Запослени и менаџмент Ливнице ”Ле Белиер” засадили су, протеклог викенда, 30 стабала црног бора код ресторана „Ловац“ у Кикинди. Акција под називом „Бе греен“ део је Зелене стратегије, којом се фабрика обавезала да ће, до 2030, смањити емисију угљен диоксида за 50 одсто. Директор, Паскал Мармоа, саопштио је и добре вести за запослене и будуће раднике Ливнице.
”Ми смо ливница алуминијума, а потреба за деловима од овог материјала у аутомобилској индустрији расте на светском нивоу. То су јако добре вести за Кикинду и наше запослене зато што ћемо, са порастом потреба, отварати и нова радна места. Управо развијамо пројекте за велике компаније, ‘Мицубиши’, ‘Порше’ и ‘Ауди’, за које би требало, управо у Кикинди, да радимо ливење, машинску обраду и монтажу. Следеће године нас очекује прослава 20 година рада наше компаније у граду. Сматрам да смо доказали да смо стабилан партнер локалној заједници”, рекао је Мармоа.
Акцији озелењавања присуствовао је и члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције, Саша Танацков.
”Ми спадамо у ред средина са најмањим процентом пошумљености и свака активност ради смањења тог неславног резултата, од великог је значаја. У привреди ће се, не само на глобалном нивоу, већ и код нас, догодити транзиција економије, која ће направити велики заокрет ка зеленој економији. Већ сада, многи велики добављачи, поготову у аутомобилској индустрији, захтевају одређене сертификате. Енергетска зависност је глобални проблем и неминовно је да окретање ка зеленој економији ускоро осете и наши привредници”, објаснио је Танацков.
У садњи у Кикинди учествовало је више од стотину радника фабрике „Ле Белиер“. Протелог месеца у Ливници је организован наградни конкурс за најкреативније слогане на тему заштите животне средине. Најуспешнији учесници су награђени, а победнички слогани одштампани на ”Бе греен” мајицама.
Централни догађај и завршница програма одиграни су у среду, у препуној сали Народног позоришта. Наступила су деца из Предшколске установе, из Балетске школе Културног центра, и гости. Манифестацији је присуствовала и Рамона Тот, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
”У последњих неколико година приметан је повећан број моторних возила у нашем граду. Како бисмо смањили емисију штетних гасова, решили смо да подстакнемо наше суграђане да купе нове бицикле. Градско веће усвојило је правилник о суфинансирању набавке бицикала. Што се тиче грађана, комисија ће испитати да ли су сви критеријуми испоштовани и тада ће направити коначну листу. Услов за привреднике је да им се огранак или пословна јединица налазе на територији Града и да над њима није покренут стечајни поступак или поступак ликвидације, као и да су измирили доспеле обавезе по основу јавних прихода. Надам се да ће овај програм бити интересантан и да ћемо у наредним годинама наставити да га спроводимо”, објаснио је Иличић.
„Дани лудаје“ и овога пута били су прилика за остваривање пословних контаката и обнављање веза. У свечаној сали Градске куће одржан је традиционални свечани коктел за више од 40 делегација градова и општина и представнике јавних и приватних установа, госте из Мађарске, Румуније, Босне и Херцеговине и Бугарске. Домаћин, градоначелник Никола Лукач, том приликом је истакао да ће Кикинда увек бити град добрих људи, вредних домаћина који знају да покажу гостопримство, разумевање и срдачност.
”Обновљеном сарадњом требало би да пронађемо све додирне тачке између наша два града. Сигуран сам да ћемо успешно сарађивати, пре свега у области културе и едукације, по пројектима размене деце и младих, како би они упознали културе наших градова и држава. Жеља нам је да искористимо све могућности веза Србије и Израела, две блиске земље, и предности пријатељства наших градова”, истакао је градоначелник, Никола Лукач.
”Срећни смо што ћемо, на иницијативу вашег градоначелника, обновити везе Кикинде и Ноф Хагалила. Разговарали смо о заједничким пројектима у области културе, образовања, спорта и индустрије. Позвао сам господина Лукача да, што је пре могуће, узврати посету и дође у Израел, како бисмо размотрили све видове даље сарадње”, рекао је градоначелник Ронен Плот.
Харизматични Чола јединствен је не само по музичком таленту, бриљантним наступима и сјајним хитовима, већ и по непосредности и шарму који публика препознаје и цени. У том маниру, за Кикиндски одговара на питање шта је за њега највеће признање у каријери?
Програм 16. Мамутфеста обухватио је изложбе „Музеј у очима деце”, ‘„У друштву са мамутом”, као и изложбу цртежа Јелене Јаконић, потом радионице „Музејска авантура”, стреличарску радионицу „Ловци на мамута“, радионицу за тинејџере „Кустосирање”, али и концерт за бебе, као и позоришну представу „Ружно паче” Дечјег позоришта из Суботице. У оквиру „Базара музеја и идеја“ представили су се Природњачки музеј из Београда, Народни музеј Лесковац, Музеј Тера, Народни музеј Зрењанин, Народни музеј Србије и ПТТ музеј.
Да је Кикинда град веома посвећен очувању културног наслеђа и културном туризму, истакла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.
”Дани лудаје”, који ће се одржати од 15. до 18. септембра, представљени су у Београду, у Туристичкој организацији Србије. Позив на највећу кикиндску манифестацију упутио је Младен Богдан, председник Градског парламента.
Београђане је на ”Дане лудаје” позвао и новинар и водитељ, Кикинђанин Иван Голушин. Малишани из вртића из Руског Села, Башаида и Мокрина, и “Мики” и ”Плави чуперак” из Кикинде затим су, у Кнез Михајловој улици, позивали Београђане да буду гости нашег града. Уз подршку тамбураша, нудили су програме, колаче и пите од лудаје.