Јелена Трифуновић, аутор са Кикиндски портал

Синдикалци о Празнику рада: Много изазова, уз борбу за стабилност и нова права

Jelena Trifunović Маy 1, 2026

Овогодишњи Празник рада дочекујемо у атмосфери пуној изазова, у којој се последице привредних и геополитичких дешавања у свету све јаче осећају и код нас. На то указују у Већу Савеза самосталних синдиката Србије за град Кикинду и општине Чока, Нова Црња и Нови Кнежевац уз поруку да је борба за права радника константна и да даје резултате.

Председник Већа ССС у Кикинди Илија Дрљић не крије забринутост, али ни одлучност.

-Гледајући све што се дешава у свету, последице су већ ту. Посебно нас брине структура привреде у нашем граду. Добро је што имамо пољопривреду као неку врсту ослонца. Велики број људи ради у ауто-индустрији, која је у озбиљној кризи- истиче Дрљић.

Слика тржишта рада се мења, и то не на боље. Како наводи, оно се већ донекле сузило, али се ситуација пажљиво прати и тражи одговор на нове изазове.

-Управо зато синдикати интензивирају своје активности, да заштите радна места и обезбеде што стабилније услове за запослене- наводи Дрљић.

Први мај биће обележен у духу заједништва и солидарности, уз централно окупљање у Лисовићу.

-То је прилика да разговарамо, разменимо искуства, повежемо људе из јавног и реалног сектора и додатно ојачамо сарадњу. Желимо да укључимо што више људи и покажемо да синдикат није само институција, већ заједница- каже наш саговорник.

Јасна је и порука синдиката – баланс је кључ.

-Не тражимо немогуће. Желимо да се плате повећају, али и да фирме опстану. Само тако можемо да сачувамо радна места и обезбедимо будућност- закључује Дрљић.

После празника следи нова рунда важних корака, потписивање колективних уговора у јавном сектору. Како истиче, сва стечена права су сачувана, а у најави су и нова, што би могло донети додатну сигурност запосленима.

Мерц кука на друштвене мреже: „Ниједан канцелар пре мене није трпео овакве нападе”

Jelena Trifunović Април 30, 2026

Немачки канцелар Фридрих Мерц јавно се пожалио да трпи невиђене нападе на друштвеним мрежама, тврдећи да ниједан његов претходник није имао тако тешку позицију.

У интервјуу за магазин „Спиегел”, објављеном 29. априла, Мерц је отворено изразио незадовољство критикама и омаловажавањем које трпи, упоредивши се са Герхардом Шредером и Олафом Шолцом, преноси НИУС.де.

Према Мерцовим речима, Шредер се суочио са отпором, али није био „нападнут” као он данас.

„Само повремено сам на друштвеним мрежама. Али ако погледате шта се тамо шири о мени… ниједан канцелар пре мене није морао да трпи тако нешто”, рекао је актуелни шеф немачке владе.

Извор преноси да Мерц, иако каже да се „не жали”, ипак посвећује значајан део интервјуа управо овој теми, позиционирајући себе као жртву нефер третмана у дигиталној ери.

У даљем тексту Мерц брани своје реформе, признаје да је пореско оптерећење за запослене порасло и под њим, те критикује послодавце због негодовања због повећања доприноса за социјално осигурање. Такође је прокоментарисао високу стопу боловања у Немачкој, питајући да ли је нација „толико болесна”, али одбија увођење неплаћеног одсуства.

Извештаји са портала попут ,,Стерн.де“ и ,,Wелт.де“ показују да је његова изјава изазвала талас подсмеха у немачкој јавности, где га многи оптужују за „јадиковање”, уместо да се фокусира на решавање криза у којима се земља налази.

Поглед редакције портала Српски Угао

Мерцово јавно кукање делује као класичан пример политичке дистанцираности елите од стварности. У време када Немачка бележи раст пореза, економске тешкоће и коалициону нестабилност, канцелар се више бави перцепцијом на друштвеним мрежама суштинским проблемима грађана. Актуелни лидер ЦДУ-а не може да поднесе критике на друштвеним мрежама, тешко да је спреман за озбиљне трансформације које сам најављује. Овакво „жртвовање” више говори о слабости и одсуству визије него о стварној тежини функције.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

(ВИДЕО) СРБИЈА ПОБЕЂУЈЕ: СНС у сусрету са грађанима, јасна подршка политици развоја

Jelena Trifunović Април 29, 2026

Активисти Градског одбора Српске напредне странке данас су провели цео дан у непосредном контакту са грађанима, где је са више локација – од Микронасеља, преко Градске пијаце, до најпрометнијих раскрсница – стизала јасна порука: Кикинђани желе наставак политике развоја и стабилности.

Штандови су били пуни, разговори отворени, а интересовање суграђана велико. Грађани су користили прилику да изнесу своје предлоге, али и да се информишу о пројектима који мењају лице града.

Кулминација дана уследила је у вечерњим сатима на раскрсници Светосавске и Иве Лоле Рибара, где се окупило више од 200 активиста. Та слика најбоље говори о снази организације, енергији и подршци. Суграђани су јасно поручили да препознају резултате и да очекују још снажнији наставак улагања и развоја.

Управо зато, овакве акције нису само разговор – већ доказ да се политика води у контакту са народом.

Акције на терену следе и у наредном периоду, са јасним циљем – да Кикинда настави путем развоја, уз подршку својих грађана.

Србија побеђује! На згради ФТН-а освануо моћан транспарент-образовање јаче од свих притисака

Jelena Trifunović Април 28, 2026

На згради Факултета техничких наука (ФТН) истакнут је велики транспарент са натписом „Србија побеђује“, који је привукао пажњу пролазника и студената.

Транспарент је окачен уз спољне степенице вишеспратнице, спуштајући се готово дуж неколико спратова. Порука је исписана великим словима, у бојама које подсећају на националне, што додатно наглашава њен симболички карактер, истичући победу образовања над блокадерским притисцима и застојима у раду институција.

За сада није званично потврђено ко стоји иза постављања транспарента, али претпоставља се да је реч о групи студената или симпатизера који су желели да пошаљу поруку подршке и оптимизма, да је образовање јаче од свих притисака.

Извор: нсузиво.рс

„Ко не скаче, тај је непријатељ“: Примитивно скандирање осваја Европу

Jelena Trifunović Април 27, 2026

У Валенсији су хиљаде демонстраната, наступајући у одбрану каталонског језика, скандирале „Еспаñол ел qуе но боте“ – ко не скаче, тај је Шпанац. Овај агресивни и искључујући поклич, који носи јасне елементе примитивног теста лојалности, није усамљен случај.

Исти механизам виђен је на украјинском Мајдану, а последњих месеци и на студентским протестима у Србији, под паролом „Ко не скаче, тај је ћаци“. Ово примитивно скандирање се претворило у масовно лудило и својеврсно секташење – ритуал у коме се колективна хистерија намеће као обавеза, а свако ко не учествује одмах се проглашава непријатељем. Није то код нас дошло случајно, већ као део шире агенде која треба да дестабилизује суверене државе и уведе их у хаос, што најбоље показује крвави украјински пример.

Како преноси шпански портал ,,ОКДиарио“, на манифестацији одржаној 25. априла на тргу Сант Агустí у Валенсији окупиле су се хиљаде присталица каталонског сепаратизма. Учесници су носили заставе Валенсијске заједнице, каталонске естеладе и палестинске заставе, док су узвикивали пароле у одбрану каталноског језика.

Међу њима се јасно чуло скандирање „Еспаñол ел qуе но боте“, којим се сви који не учествују у колективном ритуалу скакања означавају као „Шпанци“, односно као страни елемент и непријатељ идентитета. Овај антишпански (сепаратистички) поклич, како извештава ОКДиарио, постао је вирални симбол искључивости на протесту који је организовала екстремно лева, сепаратистичка оргнизација ,,Ацциó Цултурал дел Паíс Валенциà“, уз подршку левог спектра и каталанистичких група.

Иста логика примењена је пре више од деценије у Украјини. Током Еуромајдана 2013/2014. године масовно се скандирало „Хто не скаче, тој Москаљ“ – ко не скаче, тај је Москаљ. Парола се орила хладним кијевским трговима и брзо је постала симбол антируског расположења, али и начин да се свако ко не учествује у колективном ритуалу означи као издајник и припадник „непријатељског народа“.

Тај примитивни механизам није остао само на протестима. Преселио се на стадионе, војне параде и јавне скупове, додатно продубљујући етничке поделе које су претходиле крвавом сукобу.

Сличан тренд захватио је и студентске протесте у Србији током 2025. и 2026. године. На блокадама факултета, улицама Новог Сада, Београда и других градова, редовно се чује „Ко не скаче, тај је ћаци“, где се „ћаци“ користи као погрдан назив за присталице Српске напредне странке.

Уместо аргументоване дебате и политичке борбе, прибегава се најпримитивнијем облику колективне етикете, истом оном обрасцу који смо видели у Валенсији и Кијеву.

Поглед редакције портала Српски Угао

Тренд „ко не скаче, тај је непријатељ“ није безазлена фолклорна забава, већ опасан механизам који разара друштвену кохезију. Он претвара политичко неслагање у етничку или идеолошку мржњу, намеће обавезно учешће у масовној хистерији и свакога ко мисли другачије проглашава издајником.

Било да је реч о каталонским сепаратистима, украјинским националистима или српским „блокадерима“, у основи је исти примитивизам који води ка поларизацији, насиљу и урушавању елементарних цивилизацијских норми. Друштво у коме се лојалност доказује скакањем није слободно друштво, већ друштво руље.

Посебно је забрињавајуће што се овакав механизам све чешће користи и у Србији, где се политичке разлике претварају у моралну осуду и линч на улицама. Уместо јачања институција и културе дијалога, младе генерације уче да је довољно викати и скакати да би се неко прогласио непријатељем народа.

То није пут ка бољем друштву, већ пут ка новим поделама и сукобима које смо већ превише пута платили високом ценом.

Пише: Нина Стојановић

Извор: српски угао

Фијаско трибина Ђиласоваца: Мало људи, још мање одговора

Jelena Trifunović Април 26, 2026

Ђиласова сарадница, Мариника Тепић, запутила се јуче у Кикинду да би, пред једва педесетак окупљених, одржала трибину о корупцији.

Међутим, функционерка Странке слободе и правде (и некадашња секретарка за спорт и омладину у Пајтићевој Покрајинској Влади), избегла је теме које јој нису одговарале, па је више пута поновљено питање репортера ТВ Информер Владимира Савића, који је пратио овај догађај- о томе да ли има стан у Букурешту остало без одговора и без икаквог објашњења.

Међутим, то није било једино питање које је остало без одговора.
– Драго ми је што је тема корупција. Хтео бих да питам, када ће Милешевић вратити паре Кикинђанима? – упитао је један од присутних током трибине, којој је присуствовао и сам Милешевић.

-Биће прилике па ћете питати господина лично. Ако имате питање за мене лично, волела бих да га чујем- рекла је Тепићева, избегавајући да да било какав одговор или коментар на ову тему.

Током трибине, неколико присутних покушало је да омета екипу Информера у извештавању, уз добацивања, док је Савића једна жена полила водом, а Тепићева је истакла да „правда за коју се бори” укључује и одузимање фреквенције Информеру.

Репортер Информера у Кикинди је потом разговарао и са градоначелником Младеном Богданом који је са активистима СНС био на Градском тргу, у сусрету са грађанима.

– Окупили смо се данас да разговарамо са народом, да саслушамо наше суграђане, да причамо са њима о програму и плановима за Кикинду. То је суштина сваког нашег скупа. Изузетно ми је жао што смо данас сведочили једном другачијем скупу и ружном сликом која је послата из нашег града, и то од стране оних који се највише позивају на демократију и слободе. Физички напад на новинаре и медије не приличи ником ко претендује да се озбиљно бави политиком. Осуђујем сваки такав напад и још једном поручујем да то није Кикинда. Кикинда је миран, питом и безбедан град, такви су и људи који у њему живе- рекао је Богдан.

КОМЕНТАРИ НА ИКСУ

Велики број коментара корисника на друштвеним мрежама односио се управо на слабу заинтересованост Кикинђана да чују шта то Тепићева има да им поручи:

“Више се клинаца скупи на баскету испред зграде”, “Алибаба и 50 разбојника доведени су да глуме становнике Кикинде, па су глумили важност док није дошло питање о стану у Букурешту…”, “Држи жена трибину, а половина окупљених дошла је из Београда…”, “Да није било Информер-а, Н1 би нас обавестио да је било неколико хиљада присутних…”.

Иначе, Информер је био једина телевизија која је пратила овај догађај, па је Тепићева на својим налозима управо њихов снимак и поделила.

Грађани за политику развоја: Подршка СНС-у на сваком кораку!

Jelena Trifunović Април 26, 2026

Активисти Градског одбора Српске напредне странке овог викенда имали су интензивне и динамичне сусрете са грађанима, у атмосфери која јасно показује искрену подршку политици развоја и стабилности.

На више локација у граду и околним селима разговарало се са суграђанима о досадашњим резултатима, али и плановима за наредни период, који доносе још снажнији инвестициони и инфраструктурни замах.

Поред разговора са грађанима, организоване су и радне акције уређења у Банатском Великом Селу и Банатској Тополи, где су активисти заједно са мештанима уредили јавне површине, потврђујући да се политика не води само речима, већ и конкретним делима.

Оно што посебно упада у очи јесте снажна реакција грађана – у великом броју су исказали подршку Српској напредној странци и председнику Александру Вучићу, уз поруку да желе наставак политике стабилности, развоја и нових улагања.

У акцијама су учествовали бројни активисти и функционери Српске напредне странке.

Премијера у Народном позоришту: Шећер је на (с)цени

Jelena Trifunović Април 25, 2026

Пред пуном салом, на великој сцени Народног позоришта Кикинда, одиграна је премијера комада “Шећер је ситан, осим кад је коцка”. Након “Хероја нације” и ова друга овосезонска премијера, поново је додељена редитељки Дајани Јосиповић. У подели су се овог пута нашли Михајло Лаптошевић, Анђела Киковић, Марина Воденичар и Миљан Давидовић.

Текст Николе Пејаковића је премијерно изведен пре осам година на отварању Театра на брду и до данас успешно опстаје на репертоару овог позоришта, али и са успехом гостује и по региону. Реч је о комедији ситуације која приказује свакодневицу једног урбаног брачног пара и њихове односе са пријатељима и комшијама. Уз много интелигентних досетки и опорог хумора, кикиндска публика је на премијери могла да се истовремено и замисли и насмеје.

Трагом Пејаковићеве поетике ишла је и редитељка Дајана Јосиповић, која је тежиште комада поставила на текстуалну раван, а глумци су се углавном кретали у задатим драмским координатама. Међутим, било је тренутака кад су креацијом прелазили рампу, на радост култивисане кикиндске публике, која је аплаузом и смехом пропратила неке од каламбурних ситуација ове горко-слатке драме.

Иако су у центру збивања београдски брачни пар и њихови односи с комшијама и пријатељима, кроз комад провејава и специфичан динарски, довитљиви хумор. И глумци и редитељка су те окидаче радње добро препознали, па су актери на сцени суптилно наглашавали таква драмска места. Комад је уигран и прецизно вођен.

Представа је првобитно била предвиђена за малу сцену, али је интересовање публике посленике из кикиндског позоришта нагнало да се извођење овог комада премести на велику. Показало се да кикиндски театар с разлогом фаворизује савремени репертоар и да овдашња публика највише воли горко-зашећерене комаде. Уз то, очигледно се и овдашњи глумци у ововременским улогама одлично сналазе.

Укратко, “Шећер” је по формату врло близак ТВ ситкомима, и стога је готово сигурно да ће и ова, на моменте намерно мелодрамски зашећерена представа, имати дуг позоришни живот.

Н. С.

Мерц прогони неистомишљенике: Берлин кажњава критику, Србија показује лице демократије

Jelena Trifunović Април 20, 2026

Док угледни швајцарски лист „Неуе Зüрцхер Зеитунг“ оштро критикује немачког канцелара Фридриха Мерца због злоупотребе параграфа 188 Кривичног законика, који се од алата за заштиту локалних политичара претворио у репресивно оружје против сопственог народа, Србија се све јасније профилисала као прави бастион слободе говора у Европи. У Немачкој хиљаде истрага против грађана због критике власти сведоче о „ефекту хлађења“ демократије, а у Србији председник Александар Вучић истрајава на принципу толеранције према оштрим, често и бруталним критикама, одбијајући да иде путем немачке репресије и то упркос томе што је лично мета координисаног таласа мржње и претњи.

У Немачкој, како истиче новинар Себастијан Ланге у НЗЗ-у, параграф 188 постао је средство врхунских моћника да ућуткају сваку непријатну критику. Уместо да штити општинске одборнике, закон служи канцелару Мерцу и његовим сарадницима да покрећу хиљаде поступака против грађана који их на друштвеним мрежама називају „народним штеточинама“ или „слабићима“. Специјализоване адвокатске канцеларије лове увреде по интернету, а судови су преоптерећени. Мерц је лично постао симбол ове праксе, још из периода опозиције поднео је стотине тужби, а агенције попут „Со Доне“ систематски скенирају мреже и финансирају се узимајући половину одштете, претварајући државни апарат у лични извор прихода и политичке контроле.

Потпуно супротно томе, Србија на челу са председником Вучићем показује завидну отпорност на говор мржње. Председник је током протекле године био изложен бруталном таласу увреда, лажи и претњи, које су саставни део блокадерског насиља. Учесници протеста и блокада на друштвеним мрежама објавили су хиљаде претњи смрћу и вулгарних увреда упућених њему и члановима његове породице. Ти напади неретко прелазе у отворену криминализацију личног живота и породице, али држава није посезала за масовним кривичним гоњењем обичних грађана због изречених речи, што сведочи о дубокој разлици у политичкој култури.

На недавној конференцији за новинаре председник Вучић је јасно поручио да неће ићи стопама немачког канцелара. „Нећу радити исто што и Мерц“, изјавио је, наглашавајући да верује у снагу аргумената, а не у репресију државног апарата против слободног изражавања мишљења, ма колико оно било непријатно или нефер. Тиме је још једном потврдио да Србија бира пут отвореног дијалога уместо немачког модела који подразумева посебан третман за политичаре.

Док Фридрих Мерц користи параграф 188 као лични штит и извор финансирања кроз масовне тужбе, председник Србије Александар Вучић показује праву државничку зрелост. Он не само да трпи најтеже нападе, већ активно осуђује оне који прелазе границу вербалног насиља и улазе у претње и кампању лажи усмерену против њега и његове породице. Тиме Србија доказује да је могуће бранити достојанство институција без гушења слободе говора, лекција коју Берлин очигледно још није спреман да научи.

Поглед редакције портала Српски Угао

Фридрих Мерц показао се као типичан представник европске политичке елите која слободу говора види само као привилегију за себе и своје. Уместо да се суочи са критиком, он је претворио правосуђе у оруђе личне одмазде, финансирајући се и политички јачајући преко тужби против сопственог народа, класичан пример моћника који се плаше да изађу из својих кабинета. Насупрот њему, наш председник остаје пример политичара који, упркос бруталним нападима, лажима, претњама својој породици и криминализацији личног живота, одбија да уведе немачки модел цензуре. То не значи да треба толерисати оне који шире мржњу и претње, такви заслужују јасну осуду и законску реакцију када пређу у директно насиље.

Пише: Нина Стојановић

Фото: принтскрин

Извор: Српски угао

Вратимо Мику у полуфинале

Jelena Trifunović Април 20, 2026

У четвртом кругу популарног шоу програма “Никад није касно” на Првој телевизији, наша суграђанка Славка Француски Мика поново је одушевила публику и жири. Ипак, оштра конкуренција и квалитет и других такмичара, пресудили су да Мика свој пролаз у полуфинале потражи преко баража. Два учесника директно су прошла у пети круг, док ће се преосталих троје, међу којима је и Славка, путем гласова публике борити за још једно преостало место у полуфиналу.

У обавезном делу програма Мика је извела песму “Не вјерујем ником више” од Шемсе Суљаковић, на шта је Ален Исламовић, један од чланова жирија, одушевљено прокоментарисао како је много пута наступао са Шемсом, али да никад није видео ближу интонацију и боју гласа, него што је имала Мика певајући ту нумеру. Његово одушевљене поделио је и Саша Милошевић Маре.

Овог пута Микина подршка у студију поново је била ћерка Дуња, које је побрала све симпатије својом спонтаношћу. Певајући све време бодрила је маму Славку, а Маре је одушевљено додао да је и Дуња, попут Мике, већ добро позната ширем аудиторијуму. Додатну наклоност стекле су и податком да се њих две песмом саме пробијају кроз живот, с обзиром да је Мика самохрана мајка.

Друга, дуетска нумера коју је Славка извела, била је “Где год пођем теби идем” коју у оригиналу изводе Шако Полумента и Стоја, а те вечери је Микин колега на бини био Александар Сашко Поповић. И ова нумера је изазвала одушевљење публике у студију и жирија.

ВАЖНА ПОДРШКА

-Моја ћерка ми је заиста највећа подршка, али сам јако захвална и Кикиндском порталу, као и мојим Кикинђанима, који ме бодре и прате моје наступе у овом шоу програму-каже Мика. -Публика је мој ветар у леђа и надам се да ће тако бити и овог пута и да ће превага отићи на моју страну, јер, видели сте у прошлој емисији, људи воле моју професионалност и начин певања и однос гласова публике је био 80:20 у моју корист. Уздам се зато и овог пута како у наше суграђане, тако и у гледаоце из других градова – уверена је Славка. Гласање траје до уторка увече. Линк се налази на званичној страници “Никад није касно”, а подршку Мики суграђани могу дати и путем друштвених мрежа.

Линк за гласање

Занимљив је податак да је Славка недавно певала и у Швајцарској на педесетом рођендану своје колегинице из овог шоу програма. Једноставност, спонтаност,, шарм и сигурност у интерпретацији, препоручили су Мику и код колега, а ту степеница је често најтеже пребродити. Мики је то успело.

Н. Савић