Електропривреда Србије продужила је рок за остваривање попуста од седам одсто за децембарске рачуне до 24. јануара, саопштио је данас ЕПС.
Како је наведено, полазећи од недавне ванредне ситуације у појединим деловима земље, ЕПС је као друштвено одговорна компанија редовним платишама омогућио додатно време како би остварили погодности.
Домаћинства која користе искључиво електронски рачун за електричну енергију могу остварити попуст од седам одсто уколико рачун за децембар 2025. године измире до 24. јануара.
Исто важи и за самочитаче, и они уместо до 20. јануара, рачун могу да плате до 24. јануара и оствариће попуст од шест одсто.
У циљу додатне подршке послодавцима у примени система „еБоловање Послодавац“, у четвртак, 22. јануара 2026. године, са почетком у 14 часова, биће организован још један онлајн инфо дан посвећен практичној примени овог електронског решења, саопштила је данас Канцеларија за информационе технологије (ИТ) и електронску управу.
Софтверско решење „еБоловање Послодавац“, које се примењује од 1. јануара ове године, омогућава послодавцима електронски приступ подацима о привременој спречености за рад запослених, дигитални пријем, преглед и преузимање потврда и дознака, као и ефикаснију размену информација са надлежним институцијама.
Нови онлајн инфо дан организује се са циљем да се што већем броју послодаваца пруже додатна појашњења и практичне смернице за коришћење овог система, наводи се у саопштењу и додаје да ће бити представљене теме које се односе на законски оквир и обавезе послодаваца, подршку за регистрацију на порталу еУправа, као и начин приступа и кључне функционалности система.
Линк за прикључење онлајн инфо дану, налази се на сајту Канцеларије за ИТ и еУправу.
Ширина асортимана, роба доступна без чекања и приступачне цене, уз љубазну услугу и разумевање потреба купаца, показали су се као кључ успеха Салона беле технике „Stradus“.
Пре нешто више од годину дана, у центру Кикинде отворена је продавница беле технике и опреме за дом која је за релативно кратко време постала препознатљива по ширини асортимана, доступности робе и приступачним ценама. Резултати пословања, после првог рођендана „Stradusa“ премашили су почетна очекивања.
Ивана Тешин, власница
– Оно што нас је од самог старта издвојило на тржишту је висок лагер робе. У односу на почетак пословања, количину робе на лагеру смо повећали чак три пута, иако је план био да је дуплирамо. То је резултат добрих односа са добављачима, али и брзог обрта робе- наводи пословођа Драган Грбић.
Продавница се простире на 250 квадратних метара, а изграђено је додатних 300 квадрата магацина, како би у сваком тренутку роба била доступна купцима.
– Наша политика је да се роба не чека. Купац може да види, проба, тестира и одмах изабрани уређај добије на кућну адресу- наглашава Грбић.
Драган Грбић, пословођа
На територији Кикинде достава је бесплатна, док се за околна села наплаћује 1.200 динара. Код крупне беле технике, купцима је обезбеђена и монтажа, укључујући пуштање у рад.
– Код веш машина је важно скидање блокаде мотора, прикључење на водовод и канализацију, тако да велики број уређаја испоручујемо са комплетном услугом- додаје Грбић.
У понуди се налази комплетан програм крупне и уградне беле технике: фрижидери, замрзивачи, веш и судо машине, уградне плоче и рерне, као и велики избор малих кућних апарата – усисивача, миксера, фенова. Асортиман је употпуњен кухињском опремом – чашама, есцајгом, тањирима, сервисима и бројним ситним аксесоарима, као и програмом поклона за све намене, указује Ивана Тешин, власница продавнице.
– Посебну пажњу посвећујемо детаљима који дом чине лепшим и функционалнијим, од ситница за кухињу, декоративних елемената, па све до практичних поклона. Купци често код нас могу да нађу нешто посебно и корисно. У понуди је и расвета: лустери, плафонске и висеће лампе, као и електроматеријал, чији се асортиман додатно проширује у сарадњи са реномираним добављачима.
Продавница нуди и електричне скутере који су посебно тражени у пролећно-летњој сезони. Током зиме, купци најчешће бирају пећи, камине на чврста горива и инвертер клима уређаје за грејање. Доступни су различити начини плаћања – готовински уз попусте, одложено плаћање, чекови и све платне картице.
Поменимо и то да су заступљени бројни брендови: VOX, BEKO, TESLA, KONČAR, HISENSE, LG, SAMSUNG, BOSCH, GORENJE – што омогућава избор за сваки укус и буџет.
Продавница се налази у Немањиној улици број 1, на почетку Градског трга, у близини паркинга, а радно време је, од понедељка до петка од 8 до 20 часова и суботом од 8 до 14 сати.
После годину дана рада, „Stradus“ је постао значајна адреса за све који опремају дом, било да траже белу технику, поклоне или практична решења за свакодневни живот.
Од почетка године, на путевима у Републици Србији догодила се 941 саобраћајна незгода, у којима је погинуло 5 лица и повређен 291 учесник у саобраћају. У истом периоду прошле године, у саобраћајним незгодама погинуло четири пута више лица, а број повређених био је дупло већи.
Након новогодишњих празника, од 3. јануара, током наредних девет дана, није било погинулих лица у саобраћајним незгодама. Међутим, пре два дана, на државном путу Неготин – Зајечар, у раним јутарњим часовима, након губитка контроле над возилом и слетања са коловоза, возач је изгубио живот.
Од почетка године, на путевима на подручју Полицијске управе у Кикинди, догодило се укупно 7 саобраћајних незгода у којима није било погинулих лица, док су 2 саобраћајне незгоде биле са лакше повређеним лицима и 5 са материјалном штетом.
Неопходно је задржати висок ниво опреза и одговорности, јер и даље постоји велики ризик од настанка поледице, проклизавања, отежаног кочења и управљања возилом, односно настанка саобраћајне незгоде.
Апелујемо на све учеснике у саобраћају да поштују саобраћајне прописе, прилагоде брзину кретања условима на путу, користе сигурносне појасеве и избегавају ризична понашања. Сваки појединац може дати лични допринос смањењу страдања на нашим путевима.
Из Полицијске управе у Кикинди желимо вам безбедно учешће у саобраћају!
Ових дана у Суботици поново је на сцени ујдурма око избора директора Политехничке школе, пише 024инфо. Овога пута у главним улогама нису ученици, наставници или резултати образовања, већ – група родитеља, који су уједно и опозициони политички активисти, потпомогнути појединим локалним медијима. Ти исти медији су окупљање дословце седморо родитеља испред школе пренели са пажњом која би, по свим новинарским стандардима, подразумевала најмање десетоструко већи број окупљених.
И ту долазимо до основног питања: од када је толико важно ко је директор школе?
Генерације ђака школовале су се а да се јавност није оптерећивала именом директора. Важније је било ко иде на такмичења, ко доноси дипломе, ко осваја пехаре за школу, ко побеђује на квизовима знања. Управо су ти резултати били огледало образовања. Данас, међутим, родитељи не воде битку за боље учионице, савременију опрему или квалитетнији наставни програм – већ политичку битку за директорску фотељу.
Да се, ипак, вратимо на почетак и покушамо да пронађемо одговор на питање зашто је сада, изненада, важно ко је директор школе, а није им било важно претходних 16 година. Уместо бриге о образовању деце, фокус дела родитеља тренутно је усмерен на то како да склоне садашњу вршитељку дужности директорке, којој очигледно не могу да опросте свргавање са трона „фараона“ након четири мандата владавине.
Зашто је родитељима важнија политика од образовања сопствене деце? Зашто је појединим локалним медијима главна вест окупљање седморо људи испред школе? Зашто је баш сада важно ко је директор, а ко члан Савета, док питања попут тога шта деца уче, колико уче и у каквим условима уче остају у другом плану? Зашто се одједном утркују ко ће бити у Савету родитеља, када су се до јуче представници једва и бирали у овом, иначе, саветодавном телу?
Овога пута образовање деце није било у првом плану. У првом плану био је покушај да се поново вештачки изазове драма у Политехничкој школи.
Кренимо редом. Под плаштом праведности, део запослених и родитеља врши притисак на представнике Школског одбора – органа управљања школом. Када помпезно најављени скуп испред школе прекјуче није дао очекиване резултате, уследио је већ виђен сценарио: атак по viber групама, са готово хистеричним апелима да се не подржи вд директорка кроз Савет родитеља и Школски одбор.
На поменутом скупу, неколико родитеља нашло се у улози локалних Че Гевара, а једна од њих – занимљиво – нема никакве везе са овом школом. Управо она је, мимо свих правила, изгласана чудном већином на још чуднијем састанку за „почасног“ члана Градског савета родитеља, тела које, формално гледано, и не постоји. Ипак, чини се да у Суботици постоји нада да ће овај савет ускоро добити ингеренције извршне, судске и законодавне власти – све у једном.
Када је већ реч о Савету родитеља, ваљало би се осврнути и на то ко га заправо представља у Суботици. Мало је познато да је, тек из трећег покушаја, на чело Градског савета родитеља изабрана особа која је, иако још ниједан надлежни орган то није званично потврдио, у установи у којој је запослена – а гле чуда, ради се управо о Политехничкој школи – учествовала у делу брисања рачунарских података.
У Градском савету родитеља нашао се и још један представник који је већ познат јавности – Срђан Борош Ђеви. Не зато што се труди да буде познат, већ зато што је фрапантно да таква особа представља родитеље школе из које је делегиран, па самим тим и Градски савет родитеља.
Срђан Борош Ђеви био је члан изборног штаба и активни учесник локалне политике у оквиру коалиције „Суботица против насиља – Бирам Суботицу“, која је наступала као опозициона листа на локалним изборима 2024. године. По функцији је био задужен за контролу изборног процеса и праћење реализације изборних права.
Осим што месецима уназад свакодневно на десетине адреса шаље захтеве за информацијама од јавног значаја, и то му је изгледа у контексту политичког ангажмана једини посао, поставља се питање како човек који је, (иако о тим наводима не постоје јавно доступне и правоснажне одлуке надлежних органа) осуђен на годину дана затвора за кривично дело против привреде – превара у привредном пословању, и за то је одслужио казну у суботичком затвору, може бити релевантан представник родитеља? Може ли човек који има чак 5 кривичних пријава (?!) за преваре и фалсификовање да представља суботичке родитеље?
Све ове чињенице неминовно воде ка једном питању: зашто је политика, и то у свом најлошијем издању, постала важнија од образовања?
Не зато што су директори школа политички „обојени“, већ зато што је део родитеља, уз подршку острашћених просветних радника, поверовао да је школа постала „пречица до сна“ – брз и згодан терен за политички активизам у интересу странака којима и сами припадају.
Уочи Српске нове године, у кикиндском Народном позоришту, Удружење Српских ратних ветерана уприличило је доделу пакетића деци, уз позоришну представу „Тајна чуперкових вилењака“ коју су приредили васпитачи вртића „Плави чуперак“ ПУ „Драгољуб Удицки.
Дванаесту годину за редом удружење српских ратних ветерана Кикинде дели деци и унуцима члановима овог удружења пред пакетиће.
– Ове године смо поделили 175 пакетића деци и унуцима ратних ветерана Кикинде као и породицама погинулих Кикинђана у ратовима деведесетих година. Желео бих у име органиузатора да се захвалим Градској управи као највећем донатору ове манифестације, затим Народном позоришту Кикинде на уступљеном простору, хуманитарном удужењу Банка Хране, Туристичкој организацији Кикинде као и свима који су помогли и омогућили да се ова лепа традиција настави и ове године. Посебно се захваљујемо и ПУ „Драгољуб Удицки“ и васпитачима вртића „Плави Чуперак“ на дивној позоришној представи коју су подарили нашим најмлађим суграђанима- наводи Владимир Радојчић, председник извршног одбора СРВ Кикинде.
У организацији Културно-уметничког друштва „Мокрин“, јуче је одржан традиционални Божићни концерт, који је још једном потврдио значај овог друштва у очувању народне традиције, игре и песме.
Велика сала била је испуњена до последњег места, а публика је имала прилику да ужива у богатом и разноврсном програму који су припремили чланови свих узрасних група – од предшколаца до извођачког ансамбла.
Током вечери изведене су кореографије из различитих крајева Србије – Груже, Трстеника, Студенице, Шумадије, Поморавља, околине Лесковца, Црноречја, Ужичког краја и Владичиног Хана. На сцени су се смењивали извођачки ансамбл, изворна група, школа фолклора, млађи и припремни ансамбли, предшколска група, као и певачке групе, пружајући публици прави фолклорни мозаик. Посебан утисак оставили су најмлађи учесници, који су показали да се традиција у Мокрину са пажњом и љубављу преноси на нове генерације.
Програм је додатно обогаћен наступима певачких група које су извеле традиционалне божићне песме „Божић, Божић, благи дан“ и „Ој ружице румена“, док је рецитатор Јован Степанчев казивао пригодну божићну песму, чиме је употпуњена свечана и празнична атмосфера.
КУД „Мокрин“ већ дуги низ година систематски и одговорно ради на очувању и неговању културне баштине, народних обичаја и идентитета овог краја. Кроз континуиран рад, редовне пробе и бројне јавне наступе, као и кроз активно укључивање деце и младих у рад друштва. КУД „Мокрин“ даје значајан допринос преношењу традиционалних вредности на нове генерације, чувајући и развијајући културно наслеђе као трајну вредност савременог културног живота.
Данас је у кикиндској болници у 70. години, преминуо Мирослав Кукучка, доктор хемијских наука, широј јавности препознатљив као творац технологије за пречишћавање пијаће воде на јавним чесмама.
Рођен 1956. године у Ердевику код Шида, Мирослав Кукучка је школовање завршио у Сремској Митровици и Новом Саду, где је на ПМФ-у дипломирао и докторирао.
Током каријере радио је у више институција, међу којима су Покрајински хидрометеоролошки завод, Техничка школа у Кикинди и Покрајинске управе за заштиту животне средине, био је научни сарадник Института за нуклеарне и друге минералне сировине у Београду.
Кукучка је био активан у јавном животу града и једно време председник Ватерполо клуба „Жак“.
На зиду Дома културе у Банатском Великом Селу мурал. Идући према Дому кроз парк, из правца пијаце, са зида нас посматра једно младо лице и поред поменуте, велике зидне слике, бројеви између којих је болно мала разлика, 2008-2025. „Газите тихим ходом” рекао би Милутин Бојић и застаните овде. У овом месту живело је младо и племенито биће које, тек што се раскрилило, већ нас је напустило — ни по правди, ни по реду. Уна Калањ. Била је понос не само својих родитеља Срђана и Бојане, већ и читавог села, средње школе у коју је тек била закорачила и свог карате клуба „Феникс”. Друштвена, омиљена, весела, комуникативна. И велики борац. Нажалост, битку с опаком болешћу је изгубила, а то остаје да боли доживотно све које су је познавали и волели.
Дошли смо тим поводом у Велико Село. Још су свеже ране из фебруара прошле године због трагичног губитка. Туга се још увек није иселила из срца најближих, и тешко да ће икад. Зато су и наши саговорници, пре свих њени родитељи, али и Унин тренер каратеа, Тања Сили Лукић, истински хероји, јер тешко је смоћи снаге и причати о Уни у прошлом времену.
Унине медаље
Била је, према казивању оних који су је најбоље познавали, увек радознало и вредно дете. Задатке је обављала с лакоћом. Послушна, али самостална. Пуна самопоуздања, полетна и пуна живота. Зато и не чуди што је још од малих ногу исказала афинитет према спорту, највише према каратеу.
Мама Бојана и тата Срђан су, ипак, скупили снагу да говоре о својој изгубљеној срећи.
– Од малена је била дете за пример. И кад су у питању васпитање и школа и спорт. У спорту се баш истицала. Тренирала је карате од своје шесте године, а колико је била успешна види се и по мноштву медаља и диплома, каже тата Срђан. – Све обавезе је извршавала без по муке- надовезује се Унина мајка Бојана.
-Уписала је Гимназију у Кикинди и била је јако друштвена, где год се појавила, ширила је оптимизам и позитивност. Била је савршено дете које би сваки родитељ пожелео, наставља казивање мама, а сузе саме потекоше. Ране су још свеже и тешко да ће икад зацелити. Унин отац Срђан, уводи нас у собу своје ћерке мезимице, препуну трофеја и медаља с карате шампионата и турнира. Велика туга и велики понос мешају се у срцима њених родитеља док нам показују фотографије и дипломе с бројних такмичења на којима је учествовала. Заплакао би и камен, рекао би наш народ у таквим ситуацијама, не без разлога. Прекинута и младост и спортска каријера. Карате је био Унина велика љубав.
– Никад нећу заборавити њено самопоуздање кад је први пут дошла у наш Карате клуб „Феникс” и њене крупне очи које су сијале и биле пуне живота. Одмах се видело да је пуна енергије и да ће бити изузетна. Њена такмичарска каријера је трајала осам година и за то време била је и шампион и вицешампион државе, и појединачно и екипно у борбама. Јако је волела карате. Била ми је част што сам јој била тренер, јер она је заиста била посебна- каже нам Тања Сили Лукић и додаје:
-Увек је имала неке догодовштине да ми исприча, била је непосредна и отворена, а волела је и да чује и усвоји савете од старијих. Њен таленат је био велики, али је она и радом постигла много, јер је била јако дисциплинована. Никад јој није ништа било тешко да уради на тренингу. Ниједно такмичење није пропустила од кад се регистровала. Чак и кад се већ ухватила у коштац с опаком болешћу, ишла је с нама да бодри своје клупске другове, иако није могла да изађе на само борилиште.
– Ништа није наговештавало да ће се тако изненада разболети- прича отац Срђан. – Чак и кад се прехлади, то је пролазило с ногу, није никад ниједан антибиотик попила, толико је била јака и здрава. Али једном, појавила се нека модрица после тренинга и добила је изненада температуру. Доктори су сумњали на неку упалу. Примала је антибиотике и то се мало смирило, али после неког времена, Уни опет није било боље и онда смо кренули по лекарима – Кикинда, Зрењанин, Нови Сад, Београд… Све смо покушавали, одлазили и у приватне клинике и где год смо били, доктори су говорили да је у реду. Тад је већ била пошла у средњу школу, али често јој се опет температура враћала.
Поново су кренула озбиљна испитивања. После извесног времена, доктори из Швајцарске установили су сурову дијагнозу – веома редак облик лимфома. Наша Уна била једна од само 97 особа с том болешћу у целом свету. И најмлађи пацијент код кога је та болест установљена. Уз поменуто, ту је био и придружени ХЛХ, који је и покренуо тај облик лимфома. И онда, кад су напокон установили дијагнозу, примила је неколико блокова хемотерапија у новембру 2024, болест се начас повукла и ми смо се понадали да је излечење на видику. Али само месец дана касније, температура јој се вратила и поново је кренула хемотерапија. Последњих десетак дана, стање јој је било баш лоше. Била је у вештачкој коми. Стигла је да прими само једну терапију и 6. фебруара 2025. у болници у Новом Саду је преминула – дубоко уздахну отац Срђан, јер херојски је, уз бол који је непролазан, причати о изгубљеној ћерки мезимици,. И поред све туге, Унини родитељи не заборављају да још једном апострофирају огромну подршку карате клуба у којем је њихова ћерка тренирала.
-Тања Сили Лукић је тренинзима учинила много да Уна постане стабилна и психички јака и да све кроз шта је пролазила поднесе као да је у питању обична прехлада, а не тако озбиљна болест. Тањи смо неизмерно захвални због тога. У клубу су штампали и мајице са Униним ликом и носе је с поносом на сва такмичења на која иду- наводи тата Срђан, док мама Бојана с болом који раздире душу констатује:
– Од једног савршеног живота, кад сам помислила да ми више ништа не треба, све се преокренуло преко ноћи. Имамо и сина Павла који похађа пети разред и који је недавно одлучио да се упише на карате. Уна га је својевремено водила неколико пута на тренинге, али је брзо одустајао. Сад је стасао и чврсто је решио да крене сестриним стопама. Уна му много недостаје. Спомиње је стално, сећа се заједничких догађаја и увек помисли шта би она у некој ситуацији урадила.
БАНАТСКО ВЕЛИКО СЕЛО ЧУВА СЕЋАЊЕ
Полако, док причамо с Униним родитељима, враћамо се поново до оближњег мурала посвећеног овој младој, али великој шампионки и борцу. Аутор мурала је кикиндски сликар Иван Карановић.
– Док сам осликавао зид на једном другом објекту у Великом Селу, позвао ме Унин стриц и замолио да урадим и мурал посвећен Уни. Ово ми је био први мурал који сам радио а који је посвећен особи која више није међу нама. То ми је било доста тешко и психички, али и физички, јер је одговорност била велика и морало је да буде верно фотографији по којој сам радио. Унина мајка је долазила у неколико наврата и давала ми сугестије шта да исправим. Радио сам десетак дана и мештани, а пре свега Унини родитељи, на крају су били задовољни. Драго ми је што овим муралом доприносим чувању трајне успомене на Уну- наводи Карановић.
ЊЕН ОСМЕХ И ДАЉЕ БОДРИ
Враћамо се полако за Кикинду. Осећаји туге и космичке неправде се мешају. И наћи праве речи за репортажу, а не склизнути у патетику је тешко. Зато се још једном за речи с мером обраћамо Унином тренеру Тањи Сили Лукић.
– Имамо слику са Униног последњег такмичења, из маја претпрошле године, где је узела златну медаљу. Она је на тој слици прелепа. И у мојој канцеларији стоји Унина фотографија и кад год ту уђемо ми тренери или се деси нека спортска неправда, погледамо у њену слику која као да нам да до знања да мало „спустимо лопту”, да не реагујемо исхитрено. Недавно је једна наша такмичарка желела да напусти карате због нагомиланих других обавеза, а кад је дошла у канцеларију и угледала Унину слику, одлучила је да ипак настави да се бори. Уна Калањ и након одласка, остаје путоказ другима- како се бори и не одустаје, без обзира на све.
За ученике основих и средњих школа у Војводини завршава се зимски распуст који је почео 24. децембра. Друго полугодиште почиње сутра, 12. јануара.
Ученици нижих разреда кикиндских основних школа, идуће седмице наставу ће похађати у поподневној смени, а виших у преподневној смени.
Према Правилнику о школском календару за основне школе, друго полугодиште завршава се у петак, 29. маја 2026. године, за ученике осмог разреда, односно у петак 12. јуна 2026. године за ученике од првог до седмог разреда.
Субота 21. март 2026. године, биће радна када ће се у свим школама, образовно-васпитни рад реализовати по распореду часова за петак.
Пролећни распуст почиње у петак, 03. априла 2026. године, а завршава се у уторак, 14. априла 2026. године.
