaćena poštarina (Post ekspres, Novi paket, Post ekspres Boks) na zahtev pošiljaoca prilikom predaje pošiljke na šalteru pošta ili prilikom preuzimanja od strane dostavljača. Druga mogućnost je da primalac preusmeri pošiljku na paketomat odgovorom na sms ili viber poruku od Pošte Srbije.

Pošiljka primaoca čeka u paketomatu 48 sati. Poštini paketomati raspoređeni su na, za sada, 36 lokacija u našoj zemlji, među kojima je i Kikinda.

Možete nam pisati na kikindskiportal@gmail.com ili nas kontaktirati putem društvenih mreža Instagram i Fejbuk.

Opasna ehinokokoza u Srbiji – ovo su mere zaštite

Igor Crnogorac February 4, 2023

Multilokularna ehinokokoza je bolest koju izaziva larva lisičije pantljičare i veoma se retko javlja kod ljudi. Prvi slučaj u Srbiji registrovan je pre nekoliko dana kod pacijentkinje koja je operisana u Novom Sadu.

– Bolest raste kao maligni tumor – rekao je prof. dr Dušan Lalošević, koji je dijagnostifikovao ovaj prvi slučaj obolevanja, za televiziju K1. – Infiltrira se u tkivo i može da metastazira u druge organe, ali najviše strada jetra.

Kako je objasnio, lisice prenose ovaj parazit direktnim, ali češće indirektnim kontaktom. „Mnogi ljudi na selu imaju povrtnjake izvan naselja i tu je kontakt sa lisicama moguć. Lisica iz izmeta izbacuje jaja i to zemljište je kontaminirano, tako da, šta god da je na tom zemljištu posađeno, može biti izvor zaraze za čoveka“, rekao je dr Lalošević.

Bolest je do sada bila poznata u severnoj Evropi i Rusiji, a kod nas je ovo prvi slučaj. Ipak, kako se ne prenosi sa čoveka na čoveka, dodao je, ne postoji opasnost od epidemije.

Kako smo saznali od epidemiologa dr Tatjane Pecarski, načelnice centra za kontrolu i prevenciju bolesti kikindskog Zavoda za javno zdravlje, na našem području, koji nadzire Zavod, multilokularna ehinokokoza nije registrovana.

– Nadzor na ehinokokama sprovodimo u sklopu redovnih aktivnosti. Multilokularni oblik, uzrokovan larvama lisičije pantljičare, nismo do sada registrovali. U proseku jednom godišnje zabeležimo drugu vrstu, granuloznu ehinokokozu – bolest izazvanu larvama pseće pantljičare, i to najčešće na jetri, ponekad na plućima. U pitanju je potpuno drukčiji uzročnik – kaže doktorka Pecarski.

Ona dodaje da se bolest izazvana larvama pseće pantljičare leči i uglavnom je lakše obolenje od onog izazvanog larvama pantljičare koje se nalaze u lisicama, mada, ukoliko je zapušteno, takođe može da izazove smrtni ishod.

– U 2020. godini, obolevanje od granulozne ehinokokoze zabeleženo je, u jednom slučaju u Adi i jedan oboleli bio je u Kanjiži. Dva slučaja bila su u Senti 2018. godine, a godinu pre registrovana su četiri slučaja zaražavanja: po jedan u Kikindi i u Kanjiži, i dva u Čoki. Ukoliko su psi, kućni ljubimci, zaštićeni od unutrašnjih parazita, opasnost za čoveka ne postoji.

Značaj preventive zoonoze

Preventiva je redovno pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kontakta sa životinjama, temeljno pranje voća i povrća pre konzumiranja. Vlasnici pasa i mačaka treba redovno da sprovode njihovo čišćenje od parazita, kao i drugih životinja u domaćinstvu koje dolaze u kontakt sa glodarima. Neophodno je i održavati dobru higijenu prostora u kojem borave domaće životinje, sprovoditi redovnu deratizaciju u dvorištu i okolini domaćinstva. Pri klanju stoke treba se pridržavati higijenskih postupaka, uz pravilno uništavanje zaraženih iznutrica. Dvorišta treba izolovati od mogućnosti pristupa divljih životinja, pogotovo u blizini lovišta i šuma, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Ovo je posebno važno za ljude koji se nalaze u prirodi, pre svega za lovce, koji su izloženi direktnom ili indirektnom kontaktu, preko zemlje ili vode, sa lisicama i šakalima.

Gradski odbor SNS: Lažne patriote ogoljene u zlobi, dok se predsednik Vučić bori za svakog građanina

Jelena Trifunović February 3, 2023

Gradski odbor Srpske napredne stranke u Kikindi sa užasom je ispratio necivilizacijske slike pokušaja napada na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića u Skupštini Srbije predvođenim lažnim patriotama takozvane “demokratske” opozicije.

Kako je moguće da u 21. veku postoje ljudi koji misle da fizičkim obračunom mogu da se domognu vlasti i preotmu je legalno izabranom predstavniku naroda kao što je Aleksandar Vučić?

Ustima punim laži, zaboravljaju svoja nedela, svoje grehe iz prošlosti. Zaboravili su da su 2008. bez reči i makar pokušaja diplomatske borbe takoreći predali deo sopstvene države, da se u njihovo vreme desio stravičan pogrom nad našim narodom i da su mnoge svetinje do temelja uništene.

Pred narodom Srbije, ali i celim svetom, pokazali su svoje pravo lice, divljačku želju da silom napadnu čoveka koji se, za razliku od njih, svakodnevno bori za svakog građanina Srbije, za interese naše zemlje bilo gde u svetu.

Gospodo draga, dok god je Aleksandra Vučića vi ste potpuno nemoćni i ogoljeni u svojoj zlobi, a čitav narod Srbije je tu da mu omogući da nastavi da vodi borbu za naše zajedničko bolje sutra i budućnost naše dece, ističe se u saopštenju Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi.

Gradski psi– lutalice kojih ne treba da se plašite

Jelena Trifunović February 3, 2023

Prepoznaćete ih po zelenoj ogrlici. Na njoj će pisati „Gradski pas“. To znači da je pas vakcinisan, sterilisan i da nije agresivan, pa je nakon što je prošao takozvani tretman CNR (Catch and release) vraćen na ulicu. Ako želite da dobijete društvo novog četvoronožnog ljubimca- možete i da učinite dobro i humano delo i udomite ga.

Naime, služba zoohigijene Javnog preduzeća „Kikinda“ od 14. februara započinje akciju obeležavanja pasa zelenim ogrlicama na kojima piše „Gradski pas“. Cilj akcije je da se, na janhumaniji način, smanji broj pasa lutalica- kaže za Kikindski portal Branka Živaljević, rukovodilac službe zoohigijene i groblja u JP „Kikinda“.

– Mi smo i do sad hvatali pse lutalice i vraćali na lice hvatanja, ali ti psi nisu bili obeleženi. Sada ćemo te pse dodatno obeležiti zelenim ogrlicama na kojima piše „Gradski pas“. Svi psi koji budu vraćeni su prošli kroz program CNR što znači da smo ga uhvatili, sterilisali, vakcinisali, čipovali i kao psa koji nije agresivan, vratili na lokaciju na kojoj smo ga pronašli. Ti psi se neće puštati na mesta na kojima se nalaze predškolske ustanove, školska dvorišta, bolnica, nego će biti po mirnijim delovima grada da ne bi izazvali reakciju građana. Program ima veoma dobre rezultate u evropskim zemljama, pa smo i mi krenuli sa tim- ukazuje Branka Živaljević.

U planu za naredni period je i postavljanje kućica za pse na određenoj lokaciji u gradu.

-Da bi taj pas imao što humaniji tretman, mi ćemo obezbediti kućice za pse, gde će naši radnici da ih hrane i poje. Pozivamo i građane koji vole životinje, da mogu slobodno da ih hrane i poje. Pojenje će posebno važno biti u letnjim mesecima, kada su visoke temperature.

Udomite gradskog psa

Svi zainteresovani građani koji žele da udome gradske pse mogu da se obrate službi zoohigijene, koja se nalazi na adresi Topolski put broj 10, kontakt telefon 404-631.

-Ako im se svidi, mogu da uzmu psa, dođu u zoohigijenu i mi ćemo da promenimo vlasništvo u čipu. Apelujemo na građane da ne skidaju ogrlice psima jer ovom akcijom želimo da ukažemo na značaj udomljavanja kao i da ovako obeležene pse ne prijavljuju službi zoohigijene jer su vaksinisani, sterilisani i nisu agresivni. Naš krajnji cilj nije da napunimo kapacitet prihvatilišta, nego da pokušamo da svakom psu nađemo novi dom- ističe naša sagovornica.

Gavrilo Mile Princip u Kikindi i Nakovu o svom pretku i književnom radu

Igor Crnogorac February 2, 2023

Potomak Gavrila Principa, Gavrilo Mile Princip, danas je imao susret sa đacima Osnovne škole „Petar Kočić“ u Nakovu, a u večernjim satima, u prepunoj sali Kulturnog centra, održao je književno veče na kojem je predstavio dela posvećena svom rođaku.

Događaju su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

– Velika je čast što imamo priliku da budemo domaćini potomku porodice Gavrila Principa, jedne od najznačajnijih ličnosti srpskog naroda – rekao je Bogdan. – Nije slučajno što je grad Kikinda domaćin, mnogo naših sugrađana vodi poreklo iz kraja Gavrila Principa, iz Bosanske Krajine, iz Bosanskog Grahova. Želimo još jednom da pokažemo koliko je važno da ljudi koji ovde žive mogu da dođu da vide sve što ih podseća na njihov kraj, sve što ih veže, i kulturno- istorijski i zavičajno. Grad Kikinda se odavno odužio Gavrilu Principu, mi imamo ulicu sa njegovim imenom. Nastavljamo saradnju sa opštinom Bosansko Grahovo, uspostavljamo sve jače veze, trudimo se da, kao grad, utičemo da se toj opštini pomogne. Ovakvi događaji još više zbližavaju Kikinđane poreklom iz tih krajeva i ljude koji tamo žive, a srcem su vezani za Kikindu, pre svega zbog familijarne povezanosti. Svima koji su došli iz tih krajeva nekim nesrećnim putevima i događajima želim da kažem da je Kikinda njihov grad, da su oni koji su došli u Kikindu naši sugrađani i da uvek treba tako da se osećaju.

Gavrilo Mile Princip objasnio je da je on iz iste porodice Principovih, tačnije da je njegov direktni predak brat od strica Gavrilovog oca Pepe.

– Nisam mu blizak rođak, ali sam mu najbliži po shvatanju, zbog njega sam bio u zatvoru, ali sam bio i nagrađivan. Pokojni Mitropolit Amfilohije me je odlikovao Zlatnim likom Svetog Petra II Lovćenskog Tajnovidca za ukupnu zaslugu u očuvanju lika i dela Gavrila Principa.

Gavrilo Mile objasnio je i zašto je njegova misija da osvetljava život i dela svog rođaka.

– Od ona dva sudbonosna metka Gavrilova na obali Miljacke, počela je mitska i mitomanska priča o njemu. Skoro nikada nije napisana istina. Pričalo se i pisalo kako je on bio bolešljivo dete, kako je bolovao od raznih stvari, kako je kao dečak bio tuberkulozan, da je znao da će umreti, pa je pucao. Odavde, iz Srbije, dolaze glasovi kako „da nije bilo tog malog, rošavog Gavrila, bilo bi milion Srba više“. Ljudi ne znaju da su, tri godine pre atentata, ministar finansija Austorugarske, Leo Bilinski i austorugarski general, Oskar Poćorek, napravili pakt napada na Srbiju. Tri meseca pre nego što je Gavrilo pucao i parafirali su pakt o tome da se 28. jula napadne Srbija. Sada pišem roman „Gavrilov gavran“ i u njemu će biti sve o istinitim događajima za koje sam saznao od šestoro ljudi koji su tačno znali šta se dogodilo. Neću prestati da širim istinu sve dok Gavrilovo ime ne vratim tamo gde zaslužuje da bude: među sto znamenitih Srba, odakle mu je ime izbrisano.

Gavrilo Mile Princip rekao je i da je insistirao da dođe u Kikindu jer ovde živi mnogo ljudi iz Bosanskog Grahova i oseća je kao svoje Grahovo.

– I u Nakovu sam doživeo nešto što nisam ni sanjao da će se dogoditi. Imao sam divne susrete sa potomcima Grahovčana. Puno mi je srce i sa punim pijetetom sam došao.

Gost je govorio o svojim zbirkama pesama „Gavrilo“ i „Kožun i druge pjesme“. Ukupno je izdao pet knjiga, a na promocijma predstavlja i porodične fotografije i dokumenta koja osvetljavaju život njegovog rođaka, kao i predmete iz porodične kuće Principovih u selu Obljaj, u kojem je osnovao i Kulturno-istorijski centar Gavrilo Princip“ za Srbiju i BiH.

U programu je nastupila je i Pevačka grupa „Zvuci s kamena“. Događaj su organizovali Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i Kulturni centar Kikinda.

Kancelarija narodnog poslanika počela sa radom: Otvorena vrata za sve sugrađane

Jelena Trifunović February 2, 2023

Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe naprednjaka u Skupštini Srbije i jedini narodni poslanik iz našeg grada u aktuelnom skupštinskom sazivu, otvorio je kancelariju narodnog poslanika u Kikindi. Sugrađani su od juče u prilici da u direktnoj komunikaciji sa svojim predstavnikom u Narodnoj skupštini i visokim funkcionerom Srpske napredne stranke iznesu mišljenje, probleme, sugestije. Vrata kancelarije otvorena su za sve građane, bez obzira na stranačku pripadnost i političko opredeljenje.

– Davno sam naumio da ovo uradim, ali nije se moglo zbog korone. Posle su usledili izbori. Konačno sada povlačim ovaj potez, za šta imam podršku Narodne skupštine. To je i stav predsednika Aleksandra Vučića, sa zahtevom da mi poslanici budemo što bliže narodu. Takav angažman je u delokrugu Srpske napredne stranke, sa prevashodnim ciljem da građanima u kontinuitetu budemo na usluzi. Da ih saslušamo, saznamo šta ih tišti, kao i da čujemo njihove sugestije i mišljenje, pa i kritiku, zašto da ne- rekao je Jovanov.

Zbog obaveza u Beogradu, Jovanov u Kancelariji narodnog poslanika na Trgu srpskih dobrovoljaca, neće imati stalno radno vreme. Sastajaće se sa građanima u skladu s dogovorom putem elektronske pošte www.milenkojovanov.com i posta@milenkojovanov.com i telefona 0230/ 309-361 i 065/491-5016.

Kikinda u srcu

-Volim svako mesto u našoj Srbiji, ali mi je Kikinda, moram priznati, na posebnom mestu u srcu. U ovom gradu sam rođen, ovde sam rastao školujući se i igrajući fudbal. Posle studija vratio sam se u Kikindu, stasavao u struci i politici, kalio se, sticao brojne prijatelje. Imam stalnu obavezu prema rodnom gradu. Zavičaju se nikada ne možeš odužiti- iskren je Jovanov.

Posetom đačkih parlamentaraca iz Beograda započeta saradnja sa Domom učenika u Kikindi

Igor Crnogorac February 2, 2023

Naš grad danas je domaćin članovima Učeničkog parlamenta Doma učenika srednjih škola „Milutin Milanković“ iz Beograda. Tridesetak đaka Srednje Tehničke PTT škole i Železničke tehničke škole ugostiće njihovi vršnjaci smešteni u Domu učenika srednjih škola „Nikola Vojvodić“ u Kikindi.

Đake i njihove vaspitače danas su prvo, u svečanoj sali Gradske kuće, dočekali predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski, sa direktorom Doma učenika u Kikindi, Ljubomirom Vasičinim.

– Drago mi je što ćete imati priliku da vidite posebnosti našeg podneblja, kao i da se sretnete sa vršnjacima iz našeg doma, da sklopite što više prijateljstava i razmenite iskustva – rekao je Bogdan, pozdravljajući goste. – Siguran sam da ćete imati lepe trenutke i da ćete poneti lepe utiske iz grada dobrih ljudi.

Saradnja dva doma ostvarena je zahvaljujući našem sugrađaninu, Laslu Vadleve, inače saradniku beogradskog Doma učenika.

– U Kikindi nas je dočekalo sunce i naišli smo na toplu i srdačnu dobrodošlicu, ništa manje nismo ni očekivali – izjavio je Nenad Milenović, direktor beogradskog doma učenika. – Nisam bio nekoliko godina u Kikindi i veliko mi je zadovoljstvo da imam priliku da ovde dovedem članove Učeničkog parlamenta i nekoliko zaposlenih. Nadam se da ćemo imati priliku da ugostimo predstavnike lokalne samouprave, kao i da će deca podeliti iskustva, steći nova poznanstva i nastaviti druženje i po završetku školovanja.

Đacima iz Beograda uručeni su pokloni Grada pre susreta sa vršnjacima u kikindskom Domu.

– Privilegovani smo posetom učenika, direktora i njihovih vaspitača. Cilj posete je izlet, susret sa đacima u našem učeničkom domu, razgledanje zanamenitosti grada. U međuvremenu, razgovaraćemo sa rukovodstvom doma iz Beograda, otvorićemo dijalog o osnaživanju saradnje, o novim inicijativama i idejama radi stvaranja još boljih uslova za mlade – rekla je Valentina Mickovski.

Luka Gračanin iz Prokuplja je maturant Srednje tehničke PTT škole.

– Četiri godine sam u Učeničkom parlamentu Doma, tu odlučujemo o pitanjima važnim za nas – kaže Luka. – Naš glas se potpuno uvažava, uvek se sagleda i razmotri sve što predložimo. Bio sam već nekoliko puta u Kikindi i uvek mi je drago da se vratim.

Lukina vršnjakinja iz iste škole i doma, Anđela Petrović iz Vranića, potpredsednica je Učeničkog parlamenta.

– Smatram da je važno da se mi, iz glavnog grada, povezujemo sa manjim mestima, da pomažemo jedni drugima. Prvi put sam ovde i željno iščekujem da vidim šta vaš grad sve nudi – kaže Anđela.

Ivana Jovanović iz Topole takođe je maturantkinja iste škole.

– Kao grupa, parlament, možemo dosta toga da postignemo – objašnjava Ivana. – Saradnju sa učeničkim domovima upravo započinjemo i Kikinda je prvo mesto u koje smo došli tim povodom. Prvi put sam ovde i jako mi je lepo.

Posle prijema u Gradskoj kući, učenici su posetili vršnjake u Domu učenika „Nikola Vojvodić“, a zatim i Narodni muzej. Razgledanjem trga i staništa sova, završiće se ova, prva poseta uz, sa obe strane iskazanu potrebu da se druženje i saradnja mladih iz mnogo različitih mesta u Srbiji ubrzo nastave i potraju što duže.

Град