September 9, 2026

Jelena Trifunović

kukuruz-suncokret-susa-2026-(2)

Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду Народне скупштине усвојио је на седници одржаној 24. августа 2026. године више закључака, међу којима се посебно издваја препорука да се пољопривредници ослободе обавезе правдања рачуна за основне пољопривредне подстицаје.

Имајући у виду тешке последице суше која је ове године погодила Србију, Одбор је предложио укидање процедуре правдања трошкова за субвенције у износу од 18.000 динара по хектару. Ова мера требало би да пољопривредницима олакша приступ средствима и истовремено смањи административне обавезе у периоду када се суочавају са великим губицима и отежаним условима производње због неповољних временских прилика.

Поред ове значајне олакшице, документ који је потписао председник Одбора Маријан Ристичевић садржи још три важне препоруке везане за руралну инфраструктуру, сузбијање заразних болести и уређење водотокова и наводњавање.

 

Tihomir-Farkas-(1)

У новој школској години у школске клупе сешће 435 првака, а најмлађе школарце сачекаће бесплатни уџбеници, опрема за физичко и пригодни поклони. Град је, као и претходних година, обезбедио средства како би првацима почетак школовања био што безбрижнији, а додатну подршку донеле су и компаније које су се укључиле у акцију.

Члан Градског већа задужен за образовање Тихомир Фаркаш истиче да је циљ да најмлађи ученици од првог дана имају све што им је потребно.

– За све прваке спремни су пригодни поклони. Град је, као и претходних година, обезбедио бесплатне уџбенике за све ученике првог разреда, као и опрему за физичко. Да почетак школовања буде још лепши, побринули су се и донатори, па ће прваци добити додатне поклоне захваљујући подршци „Плазме”, „Универекспорта” и „Експа” – каже Фаркаш.

Када је реч о распореду ученика по школама, помогла је рејонизација која се практикује већ неколико година, наводи Фаркаш. Вишегодишња пракса у планирању уписа допринела је и томе да не буде технолошких вишкова.

 

 

Screenshot-2026-08-26-195138

Огњен Угрешић напушта београдски Партизан и каријеру наставља у грчком гиганту–ПАОК-у из Солуна. Трансфер 20-годишњег везисте потврђен је из самог врха Партизана, а посао би, са бонусима, могао да достигне чак осам милиона евра.

ПАОК ће Партизану, према доступним информацијама, исплатити око шест милиона евра фиксно, док је додатних 1,5 милиона евра предвиђено кроз бонусе. Уз то, београдски клуб је задржао и проценат од наредне продаје, па би укупан посао могао да достигне око осам милиона евра.

Угрешић, важи за једног од најперспективнијих играча у српском фудбалу. У Солуну га, поред новог клуба, чека и добро познато лице – Андрија Живковић, капитен ПАОК-а, српски репрезентативац и некадашњи фудбалер Партизана. Тако ће Угрешић црно-бели дрес заменити другим црно-белим дресом на једном од најпознатијих грчких стадиона.

За Кикинду је овај трансфер још једна потврда да велики фудбалски таленат може стасати у мањим срединама. Од првих корака у „Младим вуковима“, преко путовања за Београд и Партизанове школе, до капитенске траке и трансфера вредног милионе, Огњен Угрешић сада прави највећи корак у досадашњој каријери.

Р. К.

Фото: Принтскрин ФСС Јутјуб

 

Bazeni-(9)

Љубитеље доброг звука и незаборавних рок хитова у петак очекује вече испуњено музиком и носталгијом. На отвореним базенима „Језера”, са почетком у 21 сат, биће одржано музичко вече „Ју рок носталгија“, уз ди-џеја Луку.

У оквиру програма „Кикиндско лето“, који организује Туристичка организација града Кикинде, публика ће имати прилику да ужива у најпознатијим хитовима југословенске и регионалне рок сцене.

Организатори најављују вече за све генерације које воле добру музику и атмосфере уз препознатљиве рефрене који се и данас радо слушају.

Улаз је бесплатан, па је петак идеална прилика да се летње вече проведе на отвореним базенима.

 

Dani-ludaje-konferencija-2026

Бројни садржаји за све генерације. У музичком делу програма: Драгана Мирковић, Гоца Тржан, „Легенде“ и „Концертмајстори“

Кикинда ће од 17. до 20. септембра бити домаћин „Дана лудаје“, који ће и ове године окупити бројне посетиоце, учеснике, излагаче и госте из земље и иностранства. Од традиционалних такмичења и гастрономије, преко културе, уметности и спорта, до концерата и програма за најмлађе, највећа и најпознатија овдашња манифестација доноси садржаје за све генерације. Окосница ће бити оно по чему су „Дани лудаје“ препознатљиви – надметање у најтежим и најдужим бундевама.

Манифестација почиње у четвртак, 17. септембра, „Играма са лудајом“ на Градском тргу, док ће посетиоци током дана моћи да обиђу бројне изложбе и сталне поставке. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ биће отворена изложба „Плодови јесени“, уз проглашење најбољих ликовних и литерарних радова, а прво фестивалско вече завршиће концерт групе „Легенде“.

Петак доноси Мини сајам предузетника, Улицу старих заната и сувенира, изложбене поставке и доделу награде за „Најслађу кикиндску лудају“. Посебну пажњу привући ће карневал маскираних предшколаца и „Киндербал“, док ће у вечерњим сатима на Градском тргу наступити Гоца Тржан.

Субота, традиционално најбогатији дан манифестације, доноси велики број програма за све генерације. Посетиоци ће, на Градском тргу, моћи да дегустирају бројне традиционалне специјалитете на „Банатском фруштуку“ , али и да посете Европски кутак, Гостинску собу, Улицу старих заната и сувенира, као и бројне изложбе.

За најмлађе је припремљена радионица „Чаролија маште“, као и Дечија ликовна колонија на тему лудаје у дворишту Културног центра, а градом ће проћи и дефиле парадних запрега. На програму су и фудбалски и одбојкашки турнири, тениски турнир, шаховски турнир, Сусрет рекреативаца железнице, као и „Енигматски дани лудаје“.

Централни део суботњег програма биће на Градском тргу, где ће се од 13 часова пријављивати такмичари, а од 14 часова следи мерење бундева. Најтежа и најдужа лудаја биће проглашене у 17 часова, уз музичко-сценски програм и доделу награда. Од 18 сати на сцени кикиндског театра биће изведена представа „Царево ново одијело“, гостовање Градског позоришта „Јазавац“ из Бањалуке. Од 21 сат на тргу бројну публику окупиће концерт Драгане Мирковић.

Програм се наставља и у недељу, 20. септембра. Посетиоце очекују спортска такмичења, мини сајам предузетника, „Банатски фруштук“, Гостинска соба и Улица старих заната и сувенира. Посетиоцима ће бити доступне и музејске и галеријске поставке, а на програму су и тениски турнир ветерана и рекреативаца. У Културном центру од 17 сати биће изведена монодрама „Ђувегија“ Ненада Карића и музичко-поетска манифестација „Памтите ме по песмама мојим“ , а од 19 часова у Храму Свети Козме и Дамјана Госпојински добротворни концерт.

Четири дана манифестације биће заокружена наступом групе „Концертмајстори“ на Градском тргу у недељу од 21 сат.

 

 

 

 

veliko-selo-park

Имајући у виду чињеницу да је недавно одржани „Кикиндски корзо” наишао на одличан пријем код суграђана, и Великоселци су изразили жељу да своје мештане носталгично врате на овај некада врло популаран вид забаве уз музику. Подсећање на то како су изгледале шетње и игранке пре више од педесет година имаће и становници Банатског Великог Села у суботу 29. августа у тамошњем парку са почетком у 20 часова. Иницијатори догађаја су чланови Удружена ликовних и књижевних стваралаца „Душан Керкез Џев” из овог места.

-Давних шездесетих година тадашње девојке и момци из Великог Села, иако су имали разноврсну забаву током лета, посебну разоноду им је чинило да шетају стазом од Дома културе до тадашње продавнице воћа. Било је то у данима када се није организовала игранка уз живу музику. Игранке су се иначе одржавале углавном недељом. Уз музику са грамофонских плоча млади су се тада упознавали „кибицовали” и удварали и неке од тих првих љубавних игара временом су се изродиле и у трајне љубави. Време које иза генерација рођених четрдесетих и педесетих година остаје незаборавно. Група носталгичара, и међу њима и моја маленкост као иницијатор, жели да уз музику тога времена приреди незаборавно вече. Позивамо и млађе нараштаје да нам се придруже и кроз носталгични наратив и музику чују како су се забављали њихове баке и деке. Жеља нам је да овај корзо постане традиционалан и да га убудуће организујемо у оквиру наше ликовне колоније, како бисмо објединили ова два лепа програма – наглашава Марко Ђаковић, председник Удружења.

За пуштање музике биће задужен Милан Вашалић

-Потрудићемо се да кроз музику донесемо успомене и амбијент и боју тог времена с краја шездесетих и почетка седамдесетих. Некада је музика имала огроман значај у друштву и култури, данас се то променило, али ми ћемо покушати да у суботу бар на кратко вратимо то лепше време, нагласио је овај музичар.

 

Н. С.

rusko-selo-hram

Руско Село је у знаку храмовне и сеоске славе и домаћин је Великогоспојинских дана, традиционалне манифестације која се одржава поводом празника Успења Пресвете Богородице.

Програм траје од данас 26. августа, до недеље, 30. августа. Манифестацију данас од 19 часова отварају изложбе слика и стрипа у холу Дома културе где ће своје радове представити Тања Ножица и Миливој Вукојевић.

У четвртак у 17 часова у сали ОШ „Глигорије Попов” наступају СП „Јефимија”, ФС „Јефимија” и бубњарска секција.

У петак, на сам дан Велике Госпојине, у 9 часова служи се Света литургија у цркви Успења Пресвете Богородице.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Суботу обележава 26. Пасуљијада у дворишту школе с почетком у 14 часова, у организацији Удружења грађана „Завичају мој”. Недеља је у знаку спорта. Међународни Великогоспојински стонотениски турнир у организацији СТК „Чарнојевић” почиње у 9 часова, а у 17 часова Ловачко удружење „Зец” организује такмичење у пуцању глинених голубова на стрелишту.

djaci-skola

Почела је расподела бесплатних уџбеника школама које је Министарство просвете обезбедило за око 96.000 ученика основних школа за школску 2026/2027. годину.

Школе ће ученицима делити уџбенике од 1. септембра, саопштило је Министарство просвете.

Министарство је обезбедило за одређене категорије ученика 919.156 уџбеничких јединица и за ту сврху издвојено је 1.020.954.000 динара.

Право на бесплатне уџбенике имају ученици из социјално/материјално угрожених породица (примаоци новчане социјалне помоћи), ученици који основношколско образовање и васпитање стичу по индивидуалном образовном плану, укључујући и IOP3, као и ученици из породица у којима је троје и више деце у систему образовања и васпитања, с тим да наведено право остварује дете/деца која су ученици основне школе.

Право на бесплатне уџбенике имају и ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом, који се образују по индивидуалном образовном плану, а потребни су им прилагођени уџбеници, као и ученици који образовно-васпитни рад не остварују по индивидуалном образовном плану, а којима је потребно прилагођавање (увећан фонт, Брајево писмо, електронски формат).

Право на бесплатне уџбенике имају наведене категорије ученика који наставу остварују на српском језику и на једном од осам језика националних мањина.

iiiu
Како портал “Balkan Watch” наводи у даљем тексту: Историчар и универзитетски професор Чедомир Антић говорио је у новом подкасту Balkan Watchа о положају Срба у региону, односима Србије и Хрватске, ситуацији у Црној Гори и на Косову и Метохији, али и о наслеђу комунизма и Југославије и изазовима са којима се данас суочава Србија.

У разговору са водитељем Душаном Чурићем, Антић је оценио да питање политичких права Срба изван Србије и даље остаје једно од важних регионалних питања.

Као председник Удружења „Напредни клуб“, које годинама прати политички положај Срба у суседним државама, Антић је говорио о разликама између положаја српских заједница у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори, Румунији, Албанији и Северној Македонији.

Антић: Срби су пуна права добили тамо где је било рата

Антић је током разговора изнео оцену да је парадокс распада Југославије то што су Срби значајнија политичка и мањинска права успели да остваре управо на просторима на којима су током деведесетих вођени ратови.

„Срби су добили права, пуна права националне мањине, само тамо где су ратовали“, рекао је Антић.

Он је нагласио да тиме не заговара рат, већ указује на, како сматра, парадоксалне последице политичких процеса на простору бивше Југославије.

Као један од примера издвојио је Босну и Херцеговину и Републику Српску, док је положај Срба у другим државама региона описао као знатно сложенији.

Цео видео можете видети на YouTube

Положај Срба у Црној Гори

Говорећи о Црној Гори, Антић је оценио да су Срби одређена права почели да остварују тек након политичких промена у тој земљи.

Према његовим речима, положај Срба додатно компликује питање њиховог статуса, јер се велики део српске заједнице не сматра националном мањином, док истовремено, како тврди Антић, нема институционална права која би одговарала њеној бројности и историјском положају.

Антић се осврнуо и на промене у Црној Гори након стицања независности, као и на касније заоштравање идентитетских и црквених питања.

„Напредни клуб“ годинама прати политичка права Срба

Антић је подсетио да „Напредни клуб“ већ годинама објављује извештаје о политичким правима Срба у региону.

Како је објаснио, циљ тог рада јесте стварање трајног извора података о политичком положају српских заједница, вршење притиска на институције Србије да се тим питањем озбиљније баве и афирмација права Срба изван Србије.

Нагласио је да, према његовом виђењу, циљ такве политике није стварање „велике Србије“ или мењање граница, већ очување простора, културе и традиције српског народа.

Косово и Метохија остају међу најтежим питањима

Посебан део разговора био је посвећен Косову и Метохији.

Антић је оценио да је положај Срба на Косову данас веома тежак и подсетио на период 2018. и 2019. године, када је, према његовом мишљењу, постојала већа могућност за постизање политичког договора Београда и Приштине.

Он је поставио питање због чега би велике западне силе спречавале договор уколико би две стране биле спремне да до њега дођу, уз оцену да је однос појединих западних држава према Балкану често обликован њиховим сопственим интересима и кризама.

Антић сматра да ће Србија у будућности морати да води јединственију и дугорочнију политику када је реч о Косову и положају тамошњих Срба.

О Хрватској и односима са Србијом

Велики део разговора био је посвећен и Хрватској.

Антић је оценио да је однос према Србији и Србима и даље снажно присутан у делу хрватског политичког и друштвеног дискурса.

Говорећи о обележавању „Олује“, рекао је да чињеница да Србија тај догађај дуго није обележавала на начин на који га обележава данас није довела до смањења његовог значаја у хрватском колективном сећању.

Антић је изнео и тврдњу да хрватски медији посвећују знатно више пажње политичким догађајима у Србији него што српски медији посвећују хрватским политичарима и унутрашњим догађајима у Хрватској.

Према његовом мишљењу, српска политичка елита је у прошлости често недовољно познавала хрватско друштво и политичке процесе, за шта данас, уз доступност истраживања и великог броја извора информација, више нема оправдања.

Комунизам, Југославија и „велике идеје“

На почетку подкаста Антић се осврнуо и на сопствено одрастање у време социјалистичке Југославије и однос према комунизму.

Нагласио је да историчар мора да раздваја научни рад од сопствених политичких уверења и да приликом анализе историјских процеса разматра и алтернативе које су у одређеном тренутку постојале.

Говорећи о распаду Југославије, Антић је рекао да идеја југословенства није исто значила различитим народима и политичким елитама.

Према његовом мишљењу, историјско искуство Југославије показује да исти политички модел није могуће једноставно применити на различите народе и друштва.

„Србија мора да дефинише шта жели“

Антић се током разговора дотакао и будућности Србије и Европе.

Оценио је да се европске државе суочавају са дубоким демографским и политичким променама, као и да Запад пролази кроз кризу смисла и дугорочних политичких циљева.

Говорећи о Србији, поручио је да друштво не може трајно да дефинише своју политику само кроз оно што не жели, већ мора јасније да утврди своје дугорочне интересе и циљеве.

Комплетан разговор са проф. др Чедомиром Антићем, који је водио Душан Чурић, доступан је у новој епизоди подкаста Balkan Watch.