Актуелно

Kako piše portal “Srpski ugao”, Nemačka je 2025. godine postala svetski prvak po broju velikih stečajeva preduzeća sa prometom preko 50 miliona evra – čak 94 slučaja, 8% više nego prethodne godine, prema analizi kompanije Allianz Trade objavljenoj 6. februara 2026. godine, što je još jedan dokaz duboke krize u kojoj se nalazi Nemačka dok vlasti i dalje ne preduzimaju ništa ozbiljno da zaustave propadanje.

Svaki peti veliki stečaj na svetu dogodio se upravo u Nemačkoj. Ukupni promet ovih 94 preduzeća iznosio je 12 milijardi evra. Najteže su pogođeni sektor usluga (14 slučajeva, od toga devet klinika i domova za negu), automobilska industrija (12), hemijska i metaloprerađivačka grana (po 11), građevinarstvo (10) i trgovina na malo (9). Ovi podaci pokazuju da kriza nije ograničena na jedan sektor – ona se širi kroz celu privredu.

„Nemačka čini oko petinu svetskih slučajeva i time je jedan od glavnih pokretača globalne dinamike stečajeva“, rekao je Milo Bogaerts, izvršni direktor Allianz Trade za Nemačku, Austriju i Švajcarsku. On je upozorio da se već četiri godine beleži stalni rast velikih stečajeva, a 2025. godine je dostignut najviši nivo od 2015. godine – kako globalno, tako i u Nemačkoj.

Eksperti ističu opasnost „efekta grudve snega“: veliki stečaji često povlače za sobom manja preduzeća. Maksim Lemerle, šef analize stečajeva u ,,Allianz Trade”, kaže da su mala preduzeća koja zavise od nekoliko velikih kupaca posebno ugrožena. „Kada pukne veliki igrač, domino efekat na lance snabdevanja može biti katastrofalan.“

Za 2026. godinu predviđa se blagi porast na 24.500 stečajeva u Nemačkoj. Ovo nije samo ekonomski problem – to je znak duboke sistemske slabosti. Dok se milioni troše na zelene tranzicije i birokratiju, osnovna privreda se raspada. Automobilska industrija, nekada ponos Nemačke, tone pod teretom visokih cena energije, birokratskih prepreka i konkurencije iz Kine. Klinike i domovi za negu bankrotiraju jer država ne obezbeđuje dovoljno sredstava za zdravstvo i socijalnu negu.

Vlasti u Berlinu i Briselu nastavljaju da pričaju o „zelenoj budućnosti“ i „održivosti“, ali realnost pokazuje suprotno: fabrike se zatvaraju, radna mesta nestaju, a lanci snabdevanja se kidaju. Umesto da se pomogne domaćoj privredi kroz niže poreze, jeftiniju energiju i manje regulacija, EU i nemačka vlada guraju još više pravila i troškova. Rezultat je jasan – Nemačka više nije motor Evrope, ona postaje njen kočioni sistem.

Posledica pogrešnih politika koje su decenijama favorizovale velike korporacije i strane investicije na uštrb srednjih i malih preduzeća. Dok se milioni troše na subvencionisanje stranih kompanija i zelene projekte koji ne donose rezultate, domaći preduzetnici ostaju bez podrške. Stečajevi su samo simptom – pravi problem je gubitak poverenja u sistem koji ne štiti one koji stvaraju vrednost.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Nemačka, nekada simbol snage i reda, danas je primer kako se bogata zemlja može uništiti lošom politikom. Dok se privreda raspada, a radnici ostaju bez posla, vlasti u Berlinu i Briselu nastavljaju sa ideološkim eksperimentima. Vreme je da se prioritet vrati realnoj ekonomiji i radnim ljudima, a ne zelenim snovima i birokratiji. Jer kad fabrike padnu, padaju i snovi čitavih

Piše: Stefan Stojanović

Kako prenosi portal “Srpski ugao”: U Nemačkoj se dogodio još jedan primer otvorenog nasilja levih radikala – grupa napadača, navodno levih ekstremista, brutalno je pretukla učesnike mirne demonstracije protiv abortusa u Koblenzu, pri čemu su dvojica aktivista završila u bolnici sa teškim povredama glave i lica, dok policija i dalje istražuje motiv, ali ne pominje moguću političku pozadinu, prenosi Stern.

Sve je počelo na Ler rondelu u centru grada, gde je mala grupa od osam mladih aktivista iz „Akcije SOS Život“ započela prijavljenu akciju „Javni protest za pravo na život sa molitvama“. Njihov cilj bio je jednostavan – deliti letke, moliti se i mirno razgovarati sa prolaznicima o tome zašto abortus nije rešenje. Nisu nosili oružje, nisu vikali parole mržnje – samo su stajali sa transparentima i crvenim šalovima.

Jedva minut nakon početka, prišao im je čovek sa stranim naglaskom i počeo da viče „nacisti!“ i „kakvo je ovo fašističko sranje!“. Gurao je učesnike i pokušao da polomi kameru kojom su snimali događaj. Aktivisti su odmah pozvali policiju. Dolaze uniformisani, uzimaju podatke napadaču i teraju ga da ode, sa zabranom prilaska.

Samo deset minuta kasnije isti čovek se vraća – ovog puta sa šestoricom pomagača. Sada je sve eskaliralo u pravi linč: otimaju letke, bacaju kamenje, prevrću kolica sa materijalom, udaraju pesnicama i šutiraju po telima. Osmoro mladih ljudi bori se da se odbrani, neki padaju na zemlju, primaju udarce u glavu i lice. Video snimak pokazuje deo haosa, ali ne i sve napadače – kako ističe Elias Burov, jedan od žrtava i organizator ture.

Dvojica aktivista završila su u bolnici: jedan sa traumom lobanje i mozga plus modricama na ruci, drugi sa slomljenom vilicom. Ostali su imali lakše povrede, ali svi su bili u šoku. Policija je privela trojicu napadača na licu mesta, ali ih je kasnije pustila. Demonstracija se ipak nastavila do kraja – pod policijskom zaštitom – jer su učesnici želeli da pokažu da se neće uplašiti.

Elias Burov jasno kaže: uvredama „nacista“ i „fašisti“ napadači su otkrili svoju ideološku stranu. Ovo nije slučajni sukob – ovo je klasičan primer kako levi radikali ne podnose drugačije mišljenje, posebno kada se tiče abortusa i prava nerođenih. Umesto argumenata, koriste pesnice i batine. A policija? I dalje „istražuje motiv“, kao da nije očigledno da se radi o politički motivisanom nasilju.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovo nije prvi put. U Nemačkoj se ovako opredeljeno stanovništvo stalno suočava sa pretnjama, vandalizmom i fizičkim napadima od strane onih koji sebe nazivaju „antifašistima“. Dok se milioni troše na promociju „slobode izbora“, mirni građani koji brane život bivaju premlaćeni na ulici. Sistem ćuti ili minimizuje incident – glavni mediji pišu suvo „došlo je do sukoba“, bez ikakve osude levih nasilnika.Ovaj napad u Koblenzu pokazuje koliko je duboka netrpeljivost prema patrijaharnim vrednostima u današnjoj Evropi. Dok vlasti podstiču „toleranciju“, obični ljudi plaćaju cenu krvlju. Levi ekstremizam nije borba protiv fašizma – on sam postaje fašizam ulice, gde se drugačije mišljenje guši nasiljem. On je drugo lice ANTIFE.

Piše: Stefan Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Kako piše portal Srpski ugao, u Švajcarskoj, mesec dana nakon požara u baru „Le Constellasion“ u Kran-Montani, u kojem je do sada stradala 41 osoba, porodice žrtava i građani izašli su na ulice – ali mirno, dostojanstveno i sa jednim zahtevom: da se istina utvrdi do kraja.

Grad Lutri kod Lozane, u kojem je živeo najveći broj stradalih, postao je centar tihog marša u znak nezadovoljstva tokom istrage, ulogom kantonalnih vlasti i propustima koji su prethodili tragediji. Na protestu se okupilo oko hiljadu ljudi – porodice i prijatelji žrtava, kao i meštani.

Redakcija portala Srpski ugao istražuje zašto je samo u Srbiji nesreća bila iskorišćena kao povod za blokade i pokušaje rušenja države, iako su Evropu nedavno pogodile dve nesreće sa znatno većim brojem žrtava, u kojima je nemar vlasti bio očigledan.

Požar u novogodišnjoj noći u Kran-Montani posebno je pogodio lokalnu zajednicu oko fudbalskog kluba FK „Lutri“. Stradalo je sedam mladih fudbalera, dok se petoro još uvek nalazi u bolnici i bori za život. Dan nakon marša, 1. februara, stigla je i najteža vest – u bolnici u Cirihu preminuo je još jedan osamnaestogodišnjak. Tako je broj žrtava porastao na 41, a ogorčenje porodica dodatno je ojačalo – ne zato što očekuju brze presude, već zato što traže jasne korake, tačne informacije i odgovornost institucija.

Sličan obrazac vidi se i u drugim evropskim zemljama. U Španiji se nedavno dogodilo nekoliko železničkih nesreća u kojima je, prema navodima, stradalo 45 ljudi. Javnost je ogorčena, pominju se i sumnje na korupciju, a proziva se i ministar saobraćaja Oskar Puente. Ipak, uprkos gnevu, nije bilo masovnih uličnih scena. Nezadovoljstvo se pre svega izražava na društvenim mrežama, dok se čekaju rezultati istraga nadležnih organa.

Kako navodi portal Srpski ugao, samo u Srbiji je tragedija iskorišćena kao povod za divljanje, paljenje, ulične tuče, napade na policiju i uništavanje tuđe imovine. Razlog tome, prema oceni redakcije, jeste činjenica da su ovakvi događaji bili spolja instruisani kao pokušaj obojene revolucije.

Dok većina Evrope mirno čeka sudske epiloge nesreća, slika iz Srbije je, kako ističe Srpski ugao, potpuno drugačija. Tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu postala je povod da prozapadna opozicija i deo NVO sektora pokušaju da krizu pretvore u politički pritisak, pomerajući fokus sa pijeteta i odgovornosti ka destabilizaciji, zaustavljanju ekonomskog rasta i pritiscima da se Srbija „prinudi“ na uvođenje sankcija Rusiji i prihvatanje spoljnopolitičkih ultimatuma.

Država Srbija i politička elita preuzele su punu političku odgovornost – ubrzo nakon nesreće podnet je niz ostavki, iako pravne i krivične odgovornosti tih pojedinaca nije bilo. Objavljena je kompletna dokumentacija vezana za rekonstrukciju nadstrešnice, čime je poslata poruka da država ništa ne krije. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić više puta je pozivao na razgovor učesnike protesta i blokada.

Nakon teških nesreća u Španiji i Švajcarskoj nije bilo nijedne ostavke, a građani tih zemalja mirno čekaju ishod istraga, poštujući porodice žrtava. Kako podseća Srpski ugao, istrage u ovako kompleksnim slučajevima mogu trajati godinama, što pokazuju primeri pada mosta u Đenovi ili tragedije na žičari u Kaprunu.

Slučaj Kaprun, u kojem je 2000. godine u Austriji stradalo 150 ljudi, uključujući veliki broj dece i turista, pokazao je da se i najteže nesreće mogu dogoditi usled spleta okolnosti. Čak ni takav zaključak istrage nije izazvao reakcije kakve su u Srbiji usledile samo nekoliko dana nakon pada nadstrešnice – što, kako navodi portal Srpski ugao, dodatno potkrepljuje tvrdnju da je tragedija kod nas politizovana i zloupotrebljena.

Pogled redakcije portala Srpski ugao

Marš u Lutriju pokazuje kako izgleda zrela građanska reakcija na tragediju – mirno, dostojanstveno i usmereno ka institucijama, uz očekivanje da istraga donese odgovore. Poređenje sa Srbijom otvara neprijatno, ali neophodno pitanje: zašto se kod nas svaka nesreća pretvara u okidač za politički haos, umesto u zahtev za odgovornošću? Tamo se čeka rezultat istrage, a ovde se često pravi pozornica za unapred usmerene pritiske. Društvo koje želi pravdu mora da razlikuje odgovornost od manipulacije i da ne dozvoli da tragedije postanu alat tuđih interesa.

Izvor: Srpski ugao

Kako portal Srpski ugao u svom tekstu prenosi : Nemački industrijski gigant “Bosch” ulazi u 2026. godinu sa ozbiljnim problemima, a njegovi rezultati sve više liče na dijagnozu stanja cele nemačke industrije, piše „Noje Ciriher cajtung“ (NZZ) u analizi objavljenoj 30. januara 2026. godine.

Prema preliminarnom bilansu za 2025. godinu, “Bosch” je ostvario prihod od 90,5 milijardi evra, što predstavlja pad od 1,5%, dok je operativna dobit pre kamata i poreza pala za čak 45% i iznosi svega 1,3 milijarde evra. Profitna marža od 1,4% najniža je u poslednjih petnaest godina i daleko ispod nivoa koji bi omogućio stabilan razvoj.

Iz kompanije upozoravaju da ni 2026. godina ne donosi olakšanje. Očekuje se stagnacija prihoda, nastavak pritiska na profit zbog slabe potražnje u automobilskoj industriji, rekordno visokih cena energije u Nemačkoj i sve agresivnije konkurencije iz Kine. Kao odgovor, “Bosch” planira ukidanje do 6.000 radnih mesta do 2027. godine, uglavnom u Nemačkoj, kao i godišnje smanjenje troškova od oko 1,5 milijardi evra. Za kompaniju koja je decenijama bila sinonim za nemačku industrijsku stabilnost, to predstavlja dramatičan zaokret.

Međutim, ovo nije kriza jedne firme. “Bosch” danas pokazuje šta se dešava sa celim industrijskim modelom kada se dugogodišnja dominacija u tehnologijama motora sa unutrašnjim sagorevanjem naglo zamenjuje elektromobilnošću koja još uvek nije profitabilna. Dok kineski proizvođači preplavljuju svetsko tržište jeftinim baterijama i vozilima, nemački koncerni gube konkurentsku prednost zbog najviših cena energije u Evropi, rastuće birokratije i regulatornih zahteva, kao i političkog forsiranja zelene tranzicije bez čvrstog ekonomskog oslonca.

Posledice su vidljive: pad narudžbina, zatvaranje pogona, masovna otpuštanja i ubrzano premeštanje proizvodnje van Nemačke. Savezna vlada pokušava da odgovori obećanjima o takozvanoj „industrijskoj struji“ po ceni od pet centi po kilovat-satu, ali i u industriji i u analitičkim krugovima vlada uverenje da je reč o kozmetičkoj meri. Ona ne rešava suštinske probleme – zavisnost od kineskih dobavljača, visoke poreze, skupu energiju i regulatorni okvir koji guši proizvodnju.

Nemačka, nekada industrijski motor Evrope, sve više pokazuje znake deindustrijalizacije. Milioni radnih mesta su pod pritiskom, a kompanije poput “Boscha”, “Volkswagena” i “Siemensa” već sele delove proizvodnje u Mađarsku, Srbiju ili direktno u Kinu. Dok se u Berlinu i Briselu govori o klimatskim ciljevima i „zelenoj budućnosti“, realnost pokazuje da se ta budućnost gradi van nemačkih granica. U samoj zemlji ostaju prazne hale, višak visokoobrazovanih inženjera i poreski teret koji dodatno slabi konkurentnost.

Ovo nije niz slučajnih loših odluka, već logičan ishod politike koja je žrtvovala realnu ekonomiju zarad apstraktnih ciljeva. Industrija koja je decenijama hranila nemačku srednju klasu i održavala evropsku ekonomsku stabilnost sada se suočava sa sopstvenim ograničenjima i cenom prebrzih odluka.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Bosch danas nije izuzetak – nemačka industrija slabi jer je realnu proizvodnju podredila ideološkim projektima. Dok se milijarde ulažu u tranziciju koja još ne donosi profit, fabrike se zatvaraju, a radnici ostaju bez posla. Ovo nije put u budućnost, već proces samouništavanja. Održiva privreda gradi se na onome što funkcioniše i donosi vrednost, a ne na političkim sloganima. Dok se to ne prizna, Nemačka će gubiti industrijsku snagu, a Evropa će snositi posledice te zablude.

Izvor: Srpski ugao

Brazilsko radno pravosuđe je u predmetu koji je godinama bio pod sudskom tajnom osudilo brazilsku podružnicu švajcarske kompanije Bari Kalebo (Barry Callebaut), jedne od najvećih svetskih proizvođača čokolade, zbog kolektivne moralne štete u vezi sa dečjim radom i uslovima rada „sličnim ropstvu“ u lancu snabdevanja kakaom. Prvostepena presuda je doneta u Salvadoru 2022. godine i potvrđena u drugoj instanci, a završni pravni epilog očekuje se pred Vrhovnim sudom za rad (TST). O ovome je pisao novinar Leonardo Sakamoto, a tekst je objavljen na „UOL Notícias“, prenosi portal Srpski ugao.

Povod za postupak bila je racija iz 2017. godine na farmi Fazenda Diana u opštini Uruçuca (Bahija), gde su inspektori, prema navodima u predmetu, zatekli radnike, uključujući i maloletnike u uslovima dugovnog ropstva i degradirajućeg smeštaja uz nebezbedan rad i vodu nepodobnu za piće. Tužilaštvo za rad (MPT) tvrdilo je da je kompanija, kupujući kakao preko dobavljačke mreže bez adekvatne kontrole, indirektno ostvarivala korist od nezakonitih praksi.

U prvoj instanci dosuđena je naknada od oko 500.000 reala (9,5 miliona dinara), dok Javno tužilaštvo za rad u Brazilu traži drastično povećanje na oko 110,8 miliona reala, pozivajući se na metodologiju vezanu za procenat globalnog profita i na potrebu „odvraćajuće“ kazne uz obavezne mere i kampanje protiv dečjeg rada.

Iz kompanije su medijima poručili da ne komentarišu postupke u toku, uz navod da „oštro osuđuju“ kršenja ljudskih prava u lancu snabdevanja. Istovremeno se pozivaju na svoj program „Forever Chocolate“ i cilj da se kroz dubinsku proveru i mehanizme nadzora smanjuje rizik od dečjeg rada.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ova presuda podseća na neprijatnu istinu koju marketing ne može da „popravi“ – luksuzan proizvod često ima prljav trag u sirovini. Kada sud utvrdi da je kompanija profitirala, jer nije kontrolisala dobavljače, onda više nije reč o „izolovanom incidentu“, već o modelu poslovanja, koji je sklon da zarad profita sahrani etiku.

PIŠE: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Levičarska teroristička grupa u Nemačkoj „Komando Angry Birds“ objavila je manifest od 35 strana, javno dostupan na „Indymedia“ u kojem predstavlja detaljan, praktičan plan za paralizovanje zemlje, stvaranje haosa i izazivanje ekonomskog i političkog kolapsa. Grupa otvoreno govori o „vakumu moći“, masovnom bekstvu kapitala, rušenju kreditnog rejtinga, slabljenju poverenja u NATO i stvaranju uslova za „postindustrijsko društvo“ bez jasnog poretka.

Mnogo toga ukazuje na to da vlast ovakve grupe koristi kao korisno oružje u borbi protiv rastuće desnice.

Dok „Angry Birds“ daje uputstva za pravljenje bombi i opisuje kako mreža od 60 ljudi može da se razgrana u stotine napada na železnicu, dalekovode i radio-repetitore, uz pozive da njihove pristalice policiju ometaju u radu, nemačke bezbednosne službe i tužilaštvo deluju kao da su u dubokoj hibernaciji.

Krajnje levi fizičar Gvido Arnold iz Kelna, čovek koji ideološki i tehnički hrani ovu scenu, i dalje prima novac poreskih obveznika kroz svoje projekte i Čapulku grupu. On drži predavanja, spekuliše o novim metama i poziva na „istraživanja“ za sledeće napade, a država mu i dalje daje platformu i finansijsku podršku.

Očigledno je da aktuelna vlast, u strahu od AfD-a koji iz meseca u mesec raste u anketama, smatra da je bolje tolerisati levi ekstremizam nego ga suzbiti. Paradoksalno, upravo to nečinjenje prema levim teroristima najviše pomaže desnici. Narod vidi ko zaista narušava njihovu svakodnevicu, a ko ćuti.

Ovo nije samo bezbednosni problem, već i pokazatelj duboke, patološke mržnje prema sopstvenom narodu kod dela vladajuće elite. Milioni Nemaca plaćaju astronomske račune za struju i grejanje, fabrike se sele, dok se infrastruktura sistematski uništava, a levi teroristi dobijaju besplatnu propagandu, finansiranje i tihu zaštitu od progona.

Ako nemačke vlasti uskoro ne pokažu zube prema ovim grupama, ne samo hapšenjem izvršilaca, već i presecanjem finansijske i ideološke podrške, onda je jasno da su upravo one saučesnici u terorizmu.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ono što se dešava u Nemačkoj klasičan je primer kako se vlast radije igra vatrom ekstremizma i koristi levicu kao svoju „uličnu vojsku“ koja se na ulicama obračunava sa građanima i patriotama. Umesto da zaštite sopstvene građane od fizičkog uništavanja infrastrukture, oni radije žrtvuju stabilnost zemlje kako bi zadržali monopol na moć. Ako Berlin nastavi ovako, uskoro neće biti važno da li će AfD pobediti na izborima, jer neće imati šta da preuzme osim ruševina.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao