У четворочланој екипи Центра за промоцију науке која је представила Србију на овогодишњој међународној научној конференцији CARNET CUC 2022 у Шибенику били су директорица ОШ “Свети Сава” Гордана Рацков и наставник географије и SCIENTIX амбасадор Србије Мирослав Грујић.
Пројекат који је победио у Србији на SEE ECO steam challenge, а осмислили су га наставници Данило Боровница и Мирослав Грујић “Хотел код Саве за пчеле, бубе и мраве” представљен је бројним наставницима и научницима из целе Европе . На овај начин је европска научна јавност упозната са вредностима и радом у овој кикиндској школи.
-Наставници и научници бројних европских држава са пажњом су испратили излагање. Програм је намењен највише наставницима, али и научницима. Три дана су била испуњена бројним округлим столовима, предавањима и радионицама који су допринели размени идеја и искустава међу колегама из целе Европе, из Пољске, БиХ, Словеније, Грчке, Исланда… На овом округлом столу, поред мене, своје победничке идеје представили су Анита Шимац, ОШ “Петра Прерадовића” из Задра и Бруно Гребенар из ОШ “13. рујан” Јајце. Модератор округлог стола био је Добривоје Лале Ерић, руководилац одељења за међународну сарадњу Центра за промоцију науке- каже Мирослав Грујић који је са наставником математике Данилом Боровницом међу 27 SCIENTIX амбасадора за Србију.
Еколошки победнички пројекат “Хотел код Саве за пчеле, бубе и мраве” осмишљен је са циљем подизања свести ученика о значају климатских промена, озелењавању, развијању тимског рада и примене знања из више предмета.
-Агенција апелује на возаче да посебно обрате пажњу на пешаке и бициклисте, али и на пешаке и бициклисте да поштују саобраћајна правила. Циљ је да се што више мери смањи број саобраћајних незгода. Такође, апелујемо и да у условима смањене видљивости родитељи децу обуку у што светлију гардеробу или светло одбојне прслуке, као и да бицикли буду на правилан начин осветљени напред и позади- наводи Милош Милекић из Агенције за безбедност саобраћаја.
-Настављамо сарадњу са Агенцијом за безбедност саобраћаја Републике Србије у циљу промоције безбедности свих учесника. Свима су нам најважнија деца, па смо се овога пута фокусирали на оне који тек треба самостално да крену да учествују у саобраћају. Деци се овде на адекватан, али и занимљив начин преноси све оно што треба да знају о безбедности у саобраћају. Наставићемо са оваквим едукативним садржајима, биће још радионица, тестова и симулација у сарадњи са Агенцијом –рекао је Лукач.
У посети Кикинди данас је била комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић, у пратњи помоћника Ивана Гергинова. На састанку са градоначелником, Николом Лукачем, разговарали су о унапређењу сарадње ради решавања питања миграција, о стамбеном збрињавању избеглица из Босне и Херцеговине и Републике Хрватске и о другим заједничким пројектима.
Градоначелник и гости затим су посетили Прихватни центар у Кикинди. Комесарка се упознала са бројем смештених миграната и облицима и врстама помоћи и услуга које им се пружају.
Информације о томе како безбедно да користе алтернативне начине загревања станова у случају несташице даљинског грејања, данас су добили управници који су у обавези да их пренесу станарима зграда.
– На државном нивоу већ постоје планови уштеде енергије, а један део је и превентива, ми то сада радимо. Одржавање димњачких и вентилационих вертикала спада у редовно и инвестиционо одржавање зграде. Ако будемо имали ситуацију да нема даљинског грејања, људи ће можда прибегавати алтернативним решењима којима, ако све није преконтролисано и безбедно, могу да доведу у непосредну опасност и себе и околину – објашњава Момчилов и додаје да ова фирма има четири обучена димничара, што је и минимум за град величине Кикинде.
Пригодном свечаношћу и организовањем радионица, у Средњој стручној школи „Милош Црњански“ данас је обележен Дан школе, 61 година рада.
– Драго ми је што присуствујемо прослави јер је ово изузетна прилика за ученике да, поред својих вештина, покажу и уметничке и креативне особине. Након свечаности, с директором ћемо разговарати о потребама школе јер је у току планирање буџета, као и о програму за следећу годину – истакла је Валентина Мицковски.
-Прошле године, надлежном Секретаријату стигло је 30 захтева, а одобрена је помоћ за 27 парова. У прошлогодишњем буџету за ову намену утрошено је 2,1 милион динара. Овај вид подршке суграђанима у поступку ВТО настављен је и у овој години. До сада је Комисија одобрила средства за 19 парова, што је 1,44 милиона динара (са порезом). У овој години, планирали смо два милиона, што значи да се парови могу пријављивати и даље, до краја године, до утрошка средстава. Без обзира на то да ли су средства намењена за лекове или анализе, наш Јавни позив обухвата све што се тиче поступка вантелесне оплодње осим путних трошкова. Комисији је најбитније да парови имају зелено светло из здравствених установа, да могу кренути у процедуру вантелесне оплодње- објашњава Рамона Тот, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
– Њима то много значи зато што су додатни трошкови током процеса велики. Град покрива онај део трошкова који не покрива РФЗО. Са друге стране, важно им је и што се о овој теми отворено говори, јер се раније ћутало о томе. Увођење ове мере изазвало је велико интересовање и одобравање јавности. Посебно су парови позитивно реаговали на то што град мисли на њих. Због наше деце и политике усмерене на повећању наталитета, и наредне године настављамо са овом мером- истиче Богдан.
Да је наступ Кикинђанки одушевио публику, истиче и Ивана Тошић, једна од главних организатора манифестације која је окупила културно-уметничка друштва из Младеновца, Рашке, Смедеревске Паланке, Трстеника, Ариља, Крушевца, Краљева…
У Сомбору, на 13. Сајму стваралаштва сеоских жена у Војводини учествују и удружења жена са територије Града Кикинде.
“По подацима Завода, на територији Војводине делује преко 40 удружења жена, претежно се баве ручним радовима, домаћом радиношћу и производњом хране. Покрајинска влада континуирано спроводи политику једнаких могућности и родне равноправности, и кроз своје конкурсе и подстицање женског активизма, али и кроз омогућавање једнаког приступа ресурсима”, рекла је Станислава Малић Гостовић, директорка Завода за равноправност полова.
-Моје колегинице су овде студирале и уписала сам по њиховој препоруци. Школа нуди квалитетно образовање, а професори су партнерски настројени према нама студентима, што је алфа и омега нових основа и пројектног планирања у ком смо сви. У струци сам 15 година, радим као медицинска сестра васпитач у Новом Саду. Ово је још један вид едукације који ми је значајан- указује Јелена која је одличан успех на студијама остварила уз рад, породичне обавезе, децу.
-Уписано је 44 студента мастер студија, а по препоруци министарства још један конкурс је у току јер је преостало шест слободних места. Имамо студенте који су код нас завршили основне студије и одмах наставили мастер студије, али и кандидата из других високошколских установа из Вршца и Новог Сада- наводи директорица ВШССОВ Ангела Месарош Живков.
Високу школу струковних студија за образовање васпитача похађа 300 студената. Ове године, владала је велика заинтересованост и за другу годину мастер студија, јер школа пружа могућност студентима који су завршили специјалистичке струковне студије, да упишу другу годину мастер студија. Школарина за мастер студије износи 70.000 динара.