Jelena Trifunović

Generalni sekretar nemačke vladajuće partije CDU, Karsten Lineman, interno je upozorio na mogući talas istupanja iz stranke, prenosi nemački „Bild“, pozivajući se na izvore iz partijskog vrha. Prema toj proceni, ukoliko se sadašnji trend nastavi, CDU bi do kraja mandata mogla da ostane bez čak 50.000 članova.

Kako navode nemački mediji, Lineman je o tome govorio na zatvorenoj sednici Predsedništva CDU. Stranka koja je 2024. godine beležila snažan priliv novih članova i uspela da prestigne SPD sada se suočava sa potpuno obrnutim procesom – znatno više ljudi napušta partiju nego što u nju ulazi. Brojka od 50.000 članova označena je kao najcrnji scenario, ali se u vrhu CDU otvoreno priznaje da je nezadovoljstvo unutar baze već sada veoma visoko i da postoji realna opasnost od masovnijeg odlaska.

Razlozi se traže pre svega u kursu aktuelne crno-crvene koalicije i politici kancelara Fridriha Merca. Deo članstva mu otvoreno zamera prevelike kompromise sa SPD-om, naročito u ključnim pitanjima ekonomije, migracija, budžetske discipline i energetske politike. Niska popularnost vlade dodatno pritiska bazu CDU, koja sve glasnije i nestrpljivije traži jasniji konzervativni zaokret i povratak pravim hrišćansko-demokratskim vrednostima.

Lineman nije želeo javno da komentariše navode, ali se iz partijskih krugova poručuje da je problem ozbiljan i da ga ne treba potcenjivati. Za CDU, koja je tradicionalno važila za jednu od najorganizovanijih, najdisciplinovanijih i najmasovnijih nemačkih stranaka, mogući gubitak desetina hiljada članova predstavljao bi težak politički udarac i ozbiljan izazov pred naredne izborne cikluse na saveznom i pokrajinskom nivou.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

CDU Fridriha Merca došla je na vlast uz velika obećanja o konzervativnom zaokretu, ali sada plaća visoku cenu kompromisa sa levicom. Kada stranka počne da gubi sopstvenu bazu, to je jasan znak da se ozbiljno udaljila od politike zbog koje su joj birači i članovi dali poverenje. Članovi koji su verovali u čvršću politiku i zaštitu nemačkih interesa sada odlaze, razočarani što je Merc brzo odustao od predizbornih obećanja i nastavio sa starim establišment kompromisima.

Umesto da ojača desno krilo stranke i donese vidljive promene u migracionoj politici, ekonomiji i budžetu, Merc je izabrao put kontinuiteta sa prethodnim politikom. Rezultat je vidljiv – nezadovoljstvo raste, članstvo se osipa, a popularnost crno-crvene koalicije je na veoma niskom nivou. Za Nemačku, ali i za celu Evropu, ovo je jasno upozorenje da političke elite koje ignorišu glas sopstvenih pristalica na kraju rizikuju da izgube ne samo članstvo, već i legitimitet. Ako CDU nastavi ovim kursom, mogla bi da izgubi daleko više od desetina hiljada članova – mogla bi da izgubi i poverenje šire biračke baze, koja sve više okreće patriotskoj opciji partiji AfD.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Kako piše “Srpski ugao”, novi uznemirujući izveštaj baca mračnu senku na kanadski zdravstveni sistem: više od 23.700 ljudi navodno je preminulo u roku od godinu dana, ne zbog nedostatka terapije, već zato što je nisu dočekali.

Podaci istraživačkog centra “SecondStreetorg” pokazuju da je između aprila 2024. i marta 2025. godine čak 23.746 pacijenata preminulo pre nego što su stigli na zakazane operacije ili dijagnostičke preglede. Drugim rečima, mnogi su umrli čekajući sistem koji je trebalo da ih spasi.

Najdramatičnija situacija beleži se u Ontariju, gde je zabeleženo više od 10.600 smrtnih slučajeva povezanih sa listama čekanja. Posebno je alarmantno da je više od 9.100 ljudi preminulo pre nego što je uopšte dočekalo osnovnu dijagnostičku proceduru, poput skeniranja koje često predstavlja prvi korak ka lečenju.

Ovi podaci dolaze uprkos rekordnim ulaganjima u zdravstveni sistem. Ipak, kašnjenja u kardiohirurgiji, onkološkom lečenju i čak rutinskim procedurama i dalje stvaraju lanac posledica koji se, prema upozorenjima stručnjaka, direktno odražava na broj izgubljenih života.

Istraživači dodatno upozoravaju da bi stvarni broj mogao biti još veći, jer sistemi izveštavanja nisu ujednačeni, a deo podataka ostaje nepotpun ili nevidljiv u zvaničnim statistikama.

Liste čekanja nisu samo kanadski problem, već izazov gotovo svih javnih zdravstvenih sistema u svetu. Ne rešavaju ih samo veća novčana ulaganja, već bolji protok pacijenata kroz sistem.

Prvi korak je precizno razdvajanje slučajeva po hitnosti, uz stroge medicinske kriterijume koji se dosledno primenjuju, kako bi se sprečilo da administracija određuje redosled, umesto kliničke slike pacijenta.

Drugi ključ je povećanje kapaciteta kroz bolju organizaciju postojećih resursa: produženi radni termini bolnica, dodatni dijagnostički termini u popodnevnim satima, kao i veće uključivanje privatnog sektora u javni sistem kroz jasno regulisane ugovore, kako država ne bi finansirala haos, već medicinsku uslugu.

Treći element je digitalizacija – jedinstvene elektronske liste čekanja koje su transparentne, ažurne u realnom vremenu i dostupne svim ustanovama, tako da se slobodni termini automatski popunjavaju umesto da ostaju neiskorišćeni.

I na kraju, najvažniji deo je prevencija: što je manje kasno otkrivenih bolesti, to je manji pritisak na bolnice. Sistem koji ulaže u ranu dijagnostiku i primarnu zaštitu dugoročno smanjuje liste čekanja više nego bilo koja kratkoročna mera.

Srbija poslednjih godina sve snažnije pomera fokus ka prevenciji. U okviru državnog sistema, ali i uz podršku privatnog sektora, preventivni pregledi postali su svima dostupni. Pod okriljem Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, širom zemlje redovno se organizuju besplatne akcije pregleda koje građanima omogućavaju da bez uputa, bez zakazivanja i -što je posebno važno – čak i bez zdravstvenog osiguranja, provere svoje zdravstveno stanje. Ove akcije najčešće se održavaju vikendom u domovima zdravlja i bolnicama, što ih čini dostupnim i onima koji tokom radne nedelje nemaju vremena za lekarske posete.

Pregledi koji se tada nude nisu površni ili simbolični – naprotiv. Građani mogu da urade ultrazvuk abdomena i male karlice, izmere nivo šećera u krvi, urade kompletnu krvnu sliku, provere krvni pritisak i funkciju srca putem EKG-a, pa čak i određene tumorske markere. Upravo ova kombinacija analiza omogućava da se otkriju i oni zdravstveni problemi koji još ne daju jasne simptome.

Paralelno sa tim, Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut sprovodi organizovane skrining programe usmerene na rano otkrivanje najtežih bolesti. Poseban akcenat stavljen je na karcinome koji se mogu uspešno lečiti ukoliko se otkriju na vreme: rak dojke, rak grlića materice i rak debelog creva. Ovi pregledi ciljano obuhvataju određene starosne i rizične grupe, čime se povećava njihova efikasnost.

Istovremeno, privatni sektor prati ovaj trend. Pojedine privatne klinike nude sve popularnije „check-up“ pakete – sistematske preglede prilagođene polu, godinama i individualnim faktorima rizika. Iako se ovi pregledi plaćaju, njihova prednost je brzina, komfor i detaljna dijagnostika na jednom mestu.

Suština cele priče je jednostavna, ali često zanemarena – bolest ne počinje onog trenutka kada je osetimo. Upravo zato preventivni pregledi imaju ključnu ulogu – oni omogućavaju da se reaguje na vreme, kada su šanse za izlečenje najveće, a posledice najmanje.

U zemlji u kojoj se zdravstveni sistem često kritikuje, ovaj segment pokazuje drugačiju sliku: onu u kojoj se građanima pruža realna šansa da brinu o sebi – pre liste čekanja i pre nego što bude kasno.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

U optimističnom scenariju, liste čekanja ne nestaju, ali prestaju da budu „crna kutija“ i postaju upravljiv, transparentan i pravičniji sistem raspodele vremena, gde red više ne znači čekanje na sreću, nego organizovan put kroz medicinsku pomoć.

Piše: Biljana Stepanović

Izvor: Srpski ugao

Dok su hiljade građana u više evropskih gradova mirno izašle na tradicionalne prvomajske marševe, tražeći bolje plate i životne uslove, radikalne antifa grupe, „crni blok“ i ekstremna levica pretvorili su završnice skupova u otvorene sukobe sa policijom. U Lionu je, kako prenosi portal „que.faire.a.lyon“, kolona demonstranata stigla na trg Belkur, gde je situacija naglo eskalirala – došlo je do direktnih sukoba između maskiranih demonstranata i snaga reda, a u Parizu su bačene i šok-bombe. Slične scene viđene su i u Cirihu, gde je policija upotrebila suzavac, gumene metke i vodeni top, kao i u Torinu, gde su demonstranti napadali policijski kordon štapovima i raznim predmetima, ali policija im je krvoločno uzvratila gumenom municijom, vodenim topovima i suzavcem. U Berlinu je na ulice izašlo oko 10 hiljada građana, nakon radikalizacije protesta uhapšeno je 60 ekstremista, a povređeno desetak policajaca. Čitava situacija podsetila je na Srbiju, kada je tokom studentskih blokada, deo opozicionih krugova pokušao je da optuži srpsku policiju za „represiju“, iako su demonstranti mogli slobodno da se kreću, a vlast je strpljivo čekala da se razotkrije spoljna agenda. Zapad u svojim gradovima proteste razbija krvoločno i batinama, a ironija je da nas optužuje za to, iako slične scene nikada se nisu odigrale na ulicama Srbije.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Que Faire à Lyon (@que.faire.a.lyon)

U Lionu su sukobi izbili neposredno pred kraj mirnog dela povorke, na centralnom trgu Belkur. Prema video-snimcima objavljenim na Instagram profilu „Bismuthback“, demonstranti su se sukobili sa policijom, što je dovelo do intervencije snaga reda i dodatnog podizanja tenzija. U Cirihu je „crni blok“ već tokom prolaska Bahnofštraseom i Limatkajem počeo sa grafitima, dimnim bombama i petardama, da bi u Langštraseu izbili otvoreni sukobi uz bacanje flaša, kamenica i pirotehnike. Policija je legitimisala više od stotinu osoba, dok se jedna aktivistkinja povredila bežeći kroz reku Zil. U Torinu je, prema italijanskim izveštajima, grupa demonstranata napustila glavnu kolonu, napala policijske štitove i primorala policiju na juriš i upotrebu vodenog topa. U sva tri grada policija je intervenisala na način da udara demonstrante palicama, ispaljuje gumene metke, vodene topove i suzavac. Mnoštvo demonstranata je hospitalizovano, a njihovi zvaničnici dali su saopštenja kako je demokratija pobedila i kako su vandali, dobili odlučan odgovor. Zanimljivo je da ove radikalne i militantne grupe i to jeste različito nego kod nas, na zapadu ne uvažavaju podršku legitimne parlamentarne i zvanične opozicije, već i tu nailaze na osudu, a opozicija insistira da se policija surovo obračuna sa njihovm blokaderima i nasilnicima.

Ovi događaji jasno pokazuju obrazac koji smo videli i u Srbiji – radikalna levica, Antifa i zeleni ekstremisti sistematski se infiltriraju u legitimne proteste kako bi ih pretvorili u platformu za nasilje i destabilizaciju. Dok su u Beogradu i drugim gradovima blokaderi mogli nesmetano da protestuju, čak i kada su blokirali saobraćaj, srpska policija nije posezala za silom, za razliku od francuske, švajcarske i italijanske policije, koje su koristile specijalna sredstva za razbijanje nereda. Predsednik Vučić i državni organi optuživani su za „autokratiju“, dok istovremeno Zapad u svojim metropolama pokazuje drugo lice – gumene metke i suzavac protiv sopstvenih građana.

Zanimljivo je da su u sva tri grada – Lionu, Cirihu i Torinu – među najagresivnijim grupama bile upravo strukture koje su, prema navodima pojedinih medija i političkih krugova, pokušavale da utiču i na srpske studentske proteste. Radikalna levica, zeleni aktivisti i anarhističke organizacije. Njihov cilj, kako ocenjuju kritičari, nije borba za bolji standard, već korišćenje svake krizne situacije za obračun sa državom i policijom. Time se dodatno dovodi u pitanje narativ o „mirnim demonstrantima“ i „represivnoj policiji“ koji je plasiran u Srbiji, budući da su srpske snage reda pokazale znatno veću uzdržanost od svojih kolega na Zapadu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Lion, Pariz, Cirih, Torino i Berlin još jednom su pokazali da radikalne grupe sa krajnje leve scene predstavljaju ozbiljan izazov za javni red širom Evrope. Umesto da podrže legitimne zahteve građana, one proteste pretvaraju u prostor za haos, vandalizam i sukobe sa policijom. Srbija je, uprkos velikim tenzijama, uspela da sačuva mir uz minimum upotrebe sile, dok Zapad, koji često drži lekcije o demokratiji, u sopstvenim gradovima pribegava grubim metodama razbijanja demonstracija. Važno je istaći kako je prilikom studentskih demonstracija deo javnosti izmanipulisan, pa su građani izašli na ulicu misleći da daju pomen žrtvama, a zapravo su ih ekstremisti koristili kao sredstvo da dobiju masovnost. Upravo takve diverzije su se desile u pomenutim gradovima 1. maja 2026. godine.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao