Jelena Trifunović, autor sa Kikindski portal

Nove mere protiv afričke kuge svinja: Prijava uginule svinje u roku od dva sata i kazne do tri miliona dinara

Jelena Trifunović July 25, 2026

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je nove mere za sprečavanje širenja afričke kuge svinja, s posebnim akcentom na kontrolu populacije divljih svinja i jačanje biosigurnosti. Za nepoštovanje propisanih mera predviđene su i novčane kazne za pravna lica koje mogu dostići čak tri miliona dinara.

Prema novim pravilima, svaka uginula divlja svinja mora biti prijavljena nadležnoj službi u roku od dva sata od uočavanja. Istovremeno, lovačka udruženja i nadležne službe u obavezi su da redovno i sistematski pretražuju lovišta kako bi se što pre pronašle uginule životinje i sprečilo dalje širenje zaraze.

Jedna od ključnih mera je i redukcioni odstrel divljih svinja, čiji je cilj smanjenje njihove brojnosti i rizika od prenošenja virusa.

Na područjima koja su zaražena ili se smatraju ugroženim ograničava se pristup lovištima i kretanje ljudi, dok će se istovremeno insistirati na doslednom sprovođenju svih biosigurnosnih mera i blagovremenom obaveštavanju javnosti.

Afrička kuga svinja je veoma zarazna virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje. Iako nije opasna po zdravlje ljudi, izaziva ogromne ekonomske gubitke u stočarstvu, zbog čega nadležne institucije apeluju na lovce, odgajivače i sve građane da se pridržavaju propisanih mera i svaku sumnju na bolest odmah prijave.

Afrička kuga svinja trenutno je potvrđena u sedam okruga, 12 opština i 58 naseljenih mesta, na ukupno 703 gazdinstva. Najugroženiji su Sremski i Mačvanski okrug, kao i deo teritorije grada Beograda, dok dodatni rizik predstavljaju područja sa velikim šumskim kompleksima i lovištima.

Novi vrtić i bazen korak bliže realizaciji: Potpisan ugovor za izradu projekata

Jelena Trifunović July 25, 2026

Potpisivanjem ugovora između Grada Kikinde i Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu stvoreni su uslovi za izradu projektno-tehničke dokumentacije za dva značajna infrastrukturna projekta – izgradnju novog objekta Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ i drugu fazu izgradnje otvorenog bazena u okviru Sportskog centra „Jezero“.

Izrada projektno-tehničke dokumentacije predstavlja prvi i neophodan korak ka realizaciji ovih investicija, koje imaju za cilj unapređenje uslova za obrazovanje, sport i rekreaciju.

Planirani novi objekat vrtića trebalo bi da obezbedi dodatne kapacitete i bolje uslove za boravak najmlađih Kikinđana, dok će nastavak izgradnje otvorenog bazena doprineti razvoju sportske infrastrukture i ponuditi nove sadržaje za decu, mlade i sve građane.

U lokalnoj samoupravi ističu da je kvalitetno pripremljena projektno-tehnička dokumentacija preduslov za obezbeđivanje sredstava i početak radova, zbog čega ovaj korak ima veliki značaj za dalju realizaciju investicija.

Grad Kikinda nastavlja da planski priprema projekte od strateškog značaja, sa ciljem unapređenja javne infrastrukture i poboljšanja kvaliteta života građana. Oba projekta predstavljaju dugoročno ulaganje u budućnost grada i njegov dalji razvoj.

Mask oštro udario na medije: Lažno predstavljate desnicu

Jelena Trifunović July 24, 2026

Ilon Mask izjavio je da mediji pogrešno predstavljaju evropsku desnicu kao ekstremistički pokret, ocenjujući da se iza tog političkog spektra nalaze stavovi koje podržava veliki broj građana, piše balkanwatch

Mask je to izjavio u intervjuu za britanski magazin The Economist, u kojem je odbacio tvrdnje da podržava krajnju desnicu u Evropi.

„Ja podržavam normalne ljude. Ono što vi nazivate krajnjom desnicom, to činite pogrešno“, rekao je Mask tokom razgovora sa glavnom urednicom magazina.

„Šta je tu ekstremno?“

Govoreći o politici u Evropi, Mask je rekao da zahtevi poput bezbednih granica, sigurnih gradova i odgovorne javne potrošnje ne predstavljaju ekstremizam.

„Recite mi, šta je od ovoga krajnje desno? Bezbedne granice, bezbedni gradovi i odgovorna javna potrošnja.“

On je potom optužio medije da evropsku desnicu „lažno, obmanjujuće i besmisleno“ predstavljaju kao krajnju desnicu.

„Molim vas da ovaj deo ne izbacite iz intervjua“, poručio je Mask tokom rasprave sa urednicom The Economista.

„Danas bi i Obamu nazvali Trampom“

Mask je ocenio da se politički centar tokom poslednjih deset do petnaest godina značajno promenio.

Kao primer naveo je da bi danas mnogi, kada bi im se pročitao govor Baraka Obame ili Hilari Klinton uz tvrdnju da ga je održao Donald Tramp, odmah ocenili da je reč o neprihvatljivim stavovima.

„A onda biste im rekli: To je zapravo bio govor Obame. To je bio govor Hilari Klinton.“

Prema njegovim rečima, upravo to pokazuje koliko su se promenili kriterijumi u političkoj debati i način na koji se određeni stavovi danas predstavljaju u javnosti.

Oštra rasprava o Britaniji

Tokom intervjua Mask se sukobio sa urednicom i oko situacije u Velikoj Britaniji. Dok je ona tvrdila da London ostaje bezbedniji od većine američkih gradova i da njegove ocene o stanju u zemlji nisu zasnovane na činjenicama, Mask je odgovorio da Britanija ide u pogrešnom pravcu zbog, kako je rekao, sve većeg broja ljudi čije su vrednosti suprotne zapadnim.

On je ponovio da veruje kako će se, ukoliko se taj trend nastavi, u budućnosti pojaviti ozbiljne društvene tenzije.

Izvor: balkanwatch

Saopštenje Gradskog odbora Srpske napredne stranke

Jelena Trifunović July 24, 2026

Kad politički anonimus pokuša sebi da da na značaju pa komentariše Milenka Jovanova, dobijemo opskurni pokušaj nižerazrednog igrača Đilasove stranke koja će se u nekom od narednih istraživanja javnog mnjenja naći u kategoriji “ostali”. Tako je izvesna Đilasova poslanica, Tanja Raca, za koju niko čuo nije u autorskom tekstu, Šolakovog glasila, komentarisala Milenka Jovanova i budžet grada Kikinde.

S obzirom da deli stavove najvećeg tajkuna u istoriji Srbije, Dragana Đilasa, koji se za samo nekoliko godina preko grbače naroda enormno obogatio i inkasirao 619 miliona evra, mogla bi da odgovori da li je bar malo sramota da uopšte spominje novac građana ili misli da je nastupila kolektivna amnezija i da se vremena žutih lopova niko više ne seća. Razorili su zemlju, pola miliona ljudi ostavili na ulici, dugovali i Bogu i narodu, dečije dodatke, materijalne nadoknade, račune plaćali nisu, zdravstvo ostavili na dnu, škole i bolnice u raspadu, ali džepove tajkuna rašivali i proširivali. Šta kaže poslanica za koju niko čuo nije koliko su joj poznati tokovi novca njenog šefa Zorana Mileševića koji je inkasirao od građana Kikinde? Kad će taj novac biti vraćen u budžet? Na čijim je računima završio? Koliko je privatnih časova poslanica održala i koliki je porez platila državi? Ili ga je utajila? Tipičan modus operandi ili sa kim si, takav si. Društvo najvećih lopova i drogiranih kokošaka, tajkuna i nasilnika stalo je mirno pred komandom opskurnih likova koji bi da igraju u Premijer ligi a završiše u beton ligi.

Jedno zapamtite, pošten čovek koji se bori i voli svoju zemlju, živi normalnim životom, hoda podignute glave, priča i peva među svojim ljudima pod šatorom ili vedrim nebom, sasvim je svejedno, zove se Milenko Jovanov. Dotična poslanica, za koju je retko ko čuo deli iste vrednosti sa Marinikom Tepić o genocidu u Srebrenici i Đilasovom „Platformom za evropsku Srbiju” gde se AP Vojvodini dodeljuje pozivni broj +384. To su fundamentalne razlike u politikama koje pomenuta ne razume. Da kupi kvalitetnu knjigu ili ogledalo, bilo bi mudrije. Jedno je sigurno, pobediće hrabri narod koji je sačuvao zemlju od vas blokadera i nasilnika, pobediće Aleksandar Vučić i Ujedinjena Srbija, a Milenka Jovanova ćete gledati još dugo. Možda nešto i naučite, mada…- poručuje u svom saopštenju Gradski odbor Srpske napredne stranke Kikinda.

Besplatna letnja škola stonog tenisa za decu od 6 do 10 godina

Jelena Trifunović July 24, 2026

Stonoteniski klub „Galadska“ otvara vrata najmlađima koji žele da naprave prve sportske korake. Tokom avgusta biće organizovana besplatna Letnja škola stonog tenisa, namenjena deci uzrasta od šest do deset godina, koja će kroz igru, druženje i treninge imati priliku da upoznaju jedan od najdinamičnijih i najzdravijih sportova.

Školica će trajati od 1. do 31. avgusta, a treninzi će se održavati svakog radnog dana. Organizatori ističu da je cilj da se deca, u prijatnoj i podsticajnoj atmosferi, upoznaju sa osnovama stonog tenisa, steknu nove drugare i razviju ljubav prema sportu.

Stoni tenis se smatra jednim od najboljih bazičnih sportova za decu, jer istovremeno razvija fizičke i mentalne sposobnosti. Redovnim treninzima poboljšavaju se koncentracija i pamćenje, razvijaju brzina reakcije, koordinacija pokreta, spretnost i sposobnost brzog donošenja odluka. Osim toga, sport pozitivno utiče na samopouzdanje i naviku zdravog načina života.

Iz kluba pozivaju roditelje da iskoriste priliku i besplatno upišu svoje dete u letnju školu, gde će uz stručan rad, igru i druženje provesti aktivan raspust.

Za dodatne informacije i prijavu zainteresovani mogu da se obrate Stonoteniskom klubu „Galadska“ pozivom ili SMS porukom na broj 069/510-25-26, a treninzi će se održavati u prostorijama kluba u Dositejevoj 53 u Kikindi.

Obezbeđeno 30.000 turističkih vaučera: Od 3. avgusta penzioneri mogu do 10.000 dinara za odmor

Jelena Trifunović July 24, 2026

Vlada Srbije usvojila je novu uredbu o vaučerima, kao podršku građanima i domaćem turizmu. Za ovu godinu obezbeđeno je 30.000 vaučera u vrednosti od po 10.000 dinara, namenjenih penzionerima čija penzija ne prelazi 80.000 dinara.

Prijavljivanje će se obavljati na šalterima Pošte Srbije, a vaučeri će moći da se iskoriste u mestima širom zemlje, od banja, planina, seoskih domaćinstava, jezera…

Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine rekao je da prijavljivanje počinje 3. avgusta u 8 časova, na šalterima Pošte širom Srbije.

Pre toga će, kako kaže, biti prijavljivanje ugostitelja koji žele da učestvuju u ovoj akciji.

“To će krenuti 25. jula u ponoć i trajaće do 31. avgusta kada će biti objavljena lista ugostitelja koji učestvuju u tome, i građani će onda imati vremena da rezervišu smeštaj. I nakon toga, u ponedeljak, 3. avgusta, na šalterima Pošte će moći da predaju svoje prijave”, rekao je Kandić.

Što se tiče procedura prijavljivanja, Kandić je istakao da ništa nije menjano u odnosu na prethodne godine, osim kategorija stanovništva na koje se mera odnosi. Prema njegovim rečima, najveće interesovanje je za Vrnjačku banju, Soko banju, Zlatibor, kao i banje u Topličkom okrugu.

“Balkan Watch” analizira: Da li “AI” stvara novu globalnu ekonomiju?

Jelena Trifunović July 23, 2026

“AI” je za samo nekoliko godina postao mnogo više od tehnološke inovacije. Dok kompanije ulažu stotine milijardi dolara u razvoj infrastrukture, a države sve otvorenije tretiraju proizvodnju čipova kao pitanje nacionalne bezbednosti i ekonomske konkurentnosti, postavlja se pitanje da li svet ulazi u novu fazu razvoja globalne ekonomije. Podaci pokazuju da se investicioni ciklus više ne odnosi samo na razvoj softvera, već i na data centre, računarsku infrastrukturu i energetiku.

Do pre nekoliko godina razvoj veštačke inteligencije posmatran je pre svega kroz napredak algoritama i novih digitalnih alata. Danas je slika potpuno drugačija. “AI” pokreće talas ulaganja u fabrike čipova, data centre, elektroenergetske sisteme i računarsku infrastrukturu, menjajući tokove kapitala i prioritete najvećih svetskih ekonomija. Sve više pokazatelja ukazuje da se ne razvija samo nova tehnologija, već i novi ekonomski model zasnovan na računarskoj snazi kao jednom od najvrednijih resursa savremenog sveta.

“AI” više nije samo softver

Većina ljudi razvoj “AI” i dalje povezuje sa chatbotovima, generatorima slika ili digitalnim asistentima. Međutim, ono što ostaje van fokusa jeste ogromna fizička infrastruktura koja omogućava rad ovih sistema. Svaki napredniji “AI” model zahteva hiljade serverskih procesora, grafičkih akceleratora, ogromne količine memorije, stabilno napajanje električnom energijom i data centre projektovane da rade bez prekida 24 časa dnevno.

Upravo zbog toga se tržište veštačke inteligencije danas više ne razvija samo kroz softverske inovacije. Sve veći deo investicija usmeren je ka izgradnji infrastrukture koja može da podrži razvoj “AI” tehnologija. Prema procenama “Goldman Sachs-a”, između 2026. i 2031. godine globalna ulaganja u računarsku infrastrukturu, data centre i energetiku mogla bi da dostignu oko 7,6 biliona dolara, što pokazuje da “AI” postaje jedan od najvećih investicionih ciklusa savremene ekonomije.

Sličan zaključak iznosi i McKinsey, koji procenjuje da će razvoj “AI” infrastrukture zahtevati višebilionska ulaganja u nove data centre i prateću energetsku mrežu kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za računarskom snagom.

Da li “AI” menja tržište rada?

Veštačka inteligencija danas više nije tema koja se tiče isključivo tehnoloških kompanija. Njena primena sve više utiče na način na koji kompanije zapošljavaju, organizuju rad i planiraju buduće investicije. Zbog toga je jedno od najvažnijih ekonomskih pitanja naredne decenije kako će “AI” promeniti tržište rada i da li će broj novih radnih mesta uspeti da nadomesti ona koja će nestati.

Odgovor nije jednostavan. Međunarodni monetarni fond procenjuje (International Monetary Fund, IMF) da bi “AI” mogao da utiče na oko 40 odsto radnih mesta na globalnom nivou, pri čemu taj procenat u razvijenim ekonomijama dostiže i 60 odsto. Međutim, uticaj ne znači nužno gašenje radnih mesta. U mnogim slučajevima “AI” menja način na koji se posao obavlja, preuzima pojedine zadatke ili povećava produktivnost zaposlenih, dok će u drugim zanimanjima automatizacija verovatno smanjiti potrebu za ljudskim radom.

Procene vodećih ekonomskih institucija pokazuju da među stručnjacima ne postoji potpuni konsenzus. “Goldman Sachs” procenjuje da bi oko 300 miliona radnih mesta širom sveta moglo biti izloženo automatizaciji, ali istovremeno očekuje da će “AI” otvoriti potpuno nova zanimanja i povećati produktivnost u brojnim sektorima.

Svetski ekonomski forum (World Economic Forum, WEF) procenjuje da bi do 2030. godine moglo biti ugašeno oko 92 miliona radnih mesta, ali i otvoreno oko 170 miliona novih, što bi predstavljalo neto rast zaposlenosti.

Da li “AI” može da izazove nestašicu zanatlija?

Dok se najveći deo rasprave o “AI” vodi oko sudbine kancelarijskih zanimanja, mnogo manje pažnje posvećuje se drugom trendu koji se već nazire. Razvoj veštačke inteligencije ne zahteva samo naprednije algoritme, već i izgradnju ogromne fizičke infrastrukture. Novi data centri, elektroenergetski sistemi, optičke mreže i fabrike čipova ne mogu da nastanu bez ljudi koji ih projektuju, grade i održavaju.

Upravo zbog toga pojedini analitičari upozoravaju da bi “AI” mogao da poveća potražnju za zanatskim i tehničkim zanimanjima. Najnovija analiza kompanije “Randstad” pokazuje da potražnja za kvalifikovanim zanatima raste tri puta brže od potražnje za kancelarijskim poslovima. Posebno raste potreba za električarima, HVAC inženjerima, variocima, građevinskim radnicima, tehničarima za robotiku i stručnjacima za industrijsku automatizaciju, koji predstavljaju osnovu za izgradnju “AI” infrastrukture.

Istovremeno, isti izveštaj upozorava da tržište rada već pokazuje znake ozbiljnog pritiska. Poslodavci sve teže pronalaze kvalifikovane zanatlije, a prosečno vreme potrebno za zapošljavanje stručnjaka u ovim oblastima postalo je duže nego kod velikog broja kancelarijskih zanimanja. Drugim rečima, najveća prepreka daljem razvoju “AI” možda neće biti nedostatak kapitala ili tehnologije, već nedostatak ljudi koji mogu da izgrade infrastrukturu na kojoj “AI” počiva.

Da li “AI” vraća vrednost zanatima?

Tokom većeg dela 20. i početkom 21. veka razvijene ekonomije prolazile su kroz snažan proces urbanizacije i transformacije tržišta rada. Sve veći broj ljudi napuštao je poljoprivredu, zanate i proizvodnju, dok su kancelarijski poslovi i visoko obrazovanje postajali simbol profesionalnog uspeha. U mnogim zemljama stručne škole i zanatska zanimanja postepeno su gubili društveni prestiž, što je dugoročno doprinelo manjku kvalifikovanih tehničkih radnika u brojnim sektorima. OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) upozorava da su upravo demografske promene, digitalizacija i neusklađenost između obrazovanja i potreba tržišta rada među glavnim uzrocima današnjih nestašica radne snage.

Razvoj “AI” ne predstavlja uzrok ovog problema, ali bi mogao da ga dodatno naglasi. Kako raste potreba za izgradnjom data centara, elektroenergetske infrastrukture i novih industrijskih kapaciteta, povećava se i potražnja za zanimanjima koja zahtevaju praktična znanja i stručne veštine. Istovremeno, deo administrativnih i rutinskih kancelarijskih poslova mogao bi postepeno da bude automatizovan, čime se prvi put posle više decenija otvara pitanje da li će tržište rada ponovo povećati vrednost zanatskih i tehničkih profesija.

Istorija pokazuje da se tržište rada gotovo nikada nije trajno opiralo velikim tehnološkim promenama. Industrijska revolucija preusmerila je radnu snagu iz poljoprivrede u fabrike, dok je digitalna revolucija ubrzala prelazak ka uslužnim i kancelarijskim zanimanjima. Zbog toga se postavlja pitanje da li bi “AI” mogao da označi početak nove faze u kojoj će praktične veštine ponovo dobiti veći ekonomski i društveni značaj.

Ako je prethodnih trideset godina simbol profesionalnog uspeha bio rad za računarom, nije isključeno da bi naredna decenija mogla ponovo povećati vrednost zanimanja koja se obavljaju na terenu, u proizvodnji i na velikim infrastrukturnim projektima. “AI” možda neće promeniti samo način na koji radimo, već i način na koji društvo vrednuje različite vrste rada.

Dok deo rutinskih kancelarijskih poslova postaje podložniji automatizaciji, rast ulaganja u “AI” infrastrukturu povećava značaj zanimanja koja zahtevaju praktične veštine. Pojedini analitičari već upozoravaju da bi upravo nedostatak električara, HVAC tehničara, varioca, montera i drugih stručnjaka mogao postati jedno od najvećih ograničenja daljeg razvoja “AI” infrastrukture.

Dugoročne promene na tržištu rada pokazuju da su proizvodna i zanatska zanimanja tokom druge polovine 20. veka postepeno gubila udeo u ukupnoj zaposlenosti razvijenih ekonomija. Prema analizama OECD-a, njihov udeo smanjen je sa približno 40–50 odsto tokom 1950-ih i 1960-ih godina na oko 20–25 odsto početkom 21. veka. Upravo zbog toga danas se sve češće postavlja pitanje da li bi razvoj veštačke inteligencije mogao da preokrene višedecenijski trend i ponovo poveća značaj praktičnih i tehničkih zanimanja.

Zašto su čipovi postali novi strateški resurs?

Poslednjih nekoliko godina razvoj “AI” sve je snažnije povezan sa tržištem poluprovodnika. Dok se pažnja javnosti uglavnom usmerava na nove modele veštačke inteligencije, iza njih stoji globalni lanac proizvodnje čipova, koji postaje jedno od ključnih pitanja ekonomske konkurentnosti, tehnološkog razvoja i nacionalne bezbednosti. Poluprovodnici više nisu samo komponenta elektronskih uređaja, već osnova razvoja data centara, superračunara, autonomnih sistema i gotovo svih savremenih “AI” tehnologija.

Upravo zbog toga Sjedinjene Američke Države, Kina, Evropska unija, Japan i Južna Koreja ulažu desetine i stotine milijardi dolara u razvoj domaće proizvodnje čipova i nastoje da smanje zavisnost od stranih dobavljača. Za razliku od prethodnih decenija, kada su se poluprovodnici posmatrali prvenstveno kao industrijska komponenta, danas se sve češće tretiraju kao strateški resurs čija dostupnost može uticati na razvoj privrede, odbrambenih sistema i tehnološku samostalnost država.

Promene su već vidljive na tržištu. Sve više proizvođača serverskih procesora zaključuje dugoročne ugovore sa velikim kupcima, dok rast potražnje za “AI” infrastrukturom povećava pritisak na proizvodne kapacitete i lance snabdevanja. To pokazuje da se konkurencija više ne vodi samo oko razvoja novih proizvoda, već i oko sigurnosti isporuka, proizvodnih kapaciteta i dugoročnih partnerstava, što predstavlja značajnu promenu u odnosu na period kada su serverski procesori bili znatno dostupniji.

Uticaj veštačke inteligencije ne završava se na razvoju čipova i data centara. “AI” se sve više koristi i u energetskom sektoru, gde omogućava preciznije prognoziranje potražnje za naftom i gasom, optimizaciju proizvodnje, logistike i upravljanje energetskim sistemima. Time veštačka inteligencija postaje ne samo veliki potrošač energije, već i alat koji menja način funkcionisanja energetskog tržišta. Upravo zbog toga “Balkan Watch” je u prethodnoj analizi ukazao da bi promene na tržištu energenata, u kombinaciji sa ubrzanim razvojem “AI”, mogle da predstavljaju jedan od ključnih faktora nove faze globalne ekonomije.

Kako “AI” menja svetsku trgovinu?

Veštačka inteligencija danas više nije pokretač samo tehnoloških inovacija, već sve vidljivije utiče i na međunarodnu trgovinu. Dok se javnost uglavnom fokusira na razvoj novih “AI” modela, rast potražnje za čipovima, serverskom opremom, mrežnom infrastrukturom i data centrima već menja strukturu svetske robne razmene. Prema analizi McKinsey Institute, upravo je trgovina robom povezanom sa “AI” bila jedan od glavnih pokretača rasta globalne trgovine tokom 2025. godine.

Posebno je značajan podatak da su izvoz poluprovodnika, serverske opreme i mrežnih sistema činili približno trećinu ukupnog rasta svetske trgovine u posmatranom periodu. Istovremeno, isporuke “AI” hardvera porasle su za gotovo 40 odsto, što pokazuje da razvoj veštačke inteligencije više nije ograničen na softver, već postaje snažan pokretač proizvodnje, logistike i međunarodne razmene robe.

Šta “AI” znači za zemlje koje ne proizvode čipove?

Razvoj “AI” ne znači da će svaka država postati proizvođač poluprovodnika ili graditi sopstvene velike “AI” modele. Međutim, gotovo svaka ekonomija može pronaći svoje mesto u novom lancu vrednosti. Neke zemlje ulažu u data centre, druge razvijaju softverska rešenja, treće jačaju energetsku infrastrukturu, dok pojedine pokušavaju da privuku investicije u visokotehnološku proizvodnju i digitalne usluge. Sve to pokazuje da se “AI” ekonomija ne gradi isključivo oko čipova, već oko čitavog ekosistema koji ih prati.

Za zemlje poput Srbije najveći potencijal verovatno nije u proizvodnji najnaprednijih procesora, već u razvoju obrazovanja, softverske industrije, digitalne infrastrukture i stručnih kadrova koji će omogućiti primenu “AI” u privredi. Dugoročna konkurentnost sve više će zavisiti od sposobnosti država da razviju znanje, energetsku stabilnost i digitalne kapacitete potrebne za novu ekonomiju.

“Balkan Watch” zaključak

Posmatrano u celini, razvoj “AI” danas se više ne može posmatrati isključivo kao tehnološka revolucija. Rast ulaganja u čipove, data centre, energetsku infrastrukturu, promene na tržištu rada i transformacija međunarodne trgovine ukazuju da se menja način na koji funkcioniše savremena ekonomija. “AI” postaje pokretač novih investicionih ciklusa, novih industrija i novih obrazaca globalne konkurencije.

Da li “AI” zaista stvara novu globalnu ekonomiju, još je rano dati konačan odgovor. Međutim, pokazatelji govore da se svet već nalazi u periodu dubokih promena u kojem računarska snaga, podaci, energija i stručni kadrovi postaju jednako važni kao što su u prethodnim decenijama bili nafta, industrijska proizvodnja ili globalni lanci snabdevanja. Upravo zato pitanje više nije da li će “AI” promeniti ekonomiju, već koliko brzo će države, kompanije i društva uspeti da se toj promeni prilagode.

Izvori: McKinsey Global Institute, Geopolitics and the Geometry of Global Trade: 2026 Update; McKinsey Global Institute, Colocation Data Centers: The Infrastructure Race Behind AI; International Monetary Fund (IMF), AI Can Lift Global Growth; International Monetary Fund (IMF), Artificial Intelligence; Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD), Macroeconomic Productivity Gains from Artificial Intelligence in G7 Economies; World Economic Forum (WEF), Future of Jobs Report; Goldman Sachs Research; Randstad Research.

Napomena: Analiza je zasnovana na javno dostupnim podacima i istraživanjima međunarodnih ekonomskih institucija, istraživačkih organizacija i kompanija koje prate razvoj tržišta rada, veštačke inteligencije i globalne ekonomije.

Ovaj tekst, kao i mnoge zanimljivosti na portalu “Balkan Watch” možete pročitati klikom na link.

Klinci su hit! Ne čekaju da im neko da džeparac, rešili da ga sami zarade

Jelena Trifunović July 23, 2026

Dok mnogi njihovi vršnjaci traže načine da ispune letnje dane na raspustu, grupa mališana iz Kikinde spojila je preduzimljivost, odgovornost i ljubav prema životinjama.

Deca uzrasta od 12 do 14 godina osmislila su jednostavnu, ali sjajnu ideju da zarade džeparad – šetaju pse onima koji zbog posla, obaveza ili vrućina nemaju vremena.

U simpatičnom oglasu na društvenim mrežama poručuju: „Ako vi nemate vremena da šetate psa – tu smo mi!“, uz obećanje da će se prema svakom ljubimcu ophoditi kao da je njihov.

Osim šetnje, nude i igru, pažnju, svež vazduh i puno ljubavi, a ističu da posao žele da rade odgovorno i pouzdano. Njihova poruka je iskrena i razoružavajuća:

„Radimo ovo jer nam treba džeparac!“

Ako vam obaveze ne dozvoljavaju da izvedete svog ljubimca u šetnju ili jednostavno želite pomoć, možda ćete upravo ovim mladim sugrađanima pružiti priliku da ostvare svoj cilj, a vaš pas dobije novu dozu pažnje, igre i kretanja.

Širom Novog Sada osvanuli grafiti: „Stop +384!“ i „Stop separatizmu!“

Jelena Trifunović July 23, 2026

Dok se državno rukovodstvo grčevito bori u međunarodnoj zajednici za svaki pedalj svoje zemlje, za to vreme blokaderi, pod plaštom političke borbe, pokušavaju da nametnu pitanje secesije severne srpske pokrajine.

Nije prvi put da država Srbija prolazi kroz ovakve scenarije.

Država Srbija već je prošla kroz jedno razbijanje i oduzimanje teritorije, dok se danas državno rukovodstvo bori u međunarodnoj zajednici da sačuva suverenitet i povrati kontrolu nad južnom srpskom pokrajinom.

Takođe, do sada smo se bezbroj puta uverili da blokaderima ništa nije „sveto“, da im je politička borba zasnovana na prljavim igrama, raznim manipulacijama i, pre svega, na lažima. Cilj je da se Srbija rasparča, oslabi i podeli!

Takođe, blokaderima nije prvi put da pokušavaju da nametnu pitanje secesije severne srpske pokrajine. Blokaderi danima, kroz svoje propagandne medije, pokušavaju da plasiraju priču o pozivnom broju rezervisanom za Vojvodinu +384!

Na ovaj pokušaj blokadera stiže jasna poruka iz Novog Sada!

Naime, tokom noći širom Novog Sada osvanuli su grafiti sa porukama „Stop +384!“ i „Stop separatizmu!“. Iako su Novosađani po prirodi mirni i ljubazni, ovim porukama pokazuju da im se ovakvi narativi neće nametati i da se protive idejama koje mogu ugroziti jedinstvo i stabilnost Srbije.

Opšti rat među blokaderima zbog Crte: Štimac zakucao Đilasa posle katastrofalnog rejtinga

Jelena Trifunović July 23, 2026

Kako portal 24 sedam navodi u daljem tekstu: Istraživanje Crte izazvalo sukob u opoziciji. Vladimir Štimac prozvao Dragana Đilasa zbog rejtinga SSP-a, dok deo opozicije osporava rezultate anketa.

Najnovije istraživanje organizacije Crta izazvalo je pravi politički zemljotres u opozicionom bloku. Umesto zajedničkog nastupa protiv vlasti, usledio je obračun dojučerašnjih saveznika, međusobne optužbe i otvoreni sukobi na društvenim mrežama, a u centru svega našao se lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.

Prema rezultatima istraživanja, na pitanje za koga bi građani glasali kada bi parlamentarni izbori bili održani ove nedelje, SSP je osvojio svega 0,9 odsto podrške, što je rezultat koji ovu stranku ostavlja daleko ispod izbornog cenzusa.

Štimac prvi povukao obarač

Katastrofalan rezultat nije prošao bez reakcije ni unutar opozicionog bloka. Jedan od najglasnijih podržavalaca blokaderskog pokreta Vladimir Štimac javno je prozvao Dragana Đilasa, aludirajući da lider SSP-a već danima nastupa kao neko ko određuje pravila opoziciji, iako, kako pokazuju rezultati istraživanja, za to nema političko uporište.

Ipak je najjače što Dragan iz SSP-a ide okolo, gostuje i postavlja uslove već dve nedelje i neke zaključke daje, kad ono 0,9%, a botovi koji ga podržavaju idu okolo, truju i napadaju narod i studente. Sad će zbog ovog tvita da me napadnu Ksendža i ekipa – napisao je Štimac.

Njegova objava pokrenula je novi talas međusobnih optužbi među opozicionim aktivistima i pristalicama blokaderskog pokreta, koji su se poslednjih dana više bavili jedni drugima nego političkim protivnicima.

Opozicija zaratila sama sa sobom

Rezultati Crtinog istraživanja dodatno su ogolili problem koji u opoziciji postoji već mesecima. Dok pojedine stranke insistiraju da upravo one treba da predvode budući opozicioni blok, istraživanje pokazuje da deo njih praktično više nema političku težinu među biračima.

Umesto preispitivanja sopstvene politike, usledio je novi talas međusobnih obračuna. Štimčev napad na Đilasa samo je jedan u nizu javnih sukoba koji poslednjih nedelja potresaju opozicioni blok, u kojem gotovo svakodnevno dolazi do razmene optužbi između političkih stranaka, blokadera i njihovih najglasnijih pristalica.

Istraživanje „Faktor plusa“ trn u oku blokadera

Da Đilasovi virtuelni megafoni ne mogu da se pomire sa činjenicom da im je šef dotakao samo dno, najbolje pokazuje histerija koja je zavladala na društvenim mrežama. Budući da Đilasa i njegovog SSP-a bukvalno nema ni na mapi – kako u istraživanju „Crte“ (gde ima sramnih 0,9%), tako ni u anketama „Faktor plusa“ – njegovi verni botovi su upali u tešku paranoju. Nemoćni da prihvate surovu političku realnost da su im lidera građani poslali u zonu statističke greške, oni su proglasili rat svim istraživačkim agencijama i proglasili njihove procente za „laž“.

Najbolji dokaz ovog očajničkog pokušaja odbrane Đilasovog propalog rejtinga jeste objava njegovog vernog jurišnika pod nadimkom „Consigliere“, koji je u naletu besa zapretio zatvorom i lustracijom svima koji se bave statistikom: „Zapamtite ova istraživanja, u slobodnoj Srbiji moraće da se objasni zašto su se lažirala istraživanja i zbog koga i sa kojim ciljem…“ Ova agresivna reakcija jasno pokazuje da Đilasova internet pešadija radije bira pretnje i teorije zavere nego suočavanje sa surovom istinom – da im lidera ne želi ni jedan jedini odsto građana Srbije.

Kriza poverenja ili politička realnost?

Poslednji događaji pokazuju koliko su odnosi unutar opozicionog bloka postali nestabilni. Umesto zajedničke strategije, sve češće se vode javni sukobi između dojučerašnjih saveznika, dok rezultati istraživanja izazivaju više međusobnih optužbi nego političkih odgovora.

Posebno je zanimljivo da je upravo istraživanje organizacije Crta, kojoj je deo opozicione javnosti godinama poklanjao veliko poverenje, ovoga puta postalo predmet osporavanja kada su objavljeni rezultati koji nisu išli u prilog pojedinim opozicionim akterima.

Time je otvoreno pitanje da li opozicija ulazi u period u kojem će se, umesto borbe za glasove građana, voditi borba za politički opstanak unutar sopstvenih redova.

Izvor: 24 sedam