Jelena Trifunović

Генерални секретар немачке владајуће партије ЦДУ, Карстен Линеман, интерно је упозорио на могући талас иступања из странке, преноси немачки „Билд“, позивајући се на изворе из партијског врха. Према тој процени, уколико се садашњи тренд настави, ЦДУ би до краја мандата могла да остане без чак 50.000 чланова.

Како наводе немачки медији, Линеман је о томе говорио на затвореној седници Председништва ЦДУ. Странка која је 2024. године бележила снажан прилив нових чланова и успела да престигне СПД сада се суочава са потпуно обрнутим процесом – знатно више људи напушта партију него што у њу улази. Бројка од 50.000 чланова означена је као најцрњи сценарио, али се у врху ЦДУ отворено признаје да је незадовољство унутар базе већ сада веома високо и да постоји реална опасност од масовнијег одласка.

Разлози се траже пре свега у курсу актуелне црно-црвене коалиције и политици канцелара Фридриха Мерца. Део чланства му отворено замера превелике компромисе са СПД-ом, нарочито у кључним питањима економије, миграција, буџетске дисциплине и енергетске политике. Ниска популарност владе додатно притиска базу ЦДУ, која све гласније и нестрпљивије тражи јаснији конзервативни заокрет и повратак правим хришћанско-демократским вредностима.

Линеман није желео јавно да коментарише наводе, али се из партијских кругова поручује да је проблем озбиљан и да га не треба потцењивати. За ЦДУ, која је традиционално важила за једну од најорганизованијих, најдисциплинованијих и најмасовнијих немачких странака, могући губитак десетина хиљада чланова представљао би тежак политички ударац и озбиљан изазов пред наредне изборне циклусе на савезном и покрајинском нивоу.

Поглед редакције портала Српски Угао

ЦДУ Фридриха Мерца дошла је на власт уз велика обећања о конзервативном заокрету, али сада плаћа високу цену компромиса са левицом. Када странка почне да губи сопствену базу, то је јасан знак да се озбиљно удаљила од политике због које су јој бирачи и чланови дали поверење. Чланови који су веровали у чвршћу политику и заштиту немачких интереса сада одлазе, разочарани што је Мерц брзо одустао од предизборних обећања и наставио са старим естаблишмент компромисима.

Уместо да ојача десно крило странке и донесе видљиве промене у миграционој политици, економији и буџету, Мерц је изабрао пут континуитета са претходним политиком. Резултат је видљив – незадовољство расте, чланство се осипа, а популарност црно-црвене коалиције је на веома ниском нивоу. За Немачку, али и за целу Европу, ово је јасно упозорење да политичке елите које игноришу глас сопствених присталица на крају ризикују да изгубе не само чланство, већ и легитимитет. Ако ЦДУ настави овим курсом, могла би да изгуби далеко више од десетина хиљада чланова – могла би да изгуби и поверење шире бирачке базе, која све више окреће патриотској опцији партији АфД.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

Како пише “Српски угао”, нови узнемирујући извештај баца мрачну сенку на канадски здравствени систем: више од 23.700 људи наводно је преминуло у року од годину дана, не због недостатка терапије, већ зато што је нису дочекали.

Подаци истраживачког центра “SecondStreetorg” показују да је између априла 2024. и марта 2025. године чак 23.746 пацијената преминуло пре него што су стигли на заказане операције или дијагностичке прегледе. Другим речима, многи су умрли чекајући систем који је требало да их спаси.

Најдраматичнија ситуација бележи се у Онтарију, где је забележено више од 10.600 смртних случајева повезаних са листама чекања. Посебно је алармантно да је више од 9.100 људи преминуло пре него што је уопште дочекало основну дијагностичку процедуру, попут скенирања које често представља први корак ка лечењу.

Ови подаци долазе упркос рекордним улагањима у здравствени систем. Ипак, кашњења у кардиохирургији, онколошком лечењу и чак рутинским процедурама и даље стварају ланац последица који се, према упозорењима стручњака, директно одражава на број изгубљених живота.

Истраживачи додатно упозоравају да би стварни број могао бити још већи, јер системи извештавања нису уједначени, а део података остаје непотпун или невидљив у званичним статистикама.

Листе чекања нису само канадски проблем, већ изазов готово свих јавних здравствених система у свету. Не решавају их само већа новчана улагања, већ бољи проток пацијената кроз систем.

Први корак је прецизно раздвајање случајева по хитности, уз строге медицинске критеријуме који се доследно примењују, како би се спречило да администрација одређује редослед, уместо клиничке слике пацијента.

Други кључ је повећање капацитета кроз бољу организацију постојећих ресурса: продужени радни термини болница, додатни дијагностички термини у поподневним сатима, као и веће укључивање приватног сектора у јавни систем кроз јасно регулисане уговоре, како држава не би финансирала хаос, већ медицинску услугу.

Трећи елемент је дигитализација – јединствене електронске листе чекања које су транспарентне, ажурне у реалном времену и доступне свим установама, тако да се слободни термини аутоматски попуњавају уместо да остају неискоришћени.

И на крају, најважнији део је превенција: што је мање касно откривених болести, то је мањи притисак на болнице. Систем који улаже у рану дијагностику и примарну заштиту дугорочно смањује листе чекања више него било која краткорочна мера.

Србија последњих година све снажније помера фокус ка превенцији. У оквиру државног система, али и уз подршку приватног сектора, превентивни прегледи постали су свима доступни. Под окриљем Министарство здравља Републике Србије, широм земље редовно се организују бесплатне акције прегледа које грађанима омогућавају да без упута, без заказивања и -што је посебно важно – чак и без здравственог осигурања, провере своје здравствено стање. Ове акције најчешће се одржавају викендом у домовима здравља и болницама, што их чини доступним и онима који током радне недеље немају времена за лекарске посете.

Прегледи који се тада нуде нису површни или симболични – напротив. Грађани могу да ураде ултразвук абдомена и мале карлице, измере ниво шећера у крви, ураде комплетну крвну слику, провере крвни притисак и функцију срца путем ЕКГ-а, па чак и одређене туморске маркере. Управо ова комбинација анализа омогућава да се открију и они здравствени проблеми који још не дају јасне симптоме.

Паралелно са тим, Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут спроводи организоване скрининг програме усмерене на рано откривање најтежих болести. Посебан акценат стављен је на карциноме који се могу успешно лечити уколико се открију на време: рак дојке, рак грлића материце и рак дебелог црева. Ови прегледи циљано обухватају одређене старосне и ризичне групе, чиме се повећава њихова ефикасност.

Истовремено, приватни сектор прати овај тренд. Поједине приватне клинике нуде све популарније „цхецк-уп“ пакете – систематске прегледе прилагођене полу, годинама и индивидуалним факторима ризика. Иако се ови прегледи плаћају, њихова предност је брзина, комфор и детаљна дијагностика на једном месту.

Суштина целе приче је једноставна, али често занемарена – болест не почиње оног тренутка када је осетимо. Управо зато превентивни прегледи имају кључну улогу – они омогућавају да се реагује на време, када су шансе за излечење највеће, а последице најмање.

У земљи у којој се здравствени систем често критикује, овај сегмент показује другачију слику: ону у којој се грађанима пружа реална шанса да брину о себи – пре листе чекања и пре него што буде касно.

Поглед редакције портала Српски Угао

У оптимистичном сценарију, листе чекања не нестају, али престају да буду „црна кутија“ и постају управљив, транспарентан и правичнији систем расподеле времена, где ред више не значи чекање на срећу, него организован пут кроз медицинску помоћ.

Пише: Биљана Степановић

Извор: Српски угао

Док су хиљаде грађана у више европских градова мирно изашле на традиционалне првомајске маршеве, тражећи боље плате и животне услове, радикалне антифа групе, „црни блок“ и екстремна левица претворили су завршнице скупова у отворене сукобе са полицијом. У Лиону је, како преноси портал „qуе.фаире.а.лyон“, колона демонстраната стигла на трг Белкур, где је ситуација нагло ескалирала – дошло је до директних сукоба између маскираних демонстраната и снага реда, а у Паризу су бачене и шок-бомбе. Сличне сцене виђене су и у Цириху, где је полиција употребила сузавац, гумене метке и водени топ, као и у Торину, где су демонстранти нападали полицијски кордон штаповима и разним предметима, али полиција им је крволочно узвратила гуменом муницијом, воденим топовима и сузавцем. У Берлину је на улице изашло око 10 хиљада грађана, након радикализације протеста ухапшено је 60 екстремиста, а повређено десетак полицајаца. Читава ситуација подсетила је на Србију, када је током студентских блокада, део опозиционих кругова покушао је да оптужи српску полицију за „репресију“, иако су демонстранти могли слободно да се крећу, а власт је стрпљиво чекала да се разоткрије спољна агенда. Запад у својим градовима протесте разбија крволочно и батинама, а иронија је да нас оптужује за то, иако сличне сцене никада се нису одиграле на улицама Србије.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Que Faire à Lyon (@que.faire.a.lyon)

У Лиону су сукоби избили непосредно пред крај мирног дела поворке, на централном тргу Белкур. Према видео-снимцима објављеним на Инстаграм профилу „Бисмутхбацк“, демонстранти су се сукобили са полицијом, што је довело до интервенције снага реда и додатног подизања тензија. У Цириху је „црни блок“ већ током проласка Бахнофштрасеом и Лиматкајем почео са графитима, димним бомбама и петардама, да би у Лангштрасеу избили отворени сукоби уз бацање флаша, каменица и пиротехнике. Полиција је легитимисала више од стотину особа, док се једна активисткиња повредила бежећи кроз реку Зил. У Торину је, према италијанским извештајима, група демонстраната напустила главну колону, напала полицијске штитове и приморала полицију на јуриш и употребу воденог топа. У сва три града полиција је интервенисала на начин да удара демонстранте палицама, испаљује гумене метке, водене топове и сузавац. Мноштво демонстраната је хоспитализовано, а њихови званичници дали су саопштења како је демократија победила и како су вандали, добили одлучан одговор. Занимљиво је да ове радикалне и милитантне групе и то јесте различито него код нас, на западу не уважавају подршку легитимне парламентарне и званичне опозиције, већ и ту наилазе на осуду, а опозиција инсистира да се полиција сурово обрачуна са њиховм блокадерима и насилницима.

Ови догађаји јасно показују образац који смо видели и у Србији – радикална левица, Антифа и зелени екстремисти систематски се инфилтрирају у легитимне протесте како би их претворили у платформу за насиље и дестабилизацију. Док су у Београду и другим градовима блокадери могли несметано да протестују, чак и када су блокирали саобраћај, српска полиција није посезала за силом, за разлику од француске, швајцарске и италијанске полиције, које су користиле специјална средства за разбијање нереда. Председник Вучић и државни органи оптуживани су за „аутократију“, док истовремено Запад у својим метрополама показује друго лице – гумене метке и сузавац против сопствених грађана.

Занимљиво је да су у сва три града – Лиону, Цириху и Торину – међу најагресивнијим групама биле управо структуре које су, према наводима појединих медија и политичких кругова, покушавале да утичу и на српске студентске протесте. Радикална левица, зелени активисти и анархистичке организације. Њихов циљ, како оцењују критичари, није борба за бољи стандард, већ коришћење сваке кризне ситуације за обрачун са државом и полицијом. Тиме се додатно доводи у питање наратив о „мирним демонстрантима“ и „репресивној полицији“ који је пласиран у Србији, будући да су српске снаге реда показале знатно већу уздржаност од својих колега на Западу.

Поглед редакције портала Српски Угао

Лион, Париз, Цирих, Торино и Берлин још једном су показали да радикалне групе са крајње леве сцене представљају озбиљан изазов за јавни ред широм Европе. Уместо да подрже легитимне захтеве грађана, оне протесте претварају у простор за хаос, вандализам и сукобе са полицијом. Србија је, упркос великим тензијама, успела да сачува мир уз минимум употребе силе, док Запад, који често држи лекције о демократији, у сопственим градовима прибегава грубим методама разбијања демонстрација. Важно је истаћи како је приликом студентских демонстрација део јавности изманипулисан, па су грађани изашли на улицу мислећи да дају помен жртвама, а заправо су их екстремисти користили као средство да добију масовност. Управо такве диверзије су се десиле у поменутим градовима 1. маја 2026. године.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао