najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Leto za stanovnike severne Zemljine polulopte počinje u nedelju, 21. juna u 10 časova i 24 minuta, dok će istovremeno za stanovnike južne polulopte početi zima, saopštilo je Astronomsko društvo “Ruđer Bošković”.
Obdanica će se potom skraćivati do 21. decembra, kada počinje zima.
Kompanija FCC Kikinda obaveštava građane da se nastavlja organizovana dodatna podela posuda za komunalni otpad i posuda za mešani ambalažni otpad.
Podela će biti organizovana od 22. do 26. juna, u periodu od 8 do 16 časova, na adresi Generala Drapšina 20 u Kikindi. Građani koji do sada nisu preuzeli svoje posude ili im je potrebna zamenska mogu to učiniti u navedenom terminu.
Iz kompanije FCC Kikinda zahvaljuju građanima na dosadašnjoj saradnji i ukazanom poverenju.
Istovremeno, iz kompanije podsećaju korisnike na radno vreme informacionog centra za korisnike komunalnih usluga na istoj adresi. Na ovom mestu se građani mogu detaljnije informisati o uslugama koje kompanija pruža, ali i preuzeti posude za komunalni i reciklabilni otpad.
Radno vreme informacionog centra za korisnike komunalnih usluga je:
FCC Kikinda poziva građane da iskoriste mogućnost preuzimanja posuda i doprinesu efikasnijem upravljanju otpadom i unapređenju sistema razdvajanja otpada u gradu.
Gradonačelnik Mladen Bogdan obišao gradilište najvećeg razvojnog projekta u Srbiji i poručio da će Kikinda aktivno učestvovati u prilikama koje donosi međunarodna izložba
Kikinda će imati priliku da svoje privredne, turističke i kulturne potencijale predstavi milionima posetilaca iz celog sveta na međunarodnoj specijalizovanoj izložbi EKSPO 2027, koja će biti održana u Beogradu.
Tim povodom gradonačelnik Mladen Bogdan i načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Nebojša Jovanov obišli su danas gradilište EKSPO kompleksa u Surčinu, u okviru posete koju je za predstavnike gradova i opština organizovala ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović.
Tokom obilaska predstavljena je dinamika radova na jednom od najvećih infrastrukturnih i razvojnih poduhvata u novijoj istoriji Srbije. Budući izložbeni kompleks već sada pokazuje razmere projekta koji će 2027. godine okupiti učesnike, investitore i posetioce iz celog sveta.
Ministarka Snežana Paunović istakla je da je EKSPO 2027 razvojna šansa za celu Srbiju, naglasivši da će lokalne samouprave imati važnu ulogu u predstavljanju svojih potencijala pred međunarodnom publikom, u delu „Srpska kuća”.
Gradonačelnik Mladen Bogdan ocenio je da EKSPO 2027 predstavlja značajnu priliku za razvoj Kikinde i njeno snažnije pozicioniranje na domaćoj i evropskoj mapi.
– Kikinda će biti deo velike priče koja prevazilazi granice jednog grada i jednog regiona. EKSPO 2027 nije samo događaj u Beogradu, već projekat cele Srbije i prilika da svetu pokažemo sve ono što nas čini prepoznatljivim, od privrede i poljoprivrede do kulture, tradicije i inovacija. Uveren sam da će koristi od ovog projekta osetiti i građani Kikinde kroz nove investicije, jačanje turističke ponude i dodatno pozicioniranje našeg grada. Zato je važno da budemo aktivni učesnici ovog procesa i da spremno dočekamo prilike koje EKSPO donosi – poručio je Bogdan.
Za Kikindu, EKSPO 2027 predstavlja priliku da svoje adute predstavi globalnoj publici, zbog čega i učešće u pripremama za ovaj događaj otvara vrata novim partnerstvima, investicijama i promociji grada kakvu do sada nije imao.
Vetrozaštitni pojas star jednu decenije, koji je bio zdrav i vitalan, uništen je u dužini od skoro dva kilometra na putu ka Banatskoj Topoli.
-Ovaj čin ljudskog nemara koji je izazvao širenje požara na otvorenom prouzrokovao je neprocenjivu ekološku štetu. Dok nadležne službe godinama ulažu napore u podizanje vetrozaštitnih pojaseva i povećanje procenta pošumljenosti, u svega nekoliko minuta, ljudskim faktorom je naneta ozbiljna degradacija prirodnog okruženja, uz uništavanje flore i faune na ovom području- ističe Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Bivši guverner američke savezne države Ilinois i nekadašnji član Kongresa Rod Blagojević u ekskluzivnom intervjuu za Balkan Watch govorio je o odnosima Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, NATO bombardovanju 1999. godine, politici predsednika Aleksandra Vučića, ulozi Srbije na Balkanu, kao i o novom američkom ambasadoru u Beogradu i značaju srpske dijaspore u Americi.
Blagojević je ocenio da su odnosi Srbije i SAD danas znatno bolji nego pre dve ili tri decenije, ističući da predsednik Donald Tramp ima mnogo pozitivniji odnos prema Srbiji nego administracija Bila Klintona.
„Predsednik Tramp, koga lično poznajem, zaista se divi srpskom narodu, razume njegovo mesto u istoriji i smatra Srbe borcima. A i on je borac. I Vučić je borac“, izjavio je Blagojević za Balkan Watch.
Odgovarajući na pitanje o NATO bombardovanju 1999. godine, Blagojević je podsetio da je bio jedan od retkih članova američkog Kongresa koji se javno protivio vojnoj intervenciji protiv Srbije.
On je izneo tvrdnju da je administracija tadašnjeg predsednika Bila Klintona svesno kreirala atmosferu koja je Srbiju i Srbe predstavljala u negativnom svetlu.
„Mislim da je predsednik Klinton namerno odlučio da bombarduje Srbiju kako bi isprovocirao Srbe i Miloševića i stvorio okruženje u kojem bi međunarodna zajednica videla Srbe predstavljene na nepošten način kroz propagandnu mašineriju u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, gde su Srbi i Srbija izjednačavani sa nacističkom Nemačkom“, rekao je Blagojević za Balkan Watch.
Dodao je da je bombardovanje ozbiljno narušilo potencijal za razvoj bliskih odnosa između dve države, ali da danas vidi prostor za novi početak i unapređenje saradnje.
Govoreći o višesmernoj spoljnoj politici Srbije i odnosima sa Evropskom unijom, Rusijom, Kinom i SAD, Blagojević je ocenio da je upravo takav pristup pokazatelj uspešne diplomatije.
„Mislim da je predsednik Vučić genije u načinu na koji vodi svoju spoljnu politiku i u činjenici da razvija odnose sa silama poput Rusije i Kine, a sada pruža ruku i Sjedinjenim Državama“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Srbija treba da održava odnose sa svim velikim silama i da ne bude vezana isključivo za jednu stranu u promenjenim međunarodnim okolnostima.
Na pitanje o ulozi Srbije pod administracijom Donalda Trampa, Blagojević je poručio da Srbija ima potencijal da postane vodeća država regiona.
„Mislim da Srbija treba da bude lider Balkana, posebno Zapadnog Balkana“, izjavio je za Balkan Watch.
On smatra da bi Sjedinjene Države trebalo da pokažu veće interesovanje za ulaganja u Srbiji, navodeći da američke kompanije prepoznaju kvalitet srpske radne snage i da postoje značajne mogućnosti za ekonomsku saradnju, posebno u oblasti energetike i prirodnih resursa.
Komentarišući imenovanje novog američkog ambasadora u Srbiji, Blagojević je rekao da očekuje unapređenje odnosa dve države.
Iako je naveo da lično ne poznaje novog ambasadora, istakao je da njegova biografija ukazuje na veliko iskustvo u diplomatiji i međunarodnim poslovima. Takođe je podsetio da se svojevremeno i njegovo ime pominjalo kao moguće rešenje za ambasadorsku funkciju u Beogradu.
Blagojević je ocenio i da će novi ambasador biti „mnogo bolji od Kristofera Hila“, čiji mandat nije ocenio pozitivno.
Govoreći o ulozi srpske dijaspore u SAD, Blagojević je ocenio da Srbi u Americi nisu bili dovoljno politički organizovani tokom devedesetih godina, za razliku od drugih zajednica koje su uspešno uticale na američku politiku.
„Mislim da je jedan od razloga zbog kojih je Srbija bila tretirana na način na koji je bila tretirana tokom devedesetih godina taj što srpska dijaspora nije bila politički organizovana kao Albanci, Hrvati i muslimanske zajednice“, rekao je Blagojević za Balkan Watch.
On smatra da bi srpska zajednica u Americi trebalo da bude mnogo aktivnija u političkom životu i da organizovano radi na jačanju srpskih interesa, navodeći da je upravo to jedna od ključnih lekcija koje su Srbi naučili iz događaja tokom raspada Jugoslavije i NATO bombardovanja.
Blagojević je zaključio da odnosi Srbije i Sjedinjenih Država imaju veliki potencijal za napredak, posebno u novim geopolitičkim okolnostima, uz ocenu da su interesi dve zemlje danas usklađeniji nego što su bili prethodnih decenija.
Pošta Srbije izdala je dve nove poštanske marke u okviru emisije „Zaštićene životinjske vrste“, posvećene pticama koje su svoj dom pronašle u urbanim sredinama. U pripremi izdanja, kroz stručno savetovanje, učestvovali su i predstavnici stručne javnosti i organizacija koje se bave zaštitom ptica.
Na markama su prikazane bela roda i utina. Bela roda predstavljena je kroz koloniju u novosadskom naselju Klisa, koja se smatra najvećom ove vrste u Evropi. Druga marka posvećena je utini, čije je najveće zimovalište na Gradskom trgu u Kikindi.
Umetničku realizaciju novih poštanskih markica potpisuju Miroslav Nikolić i Anamari Banjac, dok su fotografije ptica koje su poslužile kao inspiracija za njihov izgled delo članova i saradnika Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Katarine Paunović i Aleksandra Vukićevića.
Pošta Srbije nastavlja da promoviše prirodno bogatstvo zemlje i značaj očuvanja zaštićenih životinjskih vrsta, među kojima posebno mesto zauzimaju bela roda i kikindska utina.
Ispred Udruženja građana „Torontal“ i katoličkog groblja u Ruskom Selu u toku je izgradnja novih parking mesta, za šta je iz gradskog budžeta izdvojeno 2,5 miliona dinara.
Gradonačelnik Mladen Bogdan istakao je da je reč o nastavku ulaganja u mesne zajednice i podršci sadržajima koji iz godine u godinu privlače sve veći broj posetilaca.
– Biće uređeno ukupno 24 do 25 parking mesta ispred udruženja i kod katoličkog groblja. „Torontal“ se razvija, ima sve više posetilaca i sadržaja, pa je bilo važno da se odgovori na potrebe udruženja i uredi prostor ispred kompleksa – rekao je Bogdan.
On je dodao da su sredstva obezbeđena u okviru programa za uređenje puteva i trotoara u selima, za šta je ukupno izdvojeno oko pet miliona dinara.
Predsednik Udruženja građana „Torontal“ Šandor Talpai naglasio je da je ovaj kompleks postao jedna od prepoznatljivijih turističkih destinacija na teritoriji grada Kikinde.
– Razvoj infrastrukture znači i razvoj sela. Samo ove godine posetilo nas je oko 500 dece na jednodnevnim ekskurzijama. Pored prirodnog ambijenta, nudimo radionice starih zanata, grnčariju, batik i stazu sa preprekama u šumi, što je posebno zanimljivo najmlađima – naveo je Talpai.
Nova parking mesta znatno će olakšati dolazak autobusa i većih grupa posetilaca, jer je do sada saobraćaj bio otežan zbog prolaska poljoprivredne mehanizacije.
U „Torontalu“ očekuju da će biti uređeno tridesetak parking mesta, kako bi čitav prostor ispred kompleksa i katoličkog groblja bio u potpunosti prilagođen potrebama posetilaca.
Otvoreni bazeni počeće sa radom u subotu, 20. juna, a tokom predstojećeg vikenda ulaz će biti besplatan za sve posetioce u Kikindi i Banatskom Velikom Selu. Radno vreme bazena biće od 10 do 18 časova.
Prema rečima direktora Kulturno-sportskog centra „Jezero“ Dragana Pecarskog, sve je spremno za početak sezone. Voda je kontrolisana i ispravna, a kvalitet je potvrdio Zavod za javno zdravlje.
View this post on Instagram
– Očekujemo lepo vreme i veliki broj posetilaca. Svi uslovi za bezbedan i prijatan boravak na bazenima su obezbeđeni – istakao je Pecarski.
Treninzi sportskih klubova već su počeli, a bazene koriste plivači i ronioci.
Predstojeći vikend, prema prognozi meteorologa, doneće pravo letnje vreme, što će obradovati sve koji planiraju da osveženje potraže na otvorenim bazenima.
Povodom Svetskog dana muzike, Kikinđane i goste grada očekuje jedinstveno muzičko veče u bašti Gradske kuće.
Kulturni centar Kikinda organizuje koncert prvaka opere Narodnog pozorišta u Beogradu, Ljubice Vraneš i Dragoljuba Bajića, dugogodišnjih prijatelja našeg grada, koji će nastupiti u nedelju, 21. juna, sa početkom u 20 časova.
Posetioci će imati priliku da uživaju u vrhunskim interpretacijama u ambijentu jednog od najlepših gradskih prostora, a ulazak na koncert je besplatan.
Organizatori pozivaju sve ljubitelje muzike da im se pridruže i zajedno obeleže Svetski dan muzike uz nastup istaknutih umetnika srpske operske scene.
Za rehabilitaciju kolovoza u ulicama Stevana Sremca, Stevana Sinđelića, Vojvode Putnika i Vojvode Mišića obezbeđeno je 70 miliona dinara preko Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.
Reč je o značajnom infrastrukturnom projektu koji će unaprediti bezbednost saobraćaja i kvalitet putne mreže u delovima grada kroz koje svakodnevno prolazi veliki broj vozila.
Gradonačelnik Mladen Bogdan danas je u Novom Sadu potpisao ovaj ugovor o dodeli sredstava po javnom konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti saobraćajne infrastrukture.
– Veoma je važna stvar za Kikindu i Kikinđane što smo obezbedili sredstva za rehabilitaciju ovih saobraćajnica. Zahvalni smo Pokrajinskoj vladi i Upravi za kapitalna ulaganja što su prepoznali značaj projekta za naš grad. U pitanju su ulice koje se intenzivno koriste, dve predstavljaju deo tranzitnog pravca, dok su preostale veoma prometne jer prolaze kroz širi centar grada i pored Gradske pijace – navodi Bogdan.
Nakon potpisivanja ugovora, predstoji sprovođenje administrativnih procedura kako bi se što pre realizovala javna nabavka i počeli radovi.
Uporedo sa pripremama za rekonstrukciju pomenutih ulica, u svim delovima grada u toku je sanacija udarnih rupa.
– Svesni smo da postoje kritične deonice u određenim ulicama, naročito onima koje su opterećene teretnim saobraćajem. Ne bežimo od problema, oni su nam poznati i svakodnevno radimo na njihovom rešavanju. Upravo zbog toga nastavljamo ulaganja u putnu infrastrukturu kako bismo poboljšali uslove za sve učesnike u saobraćaju – poručio je Bogdan.
