Актуелно

Kako piše portal “Srpski ugao”, Švedska se godinama predstavlja kao država visokih standarda ljudskih prava, ali podaci o sakaćenju ženskih genitalija (FGM – Female Genital Mutilation) otvaraju ozbiljna pitanja o primeni zakona.

Socialstyrelsen (Socijalstirelsen – Nacionalni odbor za zdravlje i socijalnu zaštitu) procenjuje da u zemlji živi oko 68.000 žena koje su već podvrgnute ovom obliku nasilja, dok je između 13.000 i 28.000 devojčica i dalje u riziku.

Uprkos tome, u poslednjih deset godina pokrenuto je svega šest krivičnih postupaka, a izrečena je samo jedna pravosnažna presuda, navodi portal www.1177.se.

Statistika dodatno zabrinjava, od ukupno 501 prijave tokom protekle decenije, podignuto je samo šest optužnica protiv osoba za koje se tvrdi da su obrezivale i sakatile devojčice i devojke.

Godine 2023. zabeležen je rekordan broj prijava – čak 87 slučajeva – ali nijedna optužnica nije podignuta. Iako zakon iz 1982. godine predviđa kaznu zatvora do deset godina, praksa pokazuje da se postupci retko pokreću i još ređe završavaju osudom.

Vlasti navode da je veliki broj slučajeva izvršen van Švedske ili pre dolaska žrtava u zemlju, što otežava prikupljanje dokaza. Žrtve često ćute zbog straha od porodice i stigmatizacije. Zdravstveni radnici i škole, koji imaju obavezu prijavljivanja, u pojedinim slučajevima izbegavaju da pokrenu postupak, navodno iz bojazni od sukoba sa zajednicama.

Luul Jama (Luul Džama) iz organizacije Existera (Eksistera) upozorava da je potrebno preispitati način na koji se o ovom problemu govori i kako se pitanja postavljaju u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama.

Kritičari smatraju da se država previše obazire na moguće optužbe za rasizam ili stigmatizaciju određenih kultura, pa se primena zakona odvija oprezno i sporo. Time se, kako tvrde, stvara utisak institucionalne pasivnosti. Postoji zakon, ali njegova primena ostaje minimalna.

Slučaj FGM u Švedskoj pokazuje raskorak između normativnog okvira i stvarnosti. Dok broj žena koje su prošle kroz ovu praksu ostaje visok, sudski epilog je gotovo nevidljiv. To pokreće pitanje da li su mehanizmi zaštite dece i žena dovoljno efikasni i da li sistem reaguje blagovremeno.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Šest optužnica i jedna presuda za deset godina, naspram desetina hiljada potencijalnih žrtava, ukazuju na ozbiljan problem u sprovođenju zakona. Kada statistika pokazuje jaz između prijava i sudskih odluka, poverenje u institucije slabi. Zaštita dece ne sme biti tema političkih kalkulacija niti straha od optužbi. Zakon ima smisla samo ako se primenjuje dosledno i bez izuzetaka. U suprotnom, on ostaje mrtvo slovo na papiru, dok rizik po najranjivije traje.

Prema UN-u i Konvenciji o pravima deteta, svi ljudi u svim zemljama imaju pravo na svoja tela. Sakaćenje ženskih genitalija krši ljudska prava devojčica i žena i zabranjeno je u svim zemljama EU.

Takođe je zabranjeno u nekoliko zemalja u kojima se uobičajeno praktikuje, kao što su Egipat i Somalija. U Švedskoj svako ko izvrši ili planira da izvrši sakaćenje ženskih genitalija može biti osuđen na zatvorsku kaznu.

Čak i ako se sakaćenje dogodi u drugoj zemlji, osoba koja obično živi u Švedskoj može biti osuđena. Ako se ono dogodilo pre migracije u Švedsku, to nije krivično delo prema švedskom zakonu.

U Švedskoj je žensko obrezivanje (genitalno sakaćenje, FGM) strogo zabranjeno zakonom još od 1982. godine, a praksa se uglavnom ne vrši unutar zemlje, ali prema zvaničnim procenama ,,Socialstyrelsen-a” (Nacionalni odbor za zdravstvo i socijalnu zaštitu) iz 2023. godine, oko 68.000 žena i devojčica u Švedskoj je bilo podvrgnuto ovom postupku pre i posle dolaska u zemlju.

Veliki broj migranata iz zemalje gde je ova praksa tradicinalna, poput Somalije, povećavaju ovu statististiku, broj je porastao u odnosu na ranije procene (npr. 38.000 iz 2015. godine). Procenjuje se da je 13.000 – 23.000 devojčica potencijalno u riziku.

Švedska se istovremeno snažno zalaže za inkluziju i jednakost, pa NVO i školski sistem aktivno promovišu LGBTQ+ prava i rodnu ravnopravnost, uključujući edukaciju o raznolikosti polnih identiteta.

U nekim školama i javnim ustanovama postoje gender-neutralni toaleti (često kao dodatak standardnim muškim i ženskim), kako bi se omogućila sigurnost i komfor za decu koja istražuju svoj rodni identitet, ili se identifikuju kao nebinarni.

Ovo se često sarkastično komentariše kao da postoje „tri toaleta: za dečake, za devojčice i za one koji još nisu sigurni šta će da budu“, ali u stvarnosti je cilj solidarnost sa svima, od sakaćenja do promene svesti, iako to izaziva debate o prioritetima u društvu.

Piše: Stefan Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Kako piše portal Srpski Ugao u daljem tekstu: U Austriji vlada haos u apotekama, jer nestašice lekova pogađaju čak 1.300 preparata, sa posebnim problemima kod medikamenata za dijabetes i antibiotskih kapi za oči, dok je vakcina protiv lišaja postala prava retkost uprkos obećanjima besplatne distribucije, što je izazvalo oštre kritike lekarskih udruženja i farmaceutskih udruženja, a ministarstvo zdravlja pokušava da umiri javnost tvrdnjama o alternativama, kako izveštavaju austrijski mediji poput ORF-a i Kurija.

Kako „Phago“, najveći austrijski savez farmaceutskih veleprodaja prenosi u svom izveštaju, situacija je naročito alarmantna kod lekova za dijabetes, gde su isporuke ograničene na nedeljne kontingente zbog globalne potražnje, a antibiotske kapi za oči i dalje masovno nedostaju, što dovodi do frustracija među pacijentima i lekarima. Bečka lekarska komora prema izjavama svoje potpredsednice Nagma Kamalejan-Šmid, optužuje vlasti da su obećanja o besplatnoj vakcini protiv lišaja za starije od 60 godina – uvedena još od novembra 2025. godine – prazna slova na papiru, jer trenutno nema doza u apotekama, a sledeća veća isporuka se očekuje tek u maju.

Ministarstvo zdravlja, kako izveštavaju mediji poput „Die Presse“ i „Krone“, insistira da postoje alternative od drugih proizvođača za većinu lekova i da se vakcine kontinuirano dopunjavaju, ali ovo smirivanje deluje površno u svetlu dugogodišnjih problema sa lancima snabdevanja, gde Austrija pokazuje slabosti u planiranju i koordinaciji, ostavljajući građane u neizvesnosti.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ova kriza otkriva duboke pukotine u austrijskom zdravstvenom sistemu, gde birokratska inertnost i zavisnost od globalnih lanaca snabdevanja ugrožavaju živote, dok vlasti više brinu o spinovanju vesti nego o brzim rešenjima, što je još jedan dokaz kako evropske zemlje poput Austrije padaju na ispitu kada je u pitanju zaštita sopstvenih građana.

Izvor: Srpski ugao

Kako piše priznati američki publicista i politički strateg Rodžer Stoun, dugogodišnji savetnik predsednika Donalda Trampa, evropska politika prema Balkanu predstavlja primer dvostrukih standarda koji danas dolaze do izražaja u raspravama o Grenlandu.

Na američkom portalu „Stoun Kold Trut“, koji vodi Stoun, objavljen je tekst pod naslovom „Globalistički užasi na Balkanu razotkrivaju licemerje Evrope po pitanju Grenlanda“. U tekstu se, kako piše priznati američki publicista, ukazuje na protivrečnosti u stavovima zapadnih sila kada je reč o suverenitetu i teritorijalnom integritetu.

– Dok predsednik Donald Tramp manevriše da preuzme stratešku kontrolu nad Grenlandom zbog ključnih prioriteta nacionalne bezbednosti SAD, Danska je odgovorila sa nevericom, tvrdeći da postoji potencijalno kršenje njihovog suvereniteta i da nijedna zemlja nema pravo da im oduzme teritoriju. Pa ipak, upravo to su Danska i njihovi globalistički partneri uradili Srbima na Balkanu – navodi Stoun u uvodu teksta.

Podsećajući na događaje iz 1999. godine, on piše da je NATO savez, predvođen administracijom Bila Klintona, uz učešće Danske, pokrenuo rat protiv Srbije. Kako piše priznati američki publicista, nakon 78 dana bombardovanja, u kojem je stradalo i ranjeno na hiljade ljudi, Srbija je bila primorana na ustupke, a njen suverenitet narušen.

Stoun ističe da su nakon vojne intervencije usledile političke i institucionalne promene, uključujući usvajanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma. Prema njegovim rečima, kasnije jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine priznale su SAD i brojne evropske zemlje, među kojima i Danska.

Kako piše priznati američki publicista, zapadne sile su taj proces predstavile kao čin „oslobođenja i demokratije“, dok se istovremeno protive ideji da SAD postignu dogovor sa Grenlandom.

– Kada su u pitanju globalisti, oni rutinski deluju po dvostrukim standardima zasnovanim na hirovima udaljenih elita. Dok predsednik Tramp govori o ponudi boljeg dogovora Grenlandu, tretira se kao autokrata i agresor – navodi Stoun.

U tekstu se pravi paralela između istorijskih prava Srbije na Kosovo i danske uprave nad Grenlandom, uz ocenu da su zapadne intervencije na Balkanu primer selektivne primene principa međunarodnog prava.

Stoun zaključuje da su, kako navodi, postupci zapadnih zemalja tokom devedesetih godina doveli do dugoročnih posledica na Balkanu, te da se današnje kritike američke politike prema Grenlandu ne mogu posmatrati izolovano od te istorije.

Izvor: NS uživo

Kako prenosi portal Srpski ugao, U Švajcarskoj je oglas za posao na portalu „jobs.ch“ izazvao pravi skandal početkom godine, tražeći „vođu tima za medicinske sestre sa srcem i umom – ne Generacija Z!“, čime je eksplicitno isključena cela generacija zbog navodnog „mentaliteta bolovanja ponedeljkom/petkom“ i prevelikog fokusa na balansiranja između posla i privatnog života. Kao što prenosi švajcarski nedeljnik „NZZ“, ovo je retka javna manifestacija frustracije poslodavaca prema mlađim radnicima koji su manje otporni na stres, skloni brzim promenama posla i zahtevima za stalnom podrškom. Podaci pokazuju da oni brže nalaze nove poslove, ali i da kompanije sve manje tolerišu njihove „nove vrednosti“, što dovodi do sukoba generacija na tržištu rada.

Izveštaj „NZZ-a“ ističe da je kompanija odbila da komentariše, ali da se pretpostavlja da je oglas zasnovan na konkretnim iskustvima sa Generacijom Z, koju karakterišu stereotipi poput preteranog naglaska na privatni život, odbijanja prevelikog pritiska i brzog gubitka motivacije bez stalnih pohvala. Jael Majer, predstavnica ove generacije i suosnivač agencije „Zeam“ (marketinška agencija) , nazvala je to „skandaloznim“ i pozvala na bolje razumevanje mlađih, dok Paskal Šajviler iz Alixio grupe (HR konsultantska i uslužna grupa) diplomatično primećuje da se njihovi stavovi o radu ne uklapaju u očekivanja starijih menadžera, posebno u kontekstu ranijeg nedostatka radne snage kada su mladi bili „prezahtevni“.

Analitički gledano, NZZ navodi podatke iz „Alixio“ barometra za 2026. godinu, gde mlađi od 30 godina brže nalaze posao nakon otkaza (u proseku za manje od 2 meseca, naspram 4 za one preko 50), ali i da su retko otpuštani (samo 2% među otpuštenima), što sugeriše da poslodavci ne izbegavaju Generaciju Z u potpunosti, već selektivno kritikuju njihove „pozitivne“ osobine poput tehnološke pismenosti i društvene orijentacije, koje se često pretvaraju u nedostatak izdržljivosti. Sa porastom nezaposlenosti u Švajcarskoj sa 2,2% na 2,8% od 2022. do 2025. godine, prema „SECO“ izveštaju, poslodavci ponovo dobijaju prednost, a anonimni izvori iz agencija za zapošljavanje priznaju „prikrivenu pristrasnost“ prema mlađima, optužujući ih za traženje „savršenog posla“ bez spremnosti na stres.

Ovo nije novo – generacije u sukobu su konstanta, a NZZ podseća da i Generacija Z jednog dana može postati „stara“ pred Generacijom Alfa. Kritički, ovi stereotipi imaju osnova u realnosti – podaci Randstada pokazuju da Gen Z menja poslodavce brže (prosečan staž u prvih 5 godina samo 1,1 godina, naspram 2,9 za bejbi bumere), što ukazuje na nedostatak lojalnosti i otpornosti, umesto na „novu radnu etiku“. Uplićući slične kritike iz ranijih analiza, poput one o kojima je ranije pisao portal Srpski Ugao koja ističe da Gen Z bira poslove po komforu i očekuje „maženje“ od poslodavaca sa stalnim pohvalama i empatijom, dok izbegava mukotrpan rad i kritiku zbog vaspitanja bez frustracija i uticaja društvenih mreža, vidi se globalni trend gde mlađi vide rad kao Instagram ‘feed’ pun lajkova, a ne kao proces grešaka i ponavljanja.

U Srbiji se Generacija Z tokom studentskih blokada fakulteta nakon tragedije u Novom Sadu 2024. pokazala duboko razjedinjenom i nespremnom da shvati šire društvene posledice svojih (ne)akcija. Oni koji su učestvovali u blokadama fakulteta delovali su destruktivno – ignorisali su osećanja porodica žrtava, remetili normalan tok obrazovanja i života drugih studenata, a fokusirali su se na sopstvene zahteve bez realnog razmatranja kolateralne štete koju su nanosili društvu u celini. Sa druge strane, veći deo generacije ostao je potpuno nezainteresovan, pasivno posmatrajući situaciju sa strane i birajući liniju manjeg otpora, jer je bilo lakše bez fakulteta i obaveza, iako im je takva apatija dugoročno štetila sopstvenom obrazovanju i perspektivi. Ova dvojna slika – destrukcija sa jedne i pasivnost sa druge strane – pokazuje generaciju koja još nije razvila osećaj za kolektivnu odgovornost, solidarnost ili razumevanje da lične udobnosti ne smeju biti iznad osnovnih društvenih potreba i empatije prema drugima.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovaj švajcarski slučaj potvrđuje naše ranije zapažanje da Generacija Z, sa svojim zahtevima za trenutnim uspehom i emocionalnom podrškom, ugrožava stabilnost tržišta rada, jer roditelji i digitalne mreže stvaraju iluziju da je posao zabava bez pritiska. Umesto da se maze, mladi bi trebalo da nauče otpornost kroz mukotrpan rad, jer realnost nije filterisana slika – ona zahteva odgovornost, a ne brzo povlačenje kod prve kritike, što dovodi do fluktuacije i smanjenja produktivnosti u svim društvima.

Piše: mr Jasmina Dragutinović

Izvor: Srpski ugao

Foto: Ilustracija Srpski ugao

Kako piše “Srpski ugao”, nemački gradovi i opštine nalaze se usred najteže finansijske krize od završetka Drugog svetskog rata. Rastuća socijalna potrošnja, visoki rashodi za zaposlene i pad poreskih prihoda guraju lokalne budžete sve dublje u minus. Posledice već osećaju građani, a bez temeljne reforme odnosa između savezne vlade, pokrajina i opština, situacija preti da izmakne kontroli.

Prošle godine deficit gradova i opština u teritorijalnim pokrajinama dostigao je oko 31 milijardu evra, što je najveći minus u istoriji Savezne Republike. „Gradovi ovo više ne mogu da izdrže“, upozorava Burkhard Jung, gradonačelnik Lajpciga i predsednik Udruženja nemačkih gradova, ističući da se zemlja nalazi u najvećoj opštinskoj finansijskoj krizi u posleratnom periodu.

Kriza je posebno izražena u strukturno slabim regionima, poput Rurske oblasti, gde je privredna baza oslabljena, a broj dugotrajno nezaposlenih visok. Ipak, ni ranije bogate opštine na jugu zemlje više nisu pošteđene. Nakon suficita od ukupno 41 milijardu evra između 2015. godine i 2022. godine, rezerve su u poslednje tri godine potpuno potrošene.

Posledice su već vidljive. U Hajdelbergu su smanjena sredstva za brigu o deci, ukinute pojedine autobuske linije, a kulturne ustanove su povećale cene ulaznica. U Kilu je uvedeno zamrzavanje budžeta, dok je u Magdeburgu zabranjeno popunjavanje slobodnih radnih mesta. Parkiranje, porezi i takse poskupeli su širom zemlje.

Razlozi za ovu situaciju su višestruki. Slaba ekonomija smanjila je prihode, pa je porez na trgovinu prošle godine pao na 61,7 milijardi evra. Iako su ukupni prihodi opština od 2022. godine do 2025. godine porasli za oko 12%, rashodi su porasli dvostruko brže. Opštine danas snose oko četvrtinu svih državnih rashoda, a dobijaju tek 14 odsto ukupnih poreskih prihoda.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Najveći teret predstavljaju troškovi zaposlenih i socijalna potrošnja. Broj zaposlenih u opštinama porastao je za 300.000 u poslednjih deset godina, dok su socijalni rashodi dostigli više od 90 milijardi evra godišnje. Posebno rastu izdaci za decu i mlade, pomoć osobama sa invaliditetom i troškovi dugotrajne nege, koji opštine godišnje opterećuju sa više od pet milijardi evra.

Piše: Stefan Stojanović

Kako portal “Srpski ugao” piše: Švajcarska medijska i politička scena sistematski demonizuje policiju, predstavljajući je kao rasističku i seksističku instituciju na osnovu pojedinačnih slučajeva i površnih izveštaja, prema kolumni Sebastijana Brilmana u Noje Cirher Cajtungu od 5. februara 2026. – još jedan primer kako se cela profesija žrtvuje za političke i medijske ciljeve.U Lozani su objavljena dva izveštaja koji optužuju policiju za rasizam i seksizam. Zaključak je hitna potreba za reformama. Ali glavni izveštaj se zasniva na ispitivanju jedva deset osoba i 14 dodatnih onlajn – anegdote, ne celovita slika za hiljade policajaca. Pre toga, smrt mladog vozača skutera posle potere izazvala je optužbe za rasizam, iako boja kože nije bila vidljiva. Gradska vlast je preuranjeno govorila o „strukturnom rasizmu“.

Slična situacija u Bernu, novinari su prikazali brutalno postupanje prema tražiocu azila kao slučaj sličan Džordžu Flojdu. Sud je oslobodio policajce – nije bilo krivičnog dela. U Bazelu je izveštaj doveo do smene skoro celog rukovodstva, iako parlament nije našao ozbiljne prekršaje.

Pojedinačni incidenti koriste se da se optuži čitav stalež. Levica, posebno Mladi socijalisti, naziva policiju „rasističkom institucijom“ i traži njeno ukidanje. Policajci svakodnevno rizikuju život, hapse kriminalce koji sutra izlaze, a dobijaju samo uvrede i optužbe. Mnogi napuštaju posao iz frustracije.

Policija mora biti pod nadzorom, ali generalizacija na osnovu anegdota nije pravda – to je hajka. Dok građani zavise od policije za bezbednost, mediji i politika pretvaraju je u glavnog krivca. Ovo nije kritika – ovo je uništavanje institucije koja štiti društvo.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Švajcarska pokazuje kako se lako stvori novi neprijatelj – dovoljno je uzeti pojedinačne slučajeve i pretvoriti ih u sistemski problem. Mi smo imali sličan problem dok su trajali protesti u Srbiji, konstantni napadi na policiju, vređanje i provokacije. Policija je takođe demonizovana, na ulici, svakoj raskrsnici na bilo kom zadatku. To je očigledan sistem po kom levica i ekstremisti napadaju. Policija posebno kod nas zaslužuje poštovanje, a ne stalnu hajku. Ne zaboravimo da nas je ona branila na Kosovu i Metohiji. Mnogo policajaca je stradalo od strane NATO-a i Albanskih ekstremista. Policija je uz vojsku garant bezbednosti i ponos nacije.

Izvor: Srpski ugao

Kako piše portal “Srpski ugao”, Nemačka je 2025. godine postala svetski prvak po broju velikih stečajeva preduzeća sa prometom preko 50 miliona evra – čak 94 slučaja, 8% više nego prethodne godine, prema analizi kompanije Allianz Trade objavljenoj 6. februara 2026. godine, što je još jedan dokaz duboke krize u kojoj se nalazi Nemačka dok vlasti i dalje ne preduzimaju ništa ozbiljno da zaustave propadanje.

Svaki peti veliki stečaj na svetu dogodio se upravo u Nemačkoj. Ukupni promet ovih 94 preduzeća iznosio je 12 milijardi evra. Najteže su pogođeni sektor usluga (14 slučajeva, od toga devet klinika i domova za negu), automobilska industrija (12), hemijska i metaloprerađivačka grana (po 11), građevinarstvo (10) i trgovina na malo (9). Ovi podaci pokazuju da kriza nije ograničena na jedan sektor – ona se širi kroz celu privredu.

„Nemačka čini oko petinu svetskih slučajeva i time je jedan od glavnih pokretača globalne dinamike stečajeva“, rekao je Milo Bogaerts, izvršni direktor Allianz Trade za Nemačku, Austriju i Švajcarsku. On je upozorio da se već četiri godine beleži stalni rast velikih stečajeva, a 2025. godine je dostignut najviši nivo od 2015. godine – kako globalno, tako i u Nemačkoj.

Eksperti ističu opasnost „efekta grudve snega“: veliki stečaji često povlače za sobom manja preduzeća. Maksim Lemerle, šef analize stečajeva u ,,Allianz Trade”, kaže da su mala preduzeća koja zavise od nekoliko velikih kupaca posebno ugrožena. „Kada pukne veliki igrač, domino efekat na lance snabdevanja može biti katastrofalan.“

Za 2026. godinu predviđa se blagi porast na 24.500 stečajeva u Nemačkoj. Ovo nije samo ekonomski problem – to je znak duboke sistemske slabosti. Dok se milioni troše na zelene tranzicije i birokratiju, osnovna privreda se raspada. Automobilska industrija, nekada ponos Nemačke, tone pod teretom visokih cena energije, birokratskih prepreka i konkurencije iz Kine. Klinike i domovi za negu bankrotiraju jer država ne obezbeđuje dovoljno sredstava za zdravstvo i socijalnu negu.

Vlasti u Berlinu i Briselu nastavljaju da pričaju o „zelenoj budućnosti“ i „održivosti“, ali realnost pokazuje suprotno: fabrike se zatvaraju, radna mesta nestaju, a lanci snabdevanja se kidaju. Umesto da se pomogne domaćoj privredi kroz niže poreze, jeftiniju energiju i manje regulacija, EU i nemačka vlada guraju još više pravila i troškova. Rezultat je jasan – Nemačka više nije motor Evrope, ona postaje njen kočioni sistem.

Posledica pogrešnih politika koje su decenijama favorizovale velike korporacije i strane investicije na uštrb srednjih i malih preduzeća. Dok se milioni troše na subvencionisanje stranih kompanija i zelene projekte koji ne donose rezultate, domaći preduzetnici ostaju bez podrške. Stečajevi su samo simptom – pravi problem je gubitak poverenja u sistem koji ne štiti one koji stvaraju vrednost.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Nemačka, nekada simbol snage i reda, danas je primer kako se bogata zemlja može uništiti lošom politikom. Dok se privreda raspada, a radnici ostaju bez posla, vlasti u Berlinu i Briselu nastavljaju sa ideološkim eksperimentima. Vreme je da se prioritet vrati realnoj ekonomiji i radnim ljudima, a ne zelenim snovima i birokratiji. Jer kad fabrike padnu, padaju i snovi čitavih

Piše: Stefan Stojanović

Kako prenosi portal “Srpski ugao”: U Nemačkoj se dogodio još jedan primer otvorenog nasilja levih radikala – grupa napadača, navodno levih ekstremista, brutalno je pretukla učesnike mirne demonstracije protiv abortusa u Koblenzu, pri čemu su dvojica aktivista završila u bolnici sa teškim povredama glave i lica, dok policija i dalje istražuje motiv, ali ne pominje moguću političku pozadinu, prenosi Stern.

Sve je počelo na Ler rondelu u centru grada, gde je mala grupa od osam mladih aktivista iz „Akcije SOS Život“ započela prijavljenu akciju „Javni protest za pravo na život sa molitvama“. Njihov cilj bio je jednostavan – deliti letke, moliti se i mirno razgovarati sa prolaznicima o tome zašto abortus nije rešenje. Nisu nosili oružje, nisu vikali parole mržnje – samo su stajali sa transparentima i crvenim šalovima.

Jedva minut nakon početka, prišao im je čovek sa stranim naglaskom i počeo da viče „nacisti!“ i „kakvo je ovo fašističko sranje!“. Gurao je učesnike i pokušao da polomi kameru kojom su snimali događaj. Aktivisti su odmah pozvali policiju. Dolaze uniformisani, uzimaju podatke napadaču i teraju ga da ode, sa zabranom prilaska.

Samo deset minuta kasnije isti čovek se vraća – ovog puta sa šestoricom pomagača. Sada je sve eskaliralo u pravi linč: otimaju letke, bacaju kamenje, prevrću kolica sa materijalom, udaraju pesnicama i šutiraju po telima. Osmoro mladih ljudi bori se da se odbrani, neki padaju na zemlju, primaju udarce u glavu i lice. Video snimak pokazuje deo haosa, ali ne i sve napadače – kako ističe Elias Burov, jedan od žrtava i organizator ture.

Dvojica aktivista završila su u bolnici: jedan sa traumom lobanje i mozga plus modricama na ruci, drugi sa slomljenom vilicom. Ostali su imali lakše povrede, ali svi su bili u šoku. Policija je privela trojicu napadača na licu mesta, ali ih je kasnije pustila. Demonstracija se ipak nastavila do kraja – pod policijskom zaštitom – jer su učesnici želeli da pokažu da se neće uplašiti.

Elias Burov jasno kaže: uvredama „nacista“ i „fašisti“ napadači su otkrili svoju ideološku stranu. Ovo nije slučajni sukob – ovo je klasičan primer kako levi radikali ne podnose drugačije mišljenje, posebno kada se tiče abortusa i prava nerođenih. Umesto argumenata, koriste pesnice i batine. A policija? I dalje „istražuje motiv“, kao da nije očigledno da se radi o politički motivisanom nasilju.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ovo nije prvi put. U Nemačkoj se ovako opredeljeno stanovništvo stalno suočava sa pretnjama, vandalizmom i fizičkim napadima od strane onih koji sebe nazivaju „antifašistima“. Dok se milioni troše na promociju „slobode izbora“, mirni građani koji brane život bivaju premlaćeni na ulici. Sistem ćuti ili minimizuje incident – glavni mediji pišu suvo „došlo je do sukoba“, bez ikakve osude levih nasilnika.Ovaj napad u Koblenzu pokazuje koliko je duboka netrpeljivost prema patrijaharnim vrednostima u današnjoj Evropi. Dok vlasti podstiču „toleranciju“, obični ljudi plaćaju cenu krvlju. Levi ekstremizam nije borba protiv fašizma – on sam postaje fašizam ulice, gde se drugačije mišljenje guši nasiljem. On je drugo lice ANTIFE.

Piše: Stefan Stojanović

Izvor: Srpski ugao