Град Архиве | Кикиндски портал

Јован Колунџија у суботу, 6. децембра, наступа у Народном музеју

Aleksandra Djuran децембар 5, 2025

Један од највећих домаћих виртуоза на виолини, Јован Колунџија, уз клавирску пратњу сестре Наде, у свечаној сали Народног музеја, у суботу, 6. децембра у 19 сати, одржаће концерт класичне музике. Овај музички догађај у организацији Културног центра, реализује се уз подршку Града Кикинде и Министарства културе Републике Србије.

Колунџија је иначе чест гост у нашем граду и радо се одазива позивима да класичну музику приближи најширем аудиторијуму.

Наша публика у унутрашњости није ништа мање едукована у односу на престоничку или светску, а и на иностраним сценама се дешава да публика аплаудира између ставова. Дакле, зна ли генерално публика за бонтон кад су у питању концерти озбиљне музике?

– Тешко је то рећи. Она права светска публика у великим дворанама, у великим салама, зна протокол како би требало да се понаша за време концерта. Углавном се између ставова не аплаудира, али се нико од уметника не љути на то. Није то никаква страшна ствар. Увек има људи који су повучени неком каденцом, неким крајем неког става. Просто су изазвани да аплаудирају, јер је толико добро па нису могли да издрже. Тако да је то све у реду, а што се едукованости публике тиче – ми смо изгубили публику. Она која иде на концерте, она је у довољној мери едукована, само остале су сад само старије генерације, које су навикле да иду на концерте и да слушају ауторе из 18, 19. и понешто 20. века, а што се младих тиче – они су сад у мањини зато што владају други жанрови. Знате и ви шта је све занимљиво, без чега се не може и са чиме се мора делити слободно време. Тако да ово је један застој, али застој који је дошао спонтано, зато што се читав тај медијски живот препустио томе да свако ради шта хоће. А пошто сви трче за парама, онда се праве такве идеје и такве калкулације да програми који не доносе пуно пара – нису ни занимљиви. Ми класичари немамо пуно пара и нисмо их ни имали, али смо увек имали најмање пола сале или пуну салу. Али то није битно и није занимљиво оним људима који имају пара и који хоће да уложе, па да направе сцену, сценске ефекте и све и свашта…

Значи, може се закључити по свему што сте рекли да су класичари тренутно у илегали?

– Ми смо ту и пропасти не можемо јер се бавимо најквалитетнијом музиком која постоји. Музиком која је за сва времена. Ово дуго су неке привремене музике које трају док их не заборавите – годину, две, три… Наравно, уз изузетке. Постоје аутори и у тим доменима који су оставили траг. То су кратке нумере, све је то три минута, да ли народне или забавне песме и има их које могу да трају исто тако дуго, можда и деценијама-закључује је овај виртуоз.

Улазак на концерт је бесплатан

Н. Савић

У децембру без ноћних дежурстава лекара опште праксе током викенда у Дому здравља

Aleksandra Djuran децембар 4, 2025

Према одлуци Министарства здравља и кикиндски Дом здравља увео је ноћна дежурства. Током протекла два викенда петком, суботом и недељом двадесетчетворосатно радно време организовано је у амбуланти у Светосавској 53.

–Првог викенда током три ноћи јавило се 20 пацијената – сазнајемо од др Биљане Марковић, директорице Дома здравља. – Највише је било оних са повишеном телесном температуром, потом са болом у желуцу, а део њих на прегледима је био услед мучнине и повраћања. Другог викенда дежурства за све три ноћи имали смо укупно 12 пацијената. Суграђани су се и тада највише јављали због повишене телесне температуре и бола у грлу.

Како наводи наша саговорница организован jе састанак са лекарима опште праксе који су заинтересовани за дежурства.

-На састанку су се свега два лекара јавила за ноћна дежурства, што није довољно да се покрије четири викенда и 12 смена, колико их има у децембру. Стога смо послали обавештење Министарству здравља и надлежном Покрајинском секретаријату да због недостатка кадрова нисмо у могућности да надаље организујемо ноћна дежурства, а да сви пацијенти којима је неопходна медицинска помоћ током ноћи могу да се обрате Хитној служби која има две дневне и две ноћне екипе – прецизирала је наша саговорница.

И у Општој болници постоји пријемно-тријажни центар са лабораторијом и рендген службом и пацијенти се сами опредељују где ће да потраже лекарску помоћ у ситуацијама које су хитне.

А.Ђ.

Из Истанбула у Кикинду: Како тинејџерка из Турске доживљава наш град

Tijana Despotovski децембар 4, 2025

Петнаестогодишња Нуршен Башће из Истанбула већ три месеца живи у Кикинди у оквиру програма размене „Интеркултура“, а наша средина, како каже, брзо јој је постала „дом далеко од дома“. Први утисак био јој је да је град много мањи од онога што је навикла, али управо ју је тај мирнији темпо живота освојио на први поглед.

Највише је изненадила разлика у школском ритму: у Турској је у учионици проводила и до десет сати дневно, док у Кикинди има довољно времена и за шетњу до школе – навику која јој је постала омиљена.

-Пешачим 35 минута до школе сваког дана, али осећам као да траје десет. Баш ми прија – рекла је она.

Живи код породице Аврамов, а вршњакиња Лара истиче да је први сусрет у Београду био веома емотиван. Одлуку да постану домаћини донели су без много размишљања.

-Никада нисам делила собу, али сада ми је то нормално. Требало је око две недеље да се навикнемо на суживот, али све иде лепо – објаснила је Лара.

Нуршен је брзо прихватила локалне навике, а највише је одушевљавају српски празници, храна и топлина људи. Омиљена јела су јој ћевапи и сарма, а најдража српска реч – „пријатно“. Признаје да јој бука и гужва Истанбула уопште не недостају, али јој недостају пријатељи и породица.

Своје утиске редовно дели са родитељима, а када се у јулу буде вратила кући, већ зна шта ће им прво рећи: „Драго ми је што вас видим, али ја бих назад у Кикинду.“

Улични свирач из Русије улепшао Кикинђанима кишни дан

Aleksandra Djuran децембар 3, 2025

Саша Јакобов (38) из Русије улепшао је суграђанима тмуран децембар свирајући на Градском тргу. Виолиниста је привукао пажњу многих, а све који су застали да га чују Саша је наградио осмехом или музичком нумером.

-Пре две године дошао сам из Русије у Србију и када сам овде живим у Суботици – сазнајемо од уличног свирача. – Радим као музичар на броду, где проводим већи део године. Сваки одмор сам у вашој земљи и волим да путујем од града до града. Други пут сам у Кикинди која је на мене оставила одличан утисак.

Како напомиње наш саговорник, када је у нашем граду, тражи сове у крошњама дрвећа.

-Волим да посматрам и бројим сове. Нигде нисам видео да се у центру неког града оне сакупљају у толиком броју. Свирам Кикинђанима и совама, а успут се мало и заради – наводи Јакобов.

Музику не дели тако да на његовом репертоару има попа, рока, класичних нумера, популарних песама.

-У Србији сви људи воле музику и позитивно реагују где год да се појавим. Волим да свирам напољу код вас. Имате најлепшу земљу и најбоље људе који прихватају сваког – закључио је Саша Јакобов.

А.Ђ.

Ученици ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина победници „Зеленог квиза – Покажи свету како чуваш планету“

Aleksandra Djuran децембар 3, 2025

Покрет горана, Канцеларија за младе и Висока школа струковних студија за образовање васпитача организовали су „Зелени квиз – Покажи свету како чуваш планету“. Учествовали су ђаци петих и шестих разреда 11 основних школа, пет градских и шест сеоских, а најбоље знање показали су ученици Основне школе „Васа Стајић“ из Мокрина.

Првопласирани Невена Бадрљица, Лазар Чворак и Андреја Кљајић истичу да је, пре свега, било занимљиво учествовати.

-Квиз је одлично осмишљен и пуно тога смо и научили – рекла је Невена. – Најлакше су биле игре, а најтежа су била питања у квизу. Сво троје смо се припремила за квиз на часовима у школи, али и током ваннаставних активности.

У финалу су се нашле четири школе међу којима је друго место заузела школа „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца, треће „Јован Поповић“ и четврти су били ђаци из сајанске школе „Мора Карољ“.

Зелен квиз организован је пету годину за редом, подсећа Невена Месарош Оличков, заступница удружења Покрет горана.

-Ученици нам из године у годину показују да воде рачуна о животној средини. Први део квиза односио се на практичне активности, а најбољи су стекли право да се надмећу у финалу. Прве три школе награђене су зеленим ваучерима које ће заменити садницама којима ће оплеменити школски простор. Освојили су и зелену екскурзију коју ћемо реализовати на пролеће у оквиру које ћемо посетити еколошки центар у Сремским Карловцима – истакла је Месарош Оличков.

Покровитељ квиза је Покрајински секретаријат за спорт и омладину.

A.Ђ.

„Новогодишњи фестивал плеса“ у недељу у Руском Селу

Aleksandra Djuran децембар 3, 2025

Студио плеса „Јефимија“ из Руског Села у недељу, 7. децембра, организује „Новогодишњи фестивал плеса“ који ће се одржати у ОШ „Глигорије Попов“ с почетком у 16 сати.

Програм ће отворити представа „Јунаци из бајке“ након чега ће наступити чланови плесних студија „Јефимија“ и „Free Step“, као фолклорни ансамбли културно уметничких друштава „Сцена“ из Банатске Тополе, „Александрово“, „Милан Мића Сучевић“ из Житишта, „Петровградски Ђереф“ из Зрењанина и домаћини.

Улазак се наплаћује 350 динара.

Кикинда славила 75 година Народног позоришта: вече пуно емоција, успомена и аплауза за све који су градили сцену

Tijana Despotovski децембар 3, 2025

Народно позориште Кикинда 2. децембра обележило је 75 година постојања свечаним програмом који је публика дочекала са много емоција. У препуној сали сусрели су се садашњи и бивши глумци, редитељи, техничари и сарадници, као и бројни поштоваоци позоришта, стварајући атмосферу испуњену сећањима, смехом и искреним сузама.

Вече је започело изложбом „Ткање времена: 75 година позоришног костима“, коју је приредила костимографкиња Татјана Радишић. Изложба је представила својеврсни времеплов сценског стваралаштва, укључујући и најстарији сачувани костим из представе „Ујка Вања“.

-Ово је мали омаж позоришном костиму и кући у којој сам направила своју прву представу – рекла је Радишић.

Уследила је пројекција кратког филма с архивским снимцима и фотографијама, а потом и необичан и емотиван разговор са глумачким ансамблом. Глумица Тања Марков Крижан водила је присутне кроз анегдоте и успомене које су руковођене аплаузима и смехом публике.

Директор позоришта Бране Марјановић истакао је да је циљ овог програма био да се oда почаст свима који су градили позориште — онима пред публиком, али и онима који стоје иза сцене.

-Позориште је атрибут града, а вечерас смо желели да се сетимо и оних који нису више са нама – поручио је.

У име Града Кикинде, чланица Градског већа за културу Маријана Мирков истакла је да је позориште „срце и душа града“, док је градоначелник Младен Богдан подсетио да „позориште ствара заједницу, враћа нас једне другима и чува дух Кикинде“. Присутне је поздравила и Невена Баштовановић, помоћница покрајинског секретара за културу, која је поручила да „ништа у позоришту није безначајно, јер свака улога гради слику нашег разумевања света“.

Врхунац вечери била је додела Повеља заслужним појединцима. Повељу за животно дело понео је дугогодишњи глумац и управник Бранислав Шибул, чији је рад обележио читаве епохе кикиндског театра. Публика га је поздравила стојећим аплаузом.

Поред Шибула, признања су добили и бројни сарадници, редитељи и глумци који су деценијама стварали репертоар позоришта и чували његов професионални статус.

Свечаност је завршена поруком која се најгласније чула кроз ову посвећену публику — да је кикиндско позориште много више од зграде и сцене: оно је заједничка прича града, чувана и преношена 75 година.

Кадровски изазови у првом плану: институције и послодавци заједно траже решења

Tijana Despotovski децембар 2, 2025

У Филијали Националне службе за запошљавање у Кикинди данас је одржан састанак представника НСЗ, Привредне коморе и Града Кикинде са локалним послодавцима. Разговарало се о највећим изазовима који погађају привреду — недостатку стручног кадра, утицају повећања минималне цене рада, злоупотреби боловања и потреби за стабилним пословним окружењем.

Градоначелник Младен Богдан и директор НСЗ Милан Боснић истакли су значај редовног дијалога између институција и привреде, док су представници коморе нагласили да је највећи проблем мањак квалификованих радника, посебно инжењера и техничких струка.

-Волео бих да ово постане пракса и начин на који комуницирамо. Циљ нам је да разумемо крвну слику наше привреде – ко расте, ко стагнира, ко запошљава и са каквим се препрекама сусреће – поручио је Боснић.

Како је додао, незапослености готово да и нема, али је проблем то што „послодавци не могу да нађу људе са адекватним нивоом знања и квалификација“. Управо зато је, истиче он, неопходно системски решавати проблеме који се појављују на локалу, али и на регионалном нивоу.

Градоначелник Богдан рекао је да је састанак организован како би се чуо што шири спектар мишљења – и позитивних и оних који указују на недостатке система.

-Добро је да чујемо из прве руке како фирме послују. Наш заједнички циљ је да одржимо стабилност Кикинде, да привреда живи и ради, да радници остану на својим радним местима и да не дозволимо већи одлив радне снаге – изјавио је Богдан.

В.д. директорка Филијале НСЗ Кикинда, Јелена Митровић, потврдила је да је незапосленост у округу на ниском нивоу, али да то истовремено ствара нове изазове за послодавце.

-Послодавци се све више окрећу НСЗ-у и траже кадрове, али имамо проблем да на евиденцији нађемо квалитетну радну снагу. Највише се траже радници грађевинске струке, а њих готово да немамо – навела је Митровић.

Према речима Тибора Хорвата, в.д. директора Регионалне привредне коморе Кикинда, најкритичнији изазов са којим се локални послодавци сусрећу је мањак стручног кадра.

Као једно од решења навео је развој дуалног високог образовања, као и подстицање компанија да кроз стипендије и сарадњу са факултетима „вежу“ најбоље студенте за локалну средину.

Од 8. децембра почеће подношење пријава за упис непокретности које немају формализовано власништво

Aleksandra Djuran децембар 2, 2025

Закoн o пoсебним услoвима за евидентирање и упис права на непокретностима „Свој на своме“ предвиђа да се пријаве пoдносе искључиво електронским путем, путем платформе која ће бити доступна свим грађанима и трајаће 60 дана. Очекивани рок за почетак подношења пријава је 8. децембар и трајаће до 5. фебруара, подсећају из Градске управе.

Грађани ће моћи сами поднесу пријаву, а уколико немају техничку опремљеност за то, моћи да се обрате за помоћ запосленима у Градској управи који ће им пружити техничку и правну помоћ.
Пријаве ће се подносити у сали број 51, на првом спрату, улаз из улице Браће Татић, а мештани села могу то да ураде својим месним заједницама, према распореду који ће бити истакнут на огласним таблама.

За подношење пријаве неопходни су важећа лична карта, основ стицања, односно доказ о власништву (уговор п куповини, поклону, решење о оставини, додељивању и слично) – у свим случајевима, подаци о објекту – намена, спратност и површина објекта, уколико је непокретност стечена ван брака – доказ о истом, у супротном се непоретност уписује на оба супружника.

Пријаву подносе сви заинтересовани грађани, и они који су поднели пријаве по раније важећим законима, јер су ти поступци у складу са Законом о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, колективно обустављени.

Потребно је за сваку непокретност поднети посебну пријаву и потребно је да сви сувласници, уколико их има, поднесу пријаву.

У Културном центру: Ускоро нова Галерија и биоскоп под звездама

Aleksandra Djuran децембар 2, 2025

На згради Културног центра у току је реконструкција фасаде. Рок за завршетак радова је 90 радних дана, а обухватиће обијање постојеће фасаде до цигле, малтерисање и кречење.

-Фасада ће бити рађена у две фазе. У току је прва фаза у коју ће бити уложено 40 милиона динара и подразумева и унутрашњу и спољашњу фасаду зграде, закључно са делом на Балетској сали – сазнајемо од в.д. директора Марка Марковљева. – Пошто први део реконструкције буде завршен, надам се, да ће Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и локална самоуправа определити средства за другу фазу. Друга фаза обухватиће површину од Балетске сале до краја Партизана и такође је пројектом планирано и унутрашња и спољашња санација.

Фасада, али и уређење унутрашњости објекта помогли су Република, Покрајина и и локална самоуправа по различитим пројектима

-Преостаје да се уреди двориште. На бини, која се налази у овом простору, у току је замена плочица. Након тога урадиће се нова струја и молерско-фарбарски радови. Од Министарства туризма и омладине недавно су нам одобрена средства, 17 милиона динара, за пројекат дигитализације дворишта односно прављење биоскопа на отвореном. Поставићемо велики лед екран, а биоскоп ће радити и током дана и у вечерњим сатима. Већ на пролеће очекују нас прве пројекције филмова. Поред тога добили смо и средства за технику неопходну за све будуће догађаје – казао је наш саговорник.

Локална самоуправа Културном центру вратила је на употребу локал у ком је донедавно била продавница „Планета“. У њему ће бити отворена Галерија која је некада постојала у приземљу зграде. Очекивања су да нови простор ускоро буде у функцији. На згради изграђеној средином 19. века, која је један је од најрепрезентативнијих објеката у пешачкој зони, у протеклом периоду урађено је пуно тога.

-У Културном центру најпре је реконструисан кров, а потом је завршена и адаптација фоајеа, репарација степеништа, ходника, замена унутрашње и спољашње столарије, реконструисан је ентеријер, Велика и Балетска сала, тоалети, подови, електро и молерско-фарбарски радови. Санацијом плафона, тачније скидањем слојева фарбе које су деценијама биле ту, дошли смо до оригиналног малтера на ком се види да је био исцртан. У сарадњу са Међуопштинским заводом за заштиту споменика, урађени су шаблони оригиналних украса и плафоне поново краси декоративни молерај који некада био својствен за овакве објекте. Идентичан је оном из времена када је зграда саграђена, а боје су модерније, у складу са данашњим временом – подсетио је Марковљев.

Централни део степеништа на улазу постављена је монументална скулптура аутора Јована Блата висока око седам метара која је испунила празан простор. Скулптуру, дрво, има птице од теракоте и то врсте које се могу видети у Кикинди и околини.

Следеће године у плану је изградња лифта који ће омогућити особама са инвалидитетом да присуствују свим програмима и догађајима који се организују на спрату Културног центра. Поред тога циљ је и да се са што више зеленила оплемени двориште.

А.Ђ.