јануар 26, 2026

Jelena Trifunović

podvodni-svet-radovi

Више од 600 радова предшколаца, основаца и средњошколаца пристигло је на традиционални ликовни конкурс посвећен подводном свету, који, у оквиру Фестивала подводног филма и фотографије, организују Ронилачки клуб „Орка“ и Културни центар Кикинда.

Разноврсност техника, мотива и идеја представљала је велики изазов за жири, који је након пажљивог оцењивања наградио 22 најуспешнија рада.

Додела награда најбољим младим ауторима одржана је у суботу у Културном центру, у оквиру 17. Фестивала подводног филма и фотографије. Том приликом посетиоци су имали прилику да погледају и изложбу фотографија постављену у Галерији Културног центра, која је додатно осветлила лепоту и тајанственост подводног света.

Програм је употпуњен приказивањем кратког филма о раду и бројним активностима Ронилачког клуба „Орка“.

Geza-Setet-in-memoriam

Сликар, илустратор и стрип цртач Геза Шетет, најпознатији по стрип адаптацији „Горског вијенца”, преминуо је у 72. години живота.

Рођен је у Кикинди 1953. године, а једно време је живео у Суботици и потом у Таванкуту. Први стрип је објавио 1977./78. у војвођанском часопису на мађарском језику „Jo Pajtas“-u, кao и у „SAZ- у. Насликао је и око 2500 уља на платну. Честа тема били су му библијски, антички и војвођански мотиви.

Шетет је недавно био у нашем граду, као гост и учесник првог Стрип фестивала одржаног у Културном центру и у Новим Козарцима. Том приликом, дао је интервју нашем недељнику Комуна.

– Док сам био у армији највише сам радио портрете. Војници су хтели да позирају, а мени је то добро дошло да вежбам анатомију и физиономије људи. Непрестано сам цртао и чини ми се да сам у цртању људских лица најдаље отишао. Радио сам много послова у животу, али ми је цртање и сликање никад нисам прекидао. Једно време сам радио и на рибњаку и тај период у мом животу памтим по томе што нисам ништа сликао нити цртао чак две недеље, јер је било пуно посла око излова рибе. Радило се од 6 ујутру до 10 увече. То ми је најдуже време што се нисам дружио са сликарским или цртачким прибором.

Како је истицао, у стрипу је на њега највише утицао Харолд Фостер и његов „Принц Валијант”.

-Имао сам десетак година кад сам га у „Кекецу” видео први пут и то је била љубав на први поглед. Као дете сам копирао стрипове из едиција „Цртани романи”, „Плави Вјесник” и друге. Сви ти утицаји су за мене били јако важни и увек ме је од свих елемената стрипа цртеж највише привлачио. Сценарио ми је био у другом плану. Касније сам у Кикинди упознао Хрвоја Радовановића, сликара, илустратора и графичког уредника и он је, кад је имао времена, додатно подучавао и мене и касније познатог стрип цртача из Мокрина, Спасоја Кулаузова- испричао је, између осталог, Геза Шетет у интервјуу за Комуну.

sednica-toza-konverzija-(4)

Председник Скупштине града Душан Попесков за понедељак, 22. децембар, заказао је 14. седницу локалног парламента. На дневном реду је 17 тачака, а најважнија је доношење одлуке о буџету града за 2026. са пројекцијама на 2027.и 2028. годину.

У наредној години буџет је планиран на три милијарде 850 милиона динара, што је више у односу на почетни планирани буџет за 2025.годину.

-Почетно стање је велико с обзиром на то да на рачуну имамо средства од продаје некадашњег одмаралишта у Прчњу у износу од 130 милиона динара и она ће бити строго наменски утрошена. Ту је и 67 милиона динара који су нам пребачени од Покрајине  – сазнајемо од помоћнице градоначелника Дијане Јакшић Киурски. – Када је реч о инвестицијама у 2026. години акценат је на селима. Осим средстава за редовно функционисање и за путну инфраструктуру планирана су и друга улагања. У Башаиду ће бити изграђено дечије игралиште, у Сајану гасни котао у Дому културе, у Руском Селу урадиће се фасада на Омладинском дому, у Мокрину су планирани реконструкција крова на Дому културе и завршетак летње сцене и фонтане на Варошком тргу, у Банатској Тополи завршиће се енергетска санација и адаптација Дома културе. У наредној години биће започета и реконструкција Основне школе „Фејеш Клара“, наставиће се радови на Гимназији „Душан Васиљев“, планирано је и учешће града за проширење капацитета Геронтолошког центра које се реализује у оквиру ИПА пројекта Србија – Румунија, за завршетак нове зграде Центра за социјални рад.

Субвенције из градске касе јавним предузећима планиране су на 97 милиона динара од којих је 17 опредељено „Аутопревозу“ и 80 милиона ЈП „Кикинди“, где је највећи део за улагање у путну инфраструктуру.

Одборници ће разматрати програме пословања јавних предузећа „Кикинда“, „Аутопревоз“ и „Топлана“, одлуке о приступању изради програма за унапређење социјалне заштите од 2026. до 2030. године, о одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији града, о усвајању програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака, измени и допуни ценовника израде водоводних прикључака, контролисања, оверавања и поправке водомера.

Гласаће се и о захтевима за изменама и допунама ценовника изношења ретких фекалија ЈП „Кикинда“ где се цене повећавају за 12,3 процената, као и за захтев компаније „FCC“ да се за 3,2 одсто увећају цене одлагања, изношења и транспорта комуналног отпада осим цене за социјалне случајеве, које остају непромењене.

german-3504961-1280
Како портал Српски угао пише: Немци више не верују у Деда Мраза: Мерц и његова коалиција изгубили поверење.

Нова анкета Института ИНСА за лист „Bild“, спроведена између 12. и 15. децембра међу 1.003 испитаника, представља досадан ударац за владу канцелара Фридриха Мерца и СПД-а. Поверење грађана у црно-црвену коалицију (ЦДУ/ЦСУ–СПД) пало је на историјски минимум у рекордном кратком року. Само 10% испитаника верује да ће политика Мерца, Клингбајла и остатка владе побољшати њихову личну ситуацију, 41% сматра да ће све остати исто, док чак 58,7% – највише од преузимања власти – не очекује никакав економски раст.

Ови резултати спадају међу најлошије забележене за једну нову владу у послератној Немачкој. Мерц је дошао на власт уз велика обећања о „економском преокрету“ и снажном лидерству, али је за само неколико месеци потрошио готово сав политички капитал. Уместо раста и стабилности, грађани све чешће осећају стагнацију, веће порезе и потпуни изостанак стварних промена.

Посебно показују податке о миграцијама, које 31% испитаника наводи као највећи проблем у земљи, док се климом примарно бави тек 11% грађана. Упркос томе, влада не нуди решења – 42% испитаника очекује да ће масовна имиграција остати на истом нивоу, а 31% верује да ће се ситуација додатно погоршати. Најизраженије незадовољство долази од бирача опозиције, који у великој већини не верују у промену курса.

Иако део бирача ЦДУ/ЦСУ и СПД-а још увек чека „чудо“, већина јавности поручује да је стрпљење потрошено.

Поглед редакције портала Српски Угао

Мерц и његова коалиција показали су колико брзо власт може изгубити поверење када обећања остану празна, а проблеми се гурају под тепих. Немачка данас нема кризу поверења случајно – она је директна последица неспособности и политичке самодовољности актуелне власти. У таквом амбијенту, раст подршке Алтернативи за Немачку (АфД) није изненађење, већ логична реакција бирача који траже јасне ставове и стварна решења. Док Мерц нуди изговоре, АфД говори о ономе што грађане највише погађа – границама, сигурности и економском опоравку.

Извор: Српски угао

german-3504961-1280
У емисији „NIUS Live am Abend“ од 19. децембра 2025. немачки десно оријентисани портал НИУС оштро је критиковао канцелара Фридриха Мерца (ЦДУ) због подршке новом пакету помоћи Украјини.

Емисија је Мерцов приступ на самиту ЕУ у Бриселу назвала његовим „Ватерлоом“ – великим поразом.

Мерц је заговарао директно коришћење замрзнуте руске имовине (преко 200 милијарди евра) за финансирање Украјине. Међутим, договорен је бескаматни зајам од 90 милијарди евра за наредне две године, финансиран новим заједничким дуговима ЕУ, а не руским новцем. Водитељ Андреас Дорфманн и гости истакли су да је ово уступак Русији и слабост Мерца, јер Путин сада види да се рат „исплати“. Критиковали су Мерца што оптерећује немачке пореске обвезнике уместо да користи руска средства.

Друга главна тема била је дебата о проширењу овлашћења Савезне обавештајне службе (БНД). Емисија је насловом „Дозвола за убијање?“ упозорила на нацрт новог закона о БНД-у, који предвиђа веће могућности за операције у иностранству. Агентима би било дозвољено да врше саботаже, уништавају непријатељску опрему или чак дозволе одређене преступе за заштиту извора. Гости су упоредили ово са „Џејмс Бондом“, изражавајући забринутост да Немачка прелази на агресивнију обавештајну политику.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ове теме показују дубоку поделу у немачкој политици – Мерцова подршка огромној помоћи Украјини и јачању обавештајних служби види се као наставак рата без краја на терет европских грађана. Уместо мира, Берлин бира ескалацију, што само продужава сукоб и слаби Европу.

Извор. Српски угао

zima-1

Почиње зимско годишње доба – сутра најкраћи дан у години.

Зима почиње сутра у 16 ​​часова и 3 минута, наводи се у обавештењу Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.

У исто време за становнике на јужној Земљиној полулопти почиње лето.

Први дан зиме је уједно и најкраћи дан у години (зимски солстициј). На дан почетка зиме Сунце у Београду излази у 7.13 сати, а залази у 16.00, што значи да ће обданица трајати 8 часова и 47 минута, а ноћ 15 часова и 13 минута.

tanja-radisic-2

Поводом 75. годишњице Народног позоришта Кикинда уприличена је и изложба костима насталих током протеклих неколико деценија.

Татјана Радишић, костимографкиња, афирмисана уметница, сарадница најзначајнијих домаћих, али и иностраних позоришта, гошћа је подкаста Кикиндског портала.

 

 

vtt
Тражи се прикупљање обавештења о Загорки Доловац, Бранку Стаменковићу, Ивани Стојилjkовић Поморишки и Љубомири Анђелићу због кршења закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика, пише портал 24седам.

Више јавно тужилаштво у Београду поднело је Трећем основном јавном тужилаштву у Београду захтев за прикупљање потребних обавештења у циљу испитивања навода кривичне пријаве коју је поднео народни посланик Угљеша Мрдић против четири тужиоца – Загорке Доловац, Бранка Стаменковића, Иване Стојилjkовић Поморишки и Љубомира Анђелића, због кривичног дела кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика.

Трећем ОЈТ у Београду, како се наводи у саопштењу Вишег јавног тужилаштва у Београду, поред осталог, наложено је да „без одлагања на увид достави списе предмета тог тужилаштва, а који је предмет кривичне пријаве“.

– Уколико се предмет не налази у том тужилаштву, потребно је да га што хитније прибави од лица или државног органа код кога се налази и да га достави Вишем јавном тужилаштву у Београду. Од главног јавног тужиоца Трећег ОЈТ у Београду И. С. П. (Иване Стојилjkовић Поморишки, прим. аут.) затражено је да достави писано изјашњење на околност поступања у наведеном предмету, посебно на околност како је заснована месна надлежност Трећег ОЈТ у Београду – односно на основу којих доказа је као место извршења кривичног дела опредељен Аеродром „Никола Тесла“ у Београду – наводи се у саопштењу тужилаштва.

Како се додаје, такође је потребно да се изјасни због чега је за поступање у наведеном предмету одређен јавни тужилац Љ. А. (Љубомир Анђелић, прим. аут.) и ко је, према распореду дежурстава, био дежурни јавни тужилац у Трећем ОЈТ у Београду 29. маја 2024. године.

– Главни јавни тужилац Трећег ОЈТ у Београду треба да се изјасни и на основу чега је процењено да реченица која се наводи у споразуму „Зар сте Ви још увек живи?“ представља озбиљну претњу у смислу радње извршења кривичног дела Угрожавање сигурности из чл. 138. Кривичног законика – додаје се.

Подсетимо, народни посланик Угљеша Мрдић кривичну пријаву поднео је због сумње да су у периоду од 29. до 31. маја 2024. године, они као саизвршиоци „прекршили закон тако што су С. Ж. изложили противзаконитом хапшењу, одређивању задржавања од 48 часова, кривичном гоњењу због радњи које не представљају кривично дело, као и изрицању драконске казне“.

Како тврди Мрдић у пријави, оштећени С. Ж. се 29. маја 2024. године око 16.45 часова на аеродрому у Бриселу Загорки Доловац обратио речима: „Зар сте Ви још увек живи?“, након чега је Бранко Стаменковић телефоном позвао начелника организационе јединице МУП РС задужене за обезбеђење личности и захтевао да С. Ж. буде одмах ухапшен по слетању авиона у Београд. Доловац је, у намери да казни оштећеног С. Ж, јер се уопште усудио да јој се обрати, како се наводи у пријави, телефоном контактирала главног јавног тужиоца Трећег ОЈТ у Београду Ивану Стојилjkовић Поморишки захтевајући да се оштећеном С. Ж. одреди задржавање и да се покрене кривични поступак због кривичног дела угрожавање сигурности, иако је знала да се у његовим радњама не стичу битни елементи наведеног, нити било ког другог кривичног дела.

С. Ж. је, подсећамо, осуђен на девет месеци кућног затвора, меру забране приближавања и комуникације са Загорком Доловац у трајању од три године, а Загорка Доловац је истакла имовинскоправни захтев у износу од 500.000 динара.

Више јавно тужилаштво у Београду, коме је пријава поднета, како се наводи, затражило је да се доставе и подаци на који начин је одређена врста и одмерена висина кривичне санкције према С. Ж, лицу које је у том предмету било пријављено за извршење кривичног дела угрожавање сигурности на штету Врховног јавног тужиоца З. Д, а нарочито због чега је поступајући јавни тужилац Љ. А. примио примерак пресуде намењен оштећеној З. Д.

– Више јавно тужилаштво у Београду ће, у циљу провере навода кривичне пријаве, у оквиру својих законом прописаних надлежности, предузети и друге радње, како би се што прецизније разјасниле све околности пријављеног догађаја. Такође, Више јавно тужилаштво у Београду апелује на пријављена лица да не користе своје високе јавнотужилачке функције за коментарисање навода кривичне пријаве до одлуке надлежног јавног тужилаштва која ће уследити након што се изврше све неопходне провере.

Свако даље оглашавање у јавности пријављених лица, пре доношења јавнотужилачке одлуке о даљем поступању, сматраће се недозвољеним притиском на самосталност у раду поступајућег јавног тужиоца, што може имплицирати и дисциплинску одговорност – наводи се у саопштењу Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Извор: 24седам

Фото: Принтскрин 24седам

bvs-nasa-sela

Кикинда се поноси најлепшом улицом, а Банатско Велико Село најлепшим парком.

Током летњих месеци, великоселски базен постаје права мала оаза, место освежења и дружења свих генерација.

Понос села су бројна удружења и фудбалски клуб, који негују спортски дух и чувају осећај припадности. Снажно заједништво потврђује и изградња цркве, као и подршка породицама које желе да овде остану и граде будућност, уз помоћ програма куповине кућа Министарства за бригу о селу.

 

Don`t copy text!