Jelena Trifunović

цздс
Центар за друштвену стабилност представља нови документарни филм који расветљава све детаље и позадину случаја који је представљао једну од водећих тема 2025. године – пројекат Генералштаб и план изградње хотела на месту урушеног бившег савезног министарства одбране!

Шта је историјска позадина изградње зграде Генералштаба? Како је овај објекат бомбардован за време НАТО агресије? Какав правни статус је додељен згради Генералштаба у време власти странака из ДОС коалиције? Зашто је ова тема у време спровођења обојене револуције постала једна од примарних у Србији?

И на крају, ко су појединци који чине дубоку државу у Србији, спремну да служе туђим интересима изнад интереса сопствене државе и народа, а ко они који су стали у ОДБРАНУ ДРЖАВЕ?

Премијера филма “Генералштаб – одбрана државе”, субота 21. фебруара!

Наиме, док се спремају локални избори у Кули, унутар блокадерског покрета поново ври. Главно питање које се поставља у блокадерским студентским круговима јесте: Да ли ће централа из Београда још једном морати да „лупи шаком о сто“ и доведе у ред своје партнере из Новог Сада?

СТАРЕ АФЕРЕ, НОВИ МЕШЕТАРИ

Иако су се београдски блокадери у више наврата јавно ограђивали од политичара бившег режима, подсећајући на афере попут оне са Живорадом Анђелковићем Пауком, њихови сарадници из Војводине очигледно имају другачије планове. На помолу је нови скандал јер су „аутономашки блокадери“ ухваћени у тесној сарадњи са новосадским одбором Демократске странке.

СТРАТЕГИЈА ИЗ СЕНКЕ: НОВАКОВИЋ КРОЈИ СУДБИНУ КУЛЕ?

Главни актер ове приче је заменик председника ДС-а, Небојша Новаковић. Он се појављује као сива еминенција листе „Млади Кула“, нудећи им све – од логистике и савета, до „увезених“ говорника, професора и новинара који треба да подигну тензију у овом месту.

УЦЕНА ИЛИ ДОГОВОР?

Цена Новаковићеве помоћи је јасна: постављање његових лојалних људи на фамозну блокадерску листу. Овакво мешетарење директно урушава слику о „независним грађанским протестима“ коју београдски блокадери покушавају да одрже.

БЕОГРАД НА ПОТЕЗУ

Сада се сви питају: Хоће ли београдски блокадери допустити овакво солирање? С обзиром на то да су се већ раније оштро противили уплитању страначких функционера са сумњивом прошлошћу, очекује се да би „београдска централа“ могла поново да примени дисциплинске мере према својим војвођанским колегама.

ДИСЦИПЛИНСКА ПАЛИЦА ЗА АУТОНОМАШЕ?

Да ли ће аутономашки блокадери платити цену због тајних састанака и шуровања са ДС-ом у Кули? Из Београда се очигледно не гледа благонаклоно на то да им Новаковић и новосадски одбор „кваре игру“ пред важне локалне изборе.

Извор: НС уживо

јенцорцхаиза-тхе-сwедисх-флаг-1127475-1280
Како пише портал “Српски угао”, Шведска се годинама представља као држава високих стандарда људских права, али подаци о сакаћењу женских гениталија (ФГМ – Фемале Генитал Мутилатион) отварају озбиљна питања о примени закона.

Социалстyрелсен (Социјалстирелсен – Национални одбор за здравље и социјалну заштиту) процењује да у земљи живи око 68.000 жена које су већ подвргнуте овом облику насиља, док је између 13.000 и 28.000 девојчица и даље у ризику.

Упркос томе, у последњих десет година покренуто је свега шест кривичних поступака, а изречена је само једна правоснажна пресуда, наводи портал www.1177.се.

Статистика додатно забрињава, од укупно 501 пријаве током протекле деценије, подигнуто је само шест оптужница против особа за које се тврди да су обрезивале и сакатиле девојчице и девојке.

Године 2023. забележен је рекордан број пријава – чак 87 случајева – али ниједна оптужница није подигнута. Иако закон из 1982. године предвиђа казну затвора до десет година, пракса показује да се поступци ретко покрећу и још ређе завршавају осудом.

Власти наводе да је велики број случајева извршен ван Шведске или пре доласка жртава у земљу, што отежава прикупљање доказа. Жртве често ћуте због страха од породице и стигматизације. Здравствени радници и школе, који имају обавезу пријављивања, у појединим случајевима избегавају да покрену поступак, наводно из бојазни од сукоба са заједницама.

Луул Јама (Луул Џама) из организације Еxистера (Ексистера) упозорава да је потребно преиспитати начин на који се о овом проблему говори и како се питања постављају у здравственим и образовним установама.

Критичари сматрају да се држава превише обазире на могуће оптужбе за расизам или стигматизацију одређених култура, па се примена закона одвија опрезно и споро. Тиме се, како тврде, ствара утисак институционалне пасивности. Постоји закон, али његова примена остаје минимална.

Случај ФГМ у Шведској показује раскорак између нормативног оквира и стварности. Док број жена које су прошле кроз ову праксу остаје висок, судски епилог је готово невидљив. То покреће питање да ли су механизми заштите деце и жена довољно ефикасни и да ли систем реагује благовремено.

Поглед редакције портала Српски Угао

Шест оптужница и једна пресуда за десет година, наспрам десетина хиљада потенцијалних жртава, указују на озбиљан проблем у спровођењу закона. Када статистика показује јаз између пријава и судских одлука, поверење у институције слаби. Заштита деце не сме бити тема политичких калкулација нити страха од оптужби. Закон има смисла само ако се примењује доследно и без изузетака. У супротном, он остаје мртво слово на папиру, док ризик по најрањивије траје.

Према УН-у и Конвенцији о правима детета, сви људи у свим земљама имају право на своја тела. Сакаћење женских гениталија крши људска права девојчица и жена и забрањено је у свим земљама ЕУ.

Такође је забрањено у неколико земаља у којима се уобичајено практикује, као што су Египат и Сомалија. У Шведској свако ко изврши или планира да изврши сакаћење женских гениталија може бити осуђен на затворску казну.

Чак и ако се сакаћење догоди у другој земљи, особа која обично живи у Шведској може бити осуђена. Ако се оно догодило пре миграције у Шведску, то није кривично дело према шведском закону.

У Шведској је женско обрезивање (генитално сакаћење, ФГМ) строго забрањено законом још од 1982. године, а пракса се углавном не врши унутар земље, али према званичним проценама ,,Социалстyрелсен-а” (Национални одбор за здравство и социјалну заштиту) из 2023. године, око 68.000 жена и девојчица у Шведској је било подвргнуто овом поступку пре и после доласка у земљу.

Велики број миграната из земаље где је ова пракса традицинална, попут Сомалије, повећавају ову статистистику, број је порастао у односу на раније процене (нпр. 38.000 из 2015. године). Процењује се да је 13.000 – 23.000 девојчица потенцијално у ризику.

Шведска се истовремено снажно залаже за инклузију и једнакост, па НВО и школски систем активно промовишу ЛГБТQ+ права и родну равноправност, укључујући едукацију о разноликости полних идентитета.

У неким школама и јавним установама постоје гендер-неутрални тоалети (често као додатак стандардним мушким и женским), како би се омогућила сигурност и комфор за децу која истражују свој родни идентитет, или се идентификују као небинарни.

Ово се често саркастично коментарише као да постоје „три тоалета: за дечаке, за девојчице и за оне који још нису сигурни шта ће да буду“, али у стварности је циљ солидарност са свима, од сакаћења до промене свести, иако то изазива дебате о приоритетима у друштву.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

казна-за-грех-1

У дворцу у Српској Црњи у току је снимање телевизијске серије „Казна за грех“, настале по мотивима истоимене трилогије Јелене Бачић Алимпић. Снимање на овој локацији трајаће до прве половине марта, а дворац је током овог периода затворен за посетиоце.

Серија од дванаест епизода прати детињство, одрастање и немогућу љубав Михајла, наследника грофовског имања, и Емилије, ћерке сиромашног ковача. Кроз њихове судбине приказан је свет првих деценија прошлог века – време балова, коња и кочија, бечких валцера и строгих друштвених правила, али и ратова који мењају људске судбине.

Сценаристкиња Наташа Дракулић истиче да је избор дворца био резултат дуге потраге за одговарајућим амбијентом.

-Јако смо дуго тражили одговарајући каштел широм Србије, али овај је дефинитивно највише одговарао атмосфери приче. Логистички је захтевно преселити велику екипу на дужи период. Изгледа да ништа није случајно јер је Јелена Бачић Алимпић свој роман промовисала баш у овом замку – истакла је Дракулић, додајући да је екипа смештена у Кикинди и да се већ навикла на банатску равницу и гостопримство домаћина.

Она је нагласила да је реч о великој љубавној причи коју су „туђи греси осудили на пропаст“, истичући да управо такве приче публици данас недостају.

Председник општине Нова Црња, Драган Даничић, нагласио је да је локална самоуправа поносна што је домаћин глумачкој екипи.

-Јако нам је драго што смо домаћини једне овакве екипе и што је наш дворац послужио за снимање серије. Објекат је преуређен тако да изгледа као пре сто година и надамо се да ће део тог уређења остати и након снимања. За нас је ово посебно искуство и потврда да смо имали праву визију када смо дворац уредили и понудили за овакве пројекте. Надамо се да ће у будућности бити још сличних иницијатива.

На сету је више од четрдесет познатих глумаца, међу којима су Никола Ракочевић, Марина Ћосић, Славиша Чуровић, Љубомир Булајић, Слободан Бештић, Татјана Кецман, Андреј Њежић, Стефан Радоњић, Марина Воденичар, Зинаида Дедакин, Нина Перишић и други. Креатори серије су Наташа Дракулић и Предраг Антонијевић, док режију потписује Милош Радуновић.

Глумац Славиша Чуровић, који тумачи лик доктора Вебера, каже да је амбијент „сценографски пун погодак“ и да се прича природно уклапа у простор Војводине.

-Снимање иде добрим темпом, екипа је снажна и уиграна, а прича занимљива. Велики број сцена снимамо на отвореном, у зимским условима, што представља додатни изазов за глумце. Верујем да ће публика волети ову серију – навео је он.

Никола Ракочевић, који тумачи грофа Јована Ерцега, истиче да је простор изузетно филмичан и захвалан за снимање.

-Гроф је комплексна личност чији се живот прати кроз више деценија, што улогу чини глумачки захтевном занимљивом. Серија прати породичне односе и животне ломове кроз генерације, што причу чини блиском и разумљивом публици.

НОВИ ЖИВОТ ЗА КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Директор Туристичке организације општине Нова Црња, Никола Толчин, оценио је да је избор дворца за снимање значајан за представљање овог краја у уметничком светлу и да овакви пројекти показују како културно наслеђе може добити нови живот.

-Велика нам је част што је дворац у Српској Црњи изабран као једна од кључних локација за снимање серије „Казна за грех“. Овакво здање, са својом историјом и архитектуром, природно припада снажној и емотивној причи каква је ова.

Снимање се наставља наредних дана, док велелепно здање у Српској Црњи доприноси аутентичном оквиру велике телевизијске приче која оживљава прошло време и људске судбине.

ПРОЈЕКТОВАО РУС

Иначе, овај дворац је међу најмлађима у Војводини. Грађен је за време Другог светског рата, за немачког генарала Нојхаузена. Према предању, пројектовао га је руски заробљеник- архитекта.  Прелепо здање тренутно служи за изнајмљивање за различите намене као што су прославе, семинари, снимања серија, филмова…

пеxелс-медицатионс-1853400-1280
Како пише портал Српски Угао у даљем тексту: У Аустрији влада хаос у апотекама, јер несташице лекова погађају чак 1.300 препарата, са посебним проблемима код медикамената за дијабетес и антибиотских капи за очи, док је вакцина против лишаја постала права реткост упркос обећањима бесплатне дистрибуције, што је изазвало оштре критике лекарских удружења и фармацеутских удружења, а министарство здравља покушава да умири јавност тврдњама о алтернативама, како извештавају аустријски медији попут ОРФ-а и Курија.

Како „Пхаго“, највећи аустријски савез фармацеутских велепродаја преноси у свом извештају, ситуација је нарочито алармантна код лекова за дијабетес, где су испоруке ограничене на недељне контингенте због глобалне потражње, а антибиотске капи за очи и даље масовно недостају, што доводи до фрустрација међу пацијентима и лекарима. Бечка лекарска комора према изјавама своје потпредседнице Нагма Камалејан-Шмид, оптужује власти да су обећања о бесплатној вакцини против лишаја за старије од 60 година – уведена још од новембра 2025. године – празна слова на папиру, јер тренутно нема доза у апотекама, а следећа већа испорука се очекује тек у мају.

Министарство здравља, како извештавају медији попут „Дие Прессе“ и „Кроне“, инсистира да постоје алтернативе од других произвођача за већину лекова и да се вакцине континуирано допуњавају, али ово смиривање делује површно у светлу дугогодишњих проблема са ланцима снабдевања, где Аустрија показује слабости у планирању и координацији, остављајући грађане у неизвесности.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ова криза открива дубоке пукотине у аустријском здравственом систему, где бирократска инертност и зависност од глобалних ланаца снабдевања угрожавају животе, док власти више брину о спиновању вести него о брзим решењима, што је још један доказ како европске земље попут Аустрије падају на испиту када је у питању заштита сопствених грађана.

Извор: Српски угао

представа-басаид

У Великој сали Дома културе у Башаиду, у суботу 21. фебруара, гостоваће глумци Аматерског позоришта „Јовица Јелић” из Банатског Карађорђева с комадом „Тајно оружје”.

– Представа је настала по тексту Мирослава Момчиловића и ова ангажована комедија испитује стереотипе и духовито, из психолошког угла, преиспитује навике и убеђења нашег човека. Башаици генерално воле наше представе и увек смо имали пуну салу. Нисмо у овом месту одавно били гости, па се надамо да ће се и овог пута публика у великом броју одазвати. За сат и двадесет минута, колико ова представа траје, мислим да ће се гледаоци и насмејати и замислити- наводи редитељ Милан Мартиновић.

У глумачкој подели су: Зоран Јовановић, Никола Кнежевић, Немања Свиленгаћин, Јелена  Миленковић, Марија Кнежевић и Петар Шкундрић.

Представа почиње у 20 часова, а улаз ће бити бесплатан.

барни1-ицебергс-889770-1280
Како пише признати амерички публициста и политички стратег Роџер Стоун, дугогодишњи саветник председника Доналда Трампа, европска политика према Балкану представља пример двоструких стандарда који данас долазе до изражаја у расправама о Гренланду.

На америчком порталу „Стоун Колд Трут“, који води Стоун, објављен је текст под насловом „Глобалистички ужаси на Балкану разоткривају лицемерје Европе по питању Гренланда“. У тексту се, како пише признати амерички публициста, указује на противречности у ставовима западних сила када је реч о суверенитету и територијалном интегритету.

– Док председник Доналд Трамп маневрише да преузме стратешку контролу над Гренландом због кључних приоритета националне безбедности САД, Данска је одговорила са неверицом, тврдећи да постоји потенцијално кршење њиховог суверенитета и да ниједна земља нема право да им одузме територију. Па ипак, управо то су Данска и њихови глобалистички партнери урадили Србима на Балкану – наводи Стоун у уводу текста.

Подсећајући на догађаје из 1999. године, он пише да је НАТО савез, предвођен администрацијом Била Клинтона, уз учешће Данске, покренуо рат против Србије. Како пише признати амерички публициста, након 78 дана бомбардовања, у којем је страдало и рањено на хиљаде људи, Србија је била приморана на уступке, а њен суверенитет нарушен.

Стоун истиче да су након војне интервенције уследиле политичке и институционалне промене, укључујући усвајање Резолуције 1244 Савета безбедности УН и Кумановског војно-техничког споразума. Према његовим речима, касније једнострано проглашење независности Косова 2008. године признале су САД и бројне европске земље, међу којима и Данска.

Како пише признати амерички публициста, западне силе су тај процес представиле као чин „ослобођења и демократије“, док се истовремено противе идеји да САД постигну договор са Гренландом.

– Када су у питању глобалисти, они рутински делују по двоструким стандардима заснованим на хировима удаљених елита. Док председник Трамп говори о понуди бољег договора Гренланду, третира се као аутократа и агресор – наводи Стоун.

У тексту се прави паралела између историјских права Србије на Косово и данске управе над Гренландом, уз оцену да су западне интервенције на Балкану пример селективне примене принципа међународног права.

Стоун закључује да су, како наводи, поступци западних земаља током деведесетих година довели до дугорочних последица на Балкану, те да се данашње критике америчке политике према Гренланду не могу посматрати изоловано од те историје.

Извор: НС уживо

Србија-и-дата-центри-и-Дата-фабрике-извор-Аи.јпг
Председник Александар Вучић, данас је, обраћајући се након званичног састанка са председником Азербејџана Илхалмом Алијевим, изјавио и да Србија мора да више улаже у развој енергетског сектора како би могла да гради Дата центре и Дата фабрике, пише портал Војводина уживо.

На сам Дан државности Србије ова вест добија посебну симболику, као савремени чин патриотизма, улагањем државе у дигитални суверенитет, знање и будућност.

Током обраћања после састанка са председником Азербејџана Илхамом Алијевим, истакнуто је да Србији енергија неће бити потребна само за индустрију и домаћинства, већ пре свега за дата центре и будуће „дата фабрике“ вештачке интелигенције.

Ова формулација заправо открива нешто много важније: Србија се позиционира у процесу који економисти називају Пета индустријска револуција.

Шта је пета индустријска револуција

Ако је четврта индустријска револуција била дигитализација (интернет, цлоуд, аутоматизација и роботика), пета иде корак даље. Она подразумева: сарадњу човека и вештачке интелигенције, обраду огромних количина података у реалном времену, персонализовану производњу и услуге, аутономне системе одлучивања и економију засновану на рачунској снази (цомпутинг ецономy). Другим речима, кључна сировина XXИ века више није нафта већ подаци. А кључна инфраструктура нису само аутопутеви и железнице, већ дигитална и енергетска мрежа.

Зашто су потребне нове електране

Савремени суперрачунари и АИ системи троше огромне количине енергије. Један велики АИ кластер може трошити електричне енергије колико и мањи град. Вештачка интелигенција не „размишља“, она рачуна. А свако рачунање захтева коришћење електричне енергије, како за процесе, тако и за хлађење.

Дата центри данас раде 24 сата дневно, 365 дана годишње.

Без стабилне производње енергије нема цлоуд услуга, нема дигиталне администрације, нема финансијских платформи и нема развоја вештачке интелигенције. Зато се широм света, од САД до Емирата и Скандинавије, прво граде електране, а затим АИ инфраструктура.

Разлика између дата центра и дата фабрике

Дата центар је дигитално складиште и инфраструктура.

То је комплекс сервера где се: чувају подаци, хостују сајтови и апликације, ради цлоуд рачунарство и обрађују базе података. У њему раде хиљаде рачунара повезаних оптичким мрежама и системима хлађења. Без дата центара нема е-банкинга, друштвених мрежа, државних портала ни модерног пословања.

Дата фабрика је следећи корак.

То више није само чување и обрада података већ производња знања и одлука помоћу вештачке интелигенције.

У дата фабрикама се тренирају се АИ модели, анализирају се милијарде информација, развијају аутономни системи и оптимизују процеси нпр. за производњу, медицину, саобраћај, енергетику…
Другим речима, Дата центар чува и обрађује податке, док Дата фабрика из података ствара интелигенцију. То је отприлике као разлика између библиотеке и истраживачког института.

Зашто је то важно за Србију

Ако држава поседује стабилну енергију, брзе оптичке мреже, рачунске капацитете, онда она постаје регионални дигитални чвор. То практично значи бржи долазак технолошких компанија, развој домаћих ИТ фирми, веће плате у високо-технолошком сектору, извоз дигиталних услуга и мању зависност од класичне индустрије. Градња гасне електране у том контексту добија потпуно другачији смисао. То више није само питање грејања или индустрије, већ питање дигиталног суверенитета.

Државе које имају енергију и рачунске капацитете развијају сопствене АИ моделе, чувају податке у земљи и управљају сопственом економијом. Најава улагања у дата центре и дата фабрике показује да Србија покушава да прескочи једну развојну фазу: уместо ослањања само на класичну индустрију, улази директно у економију знања.

Ако пројекти буду реализовани, Србија неће само пратити технолошке промене већ би први пут могла постати произвођач дигиталне интелигенције, а не само њен корисник.

струја-бројило

“Електропривреда Србије” (ЕПС) омогућила је редовним платишама и у фебруару додатно време за остваривање попуста од седам одсто за све јануарске рачуне плаћене до 24. фебруара.

“Домаћинства која користе искључиво електронски рачун за електричну енергију могу остварити попуст од седам одсто ако јануарски рачун плате до 24. фебруара”, наводи се у саопштењу ЕПС-а и додаје да исто важи и за потрошаче који сами очитавају бројила.

Наглашавају да и ти грађани уместо до 20. фебруара, рачун могу да плате до 24. фебруара и тиме остварују попуст од шест одсто.

 “Позивамо купце да искористе погодности замене папирног рачуна електронским. Грађани то могу да ураде на једноставан и брз начин на три начина, једним кликом на порталу или апликацији ‘ЕПС Увид у рачун’, на шалтерима у пословницама ЕПС или попуњавањем захтева који се налази на сајту ЕПС-а”, наводи се у саопштењу.

застава-србије-(2)

Дан државности Србије је државни празник установљен у спомен на дан када је, на збору у Орашцу 1804. године, подигнут Први српски устанак против Турака.

Такође се прославља као Дан уставности Србије јер је тог дана 1835. године у Крагујевцу усвојен и заклетвом потврђен први модерни Устав Кнежевине Србије – Сретењски устав.

У знак сећања на два важна историјска датума, Србија обележава Дан државности од 2002. године. Овај датум је један од најзначајнијих датума у политичком, културном и историјском календару Србије.

Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је био укинут.

Република Српска и Република Србија утврдиле су заједничко обележавање Сретења као Дана државности Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа донесеној на Свесрпском сабору у Београду у јуну 2024. године.

У народу се веровало да на Сретење почиње прелазак из зиме у пролеће. Обично се каже да ако је на Сретење облачно – онда ће крај зиме бити леп, а ако је ведро, биће хладан и ветровит.

По црквеној доктрини, на Сретење је Богородица, четрдесетог дана од рођења Исуса Христа, отишла у храм да принесе жртву и тамо срела старца Симеона који је у малом Исусу препознао Спаситеља. Тај сусрет малог Исуса и праведног старца је хришћански празник – Сретење Господње.