Jelena Trifunović

Austrijska informativna emisija „Zeit im Bild“ (ZIB), centralni televizijski dnevnik javnog servisa “ORF”, objavila je prilog u kojem se prenose teške optužbe hrvatskog samoproglašenog istraživačkog novinara Domagoja Margetića na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Zeit im Bild“ je decenijama vodeći brend informativnog programa “ORF”, austrijskog državnog emitera. Upravo zato način na koji je ova tema obrađena izazvao je posebnu pažnju i oštre reakcije.

U uvodnom delu priloga “ZIB” navodi da je Margetić podneo prijavu milanskom tužilaštvu protiv Vučića zbog navodne „moguće umešanosti“ u takozvane „Sarajevo-safarije“ tokom opsade Sarajeva devedesetih godina. Gledaocu se zatim u nekoliko kratkih teza, servira niz dramatičnih tvrdnji, da su stranci iz Italije i drugih zemalja navodno plaćali da bi pucali na nenaoružane civile, da postoje fotografije za koje se tvrdi da „prikazuju mladog Vučića u jednom vojnom uporištu u Sarajevu“, te da su sa tog položaja srpski nacionalisti i stranci navodno pucali na civile.

Sve je upakovano u formu koja daje težinu poluzvanične optužnice, iako je reč isključivo o tvrdnjama jednog kontroverznog pojedinca, bez javno predočenih dokaza, bez pravosnažnih presuda i bez ozbiljne novinarske provere.

„Zeit im Bild“ nije anoniman portal, niti privatni blog, već udarni informativni program austrijskog javnog servisa “ORF”, sa ogromnom gledanošću i snažnim prisustvom na društvenim mrežama. Od takvog medija očekuje se najviši stepen profesionalne pažnje, posebno kada se radi o ratnim temama, optužbama za zločine i targetiranju šefova država.

Domagoj Margetić je zagrebački novinar čije je ime odavno sinonim za kontroverzu, slobodni „istraživač“ koji je karijeru izgradio na obradi najosetljivijih ratnih i političkih tema na ivici profesionalnih standarda. Haški tribunal ga je još 2007. godine pravosnažno osudio za nepoštovanje suda, jer je na svom sajtu objavio poverljivu listu zaštićenih svedoka iz procesa protiv Tihomira Blaškića i tekstove u kojima je otkrivao njihov identitet, svesno kršeći sudske naloge i dovodeći te ljude u potencijalnu opasnost. Umesto novinarske odgovornosti prema žrtvama i svedocima, Margetić je poverljive podatke pretvarao u materijal za sopstvene „ekskluzive“, a kroz godine je više puta bio u centru skandala, fizičkih napada, pretnji i javnih sukoba, što ga je učvrstilo u ulozi čoveka koji po svaku cenu, od najtežih tema pravi ličnu pozornicu, ne prezajući ni od igranja sa tuđom bezbednošću ni od grubog razvlačenja osetljivih informacija po medijima.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

S obzirom na status ZIB-a kao dela ORF-a, nad kojim zakonski nadzor ima austrijska regulatorna vlast KommAustria, uz stručnu i operativnu podršku agencije RTR, Udruženje novinara „Srpski Ugao“ odlučilo je da reaguje zvaničnim putem. Uputilo je pritužbu nadležnim telima za medije pri RTR/KommAustria, na adrese predviđene za žalbe i komunikaciju sa javnošću.

U pismu detaljno je opisano na koji način je prilog ZIB-a prešao granicu profesionalnog izveštavanja prenošenjem najtežih optužbi bez dokaza, oslanjanjem na jedan izvor bez kredibiliteta, izostankom odgovora napadnute strane i potpunim ignorisanjem načela pretpostavke nevinosti. Istaknuto je da se time „zloupotrebljava ugled javnog servisa ORF kako bi se publici predstavio jednostran, politički obojen i duboko neobjektivan sadržaj“.

Udruženje od austrijskog regulatora traži da ispita da li je ZIB ovim prilogom povredio obavezu objektivnog, nepristrasnog i uravnoteženog informisanja, te da preduzme sve mere koje su u njegovoj nadležnosti kako bi se sprečilo da se pod okriljem javnog servisa, šire propagandne konstrukcije na štetu Srbije i njenog državnog vrha.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Epidemija vandalizma koja potresa centar Berlina poslednjih meseci sve više brine trgovce u ulicama oko Oranijenburgera i Fridrihštrase. Noćni napadi postali su toliko učestali da vlasnici radnji govore o atmosferi stalne napetosti. Razbijeni izlozi, bačene farbe i poruke nepoznatih počinilaca pretvorili su mirne ulice u poprište neizvesnosti.

Najnoviji primeri stižu iz kafea Breggs i Medios apoteke, gde su napadači u razmaku od nekoliko nedelja čekićem uništili stakla izloga. Iako motiv nije utvrđen, vlasnici smatraju da se ne radi o usamljenim incidentima. Napadi su postali deo šireg talasa koji pogađa razne delove Mite, centralne gradske opštine. U oktobru su filijale lanca Lap Coffee zasute crvenom farbom, a odgovornost je preuzela grupa koja kompaniju optužuje za nelojalnu konkurenciju. Policija vodi istragu zbog politički motivisane štete.

Tokom godine prijavljeni su i drugi slučajevi – misteriozna oštećenja stakla koja podsećaju na pucnjeve iz vazdušne puške u delu oko Fridrihštrase i Karlotenštrase, političke poruke ispisane na zidovima prodavnica, pa čak i dva uzastopna napada zapaljivim sredstvima na prodavnice kanabisa u Grose Hamburger ulici. Zajedničko svemu je osećaj nesigurnosti koji ostaje dugo nakon što se staklo zameni, a tragovi počiste.

Radnici u lokalnim radnjama kažu da kupci sve češće pitaju da li se sprema nešto ozbiljnije. Jedan od trgovaca govori o “novoj normalnosti” u kojoj niko ne zna šta će zateći ujutru. Iako policija za sada svaki slučaj vodi odvojeno, među stanovnicima se širi uverenje da se komšiluk menja brže nego što institucije mogu da odgovore.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Dok vlasti u Berlinu pokušavaju da sagledaju razmere problema, jasno je da ovakvi napadi ne pogađaju samo izloge, već i zajednicu. Kad trgovci počnu da strahuju od novog dana, a stanovnici od nevidljivih počinilaca, grad gubi deo onoga što ga čini živim i bezbednim. Vandalizam je uvek poruka, ali ovde je poruka pogrešna i opasna, jer udara u samu osnovu poverenja bez kojeg nema ni biznisa ni normalnog života.

Izvor: Srpski ugao

U desetinama gradova širom Slovačke građani su izašli na ulice posle poziva opozicionih partija i nevladinih organizacija. Najveći skup održan je u Bratislavi, gde su demonstranti na Trgu slobode zahtevali političke promene i kritikovali vladu Roberta Fica. Deo javnosti smatra da je njegova politika, posebno stavovi o migracijama, ekonomska usmerenost na veći stepen samostalnosti i insistiranje na državnom suverenitetu, razlog što se našao pod pojačanim pritiskom opozicije i aktivističkih grupa. Fico vodi čvrst kurs protiv nekontrolisanog migrantskog priliva i naglašava potrebu da Slovačka donosi odluke u skladu sa sopstvenim interesima, što njegove pristalice vide kao temelj stabilnosti, a protivnici kao odstupanje od evropskih očekivanja.

Sličan obrazac pojavio se i u Češkoj. Na godišnjicu Sametne revolucije organizovani su masovni protesti protiv novoizabranog Andreja Babiša. Njegova ekonomska politika, fokusirana na jačanje domaće privrede i smanjenje zavisnosti od spoljnih centara moći, izazvala je oštre reakcije opozicionih organizacija. Demonstranti tvrde da se boje njegovog političkog stila, dok Babišove pristalice smatraju da protesti prenaglašavaju strahove i da je cilj da se oslabi lider koji pokušava da vodi pragmatičnu, samostalnu politiku.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

U ovim događajima prepoznatljiv obrazac koji se poslednjih godinu dana ponavlja u više evropskih država. Protesti koji izbijaju gotovo paralelno, sa sličnom retorikom i sličnim organizatorima, deluju kao deo šireg političkog pritiska na lidere koji pokušavaju da vode samostalnu migrantsku i ekonomsku politiku. I Fico i Babiš insistirali su na jačanju suvereniteta, mirnijem i racionalnijem upravljanju migracijama i unutrašnjem ekonomskom razvoju kao osnovi stabilnosti države. Upravo takve poruke često postaju meta dobro koordinisanih akcija koje se predstavljaju kao spontani građanski otpor.

Paralela sa Srbijom nameće se sama. I ovde su se protesti najčešće pojavljivali onda kada je država insistirala na sopstvenoj razvojnoj politici, zaštiti ekonomskih interesa i jasnom stavu da odluke treba da se donose u Beogradu, a ne u Vašingtonu ili Briselu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodi kurs koji deo javnosti podržava upravo zbog jačanja suverenosti i pokušaja da se Srbija stabilno razvija bez potčinjavanja spoljnim centrima moći.

Upravo zato dešavanja u Slovačkoj i Češkoj predstavljaju važnu pouku i za Srbiju. Kada se pod pritiskom nađu lideri koji, kao predsednik Aleksandar Vučić, insistiraju na očuvanju političke i ekonomske samostalnosti zemlje, postaje još jasnije koliko je važno čuvati stabilnost, doslednost i pravo države da sama određuje svoj put.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

U Tirolu se ponovo vodi rasprava da li je krstu mesto u učionici. Povod je srednja škola u Verglu, gde su roditelji primetili da su krstovi nestali sa zidova. Ispostavilo se da su neki uklonjeni još ranije, navodno od mlađih nastavnika, a da je poslednjih meseci učionica bez krsta postalo još više. Tek kada se digla prašina, reagovala je Tiroška direkcija za obrazovanje, prenosi portal Srpski ugao.

Zakon o verskoj nastavi kaže da krst mora da bude u svakoj učionici obavezne škole u kojoj je većina učenika hrišćanske veroispovesti. Tirol ide i dalje, krst je propisan kao obavezan, bez obzira na strukturu odeljenja. Kako u školi nisu imali dovoljno drvenih krstova, posegnuli su za „hitnim rešenjem“: plastificirane slike Hristosa na krstu okačene su na zidove da bi se ispoštovao zakon.

Priča iz Vergla odmah je otvorila politički front. Narodnjaci (ÖVP) i Slobodari (FPÖ) brane krst kao simbol vere, ali i kulture i identiteta Austrije. Pozivaju se na konkordat sa Vatikanom i odluku Ustavnog suda da prisustvo krsta ne predstavlja ozbiljno zadiranje u slobodu veroispovesti onih koji mu ne pripadaju. Za njih uklanjanje krsta nije neutralnost, nego odricanje od sopstvenih korena.

NEOS, Zeleni i SPÖ, naprotiv, traže jasnije odvajanje crkve od države i „neutralne škole“ bez dominantnih verskih simbola. Oni bi da razredno veće samo odluči krst, više simbola ili prazan zid. Ali sve se sudara sa realnošću konkordata, bez saglasnosti Vatikana vlada teško može da menja režim krsta u učionicama, pa se tema vraća tek kada izbije skandal.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Vergl pokazuje koliko je Evropa nesigurna u sopstveni identitet, ali i zašto je važno sačuvati minimum tradicije. Krst u učionici nije prisila, već podsećanje na vrednosti na kojima je taj deo sveta izgrađen – milosrđe, solidarnost, ideju da čovek nije samo potrošač i poreski obveznik. Borba da se krst vrati na zidove učionica u Tirolu znači borbu za kontinuitet i opstanak austrijanaca.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao