Elektroprivreda Srbije produžila je rok za ostvarivanje popusta od sedam odsto za decembarske račune do 24. januara, saopštio je danas EPS.
Kako je navedeno, polazeći od nedavne vanredne situacije u pojedinim delovima zemlje, EPS je kao društveno odgovorna kompanija redovnim platišama omogućio dodatno vreme kako bi ostvarili pogodnosti.
Domaćinstva koja koriste isključivo elektronski račun za električnu energiju mogu ostvariti popust od sedam odsto ukoliko račun za decembar 2025. godine izmire do 24. januara.
Isto važi i za samočitače, i oni umesto do 20. januara, račun mogu da plate do 24. januara i ostvariće popust od šest odsto.
U cilju dodatne podrške poslodavcima u primeni sistema „eBolovanje Poslodavac“, u četvrtak, 22. januara 2026. godine, sa početkom u 14 časova, biće organizovan još jedan onlajn info dan posvećen praktičnoj primeni ovog elektronskog rešenja, saopštila je danas Kancelarija za informacione tehnologije (IT) i elektronsku upravu.
Softversko rešenje „eBolovanje Poslodavac“, koje se primenjuje od 1. januara ove godine, omogućava poslodavcima elektronski pristup podacima o privremenoj sprečenosti za rad zaposlenih, digitalni prijem, pregled i preuzimanje potvrda i doznaka, kao i efikasniju razmenu informacija sa nadležnim institucijama.
Novi onlajn info dan organizuje se sa ciljem da se što većem broju poslodavaca pruže dodatna pojašnjenja i praktične smernice za korišćenje ovog sistema, navodi se u saopštenju i dodaje da će biti predstavljene teme koje se odnose na zakonski okvir i obaveze poslodavaca, podršku za registraciju na portalu eUprava, kao i način pristupa i ključne funkcionalnosti sistema.
Link za priključenje onlajn info danu, nalazi se na sajtu Kancelarije za IT i eUpravu.
Širina asortimana, roba dostupna bez čekanja i pristupačne cene, uz ljubaznu uslugu i razumevanje potreba kupaca, pokazali su se kao ključ uspeha Salona bele tehnike „Stradus“.
Pre nešto više od godinu dana, u centru Kikinde otvorena je prodavnica bele tehnike i opreme za dom koja je za relativno kratko vreme postala prepoznatljiva po širini asortimana, dostupnosti robe i pristupačnim cenama. Rezultati poslovanja, posle prvog rođendana „Stradusa“ premašili su početna očekivanja.
Ivana Tešin, vlasnica
– Ono što nas je od samog starta izdvojilo na tržištu je visok lager robe. U odnosu na početak poslovanja, količinu robe na lageru smo povećali čak tri puta, iako je plan bio da je dupliramo. To je rezultat dobrih odnosa sa dobavljačima, ali i brzog obrta robe- navodi poslovođa Dragan Grbić.
Prodavnica se prostire na 250 kvadratnih metara, a izgrađeno je dodatnih 300 kvadrata magacina, kako bi u svakom trenutku roba bila dostupna kupcima.
– Naša politika je da se roba ne čeka. Kupac može da vidi, proba, testira i odmah izabrani uređaj dobije na kućnu adresu- naglašava Grbić.
Dragan Grbić, poslovođa
Na teritoriji Kikinde dostava je besplatna, dok se za okolna sela naplaćuje 1.200 dinara. Kod krupne bele tehnike, kupcima je obezbeđena i montaža, uključujući puštanje u rad.
– Kod veš mašina je važno skidanje blokade motora, priključenje na vodovod i kanalizaciju, tako da veliki broj uređaja isporučujemo sa kompletnom uslugom- dodaje Grbić.
U ponudi se nalazi kompletan program krupne i ugradne bele tehnike: frižideri, zamrzivači, veš i sudo mašine, ugradne ploče i rerne, kao i veliki izbor malih kućnih aparata – usisivača, miksera, fenova. Asortiman je upotpunjen kuhinjskom opremom – čašama, escajgom, tanjirima, servisima i brojnim sitnim aksesoarima, kao i programom poklona za sve namene, ukazuje Ivana Tešin, vlasnica prodavnice.
– Posebnu pažnju posvećujemo detaljima koji dom čine lepšim i funkcionalnijim, od sitnica za kuhinju, dekorativnih elemenata, pa sve do praktičnih poklona. Kupci često kod nas mogu da nađu nešto posebno i korisno. U ponudi je i rasveta: lusteri, plafonske i viseće lampe, kao i elektromaterijal, čiji se asortiman dodatno proširuje u saradnji sa renomiranim dobavljačima.
Prodavnica nudi i električne skutere koji su posebno traženi u prolećno-letnjoj sezoni. Tokom zime, kupci najčešće biraju peći, kamine na čvrsta goriva i inverter klima uređaje za grejanje. Dostupni su različiti načini plaćanja – gotovinski uz popuste, odloženo plaćanje, čekovi i sve platne kartice.
Pomenimo i to da su zastupljeni brojni brendovi: VOX, BEKO, TESLA, KONČAR, HISENSE, LG, SAMSUNG, BOSCH, GORENJE – što omogućava izbor za svaki ukus i budžet.
Prodavnica se nalazi u Nemanjinoj ulici broj 1, na početku Gradskog trga, u blizini parkinga, a radno vreme je, od ponedeljka do petka od 8 do 20 časova i subotom od 8 do 14 sati.
Posle godinu dana rada, „Stradus“ je postao značajna adresa za sve koji opremaju dom, bilo da traže belu tehniku, poklone ili praktična rešenja za svakodnevni život.
Od početka godine, na putevima u Republici Srbiji dogodila se 941 saobraćajna nezgoda, u kojima je poginulo 5 lica i povređen 291 učesnik u saobraćaju. U istom periodu prošle godine, u saobraćajnim nezgodama poginulo četiri puta više lica, a broj povređenih bio je duplo veći.
Nakon novogodišnjih praznika, od 3. januara, tokom narednih devet dana, nije bilo poginulih lica u saobraćajnim nezgodama. Međutim, pre dva dana, na državnom putu Negotin – Zaječar, u ranim jutarnjim časovima, nakon gubitka kontrole nad vozilom i sletanja sa kolovoza, vozač je izgubio život.
Od početka godine, na putevima na području Policijske uprave u Kikindi, dogodilo se ukupno 7 saobraćajnih nezgoda u kojima nije bilo poginulih lica, dok su 2 saobraćajne nezgode bile sa lakše povređenim licima i 5 sa materijalnom štetom.
Neophodno je zadržati visok nivo opreza i odgovornosti, jer i dalje postoji veliki rizik od nastanka poledice, proklizavanja, otežanog kočenja i upravljanja vozilom, odnosno nastanka saobraćajne nezgode.
Apelujemo na sve učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise, prilagode brzinu kretanja uslovima na putu, koriste sigurnosne pojaseve i izbegavaju rizična ponašanja. Svaki pojedinac može dati lični doprinos smanjenju stradanja na našim putevima.
Iz Policijske uprave u Kikindi želimo vam bezbedno učešće u saobraćaju!
Ovih dana u Subotici ponovo je na sceni ujdurma oko izbora direktora Politehničke škole, piše 024info. Ovoga puta u glavnim ulogama nisu učenici, nastavnici ili rezultati obrazovanja, već – grupa roditelja, koji su ujedno i opozicioni politički aktivisti, potpomognuti pojedinim lokalnim medijima. Ti isti mediji su okupljanje doslovce sedmoro roditelja ispred škole preneli sa pažnjom koja bi, po svim novinarskim standardima, podrazumevala najmanje desetostruko veći broj okupljenih.
I tu dolazimo do osnovnog pitanja: od kada je toliko važno ko je direktor škole?
Generacije đaka školovale su se a da se javnost nije opterećivala imenom direktora. Važnije je bilo ko ide na takmičenja, ko donosi diplome, ko osvaja pehare za školu, ko pobeđuje na kvizovima znanja. Upravo su ti rezultati bili ogledalo obrazovanja. Danas, međutim, roditelji ne vode bitku za bolje učionice, savremeniju opremu ili kvalitetniji nastavni program – već političku bitku za direktorsku fotelju.
Da se, ipak, vratimo na početak i pokušamo da pronađemo odgovor na pitanje zašto je sada, iznenada, važno ko je direktor škole, a nije im bilo važno prethodnih 16 godina. Umesto brige o obrazovanju dece, fokus dela roditelja trenutno je usmeren na to kako da sklone sadašnju vršiteljku dužnosti direktorke, kojoj očigledno ne mogu da oproste svrgavanje sa trona „faraona“ nakon četiri mandata vladavine.
Zašto je roditeljima važnija politika od obrazovanja sopstvene dece? Zašto je pojedinim lokalnim medijima glavna vest okupljanje sedmoro ljudi ispred škole? Zašto je baš sada važno ko je direktor, a ko član Saveta, dok pitanja poput toga šta deca uče, koliko uče i u kakvim uslovima uče ostaju u drugom planu? Zašto se odjednom utrkuju ko će biti u Savetu roditelja, kada su se do juče predstavnici jedva i birali u ovom, inače, savetodavnom telu?
Ovoga puta obrazovanje dece nije bilo u prvom planu. U prvom planu bio je pokušaj da se ponovo veštački izazove drama u Politehničkoj školi.
Krenimo redom. Pod plaštom pravednosti, deo zaposlenih i roditelja vrši pritisak na predstavnike Školskog odbora – organa upravljanja školom. Kada pompezno najavljeni skup ispred škole prekjuče nije dao očekivane rezultate, usledio je već viđen scenario: atak po viber grupama, sa gotovo histeričnim apelima da se ne podrži vd direktorka kroz Savet roditelja i Školski odbor.
Na pomenutom skupu, nekoliko roditelja našlo se u ulozi lokalnih Če Gevara, a jedna od njih – zanimljivo – nema nikakve veze sa ovom školom. Upravo ona je, mimo svih pravila, izglasana čudnom većinom na još čudnijem sastanku za „počasnog“ člana Gradskog saveta roditelja, tela koje, formalno gledano, i ne postoji. Ipak, čini se da u Subotici postoji nada da će ovaj savet uskoro dobiti ingerencije izvršne, sudske i zakonodavne vlasti – sve u jednom.
Kada je već reč o Savetu roditelja, valjalo bi se osvrnuti i na to ko ga zapravo predstavlja u Subotici. Malo je poznato da je, tek iz trećeg pokušaja, na čelo Gradskog saveta roditelja izabrana osoba koja je, iako još nijedan nadležni organ to nije zvanično potvrdio, u ustanovi u kojoj je zaposlena – a gle čuda, radi se upravo o Politehničkoj školi – učestvovala u delu brisanja računarskih podataka.
U Gradskom savetu roditelja našao se i još jedan predstavnik koji je već poznat javnosti – Srđan Boroš Đevi. Ne zato što se trudi da bude poznat, već zato što je frapantno da takva osoba predstavlja roditelje škole iz koje je delegiran, pa samim tim i Gradski savet roditelja.
Srđan Boroš Đevi bio je član izbornog štaba i aktivni učesnik lokalne politike u okviru koalicije „Subotica protiv nasilja – Biram Suboticu“, koja je nastupala kao opoziciona lista na lokalnim izborima 2024. godine. Po funkciji je bio zadužen za kontrolu izbornog procesa i praćenje realizacije izbornih prava.
Osim što mesecima unazad svakodnevno na desetine adresa šalje zahteve za informacijama od javnog značaja, i to mu je izgleda u kontekstu političkog angažmana jedini posao, postavlja se pitanje kako čovek koji je, (iako o tim navodima ne postoje javno dostupne i pravosnažne odluke nadležnih organa) osuđen na godinu dana zatvora za krivično delo protiv privrede – prevara u privrednom poslovanju, i za to je odslužio kaznu u subotičkom zatvoru, može biti relevantan predstavnik roditelja? Može li čovek koji ima čak 5 krivičnih prijava (?!) za prevare i falsifikovanje da predstavlja subotičke roditelje?
Sve ove činjenice neminovno vode ka jednom pitanju: zašto je politika, i to u svom najlošijem izdanju, postala važnija od obrazovanja?
Ne zato što su direktori škola politički „obojeni“, već zato što je deo roditelja, uz podršku ostrašćenih prosvetnih radnika, poverovao da je škola postala „prečica do sna“ – brz i zgodan teren za politički aktivizam u interesu stranaka kojima i sami pripadaju.
Uoči Srpske nove godine, u kikindskom Narodnom pozorištu, Udruženje Srpskih ratnih veterana upriličilo je dodelu paketića deci, uz pozorišnu predstavu „Tajna čuperkovih vilenjaka“ koju su priredili vaspitači vrtića „Plavi čuperak“ PU „Dragoljub Udicki.
Dvanaestu godinu za redom udruženje srpskih ratnih veterana Kikinde deli deci i unucima članovima ovog udruženja pred paketiće.
– Ove godine smo podelili 175 paketića deci i unucima ratnih veterana Kikinde kao i porodicama poginulih Kikinđana u ratovima devedesetih godina. Želeo bih u ime organiuzatora da se zahvalim Gradskoj upravi kao najvećem donatoru ove manifestacije, zatim Narodnom pozorištu Kikinde na ustupljenom prostoru, humanitarnom uduženju Banka Hrane, Turističkoj organizaciji Kikinde kao i svima koji su pomogli i omogućili da se ova lepa tradicija nastavi i ove godine. Posebno se zahvaljujemo i PU „Dragoljub Udicki“ i vaspitačima vrtića „Plavi Čuperak“ na divnoj pozorišnoj predstavi koju su podarili našim najmlađim sugrađanima- navodi Vladimir Radojčić, predsednik izvršnog odbora SRV Kikinde.
U organizaciji Kulturno-umetničkog društva „Mokrin“, juče je održan tradicionalni Božićni koncert, koji je još jednom potvrdio značaj ovog društva u očuvanju narodne tradicije, igre i pesme.
Velika sala bila je ispunjena do poslednjeg mesta, a publika je imala priliku da uživa u bogatom i raznovrsnom programu koji su pripremili članovi svih uzrasnih grupa – od predškolaca do izvođačkog ansambla.
Tokom večeri izvedene su koreografije iz različitih krajeva Srbije – Gruže, Trstenika, Studenice, Šumadije, Pomoravlja, okoline Leskovca, Crnorečja, Užičkog kraja i Vladičinog Hana. Na sceni su se smenjivali izvođački ansambl, izvorna grupa, škola folklora, mlađi i pripremni ansambli, predškolska grupa, kao i pevačke grupe, pružajući publici pravi folklorni mozaik. Poseban utisak ostavili su najmlađi učesnici, koji su pokazali da se tradicija u Mokrinu sa pažnjom i ljubavlju prenosi na nove generacije.
Program je dodatno obogaćen nastupima pevačkih grupa koje su izvele tradicionalne božićne pesme „Božić, Božić, blagi dan“ i „Oj ružice rumena“, dok je recitator Jovan Stepančev kazivao prigodnu božićnu pesmu, čime je upotpunjena svečana i praznična atmosfera.
KUD „Mokrin“ već dugi niz godina sistematski i odgovorno radi na očuvanju i negovanju kulturne baštine, narodnih običaja i identiteta ovog kraja. Kroz kontinuiran rad, redovne probe i brojne javne nastupe, kao i kroz aktivno uključivanje dece i mladih u rad društva. KUD „Mokrin“ daje značajan doprinos prenošenju tradicionalnih vrednosti na nove generacije, čuvajući i razvijajući kulturno nasleđe kao trajnu vrednost savremenog kulturnog života.
Danas je u kikindskoj bolnici u 70. godini, preminuo Miroslav Kukučka, doktor hemijskih nauka, široj javnosti prepoznatljiv kao tvorac tehnologije za prečišćavanje pijaće vode na javnim česmama.
Rođen 1956. godine u Erdeviku kod Šida, Miroslav Kukučka je školovanje završio u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, gde je na PMF-u diplomirao i doktorirao.
Tokom karijere radio je u više institucija, među kojima su Pokrajinski hidrometeorološki zavod, Tehnička škola u Kikindi i Pokrajinske uprave za zaštitu životne sredine, bio je naučni saradnik Instituta za nuklearne i druge mineralne sirovine u Beogradu.
Kukučka je bio aktivan u javnom životu grada i jedno vreme predsednik Vaterpolo kluba „Žak“.
Na zidu Doma kulture u Banatskom Velikom Selu mural. Idući prema Domu kroz park, iz pravca pijace, sa zida nas posmatra jedno mlado lice i pored pomenute, velike zidne slike, brojevi između kojih je bolno mala razlika, 2008-2025. „Gazite tihim hodom” rekao bi Milutin Bojić i zastanite ovde. U ovom mestu živelo je mlado i plemenito biće koje, tek što se raskrililo, već nas je napustilo — ni po pravdi, ni po redu. Una Kalanj. Bila je ponos ne samo svojih roditelja Srđana i Bojane, već i čitavog sela, srednje škole u koju je tek bila zakoračila i svog karate kluba „Feniks”. Društvena, omiljena, vesela, komunikativna. I veliki borac. Nažalost, bitku s opakom bolešću je izgubila, a to ostaje da boli doživotno sve koje su je poznavali i voleli.
Došli smo tim povodom u Veliko Selo. Još su sveže rane iz februara prošle godine zbog tragičnog gubitka. Tuga se još uvek nije iselila iz srca najbližih, i teško da će ikad. Zato su i naši sagovornici, pre svih njeni roditelji, ali i Unin trener karatea, Tanja Sili Lukić, istinski heroji, jer teško je smoći snage i pričati o Uni u prošlom vremenu.
Unine medalje
Bila je, prema kazivanju onih koji su je najbolje poznavali, uvek radoznalo i vredno dete. Zadatke je obavljala s lakoćom. Poslušna, ali samostalna. Puna samopouzdanja, poletna i puna života. Zato i ne čudi što je još od malih nogu iskazala afinitet prema sportu, najviše prema karateu.
Mama Bojana i tata Srđan su, ipak, skupili snagu da govore o svojoj izgubljenoj sreći.
– Od malena je bila dete za primer. I kad su u pitanju vaspitanje i škola i sport. U sportu se baš isticala. Trenirala je karate od svoje šeste godine, a koliko je bila uspešna vidi se i po mnoštvu medalja i diploma, kaže tata Srđan. – Sve obaveze je izvršavala bez po muke- nadovezuje se Unina majka Bojana.
-Upisala je Gimnaziju u Kikindi i bila je jako društvena, gde god se pojavila, širila je optimizam i pozitivnost. Bila je savršeno dete koje bi svaki roditelj poželeo, nastavlja kazivanje mama, a suze same potekoše. Rane su još sveže i teško da će ikad zaceliti. Unin otac Srđan, uvodi nas u sobu svoje ćerke mezimice, prepunu trofeja i medalja s karate šampionata i turnira. Velika tuga i veliki ponos mešaju se u srcima njenih roditelja dok nam pokazuju fotografije i diplome s brojnih takmičenja na kojima je učestvovala. Zaplakao bi i kamen, rekao bi naš narod u takvim situacijama, ne bez razloga. Prekinuta i mladost i sportska karijera. Karate je bio Unina velika ljubav.
– Nikad neću zaboraviti njeno samopouzdanje kad je prvi put došla u naš Karate klub „Feniks” i njene krupne oči koje su sijale i bile pune života. Odmah se videlo da je puna energije i da će biti izuzetna. Njena takmičarska karijera je trajala osam godina i za to vreme bila je i šampion i vicešampion države, i pojedinačno i ekipno u borbama. Jako je volela karate. Bila mi je čast što sam joj bila trener, jer ona je zaista bila posebna- kaže nam Tanja Sili Lukić i dodaje:
-Uvek je imala neke dogodovštine da mi ispriča, bila je neposredna i otvorena, a volela je i da čuje i usvoji savete od starijih. Njen talenat je bio veliki, ali je ona i radom postigla mnogo, jer je bila jako disciplinovana. Nikad joj nije ništa bilo teško da uradi na treningu. Nijedno takmičenje nije propustila od kad se registrovala. Čak i kad se već uhvatila u koštac s opakom bolešću, išla je s nama da bodri svoje klupske drugove, iako nije mogla da izađe na samo borilište.
– Ništa nije nagoveštavalo da će se tako iznenada razboleti- priča otac Srđan. – Čak i kad se prehladi, to je prolazilo s nogu, nije nikad nijedan antibiotik popila, toliko je bila jaka i zdrava. Ali jednom, pojavila se neka modrica posle treninga i dobila je iznenada temperaturu. Doktori su sumnjali na neku upalu. Primala je antibiotike i to se malo smirilo, ali posle nekog vremena, Uni opet nije bilo bolje i onda smo krenuli po lekarima – Kikinda, Zrenjanin, Novi Sad, Beograd… Sve smo pokušavali, odlazili i u privatne klinike i gde god smo bili, doktori su govorili da je u redu. Tad je već bila pošla u srednju školu, ali često joj se opet temperatura vraćala.
Ponovo su krenula ozbiljna ispitivanja. Posle izvesnog vremena, doktori iz Švajcarske ustanovili su surovu dijagnozu – veoma redak oblik limfoma. Naša Una bila jedna od samo 97 osoba s tom bolešću u celom svetu. I najmlađi pacijent kod koga je ta bolest ustanovljena. Uz pomenuto, tu je bio i pridruženi HLH, koji je i pokrenuo taj oblik limfoma. I onda, kad su napokon ustanovili dijagnozu, primila je nekoliko blokova hemoterapija u novembru 2024, bolest se načas povukla i mi smo se ponadali da je izlečenje na vidiku. Ali samo mesec dana kasnije, temperatura joj se vratila i ponovo je krenula hemoterapija. Poslednjih desetak dana, stanje joj je bilo baš loše. Bila je u veštačkoj komi. Stigla je da primi samo jednu terapiju i 6. februara 2025. u bolnici u Novom Sadu je preminula – duboko uzdahnu otac Srđan, jer herojski je, uz bol koji je neprolazan, pričati o izgubljenoj ćerki mezimici,. I pored sve tuge, Unini roditelji ne zaboravljaju da još jednom apostrofiraju ogromnu podršku karate kluba u kojem je njihova ćerka trenirala.
-Tanja Sili Lukić je treninzima učinila mnogo da Una postane stabilna i psihički jaka i da sve kroz šta je prolazila podnese kao da je u pitanju obična prehlada, a ne tako ozbiljna bolest. Tanji smo neizmerno zahvalni zbog toga. U klubu su štampali i majice sa Uninim likom i nose je s ponosom na sva takmičenja na koja idu- navodi tata Srđan, dok mama Bojana s bolom koji razdire dušu konstatuje:
– Od jednog savršenog života, kad sam pomislila da mi više ništa ne treba, sve se preokrenulo preko noći. Imamo i sina Pavla koji pohađa peti razred i koji je nedavno odlučio da se upiše na karate. Una ga je svojevremeno vodila nekoliko puta na treninge, ali je brzo odustajao. Sad je stasao i čvrsto je rešio da krene sestrinim stopama. Una mu mnogo nedostaje. Spominje je stalno, seća se zajedničkih događaja i uvek pomisli šta bi ona u nekoj situaciji uradila.
BANATSKO VELIKO SELO ČUVA SEĆANJE
Polako, dok pričamo s Uninim roditeljima, vraćamo se ponovo do obližnjeg murala posvećenog ovoj mladoj, ali velikoj šampionki i borcu. Autor murala je kikindski slikar Ivan Karanović.
– Dok sam oslikavao zid na jednom drugom objektu u Velikom Selu, pozvao me Unin stric i zamolio da uradim i mural posvećen Uni. Ovo mi je bio prvi mural koji sam radio a koji je posvećen osobi koja više nije među nama. To mi je bilo dosta teško i psihički, ali i fizički, jer je odgovornost bila velika i moralo je da bude verno fotografiji po kojoj sam radio. Unina majka je dolazila u nekoliko navrata i davala mi sugestije šta da ispravim. Radio sam desetak dana i meštani, a pre svega Unini roditelji, na kraju su bili zadovoljni. Drago mi je što ovim muralom doprinosim čuvanju trajne uspomene na Unu- navodi Karanović.
NJEN OSMEH I DALJE BODRI
Vraćamo se polako za Kikindu. Osećaji tuge i kosmičke nepravde se mešaju. I naći prave reči za reportažu, a ne skliznuti u patetiku je teško. Zato se još jednom za reči s merom obraćamo Uninom treneru Tanji Sili Lukić.
– Imamo sliku sa Uninog poslednjeg takmičenja, iz maja pretprošle godine, gde je uzela zlatnu medalju. Ona je na toj slici prelepa. I u mojoj kancelariji stoji Unina fotografija i kad god tu uđemo mi treneri ili se desi neka sportska nepravda, pogledamo u njenu sliku koja kao da nam da do znanja da malo „spustimo loptu”, da ne reagujemo ishitreno. Nedavno je jedna naša takmičarka želela da napusti karate zbog nagomilanih drugih obaveza, a kad je došla u kancelariju i ugledala Uninu sliku, odlučila je da ipak nastavi da se bori. Una Kalanj i nakon odlaska, ostaje putokaz drugima- kako se bori i ne odustaje, bez obzira na sve.
Za učenike osnovih i srednjih škola u Vojvodini završava se zimski raspust koji je počeo 24. decembra. Drugo polugodište počinje sutra, 12. januara.
Učenici nižih razreda kikindskih osnovnih škola, iduće sedmice nastavu će pohađati u popodnevnoj smeni, a viših u prepodnevnoj smeni.
Prema Pravilniku o školskom kalendaru za osnovne škole, drugo polugodište završava se u petak, 29. maja 2026. godine, za učenike osmog razreda, odnosno u petak 12. juna 2026. godine za učenike od prvog do sedmog razreda.
Subota 21. mart 2026. godine, biće radna kada će se u svim školama, obrazovno-vaspitni rad realizovati po rasporedu časova za petak.
Prolećni raspust počinje u petak, 03. aprila 2026. godine, a završava se u utorak, 14. aprila 2026. godine.
