На данашњи дан, 2014. године тадашњи премијери Србије и Румуније Александар Вучић и Виктор Понта свечано су отворили међународни гранични прелаз Наково – Лунга. Отварање прелаза олакшало је комуникацију грађана са обе стране границе, али и оснажило економске, привредне и културне везе.
-У претходних осам година, до краја септембра ове године, преко овог граничног прелаза званично је прешло 943.695 путника. Истовремено су отворена још два Врбица – Валкањ (188.999 путника) и Јаша Томић – Фењ (603.496 путника). За све ово време, преко три нова гранична прелаза, је прешло 1.736.190 путника, што значи да ја на прелазу код Кикинде, било 54,35 % од укупног броја- прецизан је члан Градског већа Саша Танацков.
Објашњава да када томе додамо да свакодневно Кикинђани запослени у фабрици “Зопас” у Великом Семиклушу, њих око 200, мора да путује преко граничног прелаза Српска Црња – Жомбољ због ограниченог радног времена прелаза код Накова, доћи ћемо до податка да би преко ГП Наково – Лунга до сада одавно имали више од милион путника, односно просечно само у овој години минимално 50.000 више регистрованих прелазака.
-Захваљујући отвореном граничном прелазу сада у Кикинди у фабрици “Зопас” ради скоро 700 људи, средствима ЕУ, Владе Републике Србије, Града Кикинде и ЈП „Путеви Србије” изградили смо гранични прелаз у складу са важећим међународним стандардима, бициклистичку стазу са соларном расветом и видео надзором, реконструисали смо део међународног државног пута…Следећи циљ је радно време 24/7 као и дозвољен прелазак аутобусима- наводи Танацков.
Савремену и квалитетну наставу данас је немогуће замислити без примене дигиталних технологија. Од Министарства просвете, основним и средњим школама на територији Града Кикинде, стигла је вредна опрема која ће бити значајна подршка у свакодневној настави.
-Значајна наставна средства додељена су школама. Министарство просвете кренуло је у процес дигитализације школа и ми сад радимо на пројектима дигиталних школа односно дигиталних компетенције како бисмо реализовали различите садржаје на дигитални начин.
-Полицајац сам од 1984.године, данас у пензији. Учествовао сам у свим дејствима на Косову и Метохији, провео дана и дане са колегама на терену. Нажалост, из Полицијске управе Кикинда погинуло је девет људи, а петнаест је рањено. Бивши сам припадник Посебних јединица полиције од оснивања до распуштања 2002. године. Удружење ветерана ПЈП је младо удружење, основано пре три године. Ово признање ми много значи- искрен је суграђанин Никола Марјановић.
Медаље „Ђенерал Божидар Јанковић-Освећено Косово” уручио је Петар Јовановић, заменик председника Удружења ветерана ПЈП. Удружење је основано са циљем очувања сећања на постојање ове јединице, као и њене погинуле, нестале, преминуле и пензионисане припаднике, бриге о породицама чланова, али и у циљу неговања традиције ПЈП, прикупљања и публиковања историјске грађе и сарадње са сродним организацијама.
Из појединих градова већ су објављене информације о смањењу броја становника. Јасно је да је такав тренд присутан и у Кикинди.
Туристичка организација Града Кикинде на листи је потенцијалних добитника награде „Туристички цвет“. Ово признање додељује Туристичка организација Србије за допринос унапређивању туристичке понуде и промоцији туризма Републике Србије, и то у седам категорија.
Конкурс су данас, у Градској кући, представили Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, и књижевник и директор Банатског културног центра из Новог Милошева, Радован Влаховић.
У граду сова, већ једанаест година, сваки новембар је „совембар“. Под слоганом „Сове Кикинду свету препоручују“, Туристичка организација Града организује свакодневне активности ради популарисања највећег урбаног зимовалишта сова утина на свету.
– Манифестација је образовног карактера, децу предшколског узраста и у основним школама учимо о совама, желимо да они, својим знањем, утичу на то да оне што дуже долазе код нас. Сове су изабрале управо Кикинду за највеће зимско станиште на планети, то треба да одржимо јер тако привлачимо људе у наш град, развијамо туризам и представљамо и друге атракције које Кикинда има – каже Јасмина Миланков, в. д. директор Туристичке организације Града Кикинде.
У Кикинди је данас одржана 23. Смотра стваралаштва слепих и слабовидних уметника Србије. Из 14 градова стигло је 60 чланова савеза и удружења како би представили своје активности и доказали да уметност и култура, али и људско разумевање немају и не смеју да имају границе.
– Ово је, нажалост, и ретка прилика да слепи и слабовиди прикажу шта могу и умеју. Град је препознао рад и труд особа са инвалидитетом и подржао нас у организацији овако значајног догађаја, веома важног за афирмисање слепих и слабовидих. У последње време имамо много нових чланова и за њих су овакве активности подстицај да и сами почну да стварају. Такође, будимо свест да је много баријера, пре свега унутрашњих, које треба савладати – рекао је Стефановић.
– Наш град отвара врата и срца за све госте. Схватамо значај оваквих активности и континурано помажемо рад Организације „Северни Банат“. Чинићемо то и убудуће, како би они лакше превазилазили проблеме са којима се свакодневно суочавају. Још више ћемо радити на томе да пронађемо начине да помогнемо у њиховој интеграцији. Кикинда се веома поноси својим становницима јер у овом граду живе људи који имају изузетну емпатију за све којима су помоћ и подршка неопходни – истакао је градоначелник, Никола Лукач.
Смотру су подржали и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарство за културу и информисање. Поред градоначелника, Смотри су присуствовали и чланови Градског већа, Валентина Мицковски и Драган Пецарски, као и представници покрајинских и републичких органа удружења која, у читавој Србији, окупљају око девет хиљада слепих и три хиљаде слабовидих особа.
-У право време смо расписали набавку и успели да дођемо до повољније цене дрвета. Због тешке зиме која нас очекује условљене кризом енергената и поскупљењима, обезбедићемо више огревног дрвета него ранијих година, па ће више социјално угрожених породица добити помоћ. Да је било лако, није. Борили смо се са високом ценом, са недостатком дрвета на тржишту, са све већим потребама социјално угрожених. Није наивно када морате да издвојите дупло више новца из буџета у односу на претходне године, а да друго нешто не оштетите- нагласио је Богдан.
Право на бесплатан огрев, као и ранијих година, имају социјално угрожена домаћинства: корисници новчане социјалне помоћи, породице са троје и више деце, породице са теже оболелим члановима, старачка домаћинства, вишеструки добровољни даваоци крви. Као и сваке године постоји Комисија која разматра захтеве по овим ставкама.
Редовна контрола основне плодности тла предуслов је правилне исхране биља. Анализа земљишта важна је за постизање резултата производње, а има и јасну економску рачуницу.
Покрајински секретаријат за поаопривреду, водопривреду и шумарство ове године потписао је уговор са ПСС Кикинда којим је било опредељено 290 бесплатних узорака за испитивање државног земљишта на територији Кикинде и Новог Кнежевца. Ђуран указује да је акција успешно завршена и да је најављено да ће такав програм бити поновљен у наредној години.