Град Архиве | Паге 354 оф 363 | Кикиндски портал

Обележена годишњица ослобођења у Великом рату – сећање на хероје и на уједињење

Igor Crnogorac Новембер 20, 2022

У Кикинди су данас обележене 104 године од ослобођења у Првом светском рату и уласка Српске војске у град. Положени су венци на спомен-костурницу на Железничком гробљу и, у холу Градске куће, код спомен плоче бригадиру Драгутину Ристићу. Ристић је био вођа пешадијског Гвозденог пука „Књаз Михајло“ који је ушао у Кикинду 20. новембра 1918. године.

Комеморативни скуп одржан је на Железничком гробљу, код споменика који је подигнут за 184 преминула током Првог светског рата. Међу њима су: 64 Срба, 62 настрадалих руских војника и 21 Румун – генерали, лекари, научници, просветари и писци, они који су у време Великог рата уточиште пронашли у Кикинди.

Обележавању годишњице присуствовали су представници борачких организација, Војске Србије и локалне самоуправе, председник Градског парламента, Младен Богдан, и начелник Градске управе, Драгиша Михајловић.

Младен Богдан истакао је да је, све до 2012. године и промене политике, сећање на један од најважнијих догађаја у историји града било неправедно запостављено.

– Срби у Гвозденом пуку извојевали су велике битке у Првом светском рату. Заслужили су да им се одају признање и почаст јер су се борили за ослобођење града и ове земље, што је довело и до уједињења српског народа у једну државу. Прилика је и да поручимо новим генерацијама да не треба да се стиде војске, да их позовемо на добровољно служење војног рока, и да промовишемо нашу војску као стуб одбране земље. И данас су пред нама тешке одлуке које, у интересу нашег народа, само уједињени можемо да доносимо; да, ако је могуће, сарађујемо и са Истоком и са Западом, али да сачувамо Србију и српски пут. Најважније је да очувамо мир и независност – рекао је Богдан.

Професор Лазар Демић подсетио је на историјске околности на овим просторима у току Првог светског рата.

– Док су кикиндски Мађари и Немци своје проблеме са Царевином били решили Аустроугарском нагодбом 1867. године, положај Срба остао је политички неприхватљив. То је разлог због којег су српски буржоаски елементи у Кикинди, они који су могли да уздрмају и заталасају незадовољне, били хапшени, одвођени у логоре широм Мађарске, многи су интернирани. Један од најзлогласнијих затвора у који су одвођени био је „Чилаг“ у Сегедину. Становништво у Кикинди је о рату извештавала немачка и мађарска штампа, разуме се, нетачно. Када су Срби, 1917. године, почели да се враћају, сазнало се и да Централне силе губе на фронту, што је утицало на то да српско становништво почне да се мобилише. Прихватали су обавезну мобилизацију, њих су слали на Источни фронт, у Галицију, где су се предавали и оснивали своје ослободоилачке одреде. Претходница српске војске, на челу са капетаном Гудовићем, у Кикинду је ушла 18. новембра, а два дана касније стигао је и пешадијски пук бригадира Драгутина Ристића. Он је и преузео власт у граду, што је изазвало неописиву радост и славље. Наредних дана, на збору Српског народног већа, изабрана су шестнаесторица Кикинђана који су представљати град на Великој народној скупштини. Нишком декларацијом, 1. децембра, Срби су прикључени матици и остварен је српски сан – испричао је професор Демић.

Тог 20. новембра, пре 104 године, ослободиоце је, на Железничкој станици дочекао велики број грађана који су их и допратили до центра града. Драгутин Ристић је прво ушао у цркву, а затим и у Градску кућу, са чијег балкона се обратио Кикинђанима, доносећи им вести о слободи.

„Данима лудаје“ и Хубертовој дуњи и кајсији додељене ознаке „Најбоље из Војводине“

Jelena Trifunović Новембер 19, 2022

На 53. Сајму туризма у Новом Саду 21 производу односно манифестацији додељене су ознаке “Најбоље из Војводине”. Престижан сертификат који додељује Покрајинска влада понела су чак два бренда из Кикинде – „Дани лудаје” и Хубертове ракије- кајсија и дуња.

-Награда је заиста понос свих нас. Желим да се захвалим свим грађанима Кикинде и свих околних места , Граду Кикинди и свим излагачиам и посетиоцима,јер без њих не бисмо стигли до 37. Дана лудаје, а посебно не до ове награде- каже Јасмина Миланков, директорица Туристичке организације Града Кикинде.

Задовољство новом потврдом квалитета, не крије ни Мирослав Кнежевић, сувласник Дестилерије „Хуберт“.

-Дестилерија Хуберт већ 15 година успешно послује на домаћем и светском тржишту. Награда нам много значи, сам назив довољно говори- јасан је Кнежевић.

Покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић доделио је сертификате које ће добитници моћи да користе три године.

-Са поносом можемо да покажемо шта имамо. Сви добитници ознаке су понос ове земље. Поносимо се регионалним пореклом- истакао је Иванишевић на чију је иницијативу, прошле године, поново успостављена додела ознаке која је синоним строго провереног квалитета.

Влада АП Војводине је 2004. године установила ознаку „Најбоље из Војводине“, али се престижно звање није додељивало од 2016. године.

Прошле године, ознаку је добило 18 брендова. Ове године добитници су још и зрењанински Дани пива, шидска Сремска куленијада, новосадски Међународни пољопривредни сајам, манифестација Стапарски ћилим, панчевачка Колонија веза и златовеза.

Међу добитницима знака су Шубаре и прслуци од јагњећег крзна из Беркасова, послужавници, кутије и сувенири које производи Радионица Петровић 021, Недеља моде, Мекст конфекција, инђијско Келтско село, палићка Мала гостиона.

На листи одликованих производа су органско уље сунцокрета Универекспорта, хумус намар Грин хаус фуда, органско поврће са Салаша 275, сир амбасадор Млекаре фармер, производи од лешника предузетнице Јелене Пинћир, Ангус бургер фирме Штранд и козји производи Млекаре карпе дием.

Ознака „Најбоље из Војводине” значи да је корисник испунио најригорозније услове Југоинспекта и Туристичке организације Војводине.

(ВИДЕО) Борба за лек: Мала Сташа болује од ахондроплазије

Jelena Trifunović Новембер 18, 2022

У Кикинди живи трогодишња Сташа која има ретко урођено обољење- ахондроплазију.

Однедавно за ову болест постоји лек који кошта 270 хиљада евра годишње, а дете би требало да га узима до завршетка развоја.

Зато је у нашем граду формирано удружење чије активности су усмерене ка томе да се сва деца са дијагнозом коју има и Сташа, лече у Србији, о трошку државе.

У „Този Марковићу“: Стабилизација, таворење или опоравак?

Jelena Trifunović Новембер 18, 2022

Садашњи менаџмент фабрике „Тоза Марковић“ преузео је руковођење у јуну прошле године када је за в.д. директора именован Бранислав Бандић, постављен на предлог надлежних у „Србијагасу“, већинском власнику кикиндске фабрике.

-Година на измаку за фабрику „Тоза Марковић“ није била лоша- оцењује в.д. директора Бранислав Бандић. – План производње је испуњен и све је продато, иако можемо да продамо далеко више робе, али нас застарела технологија и опрема у томе спречавају. Планови су да се опрема замени млађом, да се повећа количина и квалитет робе и верујем да ћемо све моћи све да продамо и заузмемо боље место на тржишту него што имамо сада. Ове године продали смо скоро 30 милиона комада црепа, а толико смо и направили. За наредних месец и по направићемо још четири и по милиона, верујем да ћемо и то продати. Тржиште расте, отворили смо нова тржишта (Мађарска и један извоз за Француску), могли бисмо да продамо 35 до 38 милиона комада црепа- уверен је Бандић.

-Ове зиме неће бити заустављања производње. Правићемо мало веће застоје јер хоћемо неку опрему да поправимо, да буде функционална у јеку сезоне, али стајања на 60 дана неће бити. Увек ће радити једна линија, док се на другој буде радило и сређивало- објашњава Бандић који о дуговањима „Тозе“ каже:

-Дугове смо добрим делом вратили, за ових 16 месеци колико сам ту, вратили смо 220 милиона динара. Враћамо дугове по потписаним споразумима, очекујемо да ће се у току идуће године вратити 90 одсто тих дугова- рекао је в.д.директора фабрике.

Како наводи, „Тоза“ има 550 запослених и отворене конкурсе за више позиција.

-Примамо раднике на разним позицијама. Недостају нам инжењери са искуством, у црепарској индустрији тешко их је наћи. Примамо раднике и у малопродаји, на класирању, за рад на линији- истиче Бандић.

Да је ситуација у „Този Марковићу“ компликована и неизвесна поготово због кризе са гасом, оцењује председник Организације независног синдиката Зоран Средојев.

-Уколико дође до озбиљнијих проблема, ми свакако нисмо фабрика приоритета. Могу рећи да су зараде редовне, нема кашњења, а очекујемо да се тако и настави. Са друге стране, врло су скромне, просечна зарада у производњи је нешто изнад минималца, око 40.000 динара. Технологија у фабрици јесте застарела, не видим да ће то да се побољша јер сматрам да куповање половних машина није побољшање- каже Средојев.

Јавно предузеће „Србијагас“ недавно је објавило списак највећих дужника, на ком су се нашле и две кикиндске компаније. Поред МСК, који је највећи дужник за гас, наведено је и да „Тоза Марковић“ има доспели дуг из 2022. године у износу од 399,5 милиона динара.

Подршка превремено рођеним бебама и њиховим породицама

Igor Crnogorac Новембер 17, 2022

У Србији и у свету 17. новембар се обележава као Дан превремено рођене деце. Као подршка „малим дивовима“ и њиховим породицама, Градска кућа у Кикинди вечерас је осветљена љубичастом бојом. Акцијом „Љубичасти новембар“ у Србији се, од 2015. године, на тај начин подиже свест о изазовима са којима се суочавају превремно рођене бебе и њихове породице.

Испред Градске куће, са мајкама и децом, рођеном пре времена, разговарала је Рамона Тот, у Градском већу задужена за бригу о породици, националне мањине и родну равноправност.

– Овај дан посвећен је највећим борцима, онима који се боре од првог минута живота, а с њима и њихови родитељи. У нашем друштву није довољно изграђена свест о томе. Наша локална самоуправа је ту да пружи помоћ од првог тренутка ако је потребно, наша врата су отворена за родитеље и најмлађе суграђане.

Један од највећих изазова за родитеље након превременог рођења су недостатак информација и осећања бриге, страха и усамљености. Сандра Марковић је мајка девојчице која сада има осам и по година.

– Родила сам је у 36. недељи. Дани стрепње и суза сада су иза нас и данас подршку дајемо мајкама и очевима који пролазе кроз исто искуство. Поручујемо им да се боре, да буду поред своје деце и да их само прате, јер они јесу снага и јесу мали дивови јер су једини којима је живот дат, а који се одмах боре за њега – каже Сандра.

Превремено рођеном сматра се свака беба рођена пре пуних 37 недеља трудноће. Проценат превремено рођене деце са каснијим дугорочним здравственим тешкоћама креће се од 30 до чак 60 посто, а многи развојни проблеми трају дуго, и често остављају последице за цео живот.

Свака десета беба на свету роди се пре времена, што годишње чини 15 милиона беба. Према подацима Удружења превремено рођене деце „Мали див“, свака 11. беба у Србији роди се пре времена, што је четири хиљаде деце сваке године.

Деда Мраз донео кутију жеља

Igor Crnogorac Новембер 17, 2022

Деда Мраз је данас донео празничну кутију жеља у дрвену кућицу испред Градске куће, где га је дочекао велики број малишана.

– Драго ми је што сам стигао у Кикинду. Ослушкивао сам родитеље, баке и деке, и чуо сам да су овде сва деца била добра. Трудићу се да испуним све жеље и да уђем у сваку кућу у којој ме очекују са поклоном. Пишите ми и убаците своја писма у кутију жеља – рекао је Деда Мраз малишанима.

Многи су на дочек Деда Мраза већ донели своја писма са новогодишњим жељама. Сестре Хелена и Хана, међу првима су убациле своја писма. Хелена је, каже, пожелела да добије „дексико дневник“, а Хана – једнорога.

Већ традиционална кутија жеља коју поставља Градска управа биће на тргу, у дрвеној кућици, до 11. децембра. Малишани до 10 година или њихови родитељи, осим жеље, треба да напишу и име, презиме, годину рођења и адресу детета, и име и презиме родитеља или старатеља.

Локална самоуправа је, у прошлогодишњој акцији, поделила више од 5.700 пакетића за најмлађе Кикинђане.

Покрајински секретаријат за урбанизам суфинансира израду планских докумената града

Jelena Trifunović Новембер 17, 2022

Град Кикинда учествовао је на конкурсу Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине на ком су одобрена бесповратна средства за израду планских докумената. Три милиона динара опредељено је за израду Просторног плана града Кикинде и 333.000 динара за израду измене и допуне Плана генералне регулације североисточног дела Кикинде.

-Просторни план је најважнији стратешки документ који се ради за административно подручје града Кикинде и којим се одређују смернице за даљи развој делатности и намену површина, као и услови за одрживи и равномеран развој на територији града. Просторни план је донет 2013. године и претрпео је две мање измене које су се односиле на радне зоне у насељима Банатска Топола и Наково. Израда Просторног плана поверена је ЈП Завод за урбанизам Војводине са којим је потписан уговор на износ од 11,6 милиона динара, од којих Покрајински секретаријат за урбанизам додељује три милиона бесповратних средстава. Циљ израде новог просторног плана је преиспитивање важећег планског решења, а његово доношење је предвиђено до краја 2023. године- наводи Јелена Бајић Иветић, секретарка Секретаријата за урбанизам, обједињену процедуру и изградњу града.

План генералне регулације североисточног дела Кикинде усвојен је 2016.године и претрпео је једну мању измену која се односила на спортско-рекреативне површине у обухвату Плана.

-Циљ израде измена и допуна овог документа је стварање планског основа за коришћење простора, а односи се на радне површине и додатна правила уређења и грађења. Желимо да проширимо у радној зони код Банинија намену комплекса, односно да преиспитамо могу ли још неке делатности да се обављају, а да буду компатибилне са постојећим стањем. Доношење овог документа планирано је почетком идуће године-наводи Јелена Бајић Иветић.

У току јавног увида оба планска документа, могућност да се изјасне о предложеним урбанистичким решењима имаће сва заинтересована правна и физичка лица.

„Дани лудаје“ и Хубертова ракија понели ознаку „Најбоље из Војводине“

Jelena Trifunović Новембер 17, 2022

Покрајинска влада доделила је знак „Најбоље из Војводине” 21 бренду: за десет манифестација, девет производа, а у области услуга додељена су два знака. Добитници су кикиндски Дани лудаје, зрењанински Дани пива, шидска Сремска куленијада, новосадски Међународни пољопривредни сајам, манифестација Стапарски ћилим, и панчевачка Колонија веза и златовеза.

Како се наводи у одлуци објављеној у Службеном листу, међу добитницима ознаке су и Шубаре и прслуци од јагњећег крзна из Беркасова, те послужавници, кутије и сувенири које производи новосадска Радионица Петровић 021.

Најбољи из Војводине су и „Српска недеља моде“ у Новом Саду и Мекст конфекција.

На листи одликованих производа су: органско уље сунцокрета Универекспорта, хумус намар Грин хаус фуда, Хубертове ракије – кајсија и дуња, органско поврће са Салаша 275, сир амбасадор Млекаре фармер, производи од лешника предузетнице Јелене Пинћир, Ангус бургер фирме Штранд и козји производи Млекаре карпе дием.

Добитници су и инђијско Келтско село, те палићка Мала гостиона. Ознаку “Најбоље из Војводине” сви добитници моћи ће да користе три године.

Ознака, која није додељивана последњих неколико година, поново је успостављена на иницијативу Покрајинског секретаријата за привреду и туризам. Одлуку о добитницима донели су „Југоинспект”, најстарија и највећа државна и међународно призната контролна организација, и Туристичка организација Војводине.

– Ознака „Најбоље из Војводине”, после дуже паузе, поново је додељена прошле године. И ове године је било велико интересовање за добијање овог симбола квалитета, имали смо више од 50 пријављених из целе Војводине – рекао је Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам.

Прошле године, знак „Најбоље из Војводине“ понело је 18 производа, услуга и манифестација.

Хранитељи из Иђоша Јевићима уступили кућу на коришћење

Igor Crnogorac Новембер 16, 2022

Породица Јевић, Јелена и њен син Марко, којима је прошле недеље изгорела кућа, више не морају да брину о томе где ће презимити. Данас их је обрадовала Борислава Дудеј из Иђоша која се, са својим супругом, Пајом Јовановим, деценијама бави хранитељством. Они су Јевићима понудили дворишну кућу за становање без плаћања закупа.

– Веома смо захвални Борислави и Паји. Такође, од Градске управе ћемо добити огрев. Недостају нам кревети, покривачи, постељина, линолеум за под, посуђе и телевизор – каже Јелена. – Захвална сам добрим људима који су већ уплатили новац и помогли нам.

Град је све време био у току око овог несрећног догађаја, у контакту са надлежним институцијама и свима који су се обраћали у намери да се Јелени и њеном сину помогне- наводи Младен Богдан, председник градске скупштине.

– Са Јеленом сам разговарао у понедељак ујутру у Градској кући око тога како да јој помогнемо. Ситуација није била лака зато што су просторије у којима су живели потпуно уништене и скоро им је све изгорело. Од колега из Центра за социјални рад сам обавештен да су те ноћи њиховом реакцијом смештени у хостел ,,Папарацо”. Са власником Синишом Пашићем сам разговарао свих ових дана да изађе у сусрет да остану у смештају што дуже како би се за то време нашло решење. У контакту са Црвеним крстом обезбедили смо им гардеробу. Договарали смо данас у току дана како би им се обезбедио и допремио огрев у кућу коју су им уступили на коришћење хранитељи у Иђошу. Захваљујем се свима који су учествовали у помоћи овој породици и још једном се показало да правовременом реакцијом свих заједно можемо да решимо све- истиче Младен Богдан, председник Скупштине града.

У нови смештај, у Хајдук Вељковој 13 у Иђошу, Јевићи ће се уселити у понедељак. Број жиро-рачуна за помоћ овој породици је: 265-0000000580627-52.

Јевићи су све изгубили у пожару – хитно им је потребан кров над главом

Igor Crnogorac Новембер 16, 2022

После пожара у којем су, прошле недеље, остали без куће и комплетне имовине, шездесетседмогодишња Кикинђанка Јелена Јевић и њен син још увек су у привременом смештају, у Хостелу „Папараззо“.

– Ако неко зна за неки смештај, бар собу, до 50 евра, колико бисмо могли да приуштимо да платимо, молим да нам јави. Ми немамо ни намештај, ништа, али чак ни то није толико важно, колико је битно да има грејања јер ја не могу да ложим. Син и ја смо сами, обоје болесни, један другом помажемо. Страх ме је, долази зима – каже Јелена.

Јелена је инвалид. У пензију је отишла из Водопривредног предузећа „Горњи Банат“ у којем је 35 година радила као секретарица. Син је болестан и не може да ради. Са пензијом од 35 хиљада динара и надокнадом коју добија син успевали су да преживе захваљујући томе што је Јелена радила сезонске послове. Приликом одласка у фабрику у Старој Пазови, у марту, доживела је саобраћајну несрећу. Због тешких повреда оперисана је, има шипку у нози. Сада трпи сталне болове и више не може да ради.

Мобилни тим Центра за социјални рад први је, у ноћи пожара, притекао у помоћ Јевићима који су смештени у Хостел “Папараззо”. Молби власника Хостела, Синише Пашића, такође и председника Удружења предузетника, одазвали су се угоститељи, власници „Код Фићока“, „Националне класе“ и Пекаре „Нити“, Стефан Фелбаб, Роберт Патаки и Веби Чочај, који су обезбедили оброке. Из Пекаре „Ристевски“ понудили су вечеру, али се Јелена захвалила. Не морају и да вечерају, каже.

– Они буквално ништа немају. Требаће им многе ствари, али тек пошто буду имали трајније решење за становање, а за то се, до сада, нико није јавио. Сви само дају подршку, од тога немамо ништа – каже Пашић.

Јелена и Марко надају се да ће једног дана моћи да обнове своју кућу. Међутим о томе, за сада, не могу ни да размишљају. Њихова будућност сасвим је неизвесна.

За новчану помоћ отворен је жиро-рачун у “Рајфајзен” банци: 265-0000000580627-52. Уколико мајци и сину желите да понудите кућу за одржавање или стан уз малу надокнаду, можете их потражити на рецепцији Хостела „Папараззо“.