јануар 26, 2026

Jelena Trifunović

pokrajinska-skupstina

Седница Скупштине АП Војводине биће одржана данас, а на предложеном дневном реду су 24 тачке, међу којима је и Предлог одлуке о буџету АП Војводине за 2026. годину.

Почетак седнице је заказан за 10 часова.

На предложеном дневном реду је и Извештај о извршењу Одлуке о буџету АП Војводине за 2025. године у периоду од јануара до септембра.

Предложено је да посланици покрајинске скупштине разматрају и Предлог покрајинске скупштинске одлуке о кадровском плану АП Војводине за 2026. годину, као и предлог годишњег програма коришћења средстава из буџетског фонда за развој ловства АП Војводине за 2026. годину и предлог програма мера за спровођење годишњег одгајивачког програма у сточарству у АП Војводини за 2026. годину.

Пред одборницима ће се наћи и предлог покрајинске скупштинске одлуке о програму подршке пољопривредним стручним и саветодавним службама у обављању саветодавних и прогнозно-извештајних послова у заштити биља у АП Војводини за 2026. годину, о годишњем програму коришћења средстава из буџетског фонда за шуме АП Војводине за 2026. годину, као и о годишњем програму коришћења средстава из буџетског фонда за воде АП Војводине за 2026. годину.

На дневном реду су и предлози који се односе на заштиту, уређење и коришћење пољопривредног земљишта на територији АП Војводине у 2026. години, као и на подршку за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја за исти период.

На предложеном дневном реду су и предлози који се односе на превентивне скрининг програме сродника првог степена пацијената с руптурираним интракранијалним анеуризмама у АП војводини за 2026. годину, као и о терапијама појединих поремећаја мокрења код деце ботоксом за наредну годину.

На дневном реду су и предлози покрајинске скупштинске одлуке о програму унапређивања здравствених услуга за децу с тешкоћама у развоју у АП Војводини за 2026. годину, о програму процене функционалног статуса у току рехабилитације пацијената са стеченим недостатком доњих екстремитета у АП Војводини за 2026. годину и о програму скрининга на асимптоматску перзистентну или рекурентну микроскопску хематурију у АП Војводини за 2026. годину.

На дневном реду биће и предлог покрајинске скупштинске одлуке о посебном програму из области јавног здравља у АП Војводини за 2026. годину, као и предлози о програму раног откривања промена функције и ремоделинга леве коморе и циркадијалног ритма крвног притиска код хипертензивних трудница у АП Војводини за 2026. годину, о програму превенције, ране дијагностике и лечења кардиолошких компликација код пацијената оболелих од малигних болести у АП Војводини за 2026. годину, о програму превенције функционалног слепила код радно способних пацијената с нерегулисаним глаукомом помоћу операције трабекулектомије са уградњом савременог дренажног импланта у АП Војводини за 2026. годину.

Предложено је да на дневном реду буду и предлози покрајинске скупштинске одлуке о програму одређивања пепсина код деце у дијагностици рефлуксне болести у АП Војводини за 2026. годину, о програму надзора над панрезистентним сојевима грам-негативних микроорганизама у болничкој средини у условима терцијарне здравствене установе и превенција интрахоспиталне трансмисије у АП Војводини за 2026. годину, о програму надзора над неуроинвазивним формама ретких арбовирусних инфекција узрокованих усуту вирусом и вирусом крпељског енцефалитиса у АП Војводини за 2026. годину,

Пред посланицима ће бити и предлог одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета АП Војводине за 2025. годину и извештај о пословању гаранцијског фонда АП Војводине за период од 1. јануара до 31. децембра 2024. године.

smart

Великоселски песник Раде Ћосић представиће у четвртак 18. децембра у кикиндском Народном музеју своје стваралаштво.

О Ћосићу и његовом књижевном раду, (аутор је шест песничких збирки), говориће професорица српског Марија Војновић, као и публициста и новинар Немања Савић.

Програм почње у 18 часова.

flames-5211457-1280

СУБОТИЦА – Недавни инциденти у насељу Прозивка у Суботици, који укључују тучу међу локалним навијачима и паљење аутомобила тужитељке Основног јавног тужилаштва изашли су из „блокадерске кухиње“.

Видљива је нервоза и исфрустрираност због неуспешног покушаја да грађани Суботице наседну на подметнуте лажи око инцидента који се недавно догодио у насељу Прозивка. Суботичани имају право да знају истину, јер истина је оно што остаје када се разоткрију све лажи!

Наиме, 28. новембра ове године  Полицијској управи је пријављено да се догодила туча у насељу “Прозивка” у Суботици, након које је убрзо блокадерска машинерија стављена у пун погон! Блокадери су путем друштвених мрежа и viber група одмах објавили „пребијен је наш ветеран јер подржава студенте!“ Међутим, на њихову жалост установљено да су Буљовчић Предраг, Гарјак Ален, Маравић Милош и Бака Лука, који су претукли Дражена Лончара, још од раније познати као локални навијачи, а да је Дражен Лончар такође навијач – и то из исте групе!

Након хапшења, двојица младића изјавили су да „подржавају студентске блокаде“, што је лако доказиво с обзиром на то да постоје њихове фотографије са блокадерских протеста у Новом Саду 1. новембра ове године.

Можда је за суботичку јавност занимљива и чињеница да је код њих, приликом хапшења и претреса, пронађена опојна дрога (марихуана, кокаин, вагица и снимци и фотографије како учествују у вршењу кривичних дела изазивања опште опасности – паљевина аутомобила), што доводи до закључка да су се блокадери, уједно криминалци, хулугани и дилери потукли међу собом, о чему је „Информер“ већ писао.

Лажима, нажалост, ни ту није крај! Убрзо након тога, запаљен је  аутомобил тужитељке Основног јавног тужиластва у Суботици, која је радила овај случај – и ето новог покушаја да се укаља власт у Суботици…

Припадници МУП-а лишавају слободе још два лица (чланове исте навијачке групе, од којих је један брат раније ухапшеног), уз доказе да су они то урадили као освету због претходног хапшења блокадера, и код њих којих проналазе течност која је коришћена за паљење возила, боцу, гардеробу и остале трагове извршења кривичних дела.

И тада се „окупља струка“ – тужиоци и судије блокадери из целе земље, њихов измишљени нелегални „синдикат“ и сви они који су нестрпљиво чекали нови разлог за буну и протест, и нове блокаде, овога пута због паљења аутомобила.

Вртлог постаје све дубљи, а актери који су на истој страни (само у различитим улогама) све време се врте у круг, уз све јаче повике на власт. Чудно је (или није?) само једно: сада „студенти“, блокадери и „зборови“ у Суботици ћуте, не оглашавају се…не зато што вапе за истином, већ управо супротно – јер знају истину , да су сви актери у целој ујдурми  њихови.

извор: Војводина уживо

фото: илустрација Pixabay

policija-5

У периоду од 15. до 21. децембра 2025. године, у 34 европске земље чланице организације РОАДПОЛ (мрежа саобраћајних полиција Европе), биће спроведена међународна акција појачане контроле саобраћаја усмерена на откривање прекршаја управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци.

С обзиром да је тренутно период великог броја слава и корпоративних прослава, као и да предстоје новогодишњи и божићни празници, активности саобраћајне полиције биће првенствено усмерене на откривање и санкционисање прекршаја управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци.

Како би се очувало што повољније стање безбедности саобраћаја, у наредном периоду у контроли саобраћаја, биће ангажовани сви расположиви алкометри и дрога тестови, као и максимално расположив број припадника саобраћајне полиције.

Министарство унутрашњих послова апелује на грађане да празнике прославе одговорно, да не управљају возилом уколико су конзумирали алкохол или психоактивне супстанце и да одговорним понашањем дају директан допринос очувању безбедности саобраћаја на путевима.

АЛКОХОЛИСАНИ ВОЗАЧИ

Oд 1. јануара до 30. новембра 2025. године, возачи под дејством алкохола изазвали су 57 саобраћајних незгода са погинулим лицима и 1.448 саобраћајних незгода са повређеним лицима на путевима у Републици Србији.

Наведени подаци показују да су алкохолисани возачи изазвали сваку седму саобраћајну незгоду са погинулим или повређеним лицима. По основу Закона о безбедности саобраћаја на путевима задржано је преко 12.000 лица.

uz

Немачка привреда наставља да се суочава са озбиљним проблемима. Према подацима кредитне агенције Цредитреформ у 2025. години у тој земљи се очекује око 23.900 стечајева предузећа, што је више од осам одсто у односу на прошлу годину и највиши ниво још од 2014. године. Како пише швајцарски лист „Neue Zürcher Zeitung“, то практично значи да сваке године, у просеку, три фирме на сат подносе захтев за стечај, пише портал Српски угао.

Највише су погођена мала предузећа са до десет запослених, која чине више од 81 одсто свих банкрота, односно око 19.500 случајева. Посебно тешка ситуација забележена је у секторима трговине, услуга и здравства, где су у стечај отишли и поједини велики системи, укључујући ланце болница и домова за негу.

Укупни губици за повериоце, међу којима су банке, добављачи и запослени, процењују се на око 57 милијарди евра. Истовремено, угрожено је приближно 285.000 радних места широм земље.

Шеф истраживања у Цредитреформу Патрик-Лудвиг Ханцш наводи да су главни разлози за овакав развој ситуације високи дугови предузећа, отежан приступ кредитима, скупа енергија и сложена регулатива. „Многа предузећа послују на ивици одрживости, а привредни опоравак се и даље не назире“, упозорава Ханцш.

Иако немачка влада за 2026. годину најављује велике инвестиције у инфраструктуру и одбрану, економисти не очекују брз преокрет. Напротив, процењује се да би број стечајева могао да остане на високом нивоу или чак додатно порасте.

Ови подаци, према оцени стручњака, указују на дубље структурне проблеме немачке економије и пад њене конкурентности на глобалном тржишту.

Поглед редакције портала Српски Угао

Док немачка власт истиче резултате улагања у зелену транзицију и друге политичке пројекте, реални сектор трпи озбиљне последице. Високи трошкови енергије, сложена бирократија и пореско оптерећење посебно погађају мала и средња предузећа, која чине окосницу немачке привреде. Уместо растерећења привреде и стварања повољнијих услова за пословање, реформски захвати изостају. Последице су видљиве у хиљадама затворених фирми и стотинама хиљада угрожених радних места. Уколико не дође до промене економске политике, Немачка би могла да се суочи са дуготрајним падом привредне активности.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

IMG-3b1c31c0299b52b77124ed1e3ac7d026-V

Невероватно, али истинито! У пожару који је захватио породичну кућу у Сенти, готово све је изгорело.

Ипак, из рушевина је спасено нешто што се не мери материјалном вредношћу – икона Свете Марије, католичке светитељке и симбол вере и наде за власнике дома.

Током гашења пожара и претраге објекта, ватрогасац Ненад Матијашевић, заједно са колегом из Ватрогасно-спасилачког одељења у Сенти, успео је да пронађе и изнесе икону из изгореле куће.

– У тренуцима када се боре са ватреном стихијом, ватрогасци не спасавају само објекте. Спасавају успомене, веру и оно што људима значи највише- саопштила је Полицијска управа Кикинда.

Ово није само интервенција.

Ово је позив.
Ово је људскост.
Ово је хуманост ватрогасаца, истичу у саопштењу

Korica-knjige-Liber-amicorum

Нова књига проф. др Јовице Тркуље „Album Amicorum- Књига пријатељства генерације кикиндске гимназије 1967-1971″ биће представљена у понедељак 15. децембра у великој сали кикиндског Културног центра, са почетком у 18 сати.

Поред аутора, учествоваће проф. Смиљана Мирков, Милана Бајкин и Марија Миљковић.

Kaко у приказу овог дела наводи проф. Смиљана Мирков, „постоје књиге које не читамо само очима, већ срцем, књиге које постану огледало једног доба, једне школе, једног града“.

-„Album Amicorum“ припада управо том ретком кругу – делу које је истовремено документ, успомена, социолошка студија и емотивна мапа једне генерације која је своје средњошколске дане провела у гимназији „Душан Васиљев“ у Кикинди, између 1967. и 1971. године. Публикација броји више од 330 страна, а садржи преко 300 фотографија, споменица, школских докумената, архивских прилога и сведочења, пажљиво прикупљених из приватних и институционалних збирки града.

Иако је реч о генерацији која се одавно разишла, њихове приче, писма, анегдоте и фотографије у овој књизи делују као да су настале у једном јединственом даху. Свака страница носи нешто што се данас све ређе среће – топлину заједништва, дубоку укорењеност у вредностима и доследност памћењу. Зато ова књига није само „албум пријатељства“, већ сведочанство о трајању, о ономе што никада није престало  да живи у људима који су је исписивали.

Једна од најзначајнијих вредности књиге, јесте у томе што она генерацију не приказује као расути низ биографија, већ као „кохезивну микрозаједницу“, као групу која дели исте обрасце одрастања и вредносни оквир једног времена. У епохи данашњег убрзаног живота, где се пријатељства разграђују брже него што се граде, ова генерација постаје пример постојаности – способности да се стане, да се ослушне, да се подсети и да се остави траг- наводи између осталог, професорка Смиљана Мирков.

vasalici-2

На „Данима Крајине“ у Линцу српска заједница представила је свој културолошки идентитет широј јавности Аустрије, кроз призму традиционалне музике, песме, инструмената, ношње и здравица. Милану и Виду Вашалићу припала је част и задовољство да буду носиоци програма и, на позив организатора Данка Делића, представе сегмент фолклорног наслеђа Крајишких Срба.

-Чаробна земља и древна култура, упознали смо се на прави начин- поделио је своје утиске градоначелник Линца Дитмар Прамер.

„Дани Крајине” одржају се у више градова Аустрије, кроз разне садржаје. Манифестација доноси широк приказ културе, обичаја и музике.

-Поносни на своје претке, загледани у свет, почаствовани смо што смо били део манифестације која слави богатство српског народа. Ово је и подсећање колико је важно да се негује традиција, чува наслеђе и преноси прича Крајине новим генерацијама. Реакције на наш наступ најбоље илуструју да смо у томе и успели- оценио је Милан Вашалић.

Поред градоначелника Линца, међу присутним званицама били су и амбасадор Босне и Херцеговине Синиша Бенцун, конзул Републике Србије Вера Вукичевић, конзул Александар Ченић, представник Републике Српске, Младен Филиповић, председник заједнице Срба у Аустрији Славољуб Млађановић.

 

Kolundzija-foto-podkast

У оквиру своје турнеје по Србији, прошлог викенда, Кикинди је концерт даровао нас прослављени виолиниста Јован Колунџија.

Током своје импресивне каријере дуге скоро седам деценија одржао је преко 4000 концерата сиром света.

 

 

penzija
У Немачкој се продубљује јаз између оних који могу да поднесу растуће трошкове живота и оних који с њима више не излазе на крај. Нова студија највећих немачких организација у области социјалног старања „Paritätischen Gesamtverbanda“ показује да је број људи у ризику од сиромаштва знатно већи него што званична статистика бележи. Разлог је једноставан. Уобичајени прорачуни занемарују стварне трошкове становања, укључујући струју и гас, који су последњих година нагло скочили.

Према проширеној методологији, око 5,4 милиона људи више улази у категорију угрожених. У тој групи просечно домаћинство даје готово половину својих примања само за кров над главом. За многе то значи сталну борбу са заосталим рачунима и одрицање од основних потреба. Посебно тешко погађају их растуће цене енергије. Оне су постале највећа ставка кућног буџета, а притисак се додатно појачао након увођења европских санкција Русији, које су пореметиле тржиште и довеле до нових поскупљења.

Социјалне организације упозоравају да се ради о тихој кризи која се шири. Људи са стабилним послом данас се чешће окрећу хуманитарним организацијама, док се они који су већ били на рубу још брже падају у дугове. Све то мења слику немачких градова, где питање становања постаје највећи извор несигурности.

Поглед редакције портала Српски Угао

Ови подаци показују да високе цене енергије не погађају само економски најслабије него урушавају осећај сигурности читавих заједница. Одлуке донете на вишем нивоу носе последице које се најјасније виде у кућним буџетима људи. Сматрамо да је време да власти у Немачкој јасније кажу како намеравају да зауставе овај тренд и понуде решења која ће људима вратити осећај да могу да живе достојанствено.

Извор: Српски угао

Don`t copy text!