јануар 26, 2026

Jelena Trifunović

saobracajna-policija-1

Имајући у виду да предстоје дани викенда, што подразумева повећан интензитет саобраћаја на прилазним путевима градовима и на деоницама аутопутева, апелујемо на возаче да буду стрпљиви и да не угрожавају себе и друге учеснике у саобраћају неприлагођеном брзином, непрописним претицањем, да обрате посебну пажњу на пешаке, посебно у насељу, када их увек треба очекивати у близини пешачких прелаза.

Посебно скрећемо пажњу на одговорно конзумирање алкохола. Алкохол и неодговорно понашање нарочито у саобраћају, могу имати озбиљне и трагичне последице. Вожња под дејством алкохола, као и било који облик ризичног понашања, угрожава животе и здравље свих учесника.

resized-1200x600-104
Према писању портала srpskiugao.rs, администрација Сједињених Америчких Држава увела је 23. децембра забрану уласка у земљу за две водеће фигуре немачке невладине организације „HateAid“, Ана-Лену фон Ходенберг и Џозефин Балон.

Оне су означене као кључни актери у напорима да се кроз европске регулативе ограничи слобода говора на америчким платформама, саопштио је Стејт департмент. Ова мера део је ширег пакета санкција које обухватају и друге европске активисте и бивше званичнике оптужене за промовисање „екстериторијалне цензуре“ америчких конзервативних објава на интернету. Сличан проблем са селективним факт-чекерима и невладиним организацијама које под плаштом борбе против дезинформација гуше непожељне ставове постоји и у Србији, где домаћи „чекери“ често етикетирају и доводе до брисања патриотских и слободоумнних садржаја на друштвеним мрежама.

„HateAid“ организација основана је 2018. године и пружа правну помоћ жртвама дигиталног насиља и лобира за строжу регулацију друштвених мрежа у ЕУ.

Као „поуздани пријављивач“ (Trusted Flagger) у оквиру Digital Services Act-а (DSA), има привилегован статус за брзо уклањање садржаја на платформама попут Мета и X. Америчка страна тврди да ова улога доводи до селективног гушења конзервативних и непожељних мишљења, док организација прима значајна средства из немачког државног буџета – преко милион евра само у 2025. години, укључујући субвенције Министарства правде. Фон Ходенберг је у октобру овенчана Савезним орденом за заслуге од председника Франк-Валтера Штајнмајера.

Немачка влада оштро је осудила меру као „неприхватљиву“, пружајући пуну подршку „HateAid-у“ и истичући да организација штити жртве мржње и јача демократију у дигиталном простору. Слично реагују и у Бриселу, где се забране виде као покушај да се ослаби примена европских закона на америчке технолошке гиганте. Са друге стране, критичари у САД и делу Европе сматрају да „HateAid“ и сличне групе злоупотребљавају моћ да етикетирају и уклањају садржаје који не одговарају доминантном наративу, посебно оне са стране деснице.

Слични механизми селективне модерације присутни су и у Србији и региону, где су платформе попут „Raskrinkavanje.rs“ и „FakeNews Tragač“ годинама деловале као апсолутни господари слободне мисли на друштвеним мрежама, етикетирајући и доводећи до брисања сваког патриотског или слободоумног гласа који одудара од њиховог договореног наратива.

Ове организације, финансиране претежно из страних извора – укључујући фондове ЕУ, НЕД, USAID и друге западне донаторе, често селективно проглашавају „дезинформацијама“ садржаје који критикују глобалистичке агенде или бране националне интересе. Ту је и Мрежа одбора за људска права CHRIS, која под плаштом „едукације“ и заштите права регрутује и индоктринира омладину кроз обуке и пројекте, кроз различите радионице у Србији, обучавајући их да етикетирају и утишавају „неподобне“ ставове, а финансирају је углавном страни донатори и пројекти везани за евроинтеграције и бившу америчку администрацију.

Посебно је уочљива цензура на платформама попут Мете (Facebook и Инстаграм), која је део шире глобалистичке агенде – имена и фотографије Ратка Младића и Радована Караџића систематски се бришу или ограничавају, под изговором борбе против „глорификације ратних злочинаца“ и „негирања геноцида“.

Ова политика, која се примењује строго на садржаје везане за ратове деведесетих, доводи до потпуног гушења историјског дијалога и алтернатива наратива, док се слични садржаји из других конфликата често толеришу.

Овај случај долази у тренутку када Мета од 2025. године гаси програм факт-чекинга трећих страна, прелазећи на „Community Notes“ модел, признајући да су претходни „независни“ чекери били пристрасни и служили цензури.

Поглед редакције портала Српски Угао

HateAid и факт-чекери су најгори облик лицемерја, плаћени цензори под маском чувара демократије, финансирани државним новцем и награђивани орденима, а служе да угуше сваки глас који одудара од званичног наратива. Када Америка каже „доста“ и гаси њихову мрежу, Берлин и ЕУ вриште о „нападу на слободу“. Права слобода говора не трпи ,овлашћене пријављиваче незаконитог садржаја“, нити плаћене етикетере, већ постоји за све, или је само оружје глобалистичке елите против народа.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

Ilija-Stancul

ИЛИЈА СТАНЧУЛ (1937-2025), доајен српске и југословенске енигматике преминуо је јуче (25. децембра) у Кикинди.

Кикиндски велемајстор енигматике рођен је у Иђошу 18. септембра 1937. године. По занимању био је медицински лаборант. Цео радни век провео је радећи у Диспанзеру у улици Саве Текелије, више пута је награђиван за пожртвован рад с пацијентима, а су га суграђани увек везивали за енигматику преко које је промовисао Кикинду широм земље. Прву загонетку, спортску испуњаљку, објавио је у Енигми број 158 од 20. новембра 1954. године.

Објавио је више од 15 хиљада разноврсних енигматских прилога, а највише укрштеница. Сарађивао је са преко сто енигматских и неенигматских листова, а у неким од тих листова радио је у континуитету 30-40 година. Загонетке је састављао и на мађарском, немачком и румунском језику.

Уређивао је енигматске рубрике у листовима Ана, Хороскоп, Комуна, Ново време и Кекец. Иницијатор је покретања горњомилановачког листа Еурека. Прву укрштеницу у „Комуни“ (тада „Кикиндској комуни“) објавио је 1964. године, и од тада је имао укрштеницу у сваком броју све до 1992. године када је самоиницијативно препустио енигматску рубрику млађим кикиндским енигматима.

Енигматско удружење „Чвор“ из Бјеловара доделило му је 1971. године титулу енигматског велемајстора. За свој енигматски рад од Енигматског савеза Србије Станчул је 2012. године добио Повељу за животно дело, а прошле године повељу за 70 година континуираног енигматског рада.

Један је од оснивача Енигматског клуба „Кикинда“ а на оснивачкој скупштини акламацијом је изабран за почасног председника. За потписе користио је шифре и псеудониме: Атила, Атилин случај, И. С., Лучијан Салти, Негован, Санитет, Ст-ил, СТ-ИЛ и Стил.

êQ

Међу енигматима у Србији и региону ужива огроман углед, а преовладава мишљење да је један од најзначајнијих састављача загонетака у енигматској историји наше земље. Памтићемо га по лепим укрштеницама, прилагођеним решавачима, те по графичкој припреми за штампу, јер је већину својих прилога сам цртао. Српским енигматима Илија Станчул ће увек остати прва асоцијација на Кикинду.

ugljesa-terzin

Улице чувају сећања једног града. Кроз њихов изглед, али и називе прелама се историја- од славних тренутака до заборављених прича.

Некадашња кикиндска Улица Михајла Полита после Другог светског рата добила је име по команданту Великокикиндског партизанског одреда Угљеши Терзину.

Терзин је потицао из грађанске породице, био је познат под надимком Апостол и учествовао у бројним борбама и акцијама против фашиста. Ипак, упркос свом ангажману, никада није проглашен за народног хероја.

Занимљиве појединости о његовом животу, улози у рату и месту у колективном памћењу, сазнајемо од историчара Милоша Пушаре.

 

automotive-1866521-1280

Нови стационарни „супер радари“ постављени су дуж више државних путева у Србији, а систем је од 22. децембра 2025. активан. Према доступним информацијама, циљ је аутоматска детекција прекршаја без потребе да саобраћајна полиција зауставља возило на лицу места.

Шта све може да бележи „супер радар“?

Ови уређаји су намењени дигиталној контроли саобраћаја и, према објављеним наводима, могу да обухвате:

  • праћење тренутне и просечне брзине на деоницама

  • детекцију екстремних прекорачења брзине

  • препознавање регистарских таблица у различитим временским условима

  • аутоматско препознавање опасних маневара / ризичног понашања

  • слање упозорења надлежним службама (МУП)

Где су постављени – кључне деонице (издвојено)

У објављеној листи помињу се следеће локације:

Београд и околина

  • Остружница – Умка (ИБ 26)

  • Батајница – Добановци (пут 319)

  • Београд – Чента – Ковилово (ИБ 13)

  • Орловача – Рипањ (ИБ 22)

  • Мељак – Степојевац (ИБ 22)

Централна Србија

  • Баточина – Крагујевац (ИБ 24)

  • Трбушани – Чачак (ИИА 179)

Западна Србија

  • Ужице – Горјани (ИБ 23)

  • Шабац – Лојанице (ИБ 21)

Војводина

  • Панчево – Ватин (ИБ 10)

  • Панчево – градска деоница

  • Меленци – Зрењанин (ИБ 13)

  • Сомбор – Кљајићево (ИБ 15)

  • Оџаци – Ратково (ИИА 111)

Јужна Србија

  • Рашка – Нови Пазар (улица Саве Ковачевића)

  • Краљево – Нови Пазар, деоница Варево (ИБ 22)

Шта ово значи за возаче (практично)

Ако се крећете овим правцима, рачунајте да се прекршаји могу евидентирати аутоматски. 
✅ поштујте ограничења брзине и саобраћајну сигнализацију
✅ везујте појас (и возач и сувозачи)
✅ телефон само преко хендсфри / без коришћења у вожњи

Melizmi

Женска певачка група „Мелизми“ одржаће у понедељак 29. децембра у Народном позоришту Кикинда концерт под називом „Пољубац за опроштај“, ауторке Гордане Рогановић, етномузиколога.

Концертом ће „Мелизми“ прославити две деценије постојања и рада, посвећеног неговања изворне песме и традиције.

Догађај ће бити хуманитарног карактера, и сав приход, преко Црвеног крста, биће усмерен онколошком одељењу кикиндске Опште болнице, за жене оболеле од карцинома дојке. Наступиће оркестар Миленка Мартића, а почетак концерта је у 19 часова.

mladen-gradonacelnik-9

Драгим суграђанима који Божић славе по грегоријанском календару упућујем срдачне честитке поводом великог и радосног хришћанског празника. Божић нас подсећа на вредности заједништва, разумевања и бриге једних за друге.

Нека празнични дани донесу мир и радост у ваше домове, а година која долази здравље, породичну срећу и успех у свим животним подухватима- поручио је градоначелник Младен Богдан.

Stanislava-Podkast

Крај календарске 2025. је време када сумирамо оцене године на измаку, анализирамо политичке прилике у земљи, функционисање власти у граду који од 2013 године води Српска напредна странка.

Саговорница подкаста је Станислава Хрњак, председница Градског одбора и посланичке групе СНС у покрајинском парламенту.

 

gradska-kuca-(2)

Седница Скупштине Спортског савеза Кикинде биће одржана данас са почетком у 17 сати, у Свечаној сали Градске куће.

Поред редовних активности, том приликом биће уручене награде и признања најуспешнијим спортистима.

Подсетимо, прошле године, награђени су, у женској екипној конкуренцији куглашице Кике 0230, у мушкој рукометаши МРК Кикинде, потом појединци Теодора Станчић, пливачица Велике Кикинде и рукометаш МРК Кикинде Лука Панић, а у конкуренцији спортиста инвалида Ержебет Будаи (Спортско друштво инвалида Кикинда) и Драгиша Брандић (Одбојкашки клуб инвалида Феникс). Најперспективнији су биле каратисткиња Феникса Нина Стојнић и пливач Велике Кикинде Матија Торњански, а најорганизованији колектив Кошаркашки клуб Велика Кикинда.

Признања за дугогодишњи тренерски рад добили су га: Јожеф Сили (карате), Драгиша Тодоровић (кик бокс), Слободан Боканић, Драган Марковљев, Љиљана Рајков (сви пливање), Владимир Тошевски (стони тенис), Милан Радосавчев (одбојка), Саша Пилиповић (кошарка), Илија Грубор (фудбал), Драган Грбић (стрељаштво) и Стојче Ђорђевски (гимнастика).

 

studenti-biblioteka

Фонд за младе таленте расписао је конкурс за стипендирање до 1.111 најбољих студената завршне године основних и интегрисаних академских студија и до 500 студената завршне године мастер академских студија са високошколских установа чији је оснивач Србија за школску 2025/26. годину.

Конкурс је отворен до 26. јануара, а кандидати се пријављују на конкурс путем електронске пријаве посредством система еТаленти и услуге на порталу еУправа путем линка: https://euprava.gov.rs/usluge/01102?isNew=True

Број стипендија по пољима је одређен анализом података о броју уписаних буџетских студената на претпоследњу годину основних и интегрисаних академских студија и анализом података о броју уписаних буџетских студената на мастер академске студије.

Све информације о конкурсу су објављене на званичној интернет презентацији Министарства науке, технолошког развоја и иновација и Фонда за младе таленте Републике Србије, а кандидати се могу информисати путем адресе електронске поште fond.konkursi@nitra.gov.rs, телефонске линије 011/311-07-85 сваког радног дана у периоду од 10 до 12 часова или поруком путем Viber апликације на телефону 064/816-60-10.

.

Don`t copy text!