Спектакуларан је био и овај јубиларни, десети Сувача демо фест. На раскрсници Моравске и Србобранске улице и овог пута су се срели како искусни љубитељи рокенрола, тако и млади музичари и укрстили енергије.
И киша која је једно време запретила да ће покварити овај хепенинг, брзо је устукнула пред хармоничним звуком са бине. Дванаест бендова показивало је своје умеће до ситних ноћних сати. Сваки од бендова имао је најмање пола сата да се представи, а по обичају највећу пажњу привукли су домаћи састави.
Програм је отворио Музички центар „Бубамаре“, који предводи Ђијанта Ловаш. Они традиционално из године у годину доносе све инвентивнији репертоар, увек уз врло младе извођаче. Неки од њихових бивших чланова, с обзиром да постоје дуги низ година, остварили су већ завидну музичку репутацију.
Након најмлађих, на бину се се попели овдашњи ветерани „Тхе Фриендс“. Стандардно добри, ови и данас духом млади рокери, доказали су да су перфектно усвирани и да је за њих рок музика лепши део свакодневице. Њихов бубњар Војислав Ђукић, спиритус мовенс овог фестивала, изразио је жаљење што најављени гост, легендарни Габор Ленђел, није могао да присуствује због болести, али је видно поносан изјавио да је и ове године имао срећу да поново угости бечејски музички центар „Бубамаре“, као и друге младе саставе, који су показали завидно музичко умеће.
После загревања, на бину су се попели и други и музички и генерацијски врло различити бендови. Како је вече одмицало, све више Кикинђана сливало се према старом млину, а енергија са бине публику је још више уверавала да нису погрешили што су ово вече посветили дружењу уз лагано пиће и рокенрол.
И ове године, као и свих година уназад, с посебним поносом организатори истичу да се ниједан инцидент није догодио ни на бини, ни у гледалишту. А цупкале су у ритму све генерације. Највише средовечни. Било је те вечери у публици много тинејџера, као и представника Генерације X, али и старијих.
Највише присталица међу гледаоцима, очекивано, имали су домаћи састави. Ветерани Кум и Сајго,, као и Симулакрум, односно Валкира. Ипак, ако се мери јачина децибела и врисак обожаватељки, онда су можда најбоље прошле најмлађе снаге.
Пера, Огњен и Михајло чине млади бенд Боилинг упроар из Кикинде.
– Свирамо тек три месеца. Већ смо имали „ватрено крштење“ у „Грмечу“. Драго нам је што смо имали прилику да наступимо на овом фестивалу. Свирамо хард рок и метал, углавном кавер програм- кажу углас.
Још једне младе наде, Метал гејт, те суботње вечери показале су да тврђи звук и даље има своје присталице. Михајло, гитариста, фронтмен и аутор наводи да су, иако врло млади, већ учествовали на Сувачи пре три године.
–Недавно смо свирали у „Грмечу“ и атмосфера је била баш лепа, а кикиндска музичка сцена је много живља него пре и ми као бенд смо јако задовољни што смо део те сцене- задовољан је њихов харизматични фронтмен.
Осим овдашњих састава, публици су своје умеће представили, сем поменутих бечејских „Бубамара“ и још два бенда из њиховог града, а сем њих, ту су били и музичари из Новог Кнежевца, Сенте, Србобрана и Суботице.
Били Кинг, водитељ и заштитно лице фестивала био је видно задовољан:
–Драго ми је што се и по десети пут срећемо на радост свега онога што музика, а пре свега људовање и дружење подразумевају. Драго ми је што овај град одише позитивном енергијом, уз људе који су у ствари главни и најважнији ресурс сваког града. А Кикинда, показало се вечерас, има један репрезентативни скуп људи који пре свега својом иницијативом, љубављу и енергијом раде овај фестивал. Фамилија Грбић, Војислав Ђукић и моја маленкост уз један велики круг ентузијаста и волонтера, трудимо се из године у годину да Сувача добија све већи значај- закључио је овај популарни музичар захваљујући се још једном вашем репортеру и нашем порталу што су и ове године били уз фестивал.
Н. Савић
