Usvajanje novog Statuta Košarkaškog saveza Srbije 24.11. ove godine izazvalo je bes, nezadovoljstvo, ali i nemoć kod predsednika KSS, Nebojše Čovića, koji je u trenutku kada je osetio da gubi moć i da stvari više ne drži u svojim rukama, pribegao do sada neviđenom potezu – tužio je sam sebe?!
Da nam se, kao što naš narod kaže, juče nešto desilo, ne bismo znali na šta je sve spreman čovek koji ne prihvata volju većine i koji želi sačuvati poziciju po svaku cenu. Posredstvom rodbinskih i drugih izuzetno bliskih odnosa, Čović je rukom člana Predsedništva Košarkaškog saveza Beograda i Nadzornog odbora KSS Zorana Toškovića i delegata u Skupštini KSS Rose Ristić, tužio KSS i predsednika KSS, tačnije sebe kao zakonskog zastupnika, tražeći utvrđivanje ništavnosti Odluke o usvajanju Statuta KSS, na sednici Skupštini kojoj se isti nisu pojavili.
Ne bi to bilo čudno, svi imaju pravo na svoje mišljenje i konstruktivan dijalog i razmena mišljenja uvek su poželjni i dobrodošli.
Ali, pomenuti dvojac, koji je podneo tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu je privatno u bliskim, čak i rodbinskim odnosima sa Čovićem. Tošković je, vredi napomenuti, prijatelj predsedniku KSS, s obzirom da je njegova kćerka udata za Čovićevog sina.
Sa druge strane, Ristićeva je u košarkaškom svetu, kroz Crvenu zvezdu krenula da se probija upravo sa dolaskom Čovića u klub. Slučajnost ili ne, bar kada je u pitanju dotični je nemoguća, kao ni “okvir” da su baš njemu bliski ljudi “udarili” neposredno na njega.
Porodične veze i potezi koje vuče preko njih odavno su njegova specijalnost, ali koristeći se snajkama, zetovima, nećacima u borbi za očuvanje fotelje je malo je reći – previše. A rodbina, kao rodbina. Uvek osetljiva i empatična prema svojima, željno iščekujući podelu slavljeničke torte i svoje parče kao sledovanje za poslušnost.
Kao što je tužio sam sebe, ne treba zaboraviti ni da se, lobirajući delegate pre održavanja vanredne sednice Skupštine, Čović čak i dopisivao mailovima sam sa sobom i to preko Regionalnog KS Zapadne Srbije. Ista ta dva delegata, sa kojima se dopisivao i vodio danonoćne privatne razgovore, nisu se pojavila u Sazonovoj 24.novembra u 17.00 časova.
Kao ni predsednik, koji je istog dana kada se donosio novi Statut, čiji proces usvajanja nije mogao malverzacijama da zaustavi, zakazao otvoreni trening reprezentacije, a sve kako bi odvukao medijsku pažnju i taj trenutak posvećen nacionalnoj svetinji (čitaj košarkaškoj reprezentaciji) iskoristio da priča o tome kako Statut ne prihvata.
Evo, čak i to da mu se oprosti, kao i gostovanja po televizijama na kojima može da odgovara na pitanja koja sam sebi unapred napiše, ali da je bar priznao da sve ovo radi jedino i isključivo iz razloga što mu novi Statut oduzima noć i što mu ne dopušta da vlada autokratski i zastrašivanjem.
Sujeta je, ipak, teška boljka. Malo je verovatno da bi veću morbidnost izrežirao Almodovar, akciju Spilberg, a horor Hičkok. Sve je to ipak uspeo Čović, ne mireći se sa odlukom da je nadglasan i da će, stupanjem na snagu novog Statuta, svaka njegova odluka biti strogo iskontrolisana i da nema više – njegova je poslednja.
Poslednja je volja Skupštine i biće, jer tako kaže Ustav Republike Srbije i zakon o sportu. I pored odluke Prvog osnovnog suda kojim se na tužbu gorepomenutih Čovićević piuna, određuje privremena mera stavljanja van snage Odluke o usvajanju novog Statuta KSS od 24.novembra. Takođe, privremeno se zabranjuje upis novog Statuta u APR i nalaže se da se isti hitno skine sa zvaničnog sajta KSS, čak i putem izvršitelja.
U ovom ili onom slučaju, Statut će stupiti na snagu u nekom trenutku, jer je zakon nedvosmislen, a većina odavno u interesu košarke na suprotnoj strani od Čovića. Do tada, na zvaničnom sajtu KSS očekujemo neki novi recept iz kuhinje predsednika, ovoga puta ne u prenesenom značenju. Jer, samo to je još ostalo da se pročita na web stranici na kojoj bismo trebali i morali da pratimo zbivanja u srpskoj košarci, a ne u kući jednog čoveka.
Izvor: NS uživo/ sport.org.rs
