Jelena Trifunović

леонхард-ниедерwиммер-мухлвиертел-7544316-1280

Бањско-климатски опоравак војних и цивилних инвалида рата, као и корисника породичне инвалиднине уместо седам дана од 21. фебруара ове године трајаће 10 дана.

Продужење дана бањско-климатског опоравка омогућено је Правилником о измени Правилника о бањско-климатском опоравку који је донело Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Тај Правилник објављен је у новом Службеном гласнику и ступа на снагу осмог дана од дана објављивања.

Према правилнику на бањско-климатски опоравак може се упутити корисник који је у току последње године интензивно лечен савременим медицинским мерама и средствима од болести желуца, црева, јетре, жучне кесе и жучних путева, бубрега и мокраћних путева, болести локомоторног апарата, болести метаболизма и ендокрине болести, болести периферног и централног нервног система, као и коронарне болести.

Корисник се може упутити на бањско-климатски опоравак само једанпут у току календарске године и може се упутити само у рехабилитациони центар са којим министарство надлежно за послове борачко-инвалидске заштите закључи уговор након спроведеног поступка јавне набавке.

Бањско-климатски опоравак корисника одобрава лекарска комисија на основу медицинске документације.

Танјуг

азариц-(2)

У холу Народне скупштине Републике Србије у четвртак 5. марта биће уприличена самостална ретроспективна изложба сликара Браце Азарића. Овај уметник ће изложити својих двадесетак стилски препознатљивих, експресионистичких дела.

Како наводи Азарић, на изложби, коју ће отворити историчар уметности Здравко Вучинић, очекује се присуство дипломатског кора, као и многобројних љубитеља његовог сликарства, а посебно чланова Удружења Новокозарчана у Београду.

 – Уметник треба да зна да он не иде испред слика и да није важнији од свог дела, него да иде иза њега. Моје слике које ћу представити јавности, пре свега доприносе промоцији нашег града- каже Азарић, додајући да га већ средином марта очекује и изложба у Смедереву, а током априла и у Зрењанину.

Такође, Азарић најавље и традиционалну групну изложбу у Козарцима поводом Дана жена, чланова Удружења  „Здравко Мандић” у истоименој Галерији.

Кад је у питању предстојећа изложба у Скупштини, ово није изненађење, с обзиром да је престоничка публика врло добро упозната са стваралаштвом овог сликара, јер је већ имао више самосталних београдских изложби (Скадарлија, Дом војске, Божидарац…).

– Мене више познају у Београду, него у Козарцима, додаје кроз шалу овај уметник.

Отварање изложбе у Скупштини је у 19 часова.

Н.С.

јп-кикинда-(2)

Поводом обележавања Дана државности Републике Србије – Сретења, ЈП „Кикинда“обавештава грађане да су понедељак, 16. фебруар, и уторак, 17. фебруар 2026. године нерадни дани.

У случају потребе, дежурне службе водовода и канализације биће на располагању грађанима на број телефона: 062/88 44 891.

Паркинг се неће наплаћивати у понедељак, 16. фебруара, и уторак, 17. фебруара 2026. године. Редовна наплата наставља се у среду, 18. фебруара 2026. године.

Градска пијаца ће током празника радити по редовном распореду.

Благајна на градској пијаци неће радити у понедељак, 16. фебруара и уторак, 17. фебруара 2026. године.

 

ЕУ-Фридрих-мертз-Антwепрн-Европска-индустрија-2026.
На Самиту Европска индустрија 2026. у Антверпу (Белгија), највиши представници Европске уније (ЕУ) желе брже дозволе, краће процедуре и пројекте који почињу одмах. Србија то већ годинама ради – али уз протесте, блокаде и оптужбе. Разлика? Изгледа, само географска ширина.

На Европском индустријском самиту у Антверпену немачки канцелар Фридрих Мерз изнео је предлог који би у Бриселу могао бити дочекан као нужна модернизација: ако администрација не одговори на захтев за инфраструктурни пројекат у одређеном року, пројекат би се сматрао – аутоматски одобреним.

Другим речима: мање папира, више багера.

Европа, како каже Мерз, нема луксуз да чека годинама док Кина за неколико месеци изгради соларне електране или индустријске комплексе. Циљ је конкурентност са Кином и САД, а решење је – скраћивање процедура и уклањање бирократије.

И ту настаје политички парадокс.

У Србији су управо такав приступ – убрзано одобравање, посебни закони за пројекте, флексибилне процедуре – годинама означавали као доказ ауторитаризма, кршења прописа и „рушења институција“. Због тога су блокирани мостови, раскрснице, факултети и градови.

Сада исти модел предлаже Европска унија. У Бриселу то данас зову реформом.

Посебно након несреће у Новом Саду 2024. године, протести су постали готово стални политички инструмент. Активисти су тврдили да држава убрзава пројекте науштрб безбедности и екологије, да се дозволе прескачу, а процедуре заобилазе. Међутим, Мерзов предлог практично уводи принцип познат у праву као „ћутање администрације значи одобрење“ – управо оно што су демонстранти у Србији наводили као пример неприхватљиве праксе.

Да ли ће блокаде сада бити организоване испред институција ЕУ, или ће принцип бити прихватљив чим долази из Брисела?

Европски лидери отворено кажу да без убрзања нема инвестиција. Без инвестиција нема индустрије. Без индустрије нема конкуренције са Кином. Укратко, без брзе администрације нема економије.

Србија је, барем у том делу, очигледно пожурила пре Европе.

Док Брисел тек тражи начин да смањи бирократију, Београд је већ годинама на том путу – уз политичку цену унутрашњих сукоба и протеста. Влада тврди да су пројекти кључ развоја, опозиција да су доказ нетранспарентности. Сада, када исти принцип постаје европска политика, којој адреси ће се обратити они који блокирају инфраструктурне пројекте? Јер ако ЕУ ради исто што и Србија, онда питање више није да ли је модел погрешан, већ зашто је у Србији био неприхватљив, а у Европи пожељан.

Одговор на то питање, за сада, нико од организатора блокада не даје.

Извор: Војводина уживо

иол

Како преноси портал Српски угао, У Швајцарској је оглас за посао на порталу „јобс.цх“ изазвао прави скандал почетком године, тражећи „вођу тима за медицинске сестре са срцем и умом – не Генерација З!“, чиме је експлицитно искључена цела генерација због наводног „менталитета боловања понедељком/петком“ и превеликог фокуса на балансирања између посла и приватног живота. Као што преноси швајцарски недељник „НЗЗ“, ово је ретка јавна манифестација фрустрације послодаваца према млађим радницима који су мање отпорни на стрес, склони брзим променама посла и захтевима за сталном подршком. Подаци показују да они брже налазе нове послове, али и да компаније све мање толеришу њихове „нове вредности“, што доводи до сукоба генерација на тржишту рада.

Извештај „НЗЗ-а“ истиче да је компанија одбила да коментарише, али да се претпоставља да је оглас заснован на конкретним искуствима са Генерацијом З, коју карактеришу стереотипи попут претераног нагласка на приватни живот, одбијања превеликог притиска и брзог губитка мотивације без сталних похвала. Јаел Мајер, представница ове генерације и суоснивач агенције „Зеам“ (маркетиншка агенција) , назвала је то „скандалозним“ и позвала на боље разумевање млађих, док Паскал Шајвилер из Алиxио групе (ХР консултантска и услужна група) дипломатично примећује да се њихови ставови о раду не уклапају у очекивања старијих менаџера, посебно у контексту ранијег недостатка радне снаге када су млади били „презахтевни“.

Аналитички гледано, НЗЗ наводи податке из „Алиxио“ барометра за 2026. годину, где млађи од 30 година брже налазе посао након отказа (у просеку за мање од 2 месеца, наспрам 4 за оне преко 50), али и да су ретко отпуштани (само 2% међу отпуштенима), што сугерише да послодавци не избегавају Генерацију З у потпуности, већ селективно критикују њихове „позитивне“ особине попут технолошке писмености и друштвене оријентације, које се често претварају у недостатак издржљивости. Са порастом незапослености у Швајцарској са 2,2% на 2,8% од 2022. до 2025. године, према „СЕЦО“ извештају, послодавци поново добијају предност, а анонимни извори из агенција за запошљавање признају „прикривену пристрасност“ према млађима, оптужујући их за тражење „савршеног посла“ без спремности на стрес.

Ово није ново – генерације у сукобу су константа, а НЗЗ подсећа да и Генерација З једног дана може постати „стара“ пред Генерацијом Алфа. Критички, ови стереотипи имају основа у реалности – подаци Рандстада показују да Ген З мења послодавце брже (просечан стаж у првих 5 година само 1,1 година, наспрам 2,9 за бејби бумере), што указује на недостатак лојалности и отпорности, уместо на „нову радну етику“. Уплићући сличне критике из ранијих анализа, попут оне о којима је раније писао портал Српски Угао која истиче да Ген З бира послове по комфору и очекује „мажење“ од послодаваца са сталним похвалама и емпатијом, док избегава мукотрпан рад и критику због васпитања без фрустрација и утицаја друштвених мрежа, види се глобални тренд где млађи виде рад као Инстаграм ‘феед’ пун лајкова, а не као процес грешака и понављања.

У Србији се Генерација З током студентских блокада факултета након трагедије у Новом Саду 2024. показала дубоко разједињеном и неспремном да схвати шире друштвене последице својих (не)акција. Они који су учествовали у блокадама факултета деловали су деструктивно – игнорисали су осећања породица жртава, реметили нормалан ток образовања и живота других студената, а фокусирали су се на сопствене захтеве без реалног разматрања колатералне штете коју су наносили друштву у целини. Са друге стране, већи део генерације остао је потпуно незаинтересован, пасивно посматрајући ситуацију са стране и бирајући линију мањег отпора, јер је било лакше без факултета и обавеза, иако им је таква апатија дугорочно штетила сопственом образовању и перспективи. Ова двојна слика – деструкција са једне и пасивност са друге стране – показује генерацију која још није развила осећај за колективну одговорност, солидарност или разумевање да личне удобности не смеју бити изнад основних друштвених потреба и емпатије према другима.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај швајцарски случај потврђује наше раније запажање да Генерација З, са својим захтевима за тренутним успехом и емоционалном подршком, угрожава стабилност тржишта рада, јер родитељи и дигиталне мреже стварају илузију да је посао забава без притиска. Уместо да се мазе, млади би требало да науче отпорност кроз мукотрпан рад, јер реалност није филтерисана слика – она захтева одговорност, а не брзо повлачење код прве критике, што доводи до флуктуације и смањења продуктивности у свим друштвима.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

Фото: Илустрација Српски угао

гинко-насловна

Још једна у низу блокадерско – згубиданских уличних акција, сада фракције лажних еколога и заштитника животне средине, догодила се у суботу, а имала је за циљ наставак исте препознатљиве праксе манипулација, ширења лажи и таргетирања људи који одговорно и савесно раде свој посао, поштујући све законе и прописе, наводи градоначелник Младен Богдан, поводом суботње акције орезивања стабала на Градском тргу.

– Викенд – акција “збораша”, у најмању руку речено, недовољно стручних и неупућених људи, требало је у очима јавности да представи њихову, тобоже, праведну и херојску борбу против бахате локалне самоуправе, креирајући лажну стварност дезинформацијама, а све опробаним уџбеничким методама покушаја спровођења обојене револуције ширењем страха и изазивањем емоција код људи.

– Да су се мало распитали и информисали, сазнали би због чега и који су разлози мере корективног орезивања стабала и како то доприноси њиховом очувању. Али то и није био циљ, него да се само направи добра прича која би била питка за, већ одавно, пропали и напуштени такозвани “Збор”, ради поновног покушаја регрутовања уличних бораца. Нити је стабло Гинко билобе извађено, нити је било у плану његово вађење, а камоли да је шачица од пар блокадера нешто “јуначки” спасавала, појашњава Богдан.

Пре орезивања

– Једино што су радили је ометање људи који су тог дана радили свој посао, да би, путем друштвених мрежа, наставили у свом маниру, вређајући раднике и надлежног секретара Секретаријата, правећи од себе праведне осветнике и “борце за систем”, којег су у време своје власти најмање поштовали. Дрво је орезано по свим прописима, ради његове и заштите безбедности пролазника и објеката.

После орезивања

– На месту је и даље где је и било и биће чувано и неговано. А што се тиче “великих еколошких бораца”, пуна су им уста екологије, а нешто их нисмо виђали да су имали било какве активности озелењавања, садње и одржавања дрвећа и зелених површина, нису се понудили да учествују ни у једној градској акцији, али су увек ту само када је потребно нешто спречити, успорити и зауставити. То је њихова политика, закључује први човек града.

 

ФЦЦ-8

Компанија ФЦЦ  КИКИНДА обавештава грађане да је дошло до минималних измена у распореду поделе канти за мешани амбалажни отпад у фебруару.

Корекције су уведене ради боље организације и како би се избегла евентуална кашњења у реализацији услуге и то:

09.02.2026 – 11.02.2026
Назив улице Дани за поделу
НЕМАЊИНА понедељак, уторак, среда, четвртак
ГЕНЕРАЛА ДРАПШИНА
ВОДИЦЕ
МОРАВСКА
БАНАТСКА
КРАЉА ПЕТРА И
ПУТ ЗА ПРИСТАНИШТЕ
МАРКА МИЉАНОВА

 

12.02.2026 – 17.02.2026
Назив улице Дани за поделу
ИВАНА МИЛУТИНОВИЋА петак, понедељак, уторак, среда
КАРАЂОРЂЕВА
ДУШАНА ВАСИЉЕВА
ЂУРЕ ЈАКШИЋА
ШАБАЧКА
БРАЋЕ СРЕДОЈЕВ
ЧАНАДСКА
САВЕ ТЕКЕЛИЈЕ

 

18.02.2026 – 21.02.2026
Назив улице Дани за поделу
СТЕВАНА СРЕМЦА четвртак, петак, понедељак, уторак
ВАШАРИШТЕ
МАРИЈЕ БУРСАЋ
БРАЋЕ ОПСЕНИЦЕ
МАЛИ БЕДЕМ
МИХАЕЛА БОНА
ЖИВКА БОГДАНА
ПАРТИЗАНСКА и ПАРТИЗ. СОКАЧЕ
ДАНИЛА КОСИЋА
МИЛОША ВЕЛИКОГ – непарна страна
СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА

 

23.02.2026 – 26.02.2026
Назив улице Дани за поделу
ЦАРА ДУШАНА среда, четвртак, петак, понедељак
ВЕСЕЛИНА КЉАЈИЋА
КОСТЕ КРНИЋА
БРАЋЕ БОГАРОШКИ
МИЛАНА ПЕТРОВИЋА
ОСЛОБОЂЕЊА
БРАЋЕ АРСЕНОВ
ПЕРЕ СЕГЕДИНЦА

 

27.02.2026 – 03.03.2026
Назив улице Дани за поделу
МАРКА КРАЉЕВИЋА уторак, среда, четвртак, петак
  од Ж. Зрењанина,
до Иђошког пута
КУМАНОВСКА
  од Ж. Зрењанина,
до Ж. Гавранова
НИКОЛЕ ФРАНЦУСКОГ
  од Ж. Зрењанина,
до В. Зиројевића
ЖАРКА ГАВРАНОВА
ВОЈИНА ЗИРОЈЕВИЋА

Напомена за грађане

Из компаније ФЦЦ подсећају грађане да канте са амбалажним отпадом износе искључиво према распореду који им је додељен приликом поделе канти, како би екипе могле на време да преузму правилно раздвојен отпад и како не би дошло до затрпавања посуда.

Поштовањем распореда доприносите ефикаснијем раду система и уреднијем окружењу.

Заједно градимо навике које остављају лепши свет генерацијама које долазе.

 

 

 

леонхард-ниедерwиммер-буилдинг-7092747-1280
Како пише “Српски угао”, немачки градови и општине налазе се усред најтеже финансијске кризе од завршетка Другог светског рата. Растућа социјална потрошња, високи расходи за запослене и пад пореских прихода гурају локалне буџете све дубље у минус. Последице већ осећају грађани, а без темељне реформе односа између савезне владе, покрајина и општина, ситуација прети да измакне контроли.

Прошле године дефицит градова и општина у територијалним покрајинама достигао је око 31 милијарду евра, што је највећи минус у историји Савезне Републике. „Градови ово више не могу да издрже“, упозорава Буркхард Јунг, градоначелник Лајпцига и председник Удружења немачких градова, истичући да се земља налази у највећој општинској финансијској кризи у послератном периоду.

Криза је посебно изражена у структурно слабим регионима, попут Рурске области, где је привредна база ослабљена, а број дуготрајно незапослених висок. Ипак, ни раније богате општине на југу земље више нису поштеђене. Након суфицита од укупно 41 милијарду евра између 2015. године и 2022. године, резерве су у последње три године потпуно потрошене.

Последице су већ видљиве. У Хајделбергу су смањена средства за бригу о деци, укинуте поједине аутобуске линије, а културне установе су повећале цене улазница. У Килу је уведено замрзавање буџета, док је у Магдебургу забрањено попуњавање слободних радних места. Паркирање, порези и таксе поскупели су широм земље.

Разлози за ову ситуацију су вишеструки. Слаба економија смањила је приходе, па је порез на трговину прошле године пао на 61,7 милијарди евра. Иако су укупни приходи општина од 2022. године до 2025. године порасли за око 12%, расходи су порасли двоструко брже. Општине данас сносе око четвртину свих државних расхода, а добијају тек 14 одсто укупних пореских прихода.

Поглед редакције портала Српски Угао

Највећи терет представљају трошкови запослених и социјална потрошња. Број запослених у општинама порастао је за 300.000 у последњих десет година, док су социјални расходи достигли више од 90 милијарди евра годишње. Посебно расту издаци за децу и младе, помоћ особама са инвалидитетом и трошкови дуготрајне неге, који општине годишње оптерећују са више од пет милијарди евра.

Пише: Стефан Стојановић

мали-фудбал

Кикиндски мајстори “бубамаре” још једном су доказали високу класу. На два јака турнира у малом фудбалу одиграли су у истој вечери два финала и замало да понесу дуплу круну.

 Најпре су момци Спа центра “Витез” на турниру у Сенти савладали комбиновани и јак састав из Чонопље, односно Суботице са 4:2  и уз пехар понели и награду од 250.000 динара. Потом су одмах након одиграног финала у Сенти јурнули на трон на другом турниру у Банатском Карађорђеву.

 На финалној утакмици у Карађорђеву, који су организовали општина Житиште и тамошњи спортски савез, недостајало је само мало више спортске среће, а квалитет је неспорно био на страни Кикинђана. Поражени су незаслужено са 3:1.

 Подсетимо, екипа Спа центра “Витез” из нашег града убедљиво је у групи заузела прво место. Потом су у четвртфиналу декласирали комбиновану екипу из средњег Баната са 8:1, у полуфиналу је савладана с лакоћом и екипа из Житишта са 5:1.

 У финалу су се намерили на зрењанински састав Ђука пласт који ни у једном елементу игре није надвисио Кикинђане. Кренуло је борбено и оштро. Зрењанинци су нарочито грубо играли према најзапаженијем кикиндском фудбалеру Небојши Ђукићу. Ипак, након почетних испитивања снага повели су фудбалери из града на Бегеју. Међутим екипа из нашег града је упорношћу врло брзо изједначила. Ипак, данак умору морао је да се плати.

Играње паралелно на два јака турнира у високом ритму резутатски се одразило и на овом финалном мечу. Зрењанинци су још једном затресли мрежу Кикинђана. Након тога атаковали су момци из нашег града непрестано ка противничком голу, погађали у три наврата стативе, али лопта није хтела у мрежу. Трећи гол су примили у самом финишу када су практично играли без голмана са играчем више у пољу, па су Зрењанинци искористили празан гол.

Коначних 3:1 за Ђука пласт није реалан показатељ стања на терену, јер су до овог финала момци из нашег града приказали највише били и најефикаснији. То потврђује и признање Мирославу Марићу за најбољег стрелца, који је у шест мечева на карађорђевачком турниру постигао тринаест погодака. Признање му је уручила председница Општине Житиште Ивана Петрић. Уз вицешампионску и титулу најбољег стрелца екипи Спа центра “Витез” припала је и новчана награда од 100.000 динара.

  Огранизација турнира у Карађорђеву била је одлична, фудбалско знање и умеће Кикинђана-такође. Боје екипе из нашег града на ова два јака турнира бранили су: Стеван Зељковић, Небојша Ђукић, Огњен Ђжурић, Мирослав Марић, Тамаш Нађ, Бранислав Завишин, Ниукола Детари, Марко Спахић, Немања Врбачки и Акош Месарош.

Н.С.

саобрацајна-полиција-муп-2-1

Министарство унутрашњих послова почиње са спровођењем међународне акције појачане контроле саобраћаја која је усмерена на откривање прекршаја које чине возачи теретних возила и аутобуса.

У саопштењу Министарства унутрашњих послова наводи се да акцију спроводе припадници МУП-а и Управе саобраћајне полиције у периоду од 9. до 15. фебруара.

Акција ће истовремено бити спроведена у 34 европске државе чланице организације РОАДПОЛ (мрежа саобраћајних полиција Европе).

Током ове акције, саобраћајна полиција ће своје активности првенствено усмеравати на путеве са најинтензивнијим саобраћајем теретних возила и аутобуса, као и на контролу поштовања одредби Закона о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима и испуњености општих услова за учешће возача теретних возила и аутобуса у саобраћају.

У циљу унапређења безбедности деце у саобраћају, током трајања акције посебан акценат биће стављен на контролу аутобуса којима се обавља превоз деце на екскурзије и рекреативне наставе, као и других видова организованог превоза деце.

“Припадници саобраћајне полиције доследно ће контролисати да ли аутобуси и возачи аутобуса испуњавају све прописане услове и неће дозволити отпочињање превоза док не буду испуњени сви услови предвиђени Правилником о начину обављања организованог превоза деце”, наводи се у саопштењу.

Додају да се због кратког распуста ученика основних и средњих школа очекује појачан интензитет саобраћаја на путним правцима ка туристичким центрима због чега ће припадници саобраћајне полиције контролисати и возаче других возила.

Акценат ће бити на откривању прекршаја прекорачења брзине, управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, некоришћења сигурносног појаса и непрописног превожења деце у возилу, као и некоришћења зимске опреме.