Jelena Trifunović

пеxелс-миккел-квист-2722911-16024863

У Немачкој је током претходне године забележен значајан пораст кривичних дела са политичком позадином повезаном са левим екстремизмом. Према подацима Савезног министарства унутрашњих послова, број таквих дела порастао је за више од 35%, док су насилни инциденти забележили још израженији раст од 43%. Министар унутрашњих послова Алеxандер Добриндт (ЦСУ) упозорио је да овакав тренд представља озбиљан изазов за правни поредак и безбедност грађана, најавивши јачање примене устава и одлучнији обрачун са левим екстремизмом. Ни Србија, као део европског простора, није остала по страни. И овде се у појединим протестним и блокадерским акцијама све чешће поставља питање где престаје политички активизам, а где почињу притисак, инциденти и отворено насиље. Оно што је посебно алармантно јесте податак да који је нашој редакцији доставио Центар за друштвену стабилност да је пораст лево-екстремистичког, Антифа и зелено-радикалног насиља увећан 187% у односу на 2021. годину.

Забринутост у Немачкој изазивају напади на инфраструктуру и сукоби са полицијом. У појединим случајевима, попут саботаже електро-мреже у Берлину, за коју се везује група Вулкангруппе, последице су директно погодиле десетине хиљада грађана који су усред зиме остали без електричне енергије. Немачке безбедносне службе већ дуже упозоравају на радикализацију дела аутономних и екстремистичких група које делују под паролама антифашизма и климатског активизма, а које се све чешће доводе у везу са насилним методама, укључујући нападе на полицију и критичну инфраструктуру.

Слични обрасци могу се приметити и у Србији током појединих еколошких и политичких блокада, иако су неки случајеви мање радикални него у Немачкој, бројчано су много чешћи. У више наврата бележени су инциденти током протеста против инфраструктурних и рударских пројеката. Блокаде путева, сукоби са полицијом и оштећење имовине постали су део појединих окупљања, иако нису били одлика сваког протеста.

У низу случајева у Србији забележени су озбиљни инциденти који су превазилазили оквир мирног окупљања. Током еколошких протеста и блокада путева против пројеката рудника литијума, поједини блокадери показали су отворено насиље – физички су насртали на полицију, оштећивали имовину и нападали просторије Српске напредне странке. У јавности су забележени бројни случајеви упада у политичке просторије и напада на активисте на терену.

Конкретно, током јула и августа 2025. године у Ваљеву је група демонстраната разбијала стакла, демолирала и палила просторије СНС-а, што је довело до сукоба, хапшења и повређених. У августу исте године у Новом Саду маскирани блокадери, наоружани моткама, палицама и пиротехничким средствима, упадали су у више просторија СНС-а, међу њима и на Булевару ослобођења, у Косовској и Стражиловској улици. Том приликом демолиран је инвентар, паљене су заставе, просипана фарба и физички су нападани присутни активисти и симпатизери.

Забележени су и напади на новинаре који су покушавали да извештавају са лица места. У више наврата, током протеста и блокада, сниматељи и репортери били су изложени ометању, гађању и употреби бибер-спреја, што додатно показује колико лако насилна атмосфера може да се прелије и на оне чији је посао да обавесте јавност. Слични инциденти са бацањем бакљи, каменица, блокадама магистралних путева и железничких праваца бележени су и у Београду и другим градовима, што додатно појачава утисак да се образац радикализације протеста не може више игнорисати.

Поглед редакције портала Српски Угао

Левичари који се тако гласно ките „антифашизмом“ и „борбом за правду“ још једном су показали своје право лице – насиље, хаос и нетрпељивост према свему што није по њиховој мери. Уместо да бране демократију, они је руше циглама, паљењем просторија, нападима на неистомишљенике и саботажама, док део медија и политичара са леве стране такве поступке или прећуткује или оправдава наводним „друштвеним узроцима“. Леви екстремизам није никакво мање зло, већ озбиљна претња сваком уређеном друштву. Било да се појављује на немачким улицама или српским путевима, његов резултат је исти – страх, нестабилност и урушавање поретка. Редакција портала Српски Угао стоји на страни реда, закона и  поштеног човека, а против сваког екстремизма, посебно оног који се покушава представити као друштвени напредак.

Пише: Нина Стојановић,

Извор: Српски угао

3д-пројецт-врховни-суд

Врховни суд Републике Србије донео је одлуку којом је преиначио раније пресуде у спору између компаније „3Д Пројект“ и Града Кикинде и одбио тужбени захтев у целости.

Тиме су оборене одлуке Привредног суда у Новом Саду и Привредног апелационог суда, којима је Град Кикинда био обавезан да исплати око два милиона евра односно за спорне радове на путу од Иђоша до моста на Тиси код Аде односно 109,4 милиона динара са затезном каматом и трошковима поступка.

Врховни суд је, као највиша судска инстанца, одлучујући по ревизији Града, заузео другачији став и правоснажно окончао поступак у корист Града Кикинде.

Међутим, одлука долази након што је новац поменутој фирми већ исплаћен из градског буџета, јер су раније пресуде биле извршне и довеле до блокаде рачуна града.

У тренутку када су претходне пресуде биле на снази, спроведена је принудна наплата из градског буџета.

Сада, након одлуке Врховног суда, правни оквир предвиђа могућност да се повраћај тражи кроз посебан поступак.

Како сазнаје КИКИНДСКИ портал, Град ће покренути одговарајуће правне процедуре за повраћај новца. Пратићемо даљи правни епилог. 

Овакав судски обрт отвара низ питања међу којима и питање одговорности у досадашњим споровима који су имали директан утицај на буџет локалне самоуправе, као и последица које судске одлуке имају на јавне финансије.

додела-куца-2026

Члан Градског већа Бојан Микалачки присуствовао је јучерашњем потписивању уговора у оквиру програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоских кућа, где је укупно 111 младих породица широм Србије обезбедило свој дом, од чега 17 на територији Кикинде.

– Свако ново домаћинство у нашим селима значи живот више – нову децу, нову енергију и сигурнију будућност. Наш циљ је да села око Кикинде буду места у којима се остаје и у која се људи враћају- истакао је Микалачки.

Нови домови биће насељени у чак 41 јединици локалне самоуправе. Мада Војводина предњачи, интересовање је константно и у осталим деловима земље.

Од ове године максималан износ средстава који се одобрава по кући повећан на 1.500.000 динара, али пракса показује да је могуће пронаћи и повољније некретнине. Овога пута најјефтинија кућа, површине 95 квадрата, купљена је за мање од 600 хиљада динара у Српском Крстуру, у општини Нови Кнежевац.

локал-споља-2

Слике говоре више од хиљаду речи!

Оно што је остало иза дугогодишњег закупца градског локала на тргу, у ком се налазио Паб Ј, скандалозно је и срамотно! Објекат који је у власништву Града остао је у руинираном стању, са зидовима и излогом очигледно са јасном намером оскрнављеним графитима.

 

Оваква деструкција и бахатост довољно говоре за себе, те је сваки коментар сувишан. И суграђани који су данас пролазили овим делом центра града, остали су у шоку и неверици, затечени срамотним призором.

Како сазнајемо, контактирано је и Одељење криминалистичке полиције ПУ Кикинда које је након консултација са јавним тужиоцем Основног јавног тужилаштва у Кикинди, обавестило представнике Града да ће бити поднета кривична пријава (према члану 212 Кривичног законика -Уништење и оштећење туђе ствари).

Однос према јавној имовини је уједно и огледало односа према друштву, а управо они који би држали лекције о систему, неправди и одговорности, сами су себе јасно демантовали- на делу!

оут-1200x600-финал-1024x512

Српска дијаспора поново показује своју дубоку оданост и нераскидиву везу са матицом. Срби широм света, ма где живели, увек су спремни да пруже подршку свом народу и очувају јединство са Србијом. Њихова љубав према отаџбини и спремност да помогну у кључним тренуцима представљају прави пример националне солидарности и поноса.

О томе сведочи и слика послата редакцији портала Српски Угао испред цркве Светог апостола Луке у Вићенци у Италији, на којој се јасно истичу поруке „Косово је Србија“ на италијанском и српском језику.

Истовремено, пријатељска Италија, пре свега кроз странку Лега, која је део владајуће коалиције, континуирано легитимише територијални суверенитет Републике Србије. Позивајући се на Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, део странке Лега и њени представници одбијају да признају самопроглашену независност тзв. Косова. Ова принципијелна подршка додатно учвршћује пријатељске односе између два народа и показује да се поштовање међународног права и даље цени у италијанској политици.

Поглед редакције портала Српски Угао

Наша мисија је да што више информишемо италијански народ о овом питању кроз једноставна и јасна питања. Шта би било да регион Лацио где се налази Рим сутра прогласи независност, да се та област одцепи и тиме угрози целокупну егзистенцију, територијални интегритет и идентитет Италијана? Да ли бисте то прихватили? Баш као што ми Срби не прихватамо отцепљење Косова и Метохије, тако и Лега разуме и поштује тај став – јер принцип је исти за све народе.

Пише: Стефан Богдановић

Текст и фото: Српски угао

 

митинг-подрдке-србија-са-ким-испред-ливнице

На предлог Драгана Ристића, дугогодишњег фоторепортера некадашње „Комуне”, Историјски архив Кикинда приступио је дигитализацији негатива фото-документације овог листа, коју је Ристић приљежно сачувао.

С обзиром да се ради о захтевном и минуциозном пројекту, Архив је аплицирао и добио средства од Министарства културе Републике Србије, тако да је већ реализован први део овог обимног пројекта.

– За сада је обрађено и дигитализовано око 1.200 фотографија које у највећој мери приказују време с краја осамдесетих и почетка деведесетих година двадесетог века, каже в. д. директора Историјског архива Катарина Ковачевић Јанковић.

Отварање вртића у Сајану

– Могу се видети различите области деловања људи нашег краја. Уједно, то је и пресек друштвеног стања оног времена. Ова дигитализација негатива је драгоцен историјски извор и представља увид у политичку, привредну, културну и спортску историју Кикинде последњих година 20 века- наводи наша саговорница, додајући да су досад преснимљене и постављене на интернет страницу Архива неке од најупечатљивијих фотографија, а превасходни циљ овог подухвата је историјско-документарни.

Смотра акцијаша 1989. године

– У реализацији овог пројекта имамо и свесрдну подршку Града и верујем да ће ово бити занимљиво многим нашим суграђанима, а поготово старијим мештанима. Ту се, рецимо, могу видети Зборови самоуправљача и друге данас заборављене друштвене активности које су имали људи оног времена. Занимљиво је било препознати људе на сликама. Неке актере смо лако препознали на фотографијама, док су неки за сада остали анонимни, па сви који се евентуално препознају, могу слободно да нам се јаве, како бисмо имали што обухватнију документацију. „Комуна” је била и остала препознатљив бренд нашег града.

Излазила је у континуитету од 1962. скоро 40 година и ово је одличан историјски осврт на времена која су за нама. Овако значајна фототека, није само драгоцена за наш Архив, него и за ширу заједницу. За сада је део дигитализованог материјала објављен на нашем сајту- каже Ковачевић Јанковић додајући да је у наредним корацима предвиђено да се настави са дигитализацијом и новијег периода. Архив је већ аплицирао код Министарства за наставак пројекта, па се ускоро очекује позитиван одговор и наставак дигитализације. Кад се то буде догодило, могућа је, наводи директорка Архива, и физичка поставка најупечатљивијих фотографија.

ЈОШ 50.000 ФОТОГРАФИЈА

Увидом у сајт Архива, увиђамо да су фотографије прегледне, сложене по различитим областима људског деловања и лако претраживе.

– Наш превасходни циљ је био да оно што прикажемо буде што објективнији пресек ондашњег живота нашег града- закључује Катарина Ковачевић Јанковић.

Иницијатор овог пројекта и дугогодишњи фоторепортер „Комуне”, Драган Ристић, сећа се и појединих околности које су обележиле време обухваћено дигитализацијом.

– Овај пројекат се односи на период од 1988. до 2002. и обухвата време кад сам био фоторепортер „Комуне”. Сачувао сам богату збирку негатива и пожелео сам да то поделим с јавношћу. Захвалан сам Владимиру Сретеновићу који је преснимавао негативе које сам уступио, а посебно Историјском архиву који је имао слуха за ову моју иницијативу- истиче Ристић, констатујући да је укупан број негатива који још чекају на дигитализацију близу 1.500. Сваки са по 36 снимака, даје укупно бројку већу од 50.000 фотографија, али, уверен је Ристић, да ће Министарство културе, с обзиром на то да је први део овог обимног посла урађен врло професионално, и овог пута изаћи у сусрет, како би наставили са овим значајним пројектом.

Штрајк у „Трикотажи”

ПОЖАР УНИШТИО ДЕО СЛИКА

– Иначе, кад се сетим тог времена, мој претходник у „Комуни“ Хрвоје Радовановић је такође имао веома богату фототеку. У тадашњој старој згради „Комуне” нису постојали услови за чување негатива, па је документација чувана код Радовановића у стану. Једном приликом је избио пожар код њега и скоро целокупна његова фототека, али и део моје је изгорела. Срећом, касније, у новој згради редакције били су добри услови за чување. То је већ била 1988. година и та година је прва обухваћена овом дигитализацијом- каже Ристић.

Н. Савић

 

 

 

грегреесе-транспортатион-сyстем-3327431-1280

Немачка фабрика Волксwаген у Оснабрику, где се још увек склапају кабриолети „Т-Рок“ и модели Поршеа, могла би већ за годину и по дана почети да производи компоненте за израелски систем противваздушне одбране „Гвоздена купола“ уместо путничких аутомобила. Како извештава аустријски „Дер Стандард“ позивајући се на изворе блиске преговорима, Волксwаген води разговоре са израелском компанијом „Рафаел Адванцед Дефенце Сyстемс“ о преоријентацији фабрике која запошљава око 2.300 радника, чија би се производња аутомобила окончала средином 2027. године.

Према писању „Дер Стандард-а“ од 4. априла 2026. године, план подразумева да фабрика у Оснабрику производи тешке камионе за транспорт, лансере и генераторе за „Гвоздену куполу“, али не и саме ракете пресретаче. Овај потез долази након што је немачки одбрамбени гигант „Рајнметал“ одбио да преузме фабрику за производњу оклопних возила на точковима, оставивши будућност локације у Доњој Саксонији неизвесном.

Европска аутомобилска индустрија, суочена са слабом потражњом за возилима, кинеском конкуренцијом и високим трошковима преласка на електричне аутомобиле, све отвореније тражи спас у сектору наоружања који доживљава прави процват због геополитичких напетости. Како даље преноси „Дер Стандард“, француско-немачка компанија КНДС већ је преузела некадашњу фабрику возова „Алстом“ у Герлицу у Саксонији, где се сада уместо вагона производе делови за тенкове. Француски „Рено“ планира да заједно са компанијом „Тургис Гаиллард“ производи војне дронове, док финска „Валмет Аутомотиве“ преусмерава капацитете ка оклопним возилима како би надокнадила пад поруџбина из аутомобилске индустрије.

Аналитичари попут немачког стручњака Јиргена Пипера оцењују да је улазак аутомобилских произвођача и добављача у одбрамбени сектор „тренд“ у Немачкој и ширеј Европи. Компаније са дугом војном историјом, попут Рајнметала, бележе рекордне профите и раст запослености, док аутомобилски гиганти попут Мерцедеса смањују радну снагу. Овај помак омогућава пренос знања из аутомобилске производње – прецизне механике, електронике и система – директно у војну технику.

Поглед редакције портала Српски Угао

Док Европа убрзано преусмерава фабрике ка одбрамбеној индустрији, ова вест показује колико се брзо мењају индустријски приоритети у условима растућих безбедносних ризика. Сличан заокрет виђен је и у Европи током Другог светског рата, када су бројне аутомобилске фабрике са цивилне производње прешле на војну технику. У Немачкој је фабрика Волксwаген у Волфсбургу уместо „народног аутомобила“ масовно производила војна возила Кüбелwаген и Сцхwиммwаген, док су Даимлер-Бенз, Опел и БМW израђивали камионе, тенкове и авионске моторе. На сличан начин радиле су и британске, француске и америчке фабрике, од Форда и Генерал Моторса до Вауxхалла. Аутомобилска индустрија показала се као један од кључних ослонаца ратне машинерије, јер су њени погони, прецизна механика и обучена радна снага могли брзо да буду пребачени на производњу оружја и војних возила.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

вуциц-хала-(6)

Председник Србије Александар Вучић честитао је данас највећи хришћански празник, Васкрс, уз поруку да је породични сто место где се окупљају генерације и где сви разговарају.

“Породични сто није само сто. То није само нешто од дрвета, пластике или метала. Породични сто је место где се окупљају генерације и где сви разговарају. Срећан највећи хришћански празник. Христос васкрсе!”, поручио је Вучић у објави на Инстаграму, уз видео-снимак.

Православни верници који поштују јулијански календар прослављају најзначајнији хришћански празник, Васкрсење Исуса Христа – Васкрс, који представља темељ и суштину хришћанске вере.

границни-прелаз

На Граничном прелазу Батровци путничка возила на прелаз српске границе овог јутра чекају око сат времена, али томе је потребно додати и време задржавања у међузони, која је пуна.

Путници на овом граничном прелазу су за Танјуг рекли да одавно нису видели овакву гужву и да чекају око сат времена.

Неки од њих су већ пролазили кроз овај систем, док је другима први пут, и додају да се возила споро померају.

Од поноћи је на снази пуна примена ЕЕС система евидентирања путника, односно недржављана земаља Европске уније.

Поред фотографисања, евидентирају се и отисци прстију појединаца, а већ првог јутра потпуне примене новог система, створиле су се колоне возила дуже од километра, у обе траке.

Директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије (YУТА) Александар Сеничић изјавио је раније за Танјуг да ће у наредном периоду бити неопходно више стрпљења и боља организација путовања, као и да се могу очекивати веће гужве током овог викенда на граничним прелазима, а посебно са Хрватском, Мађарском и Румунијом.

 Пуна примена, то јест 24-часовни режим ЕЕС система (Ентрy/Еxит Сyстем) почела је данас, 10. априла, што подразумева да ћемо морати сваки пут да се региструјемо кроз тај систем, због правила боравка у ЕУ највише 90 дана у периоду од 180 дана.

ЕЕС систем почео је са радом 12. октобра 2025. године, уз постепено увођење у 29 европских земаља.

Без већих задржавања возила на прелазу Хоргош

На Граничном прелазу Хоргош 1 овог јутра, првог дана пуне примене система ЕЕС, нема већих задржавања на изласку из наше земље, али се међузона са Мађарском повремено попуњава.

На терминалу за улазак у Србију, неопходно време задржавања је једнако редовном трајању провере пасошке и царинске контроле.

Због могућих гужви, како због васкршњих празника, тако првенствено због ове потпуне примене електронског евидентирања уласка/изласка са територије Европске уније, Управа граничне полиције Србије, у сарадњи са надлежним органима Мађарске, усагласила је продужење радног времена на два малогранична прелаза.

Гранични прелаз Бачки Виногради Ашотхалом од 10. до 12. априла, ради непрекидно, односно 24 часа дневно. Такође, од 17. до 19. априла радно време биће од 7 до 22 часа.

Када је реч о прелазу Бајмок Бачалмаш, он ће радити од 7 до 24 часа, 10. и 11. априла, док ће у недељу, 12. априла овај прелаз бити отворен од 6 до 21 час.

Након више месеци најава и пробног режима, данас је почела пуна примена ЕЕС система на граничним прелазима ЕУ. Овај нови систем за наше путнике доноси обавезно узимање отисака прстију и фотографисање на границама Шенген зоне.

Танјуг

коо

Бечка полиција јутрос око осам часова покренула је велику акцију и уклонила нелегални климатски камп који је око 20 активиста подигло на земљишту предвиђеном за изградњу нове велике евент-арене у бечком кварту Ст. Марx. Како преносе аустријски медији и полиција, скуп није био пријављен, због чега је уследила интервенција. Део демонстраната напустио је локацију без отпора, док су други покушали да пруже отпор подизањем барикада и дрвене куле.

Према извештајима портала „ое24.ат“ и „хеуте.ат“, полиција је још у раним јутарњим сатима на терен послала већи број припадника. Активисти из иницијативе „Ст. Марx фüр Алле“ и покрета „Климацамп“ заузели су део простора, поставили шаторе и покушали да зауставе планирану изградњу комерцијалне арене капацитета до 20.000 места. Акција је трајала више сати, а полиција је на крају потпуно рашчистила локацију и уклонила све бесправно постављене објекте.

Протест је део шире кампање против пројекта градске управе Беча и компаније „Wиен Холдинг“, која заједно са немачким „ЦТС Евентимом“ планира изградњу модерне мултифункционалне хале. Активисти тврде да желе да сачувају тај простор као „бесплатан јавни парк за све“, док њихови критичари подсећају да је реч о запуштеном земљишту које годинама користи тек мали број људи, док би нова арена, према најавама инвеститора, могла да донесе нова радна места, већи туристички промет и више културних и забавних садржаја.

Поглед редакције портала Српски Угао

Овај случај још једном показује како радикални климатски активисти, иако малобројни, могу озбиљно да ометају развој савремених европских градова. Уместо да своје ставове износе кроз законске процедуре и јавне расправе, они се одлучују за нелегалну окупацију простора и директан сукоб са полицијом, при чему трошак на крају сносе порески обвезници. Град Беч има право да о развоју одлучује у интересу већине грађана, а не под притиском гласне мањине која под паролом екологије блокира инвестиције и инфраструктурни напредак. Овакви протести не нуде решења за климатске изазове, већ служе као параван за радикализам и опструкцију.

Пише: мр. Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

error: Content is protected !!