Jelena Trifunović, autor sa Kikindski portal

Automobilska kriza u Nemačkoj: Boš ukida 22.000 radnih mesta

Jelena Trifunović March 13, 2026

Nemački tehnološki gigant Boš postigao je dogovor sa radničkim savetom o velikom smanjenju broja zaposlenih u automobilskoj diviziji „Mobiliti“. Do 2030. godine biće ukinuto čak 22.000 radnih mesta u Nemačkoj, gotovo dvostruko više nego što je najavljeno pre samo šest meseci. Reč je o jednom od najtežih udaraca nemačkoj industriji u poslednjih nekoliko decenija, kako navodi portal Srpski ugao.

Predsednik radničkog saveta Frank Zel potvrdio je da su sporazumi postignuti na gotovo svim lokacijama. Najavljeno je da će se primenjivati „najsocijalnije moguće“ mere za prevremeno penzionisanje, otpremnine i dobrovoljni programi, ali bez ozbiljnijeg otpora masovnim otkazima.

Ova otpuštanja su posledica duboke krize u automobilskoj industriji. Slaba potražnja za vozilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ogromni troškovi prelaska na elektromobilnost, visoke cene energije i sve jača konkurencija kineskih proizvođača stvorili su veliki finansijski pritisak. U Bošovoj automobilskoj diviziji procenjuje se godišnji minus od oko 2,5 milijardi evra, kako navodi portal Srpski ugao.

Profit kompanije već je znatno pao tokom 2025. godine, a uprava upozorava da bi 2026. godina mogla biti još teža.

Najviše su pogođeni tradicionalni industrijski centri – Štutgart-Fojerbah sa oko 3.500 radnih mesta, Šviberdingen sa 1.750, Bil sa 1.550, kao i Homburg i Vablingen, gde se planira potpuno gašenje proizvodnje do 2028. godine. Međutim, problem nije samo u Bošu. Slični potezi već su najavljeni u velikim nemačkim kompanijama poput CEF-a, Kontinentala i Folksvagena, koji takođe smanjuju broj zaposlenih.

Dok Berlin i Brisel snažno guraju energetsku i tehnološku tranziciju, mnogi u industriji upozoravaju da evropski radnici plaćaju najveću cenu tih promena, kako navodi portal Srpski ugao. Generalni direktor Boša Štefan Hartung otvoreno je rekao da „nema brzog rešenja“ i da bi mere mogle postati još bolnije ako se tržište ne oporavi.

Za desetine hiljada porodica u Baden-Virtembergu i drugim industrijskim regionima Nemačke ovo nije samo ekonomska statistika, već ozbiljna socijalna drama. Nemačka se suočava sa dubokim promenama koje će u narednim godinama odrediti sudbinu čitavog sektora.

Rat u Iranu slama čokoladni san: „Lindt & Sprüngli“ akcije padaju 10%

Jelena Trifunović March 12, 2026

Dok se švajcarski gigant čokoladne industrije „Lindt & Sprüngli“, još uvek oporavlja od prošlogodišnjih posrtanja, rat u Iranu zadaje novi udarac, piše portal Srpski ugao.

Kompanija je revidirala prognozu organskog rasta prihoda za 2026. godinu sa 6% na 4%, zbog manjeg broja azijskih turista u Evropi i opreznijih potrošača usled rastućih cena goriva. Akcije su na berzi pale za oko 10%, a kompanija najavljuje novo poskupljenje čokolade, prenosi švajcarski list „Neue Zürcher Zeitung“ (NZZ) u izveštaju od 10. marta 2026. godine.

Kao što „NZZ“ izveštava, izvršni direktor Adalbert Lehner ističe da su posledice rata u Iranu posebno vidljive u turističkom sektoru. Aerodromi u Dubaiju i Abu Dabiju, ključna čvorišta za međunarodni saobraćaj između Evrope, Azije i Australije, trenutno su zatvoreni, što dovodi do naglog pada broja azijskih turista u Evropi. To direktno pogađa prodaju Lindtovih proizvoda u „duty-free“ prodavnicama na aerodromima, ali i u glavnim buticima u centrima Londona, Pariza i Beča, gde su azijski posetioci bili glavni kupci.

Dalje, prema izveštaju „NZZ“, rat utiče i na opšte raspoloženje potrošača u Evropi. Rast cena benzina čini da ljudi pažljivije troše novac, što je poseban udarac za „Lindt & Sprüngli“, jer su očekivali oporavak ove godine nakon slabe božićne sezone 2025.

Tada je kompanija povećala cene za prosečno 19%, što je dovelo do pada globalnog obima prodaje za preko 6%, kupci su oklevali da plate skoro 30 švajcarskih franaka ili evra za kutiju Lindor tartufa od 500 grama.

„NZZ“ prenosi da će „Lindt & Sprüngli“ ponovo podići cene 2026. godine, uprkos izazovima, jer su investitori fokusirani na budućnost, a revizija prognoze došla je kao iznenađenje i izazvala šok na berzi. Lehner ističe da je ovo znak da rat u Iranu počinje da utiče na proizvođače robe široke potrošnje širom Evrope, što niko nije očekivao u ovom obimu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovaj slučaj pokazuje kako globalni sukobi poput rata u Iranu brzo prelaze granice i utiču na svakodnevni život – od praznih evropskih butika do naših supermarketa gde Lindt čokolade postaju sve skuplje. Redakcija portala Srpski ugao vidi da Srbija, iako deo evropskog tržišta, jača domaću proizvodnju hrane i turizma. Naša država daje podsticaje za domaću privredu, a neutralna politika koju vodi predsednik Aleksandar Vučić nam je omogućila da u ovim teškim vremenima manje osetimo krizu.

Izvor: Srpski ugao

Apel roditeljima da paze na decu prilikom korišćenja električnih trotineta

Jelena Trifunović March 11, 2026

Agencija za bezbednost saobraćaja apelovala je danas na roditelje, škole i sve učesnike u obrazovnom sistemu da posebnu pažnju posvete bezbednosti dece prilikom korišćenja lakih električnih vozila, tzv. električnih trotineta.

Kako se navodi u saopštenju, električni trotineti su u poslednjih nekoliko godina postali sve prisutniji u saobraćaju, sve češće ih koriste i deca školskog uzrasta, a iako predstavljaju praktično prevozno sredstvo, njihova upotreba nosi određene rizike, naročito ukoliko se ne poštuju saobraćajni propisi i pravila bezbednog ponašanja.

Agencija podseća da su Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima propisana jasna pravila za učešće lakih električnih vozila u saobraćaju, između ostalog, lakim električnim vozilom na javnim putevima ne sme da upravlja lice mlađe od 14 godina, obavezna je upotreba zaštitne biciklističke kacige, a vozači su dužni da se kreću biciklističkim stazama, biciklističkim trakama ili pešačko-biciklističkim stazama gde one postoje.

Takođe, nije dozvoljeno da se prevozi drugo lice na električnom trotinetu.

Pored navedenih, propisima su utvrđena i druga pravila i ograničenja koja se odnose na učešće lakih električnih vozila u saobraćaju, a koja su detaljno navedena i objašnjena u preglednom izveštaju koji je pripremila Agencija za bezbednost saobraćaja.

Agencija dodaje da podaci ukazuju da se deo saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju laka električna vozila odnosi upravo na mlađe učesnike u saobraćaju, što dodatno ukazuje na značaj edukacije i nadzora od strane odraslih.

Zbog svega toga Agencija apeluje na roditelje da razgovaraju sa svojom decom o pravilima bezbednog učešća u saobraćaju, da vode računa o uzrastu deteta i da obezbede upotrebu zaštitne opreme, pre svega biciklističke kacige.

ZAJEDNIČKA ODGOVORNOST

Istovremeno, škole se pozivaju da, u okviru svojih aktivnosti usmerenih na bezbednost učenika, skrenu pažnju učenicima i roditeljima na pravila bezbedne upotrebe električnih trotineta i na značaj poštovanja saobraćajnih propisa.

U cilju informisanja javnosti, Agencija je pripremila pregledni izveštaj “Laka električna vozila”, koji sadrži osnovne informacije o propisima, ograničenjima i preporukama za njihovo bezbedno korišćenje.

“Bezbednost dece u saobraćaju je zajednička odgovornost porodice, škole i društva u celini. Samo zajedničkim delovanjem možemo doprineti tome da deca budu bezbednija u saobraćaju”, zaključila je Agencija.

“Metal Gate”: Imaju 11, 13 i 15 godina – i već su snimili album

Jelena Trifunović March 11, 2026

Kikindski bend „Metal gejt”, osnovan pre četiri godine, po svemu sudeći, najmlađi je sastav u zemlji koji ima objavljen album. Bend čine Mihajlo Munćan (15), gitara i vokal, Petar Srdić (13) na bas gitari i Nikola Linjački (11) za bubnjevima. Album su snimili prošle godine i tako se upisali u ovdašnju hroniku kurioziteta.

Sve je počelo u studiju za probe koji vodi Dušan Linjački, ovdašnji muzičar i otac mladog bubnjara. Podsetimo, taj studio u ulici Vojvode Mišića je skoro dve decenije na raspolaganju ovdašnjim muzičarima za probe i demo snimke. Linjački vodi i bubnjarsku sekciju i Malu školu rokenrola, kojom spaja mlade koji sviraju neki instrument kao deo obaveznog muzičkog obrazovanja ili kao hobisti. Tako je došlo i do spontanog okupljanja mladih muzičara u „Metal gejt”. Prepoznali su se, uvideli ubrzo da im sviranje tuđih pesama nije mnogo inspirativno i krenuli u izazov stvaranja autorke muzike. Tekstove pišu gitarista Mihajlo i basista Petar, a muziku svi zajedno.

Nastupali su na Suvača demo festu i drugim festivalima. U Bečeju su tri godine zaredom bili najbolji, a imaju i pojedinačne nagrade kao instrumentalisti. Ove godine biće počasni gosti na Gitarijadi u Velikom Gradištu jer su prošle godine tamo bili među najboljima. Prepoznati su kao interesantni i muzički osobeni.

Svoj pravac karakterišu kao treš metal, dok su tekstovi angažovani i pretežno kritički govore o savremenim preokupacijama njihove generacije, a najviše o preteranoj upotrebi veštačke inteligencije.

Album prvenac ima šest numera i snimljen je u Novom Sadu, u studiju „Piknik”. Vlasniku tog profesionalnog studija, Miroslavu Majkiću, veoma se svideo entuzijazam mladih Kikinđana, pa im je pod izuzetno povoljnim uslovima ponudio studijske usluge. Njihov diskografski prvenac „The lethal injection“ dostupan je za sada na njihovoj fejsbuk i jutjub stranici.

Mlada kikindska trojka s nesmanjenim žarom nastavlja da gradi svoj muzički put. Stvaraju nove pesme i planiraju da i uživo predstave svoje stvaralaštvo. Stilski, najbliži su hevi metalu, ali i hard koru. Generalno, zvuče beskompromisno i uvežbano, a entuzijazam svojstven mladosti im ne manjka.

Ovdašnji metal sastav „Daunstroj” pozvao ih je na zajedničku turneju, gde će „Metal gejt” novim svirkama zasigurno steći i nove poklonike.

N. S.

Predsednik Vučić o izgradnji brze saobraćajnice “Smajli”

Jelena Trifunović March 10, 2026

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom posete Kuli govorio i o izgradnji brze saobraćajnice nazvane “Osmeh Vojvodine”.

“Moja ideja je bila da se uradi koridor Smajli. Ta ideja će da znači napredak i oporavak. Ušlo je i u plan Srbija 2030, ali biće i brže završeno”, objasnio je predsednik Vučić.

Kako je rekao, nije pitanje samo izgradnje saobraćajnice.

“Tek kada imate dobre puteve veliki investitori mogu da dolaze. Da to nismo uradili samo bi nam odlazili ljudi za Beograd, Novi Sad, inostranstvo i nikada ne bismo mogli da oporavimo ovaj deo Srbije. Izgradnja ove saobraćajnice je suštinska za progres ovog dela Srbije”, kazao je.

Istakao je da tek kada imate dobre puteve, tek tada hoće veliki investitori da dođu.

“Tek tada možete da im se nadate, jer pre toga neće ni da razmišljaju o tome. Da to nismo uradili, samo bi nam odlazili ljudi prvo za Novi Sad, za Beograd, u inostranstvo i nikada ne bismo mogli ovaj deo da oporavimo. Ova ideja nije bila ideja samo preživljavanja i udovoljavanja nekome. Ideja izgradnje te brze saobraćajnice je bila suštinska za napredak, za progres celog ovog dela Srbije”, istakao je Vučić.

Konstatovao je da se ljudi toj saobraćajnici ne raduju previše, jer ne prolazi pored njihove kuće, ali da će ona doneti brojne pozitivne promene.

JOŠ 578 KM AUTOPUTEVA I BRZIH SAOBRAĆAJNICA

U Srbiji se trenutno gradi 380 kilometara puteva, a do 2035. u planu je da se izgradi još ukupno 578 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom predstavljanja nacionalne strategije “Srbija 2030”.

Gradonačelnik raskrinkao dezinformacije o kikindskoj bolnici

Jelena Trifunović March 9, 2026

Propagandno glasilo NOVA S još jednom je širenjem dezinformacija pokušalo da obmane javnost, a niz neistina je, očigledno tendeciozno, plasiran o kikindskoj Bolnici.

Opšta bolnica u Kikindi nije kompletno rekonstruisana, kako se to ističe u tekstu sa dva anonimna sagovornika, već se završava deo projekta, naglašava gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Završeni su građevinski radovi u okviru prve faze. Da bi ta faza bila okončana, potrebno je opremanje medicinskom opremom i nameštajem. Očekujemo sredstva za tu namenu od Pokrajinske vlade, kako bi se prva faza u potpunosti završila, a nakon toga nastavila druga faza radova. Imamo situaciju da se stalno govori kako se nešto rekonstruiše, a onda se postavlja pitanje ko će tu da radi. Istina je da moramo stvoriti dobre uslove za rad stručnjaka, kako bi oni mogli da pruže najsavremeniju zdravstvenu uslugu i negu našim sugrađanima- naglašava Bogdan.

Laži su iznete i kada je reč o medicinskom kadru i pokazuju očigledno nepoznavanje ovdašnjih prilika u zdravstvu.

– Ne razlikovati Dečju kliniku od dečjeg odeljenja dovoljno govori o tome. Dobro poznajem situaciju u našoj Bolnici, jer smo stalno u kontaktu i imamo odličnu saradnju. Dermatolog ne radi iz penzije, već u Bolnici rade dva dermatologa. Pulmolog nije preminuo, kako se to navodi, već je angažovan pulmolog iz VMC Niš, dok je na subspecijalizaciji jedna mlada lekarka. Patolog i onkolog su angažovani po ugovoru o dopunskom radu jer su dva lekara na specijalizaciji. U bolnici je zaposleno ukupno 85 lekara, 21 na specijalizaciji. Ima 10 odeljenja i 5 dnevnih bolnica. Svakodnevno se u njoj leči između 100 i 110 pacijenata. U OB Kikinda na dečjem odeljenju rade četiri pedijatra, svi su subspecijalisti, neonatolozi, kardiolog i pulmolog , kao i pedijatar na poziciji v. d. direktora koji dežura na odeljenju- konkretan je gradonačelnik.

-Napominjem da je ovo prva i najveća kompletna rekonstrukcija bolnice od njenog osnivanja, jedno od najznačajnijih ulaganja u gradu u poslednjih nekoliko decenija. Problem sa nedostatkom stručnog kadra, koji postoji, nije specifičan samo za Kikindu, mnogi lekari žele da rade i žive u većim centrima. Lokalna samouprava nastoji da privuče mlade stručnjake, pre svega naše Kikinđane, i da stvori uslove za rad i onih koji nisu iz grada- ističe Bogdan.

tomasz-mikolajczyk-children-1311506-1920

Ministarstvo prosvete: Uvodi se školsko takmičenje iz digitalnog sveta

Jelena Trifunović March 8, 2026

Ministarstvo prosvete saopštilo je da je prvi put u Kalendar takmičenja i smotri učenika uvrstilo takmičenje iz predmeta Digitalni svet, pod nazivom “Digitalni svet u mojim rukama – velika digitalna avantura”.

Kako je istaknuto, uvođenjem digitalnih tehnologija u obrazovni sistem Srbije i odgovornom upotrebom podiže se kvalitet digitalnih kompetencija učenika i omogućava njihova konkurentnost na tržištu rada.

Digitalni svet, kao obavezan školski predmet u obrazovni sistem uveden je od školske 2020/2021 u okviru prvog ciklusa osnovnog obrazovanja.

Blokaderi u Kuli se potukli međusobno zbog fudbala, pa pokušavaju to da predstave kao politički “napad”

Jelena Trifunović March 8, 2026

Kako portal Naše Mesto navodi prema svojim izvorima, prostorije u Sivcu koje koriste aktivisti „Mladih Kula“, a koje su u zakup izdate od strane jednog od dvojice učesnika ovog incidenta, potom su polivene belom farbom, uz pokušaj da se taj događaj predstavi kao navodni napad i za njega optuže aktivisti Srpske napredne stranke.

U opštini Kula, naseljenom mestu Sivac, došlo je do tuče između dvojice blokadera – Dragoljuba Negovanovića i Jovana Nićetina. Kako ekskluzivno saznajemo, incident se dogodio u porodičnoj kući porodice Negovanović u ulici Kornelija Sentelekija, koju blokaderi koriste i za aktivnosti svog izbornog štaba.

Prema informacijama do kojih smo došli, sukob je izbio nakon rasprave o fudbalskim klubovima Crvena zvezda i Partizan. Tokom tuče Dragoljub Negovanović zadobio je lake telesne povrede, koje su konstatovane u Službi hitne medicinske pomoći u Kuli.

O događaju je obavešten dežurni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu Ivana Slaviković, koja se izjasnila da u ovom slučaju nema elemenata krivičnog dela niti prekršaja, s obzirom na to da se incident dogodio u privatnoj kući, koja se po zakonu ne smatra javnim mestom.

Međutim, ubrzo nakon događaja na društvenim mrežama pojavile su se objave u kojima je incident predstavljen kao navodni napad od strane Srpske napredne stranke.
Prema insajderskim informacijama do kojih je došao naš portal, Dragoljuba Negovanovića u Hitnu pomoć je dovezao Marko Bošnjak, odbornik Pokreta slobodnih građana u Skupštini opštine Kula. Upravo nakon toga, pojedini akteri na društvenim mrežama počeli su da plasiraju tvrdnje da je reč o politički motivisanom incidentu.

Sagovornici upućeni u politička dešavanja u Kuli tvrde da se ovakve situacije sve češće pokušavaju iskoristiti za podizanje političkih tenzija u javnosti, posebno kroz pojedine opozicione grupe i inicijative poput organizacije „Mladi Kula“, koje ovakve događaje brzo plasiraju na društvene mreže i predstavljaju ih u političkom kontekstu.

Kako navode, deo opozicije u Kuli, zajedno sa pojedinim aktivistima inicijative „Mladi Kula“, sve češće pokušava da ovakve događaje iskoristi za političke obračune, jer, kako tvrde, u nedostatku podrške građana i nemogućnosti da prikupe značajniji broj glasova na izborima, pribegavaju napadima i optužbama na račun Srpske napredne stranke.

Zbog toga se postavlja pitanje – šta je sledeće? Da li će se i ubuduće privatni sukobi i lične rasprave pokušavati predstaviti kao politički incidenti?

Naši izvori navode i da postoji bojazan da bi u narednom periodu moglo doći do novih pokušaja stvaranja incidenata koji bi zatim bili predstavljeni kao politički obračuni, uz unapred pripremljene optužbe na račun aktivista Srpske napredne stranke.

Izvor: Naše mesto

Vučić: Najkasnije u septembru prva fabrika humanoidnih robota

Jelena Trifunović March 8, 2026

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će se u narednom periodu najveći značaj pridavati veštačkoj inteligenciji i ulozi veštačke inteligencije i da će u junu, a najkasnije u septembru biti otvorena prva fabrika humanoidnih robota u Srbiji. Predstavljajući nacionalnu strategiju Srbija 2030, Vučić je rekao da će oni biti proizvođeni u fabrici Mint. Naveo je da se humanoidnih robota godišnje proda između šest i devet hiljada.

“Mi ćemo u Srbiji da proizvedemo 1.000 ovakvih humanoidnih robota za različite potrebe i za dvostruke namene, dvostruke upotrebe i proizvešćemo 10.000 robota pasa ili robot-dogova, kako god hoćete, takođe sa višestrukom namenom i višestrukom upotrebom”, rekao je Vučić.

Dodao je da je ponosan što je lično učestvovao u dovođenju fabrike Mint u Loznicu, koja je danas, kako je istakao, četvrti izvoznik iz Republike Srbije, a da će ta fabrika početi da radi i u Šapcu. Vučić je istakao da ćemo postaviti određene sistemske stvari i da ćemo biti ispred zemalja u regionu, pre svega po pitanju veštačke inteligencije.

“Srbiju 2030. i 2035. vidim kao zemlju koja napreduje, ne onako brzo kako bih želeo da napreduje i ne samo zbog nas ili nekih drugih na vlasti, već zbog toga što nismo sposobni i nismo spremni da sebe menjamo u potpunosti i da pre nego što kažemo bilo kome drugom da se promeni i pre nego što tražim od bilo koga drugog promenu, da to tražim od sebe. Moraćemo da radimo i da učimo više”, istakao je Vučić.

Naglasio je da je danas Srbija 39. u svetu po veštačkoj inteligenciji i po spremnosti za prihvatanje svega što nosi veštačka inteligencija. “To je neverovatno za zemlju tako malu i i dalje nedovoljno razvijenu zemlju, kao što je Srbija. Vidim zemlju da prihvata veštačku inteligenciju, da prihvata spoj između softvera i hardvera, između inteligencije i rada”, rekao je predsednik Vučić.

Tanjug

Ako planirate put u inostranstvo, pogledajte savete za putovanja MSP za svaku državu

Jelena Trifunović March 8, 2026

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije objavilo je na svom sajtu “Semafor”, odnosno savete za putovanja za svaku državu sveta.

Građani pre putovanja na taj način mogu da se informišu o bezbednosnoj situaciji u zemlji u koju planiraju da putuju.

Saveti za putovanja klasifikovani su u četiri kategorije – od zelene do crvene, u skladu sa procenom bezbednosnih rizika, odnosno od bezbednog do visokorizičnog, navedeno je na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

Na sajtu Ministarstva nalaze se u meniju u kategoriji Građani, zatim preko podmenija Putovanje u inostranstvo, dolazi se do kategorije Saveti za putovanja.