Jelena Trifunović

U Nemačkoj je tokom prethodne godine zabeležen značajan porast krivičnih dela sa političkom pozadinom povezanom sa levim ekstremizmom. Prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, broj takvih dela porastao je za više od 35%, dok su nasilni incidenti zabeležili još izraženiji rast od 43%. Ministar unutrašnjih poslova Alexander Dobrindt (CSU) upozorio je da ovakav trend predstavlja ozbiljan izazov za pravni poredak i bezbednost građana, najavivši jačanje primene ustava i odlučniji obračun sa levim ekstremizmom. Ni Srbija, kao deo evropskog prostora, nije ostala po strani. I ovde se u pojedinim protestnim i blokaderskim akcijama sve češće postavlja pitanje gde prestaje politički aktivizam, a gde počinju pritisak, incidenti i otvoreno nasilje. Ono što je posebno alarmantno jeste podatak da koji je našoj redakciji dostavio Centar za društvenu stabilnost da je porast levo-ekstremističkog, Antifa i zeleno-radikalnog nasilja uvećan 187% u odnosu na 2021. godinu.

Zabrinutost u Nemačkoj izazivaju napadi na infrastrukturu i sukobi sa policijom. U pojedinim slučajevima, poput sabotaže elektro-mreže u Berlinu, za koju se vezuje grupa Vulkangruppe, posledice su direktno pogodile desetine hiljada građana koji su usred zime ostali bez električne energije. Nemačke bezbednosne službe već duže upozoravaju na radikalizaciju dela autonomnih i ekstremističkih grupa koje deluju pod parolama antifašizma i klimatskog aktivizma, a koje se sve češće dovode u vezu sa nasilnim metodama, uključujući napade na policiju i kritičnu infrastrukturu.

Slični obrasci mogu se primetiti i u Srbiji tokom pojedinih ekoloških i političkih blokada, iako su neki slučajevi manje radikalni nego u Nemačkoj, brojčano su mnogo češći. U više navrata beleženi su incidenti tokom protesta protiv infrastrukturnih i rudarskih projekata. Blokade puteva, sukobi sa policijom i oštećenje imovine postali su deo pojedinih okupljanja, iako nisu bili odlika svakog protesta.

U nizu slučajeva u Srbiji zabeleženi su ozbiljni incidenti koji su prevazilazili okvir mirnog okupljanja. Tokom ekoloških protesta i blokada puteva protiv projekata rudnika litijuma, pojedini blokaderi pokazali su otvoreno nasilje – fizički su nasrtali na policiju, oštećivali imovinu i napadali prostorije Srpske napredne stranke. U javnosti su zabeleženi brojni slučajevi upada u političke prostorije i napada na aktiviste na terenu.

Konkretno, tokom jula i avgusta 2025. godine u Valjevu je grupa demonstranata razbijala stakla, demolirala i palila prostorije SNS-a, što je dovelo do sukoba, hapšenja i povređenih. U avgustu iste godine u Novom Sadu maskirani blokaderi, naoružani motkama, palicama i pirotehničkim sredstvima, upadali su u više prostorija SNS-a, među njima i na Bulevaru oslobođenja, u Kosovskoj i Stražilovskoj ulici. Tom prilikom demoliran je inventar, paljene su zastave, prosipana farba i fizički su napadani prisutni aktivisti i simpatizeri.

Zabeleženi su i napadi na novinare koji su pokušavali da izveštavaju sa lica mesta. U više navrata, tokom protesta i blokada, snimatelji i reporteri bili su izloženi ometanju, gađanju i upotrebi biber-spreja, što dodatno pokazuje koliko lako nasilna atmosfera može da se prelije i na one čiji je posao da obaveste javnost. Slični incidenti sa bacanjem baklji, kamenica, blokadama magistralnih puteva i železničkih pravaca beleženi su i u Beogradu i drugim gradovima, što dodatno pojačava utisak da se obrazac radikalizacije protesta ne može više ignorisati.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Levičari koji se tako glasno kite „antifašizmom“ i „borbom za pravdu“ još jednom su pokazali svoje pravo lice – nasilje, haos i netrpeljivost prema svemu što nije po njihovoj meri. Umesto da brane demokratiju, oni je ruše ciglama, paljenjem prostorija, napadima na neistomišljenike i sabotažama, dok deo medija i političara sa leve strane takve postupke ili prećutkuje ili opravdava navodnim „društvenim uzrocima“. Levi ekstremizam nije nikakvo manje zlo, već ozbiljna pretnja svakom uređenom društvu. Bilo da se pojavljuje na nemačkim ulicama ili srpskim putevima, njegov rezultat je isti – strah, nestabilnost i urušavanje poretka. Redakcija portala Srpski Ugao stoji na strani reda, zakona i  poštenog čoveka, a protiv svakog ekstremizma, posebno onog koji se pokušava predstaviti kao društveni napredak.

Piše: Nina Stojanović,

Izvor: Srpski ugao

Srpska dijaspora ponovo pokazuje svoju duboku odanost i neraskidivu vezu sa maticom. Srbi širom sveta, ma gde živeli, uvek su spremni da pruže podršku svom narodu i očuvaju jedinstvo sa Srbijom. Njihova ljubav prema otadžbini i spremnost da pomognu u ključnim trenucima predstavljaju pravi primer nacionalne solidarnosti i ponosa.

O tome svedoči i slika poslata redakciji portala Srpski Ugao ispred crkve Svetog apostola Luke u Vićenci u Italiji, na kojoj se jasno ističu poruke „Kosovo je Srbija“ na italijanskom i srpskom jeziku.

Istovremeno, prijateljska Italija, pre svega kroz stranku Lega, koja je deo vladajuće koalicije, kontinuirano legitimiše teritorijalni suverenitet Republike Srbije. Pozivajući se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, deo stranke Lega i njeni predstavnici odbijaju da priznaju samoproglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Ova principijelna podrška dodatno učvršćuje prijateljske odnose između dva naroda i pokazuje da se poštovanje međunarodnog prava i dalje ceni u italijanskoj politici.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Naša misija je da što više informišemo italijanski narod o ovom pitanju kroz jednostavna i jasna pitanja. Šta bi bilo da region Lacio gde se nalazi Rim sutra proglasi nezavisnost, da se ta oblast odcepi i time ugrozi celokupnu egzistenciju, teritorijalni integritet i identitet Italijana? Da li biste to prihvatili? Baš kao što mi Srbi ne prihvatamo otcepljenje Kosova i Metohije, tako i Lega razume i poštuje taj stav – jer princip je isti za sve narode.

Piše: Stefan Bogdanović

Tekst i foto: Srpski ugao

Nemačka fabrika Volkswagen u Osnabriku, gde se još uvek sklapaju kabrioleti „T-Rok“ i modeli Poršea, mogla bi već za godinu i po dana početi da proizvodi komponente za izraelski sistem protivvazdušne odbrane „Gvozdena kupola“ umesto putničkih automobila. Kako izveštava austrijski „Der Standard“ pozivajući se na izvore bliske pregovorima, Volkswagen vodi razgovore sa izraelskom kompanijom „Rafael Advanced Defence Systems“ o preorijentaciji fabrike koja zapošljava oko 2.300 radnika, čija bi se proizvodnja automobila okončala sredinom 2027. godine.

Prema pisanju „Der Standard-a“ od 4. aprila 2026. godine, plan podrazumeva da fabrika u Osnabriku proizvodi teške kamione za transport, lansere i generatore za „Gvozdenu kupolu“, ali ne i same rakete presretače. Ovaj potez dolazi nakon što je nemački odbrambeni gigant „Rajnmetal“ odbio da preuzme fabriku za proizvodnju oklopnih vozila na točkovima, ostavivši budućnost lokacije u Donjoj Saksoniji neizvesnom.

Evropska automobilska industrija, suočena sa slabom potražnjom za vozilima, kineskom konkurencijom i visokim troškovima prelaska na električne automobile, sve otvorenije traži spas u sektoru naoružanja koji doživljava pravi procvat zbog geopolitičkih napetosti. Kako dalje prenosi „Der Standard“, francusko-nemačka kompanija KNDS već je preuzela nekadašnju fabriku vozova „Alstom“ u Gerlicu u Saksoniji, gde se sada umesto vagona proizvode delovi za tenkove. Francuski „Reno“ planira da zajedno sa kompanijom „Turgis Gaillard“ proizvodi vojne dronove, dok finska „Valmet Automotive“ preusmerava kapacitete ka oklopnim vozilima kako bi nadoknadila pad porudžbina iz automobilske industrije.

Analitičari poput nemačkog stručnjaka Jirgena Pipera ocenjuju da je ulazak automobilskih proizvođača i dobavljača u odbrambeni sektor „trend“ u Nemačkoj i širej Evropi. Kompanije sa dugom vojnom istorijom, poput Rajnmetala, beleže rekordne profite i rast zaposlenosti, dok automobilski giganti poput Mercedesa smanjuju radnu snagu. Ovaj pomak omogućava prenos znanja iz automobilske proizvodnje – precizne mehanike, elektronike i sistema – direktno u vojnu tehniku.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Dok Evropa ubrzano preusmerava fabrike ka odbrambenoj industriji, ova vest pokazuje koliko se brzo menjaju industrijski prioriteti u uslovima rastućih bezbednosnih rizika. Sličan zaokret viđen je i u Evropi tokom Drugog svetskog rata, kada su brojne automobilske fabrike sa civilne proizvodnje prešle na vojnu tehniku. U Nemačkoj je fabrika Volkswagen u Volfsburgu umesto „narodnog automobila“ masovno proizvodila vojna vozila Kübelwagen i Schwimmwagen, dok su Daimler-Benz, Opel i BMW izrađivali kamione, tenkove i avionske motore. Na sličan način radile su i britanske, francuske i američke fabrike, od Forda i General Motorsa do Vauxhalla. Automobilska industrija pokazala se kao jedan od ključnih oslonaca ratne mašinerije, jer su njeni pogoni, precizna mehanika i obučena radna snaga mogli brzo da budu prebačeni na proizvodnju oružja i vojnih vozila.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Bečka policija jutros oko osam časova pokrenula je veliku akciju i uklonila nelegalni klimatski kamp koji je oko 20 aktivista podiglo na zemljištu predviđenom za izgradnju nove velike event-arene u bečkom kvartu St. Marx. Kako prenose austrijski mediji i policija, skup nije bio prijavljen, zbog čega je usledila intervencija. Deo demonstranata napustio je lokaciju bez otpora, dok su drugi pokušali da pruže otpor podizanjem barikada i drvene kule.

Prema izveštajima portala „oe24.at“ i „heute.at“, policija je još u ranim jutarnjim satima na teren poslala veći broj pripadnika. Aktivisti iz inicijative „St. Marx für Alle“ i pokreta „Klimacamp“ zauzeli su deo prostora, postavili šatore i pokušali da zaustave planiranu izgradnju komercijalne arene kapaciteta do 20.000 mesta. Akcija je trajala više sati, a policija je na kraju potpuno raščistila lokaciju i uklonila sve bespravno postavljene objekte.

Protest je deo šire kampanje protiv projekta gradske uprave Beča i kompanije „Wien Holding“, koja zajedno sa nemačkim „CTS Eventimom“ planira izgradnju moderne multifunkcionalne hale. Aktivisti tvrde da žele da sačuvaju taj prostor kao „besplatan javni park za sve“, dok njihovi kritičari podsećaju da je reč o zapuštenom zemljištu koje godinama koristi tek mali broj ljudi, dok bi nova arena, prema najavama investitora, mogla da donese nova radna mesta, veći turistički promet i više kulturnih i zabavnih sadržaja.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovaj slučaj još jednom pokazuje kako radikalni klimatski aktivisti, iako malobrojni, mogu ozbiljno da ometaju razvoj savremenih evropskih gradova. Umesto da svoje stavove iznose kroz zakonske procedure i javne rasprave, oni se odlučuju za nelegalnu okupaciju prostora i direktan sukob sa policijom, pri čemu trošak na kraju snose poreski obveznici. Grad Beč ima pravo da o razvoju odlučuje u interesu većine građana, a ne pod pritiskom glasne manjine koja pod parolom ekologije blokira investicije i infrastrukturni napredak. Ovakvi protesti ne nude rešenja za klimatske izazove, već služe kao paravan za radikalizam i opstrukciju.

Piše: mr. Jasmina Dragutinović

Izvor: Srpski ugao