Na treći nagradni književni konkurs „Jovan Popović“ izdavačke kuća „Partizanska knjiga“ javilo se 207 autora i to: 23 iz Bosne i Hercegovine, 12 iz Crne Gore, osam iz Hrvatske, dva iz Slovenije i 162 iz Srbije. U većini se nalaze pesničke zbirke 132, uz 75 rukopisa kratke proze.
„Partizanska knjiga“ je raspisala konkurs za regionalnu književnu nagradu „Jovan Popović“ u znak sećanja na velikog kikindskog, jugoslovenskog i srpskog pisca. Nagrada će biti dodeljena za najbolji neobjavljen rukopis knjige priča ili pesama.
Stručni žiri će objaviti širi izbor do 1. oktobra, a ime laureata biće poznato 18. novembra, na dan rođenja Jovana Popovića. Autoru nagrađenog rukopisa tog dana u Kikindi biće uručena plaketa i objavljena uređena knjiga u izdanju Partizanske knjige,uz potpisivanje standardnog izdavačkog ugovora.
Jovan Popović (1905–1952) bio je pesnik, prozni pisac, urednik, prevodilac, književni i pozorišni kritičar, učesnik u NOB-u od početka oružanog ustanka u Srbiji. Objavio je tri knjige poezije i tri knjige kratke proze. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
„Partizanska knjiga“ je prvi i ekskluzivni izdavač Popovićevih sabranih dela.
U Kikindi je otvoreno Savetovalište za dojenje čiji je cilj podizanje svesti o značaju dojenja i pružanje podrške porodicama. Nakon Novog Sada, još jedino naš grad ima ovakvo savetovalište koje se nalazi u Kulturnom centru, odmah pored Školice za trudnice. U novootvorenom Savetovalištu će raditi Olivera Vučković Popov, strukovna master medicinska sestra Doma zdravlja, koja će zajedno sa koleginicama iz Patronažne službe i pedijatrima pružiti stručnu, pravovremenu i kontinuiranu podrške trudnicama, porodiljama i porodicama.
-Uspostavljanje i održavanja dojenja je i unapređenje zdravlja majke i deteta i jačanje roditeljskog samopouzdanja. Želeli smo da Savetovalište otvorimo u okviru Svetske nedelje dojenja, koja je obeležena od 1. do 7. avgusta – navodi Vučković Popov.
Dojenje je najbolji početak života – ono pruža bebi idealnu ishranu, jača imunitet i doprinosi zdravom rastu i razvoju, dok istovremeno jača vezu između majke i deteta. Podrška očeva, baka, deka i cele porodice od neprocenjivog je značaja za uspešno i dugotrajno dojenje.
-Radićemo na promociji isključivog dojenja – dojenja do šest meseci nakon čega se uvodi nemlečna ishrane. Na nama je da mamama pomognemo da se izbore sa svim izazovima koje imaju u početku. Brojevi telefona Savetovališta biće na otpusnim listama majki kada izlaze iz porodilišta, ginekološkim ambulantama, kao i u Savetovalištu za odojčad. Pošto se jave telefon naše sugrađanke dobiće svoj termin tokom kog ćemo im pružiti individualno savetovanje, praktičnu pomoć pri dojenju, rešavanje najčešćih poteškoća, edukaciju trudnica, majki, očeva i članova porodice, uz podršku patronažnih sestara i rad u skladu sa savremenim stručnim preporukama – pojasnila je naša sagovornica.
Savetovalište ima vagu i beba će moći da se izmeri, da se isprati podoj i da se nakon toga novorođenče opet izmeri kako bi se porodice osnažile i shvatile da to rade i u kućnim uslovima.
-Prvorotke su često uplašene i ne znaju odmah da se snađu i pored podrške. Pored individualnog savetovanja imaćemo u grupne radionice i predavanja. Pomoći ćemo im i pre porođaja da vežbaju položaj dojenja, kako treba da se postave jer želimo da im sve bude poznato i pre nego što se beba rodi i da su potpuno sigurne u sebe kada treba sve naučeno i da primene. Podstaći majke da bebu što duže doji vrlo je važno – precizirala je Olivera Vučković Popov.
Stručna pomoć u okviru Savetovališta će biti dostupna i putem tele video savetovanja.
-Ukoliko se desi da roditelji sa bebom ne mogu da dođu u zakazani termin, sa njima ćemo razgovarati putem video poziva ili zuma i tako im pomagati – dodala je Vučković Popov.
Dojenje je najprirodniji, najzdraviji i najisplativiji način da se novorođenčetu obezbedi optimalna ishrana. Majčino mleko u potpunosti zadovoljava nutritivne potrebe novorođenčeta i odojčeta, a preporučuje se kao osnovna hrana deteta do navršene druge godine života, uz odgovarajuću dohranu. Njegov sastav i količina prirodno se prilagođavaju uzrastu deteta i njegovim razvojnim potrebama.
Manifestacija „Gužaljoš“ tokom vikenda biće organizovana u Ruskom Selu. Program je osmišljen radi promocije mađarske kulture i običaja, a ove godine organizuje se 23. put svake godine u drugom mestu. Ruskoselci će biti domaćini za oko 200 gostiju iz mesta Čanad Apace iz Rumunije, Apaca iz Transilvanije, Apatfalva Mađarska i Černi Brod iz Slovačke.
Kulturni program, u organizaciji udruženja „Ruzmarin“ i uz podršku Mesne zajednice, počinje u subotu u 17 sati u udruženju „Tornotal“. Predstavnici svakog od mesta učesnika će predstaviti tradiciju i kulturu kraja iz kog dolaze.
– Manifestacija ima svoje korene i tradiciju, a svaka dalja saradnja sve više učvršćuje odnose našeg sela sa drugim mestima. „Gužaljoš“ traje tri dana i svako mesto predstavlja svoju tradiciju i običaje kroz folklor, pesmu, ples, glumu. Organizuje se i izložba rukotvorina koje neguju udruženja, a u nedelju će biti predstavljena gastronomska ponuda – navodi predsednik Saveta MZ Dušan Marjanović.
U Ruskom Selu na terenu Osnovne škole „Gligorije Popov“ iz Ruskog Sela večeras (petak) u 19.30 časova počinje i turnir u basketu 3X3 u organizaciji Mesne zajednice. Šesti put okupiće 17 ekipa. Najbolje ekipe, najboljeg igrača, ali i onoga ko bude najbolje šutirao trojke očekuju novčane nagrade. Turnir traje do nedelje kada će biti proglašeni i pobednici.
„Topolski kotlić“ koji se 17. put organizuje u Banatskoj Topoli povodom Dana sela i crkvene slave, biće organizovan sutra, 8. avgusta. U kuvanju riblje čorbe takmičiće se tridesetak ekipa. Svoje kulinarsko umeće pokazaće su domaćini, ali i gosti iz okolnih mesta. Najbolji mogu da se nadaju peharima, medaljama i vrednim nagradama.
U dvorištu Osnovne škole „Bratstvo – jedinstvo“ kulinarski okršaj počinje u 15 sati, a proglašenje pobednika je u 18 časova.
Za 17 sati najavljen je i nastup kulturno-umetničkih društva iz Kumana, Novog Miloševa i KUD-a „Scena“ iz Banatske Topole.
Organizator „Topolskog kotlića“ je udruženje ljubitelja prirode klub „Mrena“ uz pomoć Mesne zajednice.
Crkvena slava sela odnosno buč je 14. avgusta, kada se obeležava Velika Gospa. Tog dana Banatska Topola postaje mesto hodočašća mnogobrojnih vernika. Rimokatolička crkva podignuta 1899. godine u centru sela smatra se najvećim svetim mestom u Banatu s obzirom na to da je poznata po javljanjima Bogorodice na zidu crkve.
Udruženje obolelih od multiple skleroze, u Nemanjinoj ulici broj 3, u našem gradu postoji već 16 godina i tu je, pre svega, da pomogne i pruži podršku obolelima i njihovim porodicama. Predsednica Brankica Miškov napominje da udruženje ima 48 članova, od kojih najmlađi ima 29, a najstariji 55 godina.
– Okupljamo se jednom nedeljno, subotom pre podne, i pozivam sve da dođu jer mi, kada se sastanemo, ne pričamo o bolesti. Pričamo o životu i kako živeti uz multiplu sklerozu, a ne kako živeti bolest. Bavimo se sportom, organizujemo odlaske u prirodu i naš cilj je da maksimalno poboljšamo kako fizičko tako i psihičko stanje naših članova – ističe naša sagovornica i dodaje da se vrlo često organizuju putovanja i druženja sa srodnim udruženjima.
Svakog poslednjeg petka u mesecu, u ovim prostorijama, organizuju i humanitarni bazar knjiga. Deo terapije su i vitamini i suplementi bez kojih oboleli ne mogu, a koji su skupi, te se često organizuju akcije kako bi se prikupila sredstva za njih.
– Sugrađani su nam donirali knjige i one mogu da se uzmu uz zamenu ili da se kupe, odnosno da se ubaci novac u kutiju za donaciju. Nama je bazar važan jer je to prilika da nas ljudi vide i da im predstavimo šta i kako radimo – navodi Miškov.
Multipla skleroza je imunološki posredovana bolest centralnog nervnog sistema, mozga i kičmene moždine. Simptomi multiple skleroze razlikuju se kod svakog pacijenta i mogu zahvatiti kretanje, vid, govor, ravnotežu, bešiku i mentalno zdravlje.
– Potrebna nam je psihološka, socijalna i pravna pomoć, i za to služi naše udruženje. Od ukupnog članstva 25 je aktivno, a sa ostalima, koji su mahom nepokretni, kontaktiram telefonom. Puno je nepoznanica o tome koja prava možemo da ostvarimo, počev od medicinskih pomagala do banjskog lečenja, i trudimo se da sve razjasnimo.
U proteklom periodu udruženje je, putem projekata, uspelo da obezbedi pomagala neophodna članovima.
– Pomagala su za sve Kikinđane, ne samo za nas – dodala je Brankica Miškov. – Imamo štake, palice, kolica, šetalice i izdajemo ih na revers.
Najteže je u početku, kada se otkrije bolest, jer svi neurološki simptomi mogu da se pojave tokom života sa multiplom sklerozom.
– Ja sam pozitivan primer, bila sam na korak do kolica, ali nisam dozvolila da me bolest savlada. Tu smo i da pružimo podršku porodicama obolelih koji takođe žive sa multiplom sklerozom – zaključila je Brankica Miškov.
Multipla skleroza ne dolazi sama, prate je i druge autoimune bolesti. Njeni znaci i simptomi mogu se značajno razlikovati od osobe do osobe, ali i menjati tokom same bolesti, u zavisnosti od toga koja su nervna vlakna zahvaćena.
POTREBE
Brankica Miškov podelila je članovima anketni list u kojem treba da se izjasne o svojim potrebama:
– Isto tako, ovaj papir će poslužiti da nam kažu šta bi voleli da dobiju od udruženja i da li imaju ideju za nove sadržaje. To će puno pomoći i kada pišem projekte.
POD VODOM SMO SVI ISTI
Branica Miškov je prva žena sertifikovani instruktor ronjenja sa multipla sklerozom u Srbiji. Od 2017. godine bavi se i ronjenjem. Podvodni treninzi za nju su više od običnog vežbanja. Ronjenje i plivanje jedini su sportovi kojim oboleli od ove bolesti mogu da se bave.
Samohrana majka troje dece od 2008. godine boluje od multiple skleroze. Ubrzo, nakon dijagnoze, postala je teško pokretna uz štapove, a kasnije i uz hodalicu. Na proceni invalidnosti određen joj je četvrti stepen, odnosno invaliditet od 70 odsto. Osam godina kasnije ustanovljena joj još jedna bolest hašimoto, bolest štitne žlezde.
Zahvaljujući snažnoj volji, želji za oporavkom i upornošću Brankica je uspela da pobedi bolest, koliko je to moguće.
Projekat „Pogled bez barijera“ podržalo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
Nakon dve uspešno organizovane izložbe koje su okupile veliki broj učesnika, ljubitelja
životinja i posetilaca, Javno preduzeće „Kikinda“ i ove godine organizuje 3. Izložbu pasa
mešanaca, koja će biti održana u subotu, 5. septembra, sa početkom u 10 časova, na
poligonu pored Prihvatilišta za pse, Topolski put broj 10 u Kikindi.
Zbog velikog interesovanja i ograničenog broja učesnika, prijave su otvorene ranije kako bi svi
zainteresovani vlasnici pasa mešanaca imali dovoljno vremena da prijave svoje ljubimce i
obezbede svoje mesto na manifestaciji. Izložba pasa mešanaca nastala je sa željom da pokaže da mešanci zaslužuju jednaku pažnju, ljubav i priliku kao i rasni psi. Kroz ovu manifestaciju JP „Kikinda“ iz godine u godinu nastoji da skrene pažnju javnosti na značaj odgovornog vlasništva, udomljavanja napuštenih pasa i pružanja druge šanse životinjama koje borave u Prihvatilištu.
Upravo zbog toga, izložba nije samo takmičenje i druženje vlasnika pasa, već i događaj koji
promoviše humanost, odgovornost i svest o tome da pravi prijatelj ne dolazi sa pedigreom, već
srcem. Poseban akcenat biće stavljen na promociju pasa iz Prihvatilišta koji čekaju svoj dom,
kako bi što veći broj građana imao priliku da ih upozna i možda upravo među njima pronađe svog novog člana porodice.
Prethodne dve izložbe pokazale su da ovakve manifestacije imaju veliki značaj za lokalnu
zajednicu. Pored velikog odziva građana, doprinele su promeni percepcije o psima mešancima i podsetile da svaki pas, bez obzira na poreklo, zaslužuje ljubav, pažnju i odgovoran dom. Učešće na izložbi je potpuno besplatno, a svi prijavljeni učesnici imaće priliku da predstave svoje četvoronožne prijatelje, druže se sa drugim ljubiteljima životinja i osvoje nagrade.
Prijave su otvorene do 1. septembra 2026. godine, odnosno do popunjavanja predviđenog broja
učesnika, a prihvataće se prema redosledu pristizanja prijava. Prijava je moguća popunjavanjem onlajn formulara na sajtu JP „Kikinda“ i lično, popunjavanjem prijave na blagajni u upravnoj zgradi pijace.
JP „Kikinda“ poziva sve građane da svojim prisustvom podrže manifestaciju i zajedno doprinesu promociji odgovornog vlasništva, udomljavanja i brige o napuštenim životinjama.
-Verujemo da ćemo i ove godine zajedno poslati snažnu poruku da mešanci nisu „psi drugog reda“, već verni prijatelji koji zaslužuju ljubav, pažnju i priliku za srećan život. Zato vas očekujemo 5. septembra da zajedno proslavimo prijateljstvo čoveka i psa, podržimo udomljavanje i izaberemo najšarmantnije mešance Kikinde – ističu u ovom javnom preduzeću.
Gerontološkom centru u Kikindi stigao je kombi za prevoz korisnika. Sredstva, 5,2 miliona dinara, obezbeđena su na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.
-Kombi „opel vivaro“ ima devet sedišta i koristićemo ga za prevoz korisnika na rehabilitaciju, specijalističke preglede, kulturne i druge događaje – rekao je Dragan Stjepanović, direktor Gerontološkog centra. – Postojeći kombi star je 20 godina i bilo je vreme da ga zamenimo. Sada će bezbednost svih naših korisnika biti znatno bolja, a vožnja udobnija.
Ovo nije jedino ulaganje u pomenutu ustanovu socijalne zaštite.
-Već za nekoliko dana započećemo adaptaciju kuhinje. Pločice u ovoj prostoriji nisu menjane od izgradnje objekta i neophodno je postaviti nove. Ova prostorija nam je važna jer u njoj higijena mora da bude besprekorna s obzirom na to da se svi obroci pripremaju u kuhinji. Dok su radovi u kuhinji ona će biti zatvorena, tako da ćemo potražiti alternativu – dodao je naš sagovornik.
Osim pomenutog radovi će obuhvatiti i treći sprat objekta gde je stacionar.
-Predstoji nam da ugradimo novi pod koji će znatno olakšati funkcionisanje osoblju. Reč je o delu zgrade gde su nepokretni korisnici i pošto se postavi novi pod njihovo kupanje, ali i sam prilaz biće znatno olakšani. Postaviće se antistatik pod koji sprečava padove starijih lica – napominje Stjepanović.
Za pomenute radove biće utrošeno šest miliona dinara, takođe iz budžeta Pokrajinske vlade.
Trenutno je u oba doma 147 korisnika.
-Imamo listu čekanja, najviše za stacionar. Radimo na proširenju kapaciteta i uskoro očekujem završetak radova u trećoj organizacionoj jedinici odnosno nekadašnjem Domu učenika u ulici Đure Jakšića broj 53. Ostala je još ugradnja lifta i gipsani radovi u prizemlju. Sav nameštaj i oprema za ovaj objekat su stigli i očekujem da će ova zgrada do kraja godine biti u funkciji – zaključio je Dragan Stjepanović.
U novom objektu biće 70 mesta za korisnike što će značajno smanjiti listu čekanja.
Na Simićevom salašu održan je komemorativni skup povodom 86 godina od stradanja glavnine pripadnika Velikokikindskog partizanskog odreda. Venac na spomen obeležje položili su Biljana Kikić, zamenica gradonačelnika i Bojan Mikalački, član Gradskog veća. Senima stradalih boraca poklonili su se i članovi SUBNOR-a.
Na ovom mestu, 4. avgusta 1941. godine, poginula je glavnina Velikokikindskog partizanskog odreda.
-Vreme koje je prošlo nije umanjilo njihove žrtve i na nama, potomcima, je da čuvamo uspomenu na njihovo delo – rekao je ovom prilikom profesor u penziji Milovan Ćurčin. – Sloboda nikada nije poklonjena, nego je izvojevana hrabrošću, verom i spremnošću da se za nju položi sopstveni život. U vreme kada je izgledalo da je fašizam nezaustavljiv mladi Kikinđani nisu pristali na ropstvo. Vođeni ljubavlju prema otadžbini izabrali su put otpora i za to su dali najvrednije svoje živote. Njihova žrtva nije bila uzaludna.
Ovom prilikom održan je i parastos.
-Mi smo se danas poklonili trudu i žrtvi ljudi koji su se suprotstavili sili – istakao je jerej Miroslav Bubalo. – Znali su da mogu da izgube život, ali to ih nije sprečilo da se bore.
Mladost je uvek nosilac progresa, dodala je Biljana Kikić:
-Zajedništvo i prava ideja okupljaju veliki broj ljudi koji su nepokolebljivi. Tako su i mladi partizani položili svoje živote na oltaru otadžbine. Mi danas imamo slobodu koju treba da čuvamo i to je njihov zavet nama.
Nakon što je na Jakonićevom salašu 28. jula, 1941. godine, 27 boraca formiralo Velikokikindski partizanski odred, na čelu sa ratnim komandantom Uglješom Terzinom i političkim komesarom Radom Trnićem-Popom odred je radi boljeg položaja prešao na drugu lokaciju Simićev salaš, gde se i dogodilo nekoliko velikih borbi protiv okupatora.
Domaćini, Nika Simić sa sinom i nekoliko pomoćnih radnika, prihvatali su borce i obezbedili im hranu i utočište. Ipak, među stanovništvom bilo je i onih koji su sarađivali sa okupatorom. Nemačka policija dobila je dojavu da su uočeni ljudi u uniformama, a kasnije im dodatno pomažu i priznanja dvojice zarobljenih članova Odreda, jednog kurira i jednog člana Komunističke partije iz Pokrajine zaduženog za omladinu. Oni su na putu prema Kikindi uhapšeni i mučeni, i na kraju su odali lokaciju na kojoj se nalaze njihovi saborci.
U ranim jutarnjim satima, preko 350 nemačkih vojnika izvršilo je napad na Simićev salaš. U žestokoj borbi stradalo je 11 boraca. Ubijena su i četiri vojnika Vermahta, a više ih je ranjeno.
Zamenik komandanta tada je, sa grupom boraca bio na obuci nedaleko od salaša. Kada su čuli pucnjavu, vratili su se i uspeli da prihvate preživele saborce. Nemci su već upali na salaš, i mitraljeskim rafalima pokosili kukuruzišta i konoplju u kojima su se partizani krili. Poginuli su bačeni u zajedničku grobnicu. Iz osvete, Nemci su streljali Lazara Simića, sina domaćina, kao i petoricu pomoćnih radnika.
Na mestu današnjeg spomenika nalazi se sedamnaest obeležja – za poginule borce i streljane civile.
Od 8 sati počela je prijava penzionera za dodelu 30.000 turističkih vaučera u vrednosti od po 10.000 dinara na šalterima pošta.
Program je namenjen penzionerima čija mesečna penzija ne prelazi 80.000 dinara, imajući u vidu da su upravo oni prethodnih godina bili najbrojniji korisnici ove mere podrške domaćem turizmu.
Prijava se podnosi lično, a uz prijavu je potrebno priložiti ličnu kartu ili pasoš, potvrdu o rezervaciji smeštaja i dokaz o ostvarenom pravu na penziju.
Vaučeri će moći da se koriste do 1. novembra 2026. godine.
