Jelena Trifunović

Немачки технолошки гигант Бош постигао је договор са радничким саветом о великом смањењу броја запослених у аутомобилској дивизији „Мобилити“. До 2030. године биће укинуто чак 22.000 радних места у Немачкој, готово двоструко више него што је најављено пре само шест месеци. Реч је о једном од најтежих удараца немачкој индустрији у последњих неколико деценија, како наводи портал Српски угао.

Председник радничког савета Франк Зел потврдио је да су споразуми постигнути на готово свим локацијама. Најављено је да ће се примењивати „најсоцијалније могуће“ мере за превремено пензионисање, отпремнине и добровољни програми, али без озбиљнијег отпора масовним отказима.

Ова отпуштања су последица дубоке кризе у аутомобилској индустрији. Слаба потражња за возилима са моторима са унутрашњим сагоревањем, огромни трошкови преласка на електромобилност, високе цене енергије и све јача конкуренција кинеских произвођача створили су велики финансијски притисак. У Бошовој аутомобилској дивизији процењује се годишњи минус од око 2,5 милијарди евра, како наводи портал Српски угао.

Профит компаније већ је знатно пао током 2025. године, а управа упозорава да би 2026. година могла бити још тежа.

Највише су погођени традиционални индустријски центри – Штутгарт-Фојербах са око 3.500 радних места, Швибердинген са 1.750, Бил са 1.550, као и Хомбург и Ваблинген, где се планира потпуно гашење производње до 2028. године. Међутим, проблем није само у Бошу. Слични потези већ су најављени у великим немачким компанијама попут ЦЕФ-а, Континентала и Фолксвагена, који такође смањују број запослених.

Док Берлин и Брисел снажно гурају енергетску и технолошку транзицију, многи у индустрији упозоравају да европски радници плаћају највећу цену тих промена, како наводи портал Српски угао. Генерални директор Боша Штефан Хартунг отворено је рекао да „нема брзог решења“ и да би мере могле постати још болније ако се тржиште не опорави.

За десетине хиљада породица у Баден-Виртембергу и другим индустријским регионима Немачке ово није само економска статистика, већ озбиљна социјална драма. Немачка се суочава са дубоким променама које ће у наредним годинама одредити судбину читавог сектора.

Док се швајцарски гигант чоколадне индустрије „Линдт & Спрüнгли“, још увек опоравља од прошлогодишњих посртања, рат у Ирану задаје нови ударац, пише портал Српски угао.

Компанија је ревидирала прогнозу органског раста прихода за 2026. годину са 6% на 4%, због мањег броја азијских туриста у Европи и опрезнијих потрошача услед растућих цена горива. Акције су на берзи пале за око 10%, а компанија најављује ново поскупљење чоколаде, преноси швајцарски лист  „Неуе Зüрцхер Зеитунг“ (НЗЗ) у извештају од 10. марта 2026. године.

Као што „НЗЗ“ извештава, извршни директор Адалберт Лехнер истиче да су последице рата у Ирану посебно видљиве у туристичком сектору. Аеродроми у Дубаију и Абу Дабију, кључна чворишта за међународни саобраћај између Европе, Азије и Аустралије, тренутно су затворени, што доводи до наглог пада броја азијских туриста у Европи. То директно погађа продају Линдтових производа у „дутy-фрее“ продавницама на аеродромима, али и у главним бутицима у центрима Лондона, Париза и Беча, где су азијски посетиоци били главни купци.

Даље, према извештају „НЗЗ“, рат утиче и на опште расположење потрошача у Европи. Раст цена бензина чини да људи пажљивије троше новац, што је посебан ударац за „Линдт & Спрüнгли“, јер су очекивали опоравак ове године након слабе божићне сезоне 2025.

Тада је компанија повећала цене за просечно 19%, што је довело до пада глобалног обима продаје за преко 6%, купци су оклевали да плате скоро 30 швајцарских франака или евра за кутију Линдор тартуфа од 500 грама.

„НЗЗ“ преноси да ће „Линдт & Спрüнгли“ поново подићи цене 2026. године, упркос изазовима, јер су инвеститори фокусирани на будућност, а ревизија прогнозе дошла је као изненађење и изазвала шок на берзи. Лехнер истиче да је ово знак да рат у Ирану почиње да утиче на произвођаче робе широке потрошње широм Европе, што нико није очекивао у овом обиму.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај случај показује како глобални сукоби попут рата у Ирану брзо прелазе границе и утичу на свакодневни живот – од празних европских бутика до наших супермаркета где Линдт чоколаде постају све скупље. Редакција портала Српски угао види да Србија, иако део европског тржишта, јача домаћу производњу хране и туризма. Наша држава даје подстицаје за домаћу привреду, а неутрална политика коју води председник Александар Вучић нам је омогућила да у овим тешким временима мање осетимо кризу.

Извор: Српски угао

Како портал Наше Место наводи према својим изворима, просторије у Сивцу које користе активисти „Младих Кула“, а које су у закуп издате од стране једног од двојице учесника овог инцидента, потом су поливене белом фарбом, уз покушај да се тај догађај представи као наводни напад и за њега оптуже активисти Српске напредне странке.

У општини Кула, насељеном месту Сивац, дошло је до туче између двојице блокадера – Драгољуба Неговановића и Јована Нићетина. Како ексклузивно сазнајемо, инцидент се догодио у породичној кући породице Неговановић у улици Корнелија Сентелекија, коју блокадери користе и за активности свог изборног штаба.

Према информацијама до којих смо дошли, сукоб је избио након расправе о фудбалским клубовима Црвена звезда и Партизан. Током туче Драгољуб Неговановић задобио је лаке телесне повреде, које су констатоване у Служби хитне медицинске помоћи у Кули.

О догађају је обавештен дежурни тужилац Основног јавног тужилаштва у Врбасу Ивана Славиковић, која се изјаснила да у овом случају нема елемената кривичног дела нити прекршаја, с обзиром на то да се инцидент догодио у приватној кући, која се по закону не сматра јавним местом.

Међутим, убрзо након догађаја на друштвеним мрежама појавиле су се објаве у којима је инцидент представљен као наводни напад од стране Српске напредне странке.
Према инсајдерским информацијама до којих је дошао наш портал, Драгољуба Неговановића у Хитну помоћ је довезао Марко Бошњак, одборник Покрета слободних грађана у Скупштини општине Кула. Управо након тога, поједини актери на друштвеним мрежама почели су да пласирају тврдње да је реч о политички мотивисаном инциденту.

Саговорници упућени у политичка дешавања у Кули тврде да се овакве ситуације све чешће покушавају искористити за подизање политичких тензија у јавности, посебно кроз поједине опозиционе групе и иницијативе попут организације „Млади Кула“, које овакве догађаје брзо пласирају на друштвене мреже и представљају их у политичком контексту.

Како наводе, део опозиције у Кули, заједно са појединим активистима иницијативе „Млади Кула“, све чешће покушава да овакве догађаје искористи за политичке обрачуне, јер, како тврде, у недостатку подршке грађана и немогућности да прикупе значајнији број гласова на изборима, прибегавају нападима и оптужбама на рачун Српске напредне странке.

Због тога се поставља питање – шта је следеће? Да ли ће се и убудуће приватни сукоби и личне расправе покушавати представити као политички инциденти?

Наши извори наводе и да постоји бојазан да би у наредном периоду могло доћи до нових покушаја стварања инцидената који би затим били представљени као политички обрачуни, уз унапред припремљене оптужбе на рачун активиста Српске напредне странке.

Извор: Наше место